Put Za Nigdje

PUT ZA NIGDJE
- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka

- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač
PUT ZA NIGDJE
1
Iz historije Foče (srednji vijek)
focanskidani
3 godine ago
Advertisements
HISTORIJA FOĈE
Naselje Foĉa se nalazilo na desnoj obali Drine, na utoku rijeke Ćehotine u Drinu.
Ono nije imalo utvrĊeni grad, nego je sluţilo za trg i prolazno mjesto trgovaca i
poslanika.
1475 god. ostala je pribilješka o jednom putovanju sa oznakom putnih troškova iz
Foĉe u Plevlje, iz Plevlja u Prijepolje, iz Prijepolja u Pazar i dalje u Sofiju i
Radomir.
Foĉa se spominje u Srednjem vijeku kao Hoĉa, Hotĉa, a tek u XVI v. upotrebljava
se ime Foĉa.
Ona se spominje 1444 god. kada je u njoj postojao dubrovaĉki konzulat koji je slao
izvještaj svome knezu (27-IV-1444 god.). U tom istom pismu se nalazi spomen
Radiĉa Utviĉića.
Foĉom su vladali Hranići-Kosaĉe ĉije je pleme porijeklom iz njene bliţe okolice, iz
Podrinja. Foĉa je bila u rukama Hranić-Kosaĉa do proljeća 1465 god.
Još jedan Utviĉić imenom Mihoĉ se spominje u Foĉi 1467 god.
Kada su Turci zauzeli Foĉu (Hoĉu), postavili su u njoj svoje administrativno i
vojno sjedište. Glavni upravitelj Hercegovine zvao se sandţakbeg. Tu je residirao i
2
kadija. Sandţakbeg Hercegovine se stalno dopisivao sa Dubrovnikom. Neka su
pisma pisana iz Hoĉe od 1472 god. i dalje.
Sinanbeg, upravitelj Hercegovine, piše iz Hoĉe 1-II-1475 god. Nije iskljuĉeno da
su Turci kovali svoj novac u Foĉi, ali je sigurno da su tu razvili zanatstvo.
izvor:Naselja srednjevjekovne bosanske drţave – Marko Vego, Svjetlost, Sarajevo,
1957.
3
4
5
6
7
priredio:Kenan Saraĉ
fotografije: flickr ekranportal13/fb PutnikNamjernik
8
Kaže (svjedok genocida u Foči)
focanskidani
2 godine ago
Kaţe (svjedok genocida u Foĉi)

Kaţe (svjedok genocida u Foĉi):
– Da se kosti nekih nikad neće naći…Jer su zaklani na Drini…
…I nasuli su bagerima (kamenje, šljunak…)…
Pa onda otkopavali da se to ne naĊe…
…I voda raznijela sve kosti…
(iz inbox-a)
oprema teksta:focanskidani
Advertisements
9
10
Foča gori – oslobađanje grada od
muslimana/Bošnjaka (1992) (video)
focanskidani
OPLJAĈKANI, POPALJENI I PORUŠENI GRAD. PRIĈE IZ POHARANE

FOĈE…JEZIVO…
Kompletna stara Ĉaršija od Trga do Kasarne “Šerif Lojo” (za one koji ne znaju
sjedište TRO “Perućica”) priţdivena/zapaljena – smetala im orijentalna kultura ,
pola naselja Aladţa i pola naselja Donje Polje, dijelovi Gornjeg Polja, Tabaka,
Šukovac, a i Ĉohodar mahala SVE popljaĉkano, a onda i popaljeno na desetine,
stotine kuća…
Pobijeno, poklano i protjerano stanovništvo. Zloglasni logori. Silovanja i
maltretiranja…Popaljena sela…NESTALI.Masovne egzekucije i masovne
grobnice. Primarne, sekundarne, tercijarne…Porušene dţamije, mektebi, nacionalni
spomenici…
VIDEO:
Foĉa gori – oslobaĊanje grada od muslimana/Bošnjaka (1992)
https://www.facebook.com/kenan.sarac.39589/videos/g.131554163664449/335901
756764748/?type=2&theater
Foĉa 1992 godine
***********
11
FOČA 1992. : ŽRTVE GENOCIDA
(stradanje porodice Durić)
focanskidani
3 godine ago
Foča - Tabaci
Advertisements
12
Ţivio je u Tabacima u Foĉi.Zvao se Nusret Durić. Uhvaćen zajedno sa Podrugom,
Selimovićima, Mezburom,braćom Konjo, Enesom Uzunovićom, Dţamalijom i
drugima. Bilo ih je 35, moţda i nešto više. Odvedeni su, prvo u Osnovnu školu na
Brodu na Drini, a zatim u KP Dom Foĉa. PronaĊen je u masovnoj grobnici u Jeleĉu
prije dvije godine…
13
Naselje Tabaci, Foĉa. Podzida, gdje je bila Redţina kafana, u tom istom objektu je
bila kovaĉka radnja Durić, Nusretova oca. Nusretovi roditelji su, takoĊe, ţrtve
genocida u Foĉi.Za njima se još uvijek traga. Vode se kao nestali – ubijeni.
Mnogi Nusretovi roĊaci – Durići su ţrtve genocida u Foĉi. I Zulfo Durić je meĊu
njima. Zulfo Durić je iz Zakmura. I on je ţrtva zloglasnog KP Doma u Foĉi 1992.
14
Stradanje roĊaka Nusreta Durića obiljeţeno je spomen ploĉom u Zakmuru.
15
Nusret Durić, Alija Matuh, Ahmo Durić…ţrtve genocida u Foĉi/ţrtve zloglasnog
KP Doma u Foĉi.U septembru „92. izveli su ih iz KP Doma, na “branje šljiva” u
Jeleĉ i više se nisu vratili. PronaĊeni su u masovnoj grobnici u Jeleĉu prije dvije
godine…
Dţenaze su im obavljene 23. i 24.10.2015…
16
Naselje Tabaci u Foĉi krije još mnogo neispriĉanih priĉa o genocidu u Foĉi.
17
fotografije: flickr ekranportal13/fb PutnikNamjernik
18
19
FOČANSKA JE TUGA PREGOLEMA : SVIREPO
UBISTVO UGLEDNOG DOKTORA AZIZA TORLAKA
focanskidani
2 dana ago
Advertisements
20
…i taman kad bi se uĉinilo da će dobiti svoje definitivne obrise, doĊem drugi dan i
vidim da je hrpa još veća… – izjavila je Nataša Zimonjić – Ĉengić, o genocidu u
Foĉi 1941. – 1945., u jednom intervjuu. Tako, i ja, taman da pomislim da nemam
šta više napisati o genocidu u Foĉi 1992. – 1995. pojavi se ĉlanak sa suĊenja
ratnom zloĉincu Ratku Mladiću. I mnogi detalji isplivaše na površinu…
Svirepo i okrutno ubistvo uglednog foĉanskog lijeĉnika, doktora Aziza Torlaka

oduzima dah.
Svjedok kaţe da su u junu 1993. iz zloglasnog koncentracionog logora, KP Doma,

Miško Savić, Predrag Trivun, Zoran Samardţić i Miško Rašković odveli u kuću u
selu Varizi. Tu su mu vezali noge, i objesili ga tako vezanog da mu je glava visila
ka podu, a noge bile vezane za plafon. Ispod glave su naloţili vatru. Cijelo vrijeme
su ga udarali i iţivljavali se nad bespomoćnim, nevinim ĉovjekom dok nije umro.
Monstrumi. Krvoloĉne zvijeri.
628. In June 1993, Miško Savić, Predrag Trivun, Zoran Samardžić, and Miško
Rašković took Aziz Torlak, a Bosnian-Muslim doctor, from KP Dom to a house
in the village of Varizi, suspended him by his legs, lit a fire under his head, and
beat him for four hours until he died.
21
Naţalost, sliĉno doktoru, je nešto ranije, taĉnije u augustu 1992. stradao Miralem
Ahmić u selu Potpeće, od ruku drugih krvoţednih zlikovaca…
Foĉanska je tuga pregolema…Neprebolna…
___
U istom poglavlju se spominje kako je presuĊeni ratni zloĉinac Dragan Zelenović

