1.

Definicija kvaliteta
Celokupnost karakteristika entiteta koje se odnose na sposobnost zadovoljenja iskazanih ili
podrazumevanih potreba.
2. Karakteristike kvaliteta građevinskih projekata

 Kvalitet kao tehnička kategorija je ono što se najčešće podrazumeva pod kvalitetom na
projektu. Odnosi se na tehničke osobine, standarde, propise i stepen završne obrade koji su
izabrani. Može se govoriti o kvalitetu ulaznih materijala, gotovih proizvoda, transporta,
montaže… Mera kvaliteta se utvrđuje putem vizuelnog pregleda, laboratorijskih analiza, opita,
merenja gabarita, atestiranja… Najbitnija karakteristika tehničkog kvaliteta je svrsishodnost.
U okviru tehničkog kvaliteta može se definisati:
 Projektovani (planirani) kvalitet obuhvata karakteristike proizvoda utvrđene
tehničkom dokumentacijom.
 Kvalitet u izradi (kvalitet izvedenih radova) je mera u kojoj je u toku izgradnje došlo
do odstupanja od planiranog kvaliteta, odnosno mera odstupanja u odnosu na standarde
predviđene u projektnoj dokumentaciji.
 Kvalitet u funkcionisanju je mera u kojoj objekat funkcioniše onako kako je
predviđeno projektnom dokumentacijom.
 Kvalitet kao estetska kategorija može se shvatiti kao: uklopljenost objekta u okolinu, utisak
koji objekat ostavlja na korisnike, maštovitost projektantskog rešenja… Osnovni nedostatak
ovog vida kvaliteta je nemogućnost merenja iobjektivne ocene. U tom cilju ustanovljeni su
konkursi i nagrade kojima se posredno ocenjuje kvalitet idejnih rešenja.

 Kvalitet kao zakonsko-pravna kategorija se ogleda kroz poštovanje ugovornih odredbi i

drugih zakonsko-pravnih normi na koje su se međusobno obavezali učesnici projekta. Cilj
projekta u smislu zakonsko-pravnog kvaliteta se može postaviti kroz odsustvo sporova na
projektu. Pravno-zakonski kvalitet se može kvantitativno meriti brojem odštetnih zahteva,
tužbi, penala … I količinom novca koji su na taj način izgubljeni. Time se faktički meri ne-
kvalitet projekta.

 Kvalitet kao funkcionalna kategorija se odnosi na zadovoljavanje funkcionalnih parametara

projekta kao što su: jasna i lako shvatljiva projektna dokumentacija, jednostavnost izgradnje,
lako održavanje objekta. Osnovni problem kod funkcionalnog kvaliteta je kvantifikacija
ciljeva preko merljivih ili prebrojivih parametara.

3. Definicija kvaliteta građevinskih projekata

Celokupnost karakteristika projekta koje se odnose na njegovu sposobnost da zadovolji iskazane
ili podrazumevane potrebe investitora (korisnika).
4. Sistemi