(umro) ubio Nedţiba, poznatog kao Điban, da je na Mostu Stradanja, ţeljeznom
mostu, kod zloglasnog KP Doma, Milenko „Buši‟ Burilo – taj je najozloglašeniji i
najkrvoloĉniji zlikovac – od svih ĉuvara u KP Domu, ubio Halima Konja, da su
Sponu ubili već pomenuti presuĊeni ratni zloĉinac Dragan Zelenović (umro) i
(takoĊe) presuĊeni ratni zloĉinac Zoran Vuković. Da su Munira Maĉka iz
MeĊurjeĉja ubili presuĊeni ratni zloĉinac Zoran Vuković, presuĊeni ratni zloĉinac
Dragan Zelenović (umro) i neprocesuirani ratni zloĉinac Janko Janjić (ubio se –
raznio se bombom). TakoĊe se navodi da je Adija ubio jedan pripadnik jedinice
Brana Ćosovića – Ćose…
izvori/reference:
…ali kada sam ugledala te kosti… Puno ih je bilo, svuda razbacanih, u velikim i
malim gomilama, ili kao pojedinaĉni skeleti, neki su leţali u jednom komadu…
Samo što ih i na ulici nisam sretala.
GENOCID NAD MUSLIMANIMA FOĈE 1941. – 1945. : Smrt do
smrti…Priĉa Nataše Zimonjić-Ĉengić
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/genocid-nad-muslimanima-foce-
1941-1945-smrt-do-smrtiprica-natase-zimonjic-cengic/
Skeleti pored Ćehotine

Nataša nastavlja: “Sedam dana je trajalo sabiranje tih kostiju, koje smo odnosili na
jedno mjesto pored Ćehotine… Slagali smo ih kao drva što se slaţu… Hrpa se
svaki dan povećavala, i taman kad bi se uĉinilo da će dobiti svoje definitivne
obrise, doĊem drugi dan i vidim da je hrpa još veća…
FOĈANSKI KRVAVI MOSTOVI 1941. – 1945.
https://focanskidani.wordpress.com/2018/09/16/focanski-krvavi-mostovi-1941-
1945/
Okrutna i jeziva smrt Miralema Ahmića ne moţe niikoga ostaviti ravnodušnim.
Miralem je ţiv spaljen od strane ĉetnika, kojima je zapovjedao Bore Ivanović.
Foĉa ĉetvrt stoljeća od genocida : Foĉanske tužne priĉe iz 1992. godine
https://focanskidani.wordpress.com/2017/11/10/foca-cetvrt-stoljeca-od-genocida-
focanske-tuzne-price-iz-1992-godine/
FOĈA:Koliko još ima neidentifikovanih i neispriĉanih priĉa?

https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/09/focakoliko-jos-ima-
neidentifikovanih-i-neispricanih-prica/
SVJEDOĈANSTVA O GENOCIDU U FOĈI – od 312 do 372 strane – IT-09-
22
92-T – 22.11.2017. – sluĉaj Mladić ICTY
https://www.academia.edu/41397868/SVJEDO%C4%8CANSTVA_O_GENOCID
U_U_FO%C4%8CI_-_od_312_do_372_strane_-_IT-09-92-T_-_22.11.2017._-
_slu%C4%8Daj_Mladi%C4%87_ICTY
4.3 Foĉa Municipality, od 312 – 372 strane
https://www.legal-tools.org/doc/96f3c1/pdf/
[PDF]Mladic Judgment Part I – ICC Legal tools Database
http://www.legal-tools.org › doc › pdf
22. nov 2017. – named „Pike‟ were under his command. 643. Brane Ćosović a.k.a.
Ćosa, who had more than 100 soldiers under him, was the leader of Janko …
3.3. Kunarac et al. case – ICTY and Sexual Violence as a Crime Against
Humanity
https://www.academia.edu/41397930/3.3._Kunarac_et_al._case_-
_ICTY_and_Sexual_Violence_as_a_Crime_Against_Humanity
3.3. Kunarac et al. case – ICTY and Sexual Violence as a Crime Against Humanity
http://arno.uvt.nl/show.cgi?fid=122469
Privatni izvori informacija
fotografije:internet/screenshoot
design:Kenan Saraĉ
23
24
Posted on 26 Decembra, 2019 ·
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : PREVILA – ZLOĈIN BEZ KAZNE
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : PREVILA – ZLOĈIN BEZ KAZNE

JOŠ UVIJEK NISU PRONAĐENI POSMRTNI OSTACI NASTRADALIH
25
Hadţiahmetović Mustafa (1933.), Hadţiahmetović (r.Muhović) Nefa (1939.),
Hadţiahmetović Asim (1934.), Hadţiahmetović (r. Turulja) Emina (1935.),
Hadţiahmetović (r. Kunić) Zejnija (1929.), Hadţiahmetović (r. Grebović) Malka
(1922.), Avdibegović Hamdo (1938.), Avdibegović (r. Smajović) Hiba (1940.),
Ĉavrk Abid (1928.), Ĉavrk (r. Šakrak) Fatima (1935.)…
Spomenute rahmetlije su civilne ţrtve rata. Poubijani i spaljeni od komšija –
ĉetnika 1992.
Iako je od tada prošlo 27 godina niko nije odgovarao za ovaj gnusni zloĉin.
A i mnogi posmrtni ostaci ţrtava još uvijek nisu pronaĊeni.
Na Previli je bio zatvor za nesrbe.
Pokušaji porodica da saznaju informacije gdje bi mogli biti posmrtni ostaci
njihovih najmilijih su propali.
Uglavnom sve se završavalo na odgovoru komšija Srba da su ubijeni…
26
27
28
29
30
31
32
33
34
ĉetnici na Previli 1993.
35
ĉetnici se svake
godine okupljaju na Stocu iznad Previle
priredio:Kenan Saraĉ/focanskidani
design:Kenan Saraĉ
fotografije:screenshot/Kenan Saraĉ
izvori/reference:
Foča 1992-1995. : žrtve genocida / Rasim Halilagid
Sarajevo : Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta, 2008.
497 str. : ilustr. ; 25 cm
Genocid nad Bošnjacima na području Opdine Foča : 1992.-1995. : (prilog utvrđivanju žrtava) / Preljub
Tafro, Bedir Macid
Sarajevo : Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava, 2004.
461 str. ; 24 cm
Dokumentacija Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine
facebook
– Privatni izvori informacija…
36
37
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : DJETINJSTVO BEZ OCA, MAJKE

I DJEDA
38
Dvanaestogodišnjem djeĉaku Jakubu Mandţi ĉetnici su u Foĉi ubili i oca i
majku, a djeda odveli u nepoznatom pravcu.
NEMOJTE UBITI MOJU NANU, IMAM SAMO NJU

I roditelji Jakuba Mandţe ubijeni su u Foĉi 1992. Godine. Ovaj
dvanaestogodišnji djeĉak danas ţivi sa nanom Šaćirom, tetkom i tetićem na
Ilidţi. I Jakubovog djeda, 65- godišnjeg Husniju odveli su ĉetnici 6. Septembra.
Jakub zna koga je izgubio.
Tri Šaćirine smrti

„Prva je, dijete moje, kad su nam jednom naveĉer došli ĉetnici kući i provalili
ulazna vrata. Husnija je pobjegao na jednu, a ja i mali Jakub na drugu stranu.
Drugu sam ti smrt preţivjela sa Jakubom u logoru u Foĉi, kad su htjeli da me
zakolju, a treću kad su mi pištoljem razbili glavu. I sada imam vidljive oţiljke, a
i glava zna ĉesto zaboljeti“, priĉa nana Šaćira.
Krajem augusta 1992. Godine ĉetnici su došli do njihove kuće u foĉanskom

naselju Donje Polje i traţili radio stanicu.
„Prijetili su da će me odvesti na most i ubiti. Posebno sam se plašila da me ne

odvedu u KPD, gdje je već bio zatvoren moj sin Fuad, Jakubov otac. Da ne
gledamo kako nas muĉe. Šta bih, onda sa ovim maksumom?“
Jakubovog oca Fuada zarobili su ĉetnici već na poĉetku rata u Foĉi. Uhapsili
su ga sa puškom u ruci i nedugo zatim ubili.
Za Jakubovu majku Semku do danas se ništa ne zna. Nana Šaćira, njen

suprug Husnija i mali Jakub ostali su u porodiĉnoj kući u Donjem Polju do
kraja augusta 1992. Godine. Tih mjeseci ţivjeli su kao u kućnom pritvoru i u
svakodnevnom strahu kad će neko doći pobiti ih ili negdje odvesti. Onda su,
krajem augusta, ne znajući kuda bi, svi „dobrovoljno“ otišli u tadašnji logor u
foĉanskom „Partizanu“.
Kolji je s leĊa
„U „Partizanu“ je bilo strašno. Nakon šest dana boravka u ovome logoru, 6.
Septembra, u našu sobu, u kojoj nas je bilo tridesetak, ušla su trojica ĉetnika.“
Ĉim su prilazili njihovom krevetu, Šaćira je znala da su došli po njenog

supruga Husniju. Jedan ga je drţao visoko podignutih ruku, a dvojica su ga
tukli. Kasnije su ga u nekom crvenom automobilu odvezli u nepoznatom
pravcu.
„Kad je, dvadesetak dana kasnije, u našu sobu došao Sreto Filipović, komšija
iz Donjeg Polja, rekao je da ga je odveo Miloš Ivanović na svoje imanje, da mu
39
radi. Nadala sam se da će se nekad pojaviti, ali do danas ništa nisam ĉula za
njega. Eto, nadam se.“
U „Partizanu“ su ih svakodnevno maltretirali, ubijali muškarce ili ih odvodili „u

nepoznatom pravcu“.
Kad bi ĉetnici ušli na vrata, mali Jakub ih je molio:“Nemojte ubiti moju nanu, ja
imam samo nju!“ Kad su dolazili drugi put i traţili komšinicu Minu, rekli su da,
ako nje nema, onda ona ide sa njima.
„Rekla sam da neću, a jedan od njih uperio je pištolj u mene, dok me je mali
Jakub zaklonio. Umjesto metka u glavu, ĉetnik me udario pištoljem nekoliko
puta. Izgubila sam svijest. Ispod mene je ostala lokva krvi.“
Drugi put je ĉetnik udario cipelom u grudi i prijetio da će ih oboje ubiti. „Što je
ne kolješ?!“, viknuo je jedan od njih.
„Ne moţemo, dijete je pred njom“, odgovorio je. „Onda je kolji s leĊa!“, naredio
je drugi.
Srećom ušla je izvjesna Vida iz Orahova sa puškom u ruci i naredila im da je

ne diraju.
Tako su iz noći u noć Šaćira i njezin unuk preţivljavali besane noći.
U oktobru 1992. Godine razmjenili su ih za nekog srpskog doktora.
Došli su u Goraţde, a podatle prošle godine na Ilidţu.
Najdraže mu je oĉevo ime

Mali Jakub Mandţo uskoro će u ĉetvrti razred osnovne škole. Otišao je negdje
sa jaranima. Rekoše, na kupanje. Za to vrijeme nanine su oĉi pune suza, a lice
blijedo. U isti mah, drago joj je što, eto, nekome moţe makar ukratko ispriĉati
svoju bol.
„Šta, sine moj, da meni nešto bude, gdje bi mi on?!“
Reĉe da su dosad samo jednom malom Jakubu dali 50 DM ljudi iz „Igasse“.

Ostali nisu ni upitali kako im je, kako ţive.
Nana Šaćira brine se šta će sutra biti sa Jakubom. Sve dok se ona bude
starala o njemu, neće biti problema. Ali, šta kasnije?
40
Jakub slabije priĉa. Samo kaţe da mu je Fuad najdraţe ime na svijetu. Tako
se zvao njegov rahmetli otac.
41
fotografije:Kenan Saraĉ/internet/screenshot
design:Kenan Saraĉ
Izvor/reference:
Godine opstanka : ratni zapisi od Drine do Une / Mustafa Borovid, Fuad Kovač ; *fotografije Fuad
Fočo, Mustafa Borovid, Fuad Kovač…
Sarajevo : TZU, 2001. (Sarajevo : Bemust)
42
43
44
BIBLIOTEKA
Za neku simboliĉnu godišnju ĉlanarinu u Biblioteci moţete pronaći i proĉitati

slijedeće knjige:
Srpski zloĉini nad Bošnjacima – muslimanima 1941.-1945. / Šemso

Tucaković
Sarajevo : El-Kalem [etc.], 1995.
Sve bosanske bitke / Mirsad Sinanović i Sejo Omeragić

Sarajevo : DES, 2004. (Sarajevo : DES)
288 str. : fotogr. ; 24 cm
45
Godine opstanka : ratni zapisi od Drine do Une / Mustafa Borović, Fuad
Kovaĉ ; [fotografije Fuad Foĉo …[et al.]
Sarajevo : TZU, 2001. (Sarajevo : Bemust)
Mama, moram im glavu dati — : stradanje vojnika – regruta u bivšoj JNA

i njihovo spašavanje / Nihad Halilbegović
Sarajevo : Halkomex, 2002. (Graĉanica : Grin)
387 str. : fotogr., faks. ; 24 cm
Genocid nad muslimanima, 1941-1945 : zbornik dokumenata i

svjedoĉenja / Vladimir Dedijer, Antun Miletić ; [autor predgovora Vladimir
Dedijer]
Sarajevo : Svjetlost, 1990 (Sarajevo : OsloboĊenje)
XXXI, 881 str., [16] str. s tablama : faks. ; 25 cm
Putopis : odlomci o jugoslavenskim zemljama (knjiga I) / Evlija Ĉelebija ;

preveo, uvod i komentar napisao Hazim Šabanović I
Sarajevo : Svjetlost, 1957. (Sarajevo : OsloboĊenje)
292 str., 24 cm
Putopis : odlomci o jugoslavenskim zemljama (knjiga II) / Evlija Ĉelebija ;

preveo, uvod i komentar napisao Hazim Šabanović II
Sarajevo : Svjetlost, 1957. (Sarajevo : OsloboĊenje)
268 str., 24 cm
Foĉa : ponovljeni zloĉin i hronologija zloĉina 1941/45-1992/95. godina /

Faruk Muftić
46
283 str. : ilustr., faks. ; 24 cm
Rat uživo : ratni televizijski dnevnik = War live on air : war-time TV news /
Senad Hadţifejzović ; [English translation, prijevod na engleski jezik Saba
Risaluddin ; foreword, predgovor Abdulah Sidran]
Sarajevo : S. Hadţifejzović, 2002. (Ljubljana : Mladinska knjiga)
429 str. : fotogr. ; 29 cm
fotografije:Kenan Saraĉ/internet/screenshot
design:Kenan Saraĉ
47
48
49
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : STRADANJE NASELJA

ZUBOVIĆI 1992.
BILE SU MALOLJETNE, NEVINE I ĈISTE KAO PROLJETNI CVIJET…

Cvijet mladosti i ljepote s proljeća 1992. Foĉanskog. Krvavog…
50
Sada se lijeĉe. Oboljele. Svakodnevne terapije.
Tog kobnog aprilskog dana bilo ih preko ĉetrdeset u podrumu kod ESADA
MEZBURA , u foĉanskom naselju Zubovići. Jako, snažno ĉetnici su pucali. Da bi
bile mirne.
Javiše (ĉetnici) ASIMU MEZBURU , na kućni telefon da budu tu, kao neće im se
ništa desiti. Samo srpska vojska treba da proĊe kroz naselje i da se ne plaše.
Neki su odluĉili da bježe i tako su i uradili. Dok su drugi ostali. Opkolili su
kuću i naredili da svi izaĊu van. Odmah su razdvojili muškarce na jednu
stranu, a žene i djecu na drugu . Prvo su ubili Asimovog vuĉjaka, jer je htio
da se otrgne sa lanca i jako je lajao. Osjetio je da će ih pobiti, silovati, muĉiti .
Muškarce su odveli u KP Dom, žene su ostale zarobljene. Ledila se krv u
žilama od naoružanih do zuba ĉetnika iz Srbije, Crne Gore na ĉelu sa našim
komšijama srbima. Spominjali su imena: Gojko, Đed, stariji oficir sa ekavskim
izgovorom, Pero srbijanac, … itd… Nakon dva-tri dana vratili su ESADA i
ASIMA da bi im pokazali šta imaju u kućama… Bili su to imućni ljudi, Asim je
imao svoju fotografsku radnju i modernu opremu, u taj vakat
najmoderniju…Esad razne mašine. Poslije su ih vratili u KP Dom, Esada i
brata mu Asima…I to je bio put bez povrtaka. Teretili su ih da su imali radio-
stanicu. Ustvari, to je bio samo izgovor da ih odvedu u zloglasni KP Dom.
Rekli su – kao oni će, kobajagi, da štite kuću, ženskinje i ĉeljad , pošto dolaze
svakojake garde, vojska iz Srbije, da ih navodno ne bi dirali…
Noću nije bilo struje. Prestravljene žene i djeca palili su svijeće. A žene su
spavale sjedeći i naizmjeniĉno. Neke žene nisu imale sna i bile su budne . Bio
je prisutan ogroman strah da ne doĊu i da i njih odvodu na put pakla i
nestanka. Ledila se krv u žilama, bilo je užasno, prosto nezamislivo.
Jedan dan je došla srpska vojska i sa njima stariji ĉovjek, njihov komadant.
Zvali su ga Đed i Pero Srbijanac. Odveli su neke žene… Sve sa izgovorom da
ih, kao fol, ispituju, gdje su, koliko novaca imaju, gdje su im ukućani i takve
nebuloze… Nakon nekoliko sati vraćali su ih prestravljene, izbezumljene i
prestrašene. Nisu ništa govorile, samo su zurile negdje i stiskale ĉvrsto u
zagrljaj svoju djecu …
Jednu veĉe je taj isti stari komandant Đed, prenoćio sa njima. U drugoj sobi je
spavao kao da ih ĉuva to veĉe. Ujutro, kada je ustao repetirao je pušku da im
da do znanja da je budan i da je ustao. Popio bi kafu i rekao da oni du u
borbu, da im je Bog na pomoći …jer ko biva od tih drugih vojnih formacija ne
može da im garantira bezbjednost…
Ĉuvali su ih ko fol od nekih drugih zlikovaca.
Oko podne, taj isti dan došao je kombi pun nekih strašnih ratnika-
dobrovoljaca. Na kombiju je pisalo Ĉelebiĉanski Ĉetnici. Davali su cigarete,
sve šteke Marlboro… to je naravno bilo opljaĉkano.
Kada je postalo nepodnošljivo, bježale bi u šumu, u Drinu, kuda je koja znala i
umjela….Bilo je kao u hororu ,prosto nemoguće za opisati …. Ostavilo je to
doživotne oziljke na duši…Al’ taj film strave i užasa, taj horor film ostao im je
u glavi, ne mogu ga izbrisati nikada… Još uvijek je tu. Sada imaju strašne
slike prošlosti. Narušeno zdravlje. Možda je moralo bit tako… Niko nije htio
niti želio pomoći . Bile su same, bespomoćne i nezaštićene . Grad je bio
51
potpuno odsjeĉen od civilizacije. Te divlje horde zla radile se šta su htjele …a
radili su prosto reĉeno PAKAO…
 Privatni izvori informacija
 Svjedoĉenja
 Arhiv focanskidani.wordpress
___
U Zubovićima zloĉine su poĉinili Ilija Ĉalasan, Radomir Ĉanĉar, Pero Pavlović,
Simo Vrećo, Boro Višnjić, Dragan Stanković, pripadnici vojne policije Dragoljub
Kunarac, Janko Janjić i drugi. Oni ĉine zloĉine i u Tabacima.
U Gornjem Polju ubice su Radoje Lalović, Dragan Tošević, Ljubomir Perišić,
Milenko Ĉanĉar, Slavko Vrećo.
(Genocid nad Bošnjacima na podruĉju Općine Foĉa : 1992.-1995. : (prilog
utvrĊivanju žrtava) / Preljub Tafro, Bećir Macić
Sarajevo : Institut za istraživanje zloĉina protiv ĉovjeĉnosti i meĊunarodnog
prava, 2004.
461 str. ; 24 cm)
___
209. MEZBUR (Šaćir) ASIM, roĊen 1943. Iz Foĉe. Fotograf. Prije nego je
zatoĉen u koncentracioni logor strašno je muĉen od foĉanskih Srba. Negdje
oko 28. Juna 1992. Izveden je iz koncentracionog logora i gubi mu se trag.
210. MEZBUR ((Šaćir) ESAD, roĊen 1957. Iz Foĉe – Zubovići. Zatoĉen u
koncentracioni logor. Nalazio se u grupi logoraša koja je 30. Avgusta 1992. U
manjem autobusu, odvezena prema Ustikolini. Grupi se gubi svaki trag. Prema
nepotvrĊenim podacima grupa je likvidirana na šljunkari u selu Paunci i
zatrpana u pijesak.
prava, 2004.
461 str. ; 24 cm)
___
312. MEZBUR (Šaćir) ASIM, roĊen 1944., fotograf. Zarobljen u aprilu 1992. I
odveden u KPZ. Tamo su ga muĉili komšije Srbi i iznuĊivali mu novac. Odveli
su ga iz logora 31. Augusta 1992. i ubili. Ekshumiran u augustu2001. Iz
masovne grobnice PILJAK na planini Maluši i ukopan na mezarju Turbe –
Bistrik 9. Augusta 2001.
313. MEZBUR (Šaćir) ESAD, roĊen 1957. u Foĉi, naselje Zubovići, radnik.
Zarobljen i odveden u KPZ u Foĉi u aprilu 1992. PronaĊen i ekshumiran iz
masovne grobnice u Miljevini. Ubijen 17. Septembra 1992. Ukopan 4.
Decembra na mezarju Vlakovo.
(Foĉa 1992-1995. : žrtve genocida / Rasim Halilagić
prava Univerziteta, 2008.
497 str. : ilustr. ; 25 cm)
___
52
LAMPA HAJRA, žena Hamida. RoĊena 1925., domaćica. Ubijena u kući
Fehima Šahovića, koja je poslije zapaljena.
LAMPA HAMID, roĊen 1917., penzioner. Ubijen u kući Fehima Šahovića u
Zubovićima koja je poslije spaljena.
Šahović Bida, žena Fehima. RoĊena 1929., domaćica. Ubijena, pa zapaljena u
kući.
ŠAHOVIĆ (Osman) EDHEM, roĊen 1928., penzioner. Prema izjavi nekih
svjedoka, poslije strašnog muĉenja ubili su ga domaći Srbi, zajedno sa onima
iz Srbije, odsjekli mu glavu, pa je šutali.
prava, 2004.
461 str. ; 24 cm)
___
439. ŠAHOVIĆ (Osman) FEHIM, roĊen 1928., penzioner. Uhvatili ga u kući u
naselju Zubovići. Prema kazivanju svjedoka, mogo su ga muĉili, a nakon
muĉenja ubili su ga i zapalili u kući skupa sa ženom Abidom.
(Foĉa 1992-1995. : žrtve genocida / Rasim Halilagić
53
Reference/izvori:
 Arhiv focanskidani.wordpress
 Svjedoĉenja
 Foĉa 1992-1995. : žrtve genocida / Rasim Halilagić
 Genocid nad Bošnjacima na podruĉju Općine Foĉa : 1992.-1995. : (prilog
 Dokumentacija Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine
 Privatni izvori informacija
design:Kenan Saraĉ
fotografije:flickr ekran portal 13/screenshot/Kenan Saraĉ
54
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : STRADANJE PET SESTARA BEŠLIĆ

IZ ĈOHODAR MAHALE
Ova tužna foĉanska priĉa bi se mogla nazvati i NESTAJANJE STARE

FOĈANSKE FAMILIJE BEŠLIĆ IZ ĈOHODAR MAHALE I IZ FOĈE –
nastavak genocida iz 1941. – 1945. i okrutnosti i svireposti foĉanskih
ĉetnika.
55
U foĉanskom naselju Ĉohodar mahala do 1992. od stare foĉanske loze familije
Bešlić ostale su šest (6) sestara Bešlić.
MUNIBA, DŢEMILA, ZIBA, MUNIRA, ALTUNA i NIRKA.
Altuna je ţivjela sama, dok su ostalih pet ţivjele zajedno u porodiĉnoj kući.
Altuna je svoju imovinu poklonila Ustanovi u kojoj je provela svoje staraĉke
dane. Preselila je prije desetak godina u Staraĉkom domu u Goraţdu.
Muniba, Dţemila, Ziba, Munira i Nirka su doţivjele teška zlostavljanja,
premlaćivanja, silovanja…Na kraju, nakon svih iţivljavanja su ubijene i
zapaljene u porodiĉnoj kući.
Sestre Bešlić se nisu udavale i nisu imale nikog od bliţe familije.
Posmrtni ostaci nisu ekshumirani.
Familiju BEŠLIĆ – staru foĉansku familiju iz Ĉohodar mahale – navodi i Faruk
Muftić u dvije (2) knjige.
Naš izvor navodi i da im je otac nastradao u genocidu 1941. – 1945.
TakoĊe i doktor, profesor Šemso Tucaković u knjizi Srpski zloĉini nad
Bošnjacima – muslimanima meĊu spiskovima stradalih u genocidu navodi
familiju Bešlić.
56
57
Reference/ izvori:
Foĉa kroz vrijeme / Faruk Muftić

58
Foĉa 1470-1996 – neprolazna ljepota – Faruk Muftić
188 strana, ilustrovana, 24cm
Izdavaĉ:Šahinpašić, Sarajevo,1997.
Srpski zloĉini nad Bošnjacima – muslimanima / Šemso Tucaković

Sarajevo : El-Kalem [etc.], 1995.
Foĉa 1992-1995. : ţrtve genocida / Rasim Halilagić

Sarajevo : Institut za istraţivanje zloĉina protiv ĉovjeĉnosti i meĊunarodnog
Genocid nad Bošnjacima na podruĉju Općine Foĉa : 1992.-1995. : (prilog

utvrĊivanju ţrtava) / Preljub Tafro, Bećir Macić
prava, 2004.
461 str. ; 24 cm
Dokumentacija Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine
– Privatni izvori informacija…
59
60
design:Kenan Saraĉ
fotografije:screenshot/Kenan Saraĉ
61
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : U SJENCI KESTENOVA STARIH I U

SJENCI NOBELOVIH NAGRADA
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : U SJENCI KESTENOVA STARIH I U

SJENCI NOBELOVIH NAGRADA
Oĉi tvoje ko valovi Drine
ruke toplije od Ćehotine…
Behar bijeli, u tvojoj kosi
dok je vjetar lagano nosi…
Aha, lagano nosi…
(iz pjesme U sjenci kestena starog – Midhata – Mida Hadţiahmetovića)
Nekad se tako u Foĉi druţilo i pjevalo. A onda doĊe 1992.
I vidi sad ovo:
62
Švedska novinarka Johanne Hildebrandt podijelila je na društvenim mreţama
fotografiju švedskog fotografa i reţisera Jörgena Hildebrandta.
Fotografija je nastala u julu 1992. godine na kojoj se vide tijela u rijeci Drini
nedaleko od Goraţda. Kako navodi, Jorgen je vidio 200 tijela nizvodno od
teritorije pod vojnom komandom bosanskih Srba. Neki su bili ĉak i vezani.
-Bila sam tamo.
Svjedok sam rata.
Kao švedski #BosnianWarReporters zaprepaštena sam koliko akademija
nema poštovanja prema ţrtvama i preţivjelima, dodala je Hildebrandt.
63
64
A Nedţad Ibrišimović 1996. napisa ovo:
65
“Bio sam u Švedskoj. Ne daj, Boţe, tuĊine!
Šta sam tamo rek’o. Rek’o sam da sam doš’o u Švedsku sevap da zaradim.
Da vidim tu zemlju iz koje je visoki evropski povjerenik za Bosnu i Hercegovinu
Carl Bildt.
Da obiĊem daidţinicu.
Kaţu kad bi se Švedska odozgo ovamo opruţila da je tolika da bi dotakla Rim.

Ja sam rek’o da je moja daidţinica Safija-hanuma veća od Švedske. Eno je u
Karlskruni. Rek’o sam da sam doš’o da vidim Švedsku, zemlju koja svake
godine daje najveću nagradu za knjiţevnost na svijetu. Da su Nobelovu
nagradu za knjiţevnost dobili Ivo Andrić i Nagib Mahfuz zato što su ruţno
pisali o muslimanima. Ja neću ruţno pisati o muslimanima, pa nikad ne dobio
Nobelovu nagradu za knjiţevnost.
Ĉetiri se godine u Evropi prave da ne znaju šta se u Bosni dogaĊa, a ĉetiri se

godine u Bosni dogaĊa upravo ono što Evropa hoće da se u Bosni dogaĊa. Pa
i sad.
Bosna je samo u našim srcima. Bez nas Bosne nema, a bez Bosne nema ni
nas. A oni drugi što govore, govore nešto drugo, ili otvoreno govore ono što
nije, da Bosne nema.
Ima i ne damo je.
Bosna je ĉudo.
Bosna je pokazala da ima snagu – i zato i dalje toliko navaljuju na nas!
Borit ćemo se do Kijametskoga dana.”
Nedţad Ibrišimović , 1996.
66
A Fondacije “Istina za Goraţde” objavi publikaciju.
I evo i nekoliko screenshotova iz publikacije:
Realizacije Drţavne strategije za rad na predmetima ratnih zloĉina na podruĉju
regije Goraţde – Fondacije “Istina za Goraţde”.
67
68
69
70
71
A fotograf David Brauchli napravi nekoliko fotografija 1992. u Foĉi:
72
73
priredio:Kenan Sarač/focanskidani
design:Kenan Sarač
fotografije:internet/screenshot/focanskidani
74
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : Tuţna priĉa o Sejdi Hodţić, ţeni

rahmetli Muradifa, sa Miljevine
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA
Tuţna priĉa o Sejdi Hodţić, ţeni rahmetli Muradifa, sa Miljevine
75
Prema podacima do kojih je došla familija, Sejda Hodţić, roĊena Klino, od oca
Hamida, 1926. godište, nestala je 1992., ostala kod kuće u Miljevini. Srbi je
prebacili u zloglasni logor Partizan, zatim iz tog logora prebacili u Kalinovik.
Tad je trebala na razmjenu. Od teških bolova je umrla. Iz Kalinovika su je Srbi
odvezli i ukopali.
Ne zna se gdje.
76
Hodţić Sejda, roĊena 1925., ţena Muradifa, domaćica. Svakodnevno
maltretirana u Miljevini da bi koncem maja 1992. uspjela pobjeći u Kalinovik.
Tamo je ubrzo umrla od posljedica muĉenja…
(iz knjige : Foĉa 1992-1995. : ţrtve genocida / Rasim Halilagić
77
Hodţić Sejda, ţena Muradifa. RoĊena 1925., domaćica. Dosta muĉena od
strane Srba.
Stigla je ţiva do Kalinovika. Od posljedica muĉenja u Kalinoviku umrla …
(iz knjige : Genocid nad Bošnjacima na podruĉju Općine Foĉa : 1992.-1995. :
(prilog utvrĊivanju ţrtava) / Preljub Tafro, Bećir Macić
prava, 2004.
461 str. ; 24 cm)
78
Prema podacima Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine za Općinu
Foĉa vodi se kao neekshumirana.
design:Kenan Saraĉ
fotografije:Kenan Saraĉ
79
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : MUNEVERINA PRIĈA
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : MUNEVERINA PRIĈA

Zabiljeţio: Peter Maass, u Splitu, maja 1992.
Sjeo sam na parket sa Muneverom, koja je upravo stigla sa svoje dvoje djece,
sedmogodišnjom kćerkom i petogodišnjim sinom. Pješice je došla iz Foĉe,
bosanskog grada koji je, u normalnim vremenima, šest sati voţnje od Splita.
Usred noći se morala kupiti iz Foĉe, kad su upadi bandi srpskih paravojnih
jedinica postali prevelika prijetnja. Noću se ona iskradala od jednog do drugog
sigurnog sela, nikad idući pravo, izbjegavajući ceste, pješaĉeći kroz šume i
planine, izbjegavajući srpska sela, odakle su znali i zapucati na nju i njenu
djecu. Putovala je bosanskom podzemnom ţeljeznicom. Putovanje je bilo
tegobno. Ni u najsigurnijim selima nije mogla predahnuti duţe od jednog dana,
jer pristizali su drugi izgnanici, a hrane je ponestajalo. Pitao sam je koliko joj je
trebalo od Foĉe do Splita.
„Ĉetrdeset pet dana”, rekla je.

„Šta?”
„Ĉetrdeset pet dana.”
„Pješaĉili ste ĉetrdeset pet dana?”
„Da. Ali samo noću. Danju je bilo vrlo opasno.”
Zapisao sam to u svoj notes, ali nisam joj vjerovao. Kako je mogla sa dvoje
djece biti u zbjegu ĉetrdeset pet dana? Tokom II svjetskog rata ljudi su znali
toliko bivati u zbjegu, ĉak i duţe. Ali, bosanski je rat bio kratak, nekolicina
80
ubijenih, nekoliko hiljada prognanih, sve će se srediti za koji mjesec, ĉim se
politiĉari dozovu pameti. Ona nije pješaĉila od Rusije do Poljske. Ovo je 1992,
ne 1942. godina. Bosna ima dobre puteve i brze automobile sa pouzdanim
koĉnicama i dobrim motorima. Šta se to tamo zbiva? Pogledao sam
Muneverina stopala ne bih li tu našao odgovor. Imala je plave zimske ĉizme.
To je bilo najbolje što je mogla obuti kad je krenula put planina koje su još bile
pod snijegom. Bjeţala je toliko dugo da se, kad je krajem maja stigla u Split,
promijenilo godišnje doba. Vani je bilo dvadesetak stepeni. Ja sam bio u majici
kratkih rukava. Ona – u zimskim ĉizmama, jedinoj obući koju je imala.
Munevera je bila „oĉišćena”. Ta rijeĉ, oĉišćena, još nije bila ušla u ameriĉki
rjeĉnik. Poput djeteta koje tek sriĉe prve rijeĉi, moraš je prvo nauĉiti sricati da
bi shvatio njeno znaĉenje. Prvo slogove, onda cijelu rijeĉ: dijelove govora,
potom gramatiku. Prvo ti valja nauĉiti šta su masovna hapšenja, muĉenja,
silovanja i progoni, potom shvatiš da se radi o sistemu a ne o nizu
nepovezanih incidenata. Tek tad si kadar razumjeti znaĉenje rijeĉi „ĉišćenje”.
Treba ti vremena. To se ne da probaviti intuitivno. Opireš se, jer ti je
nepojmljivo da Evropa opet, na kraju dvadesetog stoljeća, tone u ludilo. Kad
sam sreo Muneveru, još sam se hrvao sa abecedom zla.
Tokom intervjua Munevera mi je kazala da su u Foĉi muškarci – Muslimani i

Hrvati – bili prvo pohvatani pa odvedeni u „koncentracioni logor” van grada
(ovo nisu moje rijeĉi, već njene). Zapisao sam ih i zaboravio. Konclogori su bili
nacistiĉki izum, a mi smo 1945. godine sahranili zvijer što ih je stvorila.
Munevera je bila histeriĉna. Munevera mi je govorila o sedamnaestogodišnjoj
djevojci, svojoj susjetki, koju su srpski vojnici jednoga dana odvukli da bi je
poslije nekoliko dana vratili kući. Utroba joj je krvarila. Silovali su je nebrojeno,
nepojmljivo mnogo puta, rekla mi je Munevera, i umrla je kad su je doveli kući.
I to sam zapisao. Munevera je bila histeriĉna. Borbeni helikopteri JNA su
nadlijetali Foĉu, granatirali i mitraljirali kuće, rekla mi je. I to sam stavio u
biljeţnicu. Munevera je bila histeriĉna.
„Pokušala sam danas nazvati prijateljicu u Foĉi”, rekla je Munevera. „Ona je

ostala. Govorila sam joj da ne ostaje. Javio mi se neki nepoznat ĉovjek. Pitala
sam za svoju prijateljicu, a on je rekao: „Ovo je sada srpski stan.”
Napisao: Peter Maass
Iz knjige Ljubi bliţnjega svoga : priĉa o ratu / Peter Maass ; prijevod Senada
Kreso
Love thy neighbour
Sarajevo : MeĊunarodni teatarski i filmski festival MES, 1998 (Tuzla :

Printcom)
81
319 str. : graf. prikaz ; 22 cm
priredio:Kenan Sarač
fotografije:internet/screenshot
design:Kenan Sarač
82
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : RASIM KAJGANA – ŢRTVA

ZLOGLASNOG KaPeDoma FOĈA, UBIJEN 1992. – TRAŢI SE!!!
Rasim Kajgana, ubijen, nestao. Traži se!!! Odveden je iz zloglasnog

KaPeDoma na branje šljiva i nikad se nije vratio.
Bile su razne špekulacije oko njega, traţio se novac za njegovo oslobaĊanje,
pa za informaciju gdje su njegove kosti, itd.
Zadnja informacija bila je za ukop. Naravno plaĉena je i zavedena u
Tuţilaštvo, ali… Nikad to nije pokrenuto.
Cerova Ravan – Bogovići – Škobalji (takozvana linija razgraniĉenja) – navodi
se lokacija gdje bi mogao biti ukopan, naravno sa ostalima iz te grupe koja je
odvedena na tzv “branje šljiva”.
83
84
Evo šta su focanskidani do sada objavili o ubijenom/nestalom Rasimu Kajgani,
sinu Alijinom, roĊenom 1950.
…….
Sjeća se i 17. septembra 1992. kada je straţar Milorad Vuković zatraţio od
njih da se dobrovoljno popišu za branje šljiva. Odvedeni su Sulejman Ĉelik,
Avdo Hodţić, Suad Borovina, Rasim Kajgana, Dţemal Vahida, Refik Veiz,
Murat Crneta i drugi. Na upit ostalih logoraša zašto su ovi otišli bez osobnih
odijela i stvari, tamošnji straţar je odgovorio da će oni tamo dobiti druga
odijela i da će se vratiti. „FVS 119“ zna da se Sulejman Ĉelik nikada nije vratio
jer su njegovi posmrtni ostaci pronaĊeni pri ekshumaciji.
Posted on August 19, 2016
Foĉa 1992. – 1995. : Kazneno-popravni dom (foto)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/19/foca-1992-1995-kazneno-
popravni-dom-foto/
izveden
56l. U septembru l992. godine iz KP doma je izveden Rasim Kajgana i
više ga niko nije vidio. 32
izvor:Presuda Momĉilu Mandiću – Sud BiH – javno objavljena:18.07.2007.
godine
http://www.sudbih.gov.ba/files/docs/presude/2007/X0558_1K_MM_prv…
Uploaded on March 30, 2016
GENOCID U FOĈI/DOKUMENTI SUDA BiH
85
Posted on Mart 30, 2016
GENOCID U FOĈI/DOKUMENTI SUDA BiH
https://focanskidani.wordpress.com/2016/03/30/genocid-u-focidokumenti-
suda-bih/
design:Kenan Saraĉ
ANALIZA (BIRN, 4.12.2007.)
SUĐENJE Mitru Raševiću i Savi Todoviću

Svjedočanstva o užasima u Foči
Nakon saslušanih 36 svjedoka i izvedenih materijalnih dokaza, u posljednjoj

sedmici novembra, Tuţilaštvo BiH je okonĉalo prvu fazu izvoĊenja dokaza
protiv Mitra Raševića i Save Todovića. Još jednog svjedoka, najavila je
tuţiteljica Vesna Ilić, saslušat će u januaru naredne godine, ĉime će okonĉati
dokazni postupak.
Od svih saslušanih svjedoka, samo ĉetiri – meĊu njima dva vještaka i predsjednik
Federalne komisije za traţenje nestalih – iskaz su dala bez mjera zaštite. Todović i
Rašević se optuţnicom u pet taĉaka terete za zloĉine poĉinjene nad civilima zatoĉenim u
Kazneno-popravnom (KP) domu Foĉa, “koji je imao sve odlike logora” a nalazio se na
teritoriji koja je bila pod kontrolom vlasti Srpske Republike BiH.
Tuţilaštvo smatra da su Rašević i Todović uĉestvovali u uspostavljanju i odrţavanju

sistema kaţnjavanja i zlostavljanja najmanje 700 zatvorenika u Foĉi. Rašević je, prema
86
navodima optuţnice, bio komandir straţe u ovoj ustanovi, dok je Todović bio zamjenik
upravnika. Obojica se terete po komandnoj i liĉnoj odgovornosti. U januaru 2007. Sud je
prihvatio optuţnicu protiv njih, koja je nešto ranije prilagoĊena domaćem zakonodavstvu,
nakon što je, u oktobru 2006. godine, cijeli predmet iz Haaga prebaĉen u Sarajevo.
Svjedoci, koje je Tuţilaštvo poĉelo saslušavati u aprilu ove godine, tvrdili su kako su u
logor dovedeni pod izgovorom da trebaju dati izjavu. Većina ih je ostala zatoĉena više od
dvije godine. “Rekli su da ću se zadrţati 20 minuta, a ostao sam 900 dana”, rekao je
svjedok B.
Svjedoci su u sudnici govorili i kako za sve što im se dešavalo u zatoĉeništvu

odgovornim smatraju “upravu”, u kojoj su, prema navodima optuţnice, bili upravnik
Milorad Krnojelac, njegov zamjenik Savo Todović te komandir straţe Mitar Rašević.
Krnojelca je MeĊunarodni kriviĉni sud za bivšu Jugoslaviju osudio na 15 godina zatvora.
Svjedoci su, dajući izjave u sudnici u Sarajevu, pravili razliku izmeĊu uloga koje su imali
Mitar Rašević i Savo Todović. Neki su za Raševića rekli da je bio “korektan”, a neki i da
im je spasio ţivot. Savo Todović je, prema izjavama svjedoka FWS 85, bio “strog i
okrutan”, dok je FWS 139 rekao da ga je više puta zatvarao u samicu. “Njega uopće ne
bih svrstao u ljude. On nije ĉovjek, nego zvijer”, rekao je ovaj svjedok.
OdvoĊenja i ubistva zatvorenika, priĉali su svjedoci, bila su svakodnevnica u logoru u

Foĉi. Zatvorenici su odvoĊeni pod razliĉitim izgovorima – da idu na razmjenu, na
prinudne radove ili branje šljiva – a mnogi se nikada nisu vratili. “Neki su pronaĊeni u
grobnicama na površinskom kopu rudnika mrkog uglja u blizini Foĉe, neki u grobnicama
u mjestu Ustikolina ili u tunelu izmeĊu Foĉe i Miljevine i u tunelu Buk Bijela”, rekao je
svjedok FWS 138. Amor Mašović, predsjednik Federalne komisije za traţenje nestalih,
rekao je kako je, prema podacima dobijenim od ţrtava, kroz logor Foĉa prošlo preko
1.100 zatvorenika. “Od ovog broja, 266 ljudi se vodi kao nestali. To znaĉi da svaki ĉetvrti
zatvorenik nije izašao ţiv”, objasnio je Mašović.
U optuţnici se navodi da su polovinom 1992. godine straţari pod komandom Mitra

Raševića, te policajci i vojnici koji su “sa Todovićevim i Raševićevim dopuštenjem” ulazili
u KP dom, izvodili i premlaćivali zatvorenike, a nakon toga ih umotavali u deke i iznosili.
Tada je ubijeno 36 zatvorenika, tvrdio je na suĊenju jedan od svjedoka. “Straţari su
odvodili jednog po jednog i tukli ih. Prvi je ušao Nurko Nišić. Nakon premlaćivanja su ga
stavili u deku i izvukli iz te prostorije. Ostali su stajali u redu i ĉekali istu sudbinu, što se
na kraju i desilo”, ispriĉao je FWS 71. Nurko Nišić, dr. Aziz Torlak, Halim Konjo,
Munib i Zulfo Veiz, Nail Hodžić… samo su neka od imena ljudi za koje su svjedoci rekli
da su odvedeni u nepovrat.
“Bilo je ljudi koje su straţari odvodili poslije veĉere. Oni se nikad nisu vraćali, a mi smo
ĉuli kako ih tuku. Te krikove nikada neću zaboraviti dok sam ţiv”, ispriĉao je svjedok
FWS 03. Neki od zatvorenika su, tvrde svjedoci, zbog loših uslova ţivota umrli u logoru.
MeĊu njima i Enes Hodžić, ĉija se smrt optuţnicom stavlja na teret Todoviću i
Raševiću. “Njemu je puklo slijepo crijevo, ali ga niko nije htio odvesti u bolnicu, i umro je”,
prisjetio se svjedok FWS 138.
Tuţilaštvo smatra Raševića i Todovića odgovornim i za sakrivanje zatvorenika prilikom

posjete delegacije MeĊunarodnog Crvenog krsta, o ĉemu su govorili zatvorenici koji su
odvoĊeni iz KP doma tokom ovih posjeta. “Kada je Crveni krst prvi put došao, nas 12 je
prebaĉeno u podrum gradske pekare, gdje smo ostali do naveĉe”, ispriĉao je svjedok
FWS 142. Svakodnevnicu zatvorenih civila u logoru Foĉa ĉinili su i odlasci na prinudne
87
radove u sastavu “radne grupe”, koju je, prema tvrdnjama svjedoka, oformio Todović.
“Savo Todović je formirao radnu grupu i, svaki put kada bi straţari po spisku odvodili
ljude na rad, govorili su da je spiskove on pravio”, istakao je zaštićeni svjedok FWS 82.
Zatvorenici u KP domu Foĉa, navodi se u optuţnici, bili su prisiljavani da obavljaju teške

fiziĉke poslove, poput rada u rudniku ili rašĉišćavanja ruševina zgrada, dok je svjedok
FWS 141 radio kao “minolovac”. “Vozio sam kamion po riziĉnim terenima, a iza mene su
bili autobusi sa srpskim vojnicima. Nogu su mi lancem vezali za kvaĉilo, da ne bih
pobjegao”, rekao je svjedok, koji smatra, kako je istakao tokom svjedoĉenja, da su Savo
Todović i Mitar Rašević krivi za sve što se dešavalo u ovom logoru.
Za formiranje KP doma Foĉa Drţavno tuţilaštvo teretilo je Momĉila Mandića, bivšeg

ministra pravde u vladi nekadašnje Srpske Republike BiH, koji je nepravosnaţnom
presudom osloboĊen optuţbi. Odbrana Mitra Raševića poĉet će na narednom roĉištu sa
izvoĊenjem dokaza. Raševićev branilac Slaviša Prodanović je najavio kako planira
dokaze izvoditi tri dana, a poĉet će saslušanjem samog optuţenog.
Haška presuda
Tokom rata u Bosni i Hercegovini silovano je skoro dvadeset hiljada žena.
Najvedi broj zločina seksualnog nasilja i silovanja u ratu u Bosni i Hercegovini desio se upravo
u Foči.
Haški tribunal je u presudi fočanskoj trojci (Kunarac, Kovač, Vukovid) 2001. godine prvi put
u historiji međunarodnog humanitarnog prava utvrdio da je seksualno ropstvo u ratu
zločin protiv čovječnosti.
Prema podacima nevladinih organizacija, skoro dvije tredine osuđenih za silovanja tokom
rata dobile su od *tri do pet godina zatvora*!!!!!
Presude su nakon žalbe smanjene, a neki zločinci su, nakon priznanja krivice, zamijenili
zatvor novčanim kaznama.
Žrtve seksualnog nasilja traže da dobiju status civilnih žrtava rata, što bi im osiguralo pravo
na mjesečnu naknadu, zdravstvenu zaštitu te druga socijalna prava. Tek je nešto više od 800
osoba osiguralo taj status, uglavnom u Federaciji BiH, dok Republika Srpska ne priznaje
silovanje kao ratni zločin.
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
PUT ZA NIGDJE
PUT ZA NIGDJE
112

Put Za Nigdje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Put Za Nigdje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PUT ZA NIGDJE

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka

fotografije: flickr ekranportal13/fb PutnikNamjernik

Kaţe (svjedok genocida u Foĉi)

OPLJAĈKANI, POPALJENI I PORUŠENI GRAD. PRIĈE IZ POHARANE

Foĉa 1992 godine

Svirepo i okrutno ubistvo uglednog foĉanskog lijeĉnika, doktora Aziza Torlaka

Svjedok kaţe da su u junu 1993. iz zloglasnog koncentracionog logora, KP Doma,

Foĉanska je tuga pregolema…Neprebolna…

U istom poglavlju se spominje kako je presuĊeni ratni zloĉinac Dragan Zelenović

Skeleti pored Ćehotine

FOĈA:Koliko još ima neidentifikovanih i neispriĉanih priĉa?

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : PREVILA – ZLOĈIN BEZ KAZNE

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : PREVILA – ZLOĈIN BEZ KAZNE

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : DJETINJSTVO BEZ OCA, MAJKE

NEMOJTE UBITI MOJU NANU, IMAM SAMO NJU

Tri Šaćirine smrti

Krajem augusta 1992. Godine ĉetnici su došli do njihove kuće u foĉanskom

„Prijetili su da će me odvesti na most i ubiti. Posebno sam se plašila da me ne

Za Jakubovu majku Semku do danas se ništa ne zna. Nana Šaćira, njen

Ĉim su prilazili njihovom krevetu, Šaćira je znala da su došli po njenog

U „Partizanu“ su ih svakodnevno maltretirali, ubijali muškarce ili ih odvodili „u

Srećom ušla je izvjesna Vida iz Orahova sa puškom u ruci i naredila im da je

Tako su iz noći u noć Šaćira i njezin unuk preţivljavali besane noći.

U oktobru 1992. Godine razmjenili su ih za nekog srpskog doktora.

Došli su u Goraţde, a podatle prošle godine na Ilidţu.

Najdraže mu je oĉevo ime

„Šta, sine moj, da meni nešto bude, gdje bi mi on?!“

Reĉe da su dosad samo jednom malom Jakubu dali 50 DM ljudi iz „Igasse“.

Za neku simboliĉnu godišnju ĉlanarinu u Biblioteci moţete pronaći i proĉitati

Srpski zloĉini nad Bošnjacima – muslimanima 1941.-1945. / Šemso

673 str. : ilustr. ; 25 cm

Sve bosanske bitke / Mirsad Sinanović i Sejo Omeragić

288 str. : fotogr. ; 24 cm

383 str. : ilustr. ; 21 cm

Mama, moram im glavu dati — : stradanje vojnika – regruta u bivšoj JNA

387 str. : fotogr., faks. ; 24 cm

Genocid nad muslimanima, 1941-1945 : zbornik dokumenata i

XXXI, 881 str., [16] str. s tablama : faks. ; 25 cm

Putopis : odlomci o jugoslavenskim zemljama (knjiga I) / Evlija Ĉelebija ;

Putopis : odlomci o jugoslavenskim zemljama (knjiga II) / Evlija Ĉelebija ;

Foĉa : ponovljeni zloĉin i hronologija zloĉina 1941/45-1992/95. godina /

429 str. : fotogr. ; 29 cm

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : STRADANJE NASELJA

BILE SU MALOLJETNE, NEVINE I ĈISTE KAO PROLJETNI CVIJET…

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : STRADANJE PET SESTARA BEŠLIĆ

Ova tužna foĉanska priĉa bi se mogla nazvati i NESTAJANJE STARE

Foĉa kroz vrijeme / Faruk Muftić

Srpski zloĉini nad Bošnjacima – muslimanima / Šemso Tucaković

Foĉa 1992-1995. : ţrtve genocida / Rasim Halilagić

Genocid nad Bošnjacima na podruĉju Općine Foĉa : 1992.-1995. : (prilog

Dokumentacija Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine

– Privatni izvori informacija…

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : U SJENCI KESTENOVA STARIH I U

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : U SJENCI KESTENOVA STARIH I U

Kaţu kad bi se Švedska odozgo ovamo opruţila da je tolika da bi dotakla Rim.

Ĉetiri se godine u Evropi prave da ne znaju šta se u Bosni dogaĊa, a ĉetiri se

Nedţad Ibrišimović , 1996.

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : Tuţna priĉa o Sejdi Hodţić, ţeni

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA

Tuţna priĉa o Sejdi Hodţić, ţeni rahmetli Muradifa, sa Miljevine

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : MUNEVERINA PRIĈA

FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA : MUNEVERINA PRIĈA

„Ĉetrdeset pet dana”, rekla je.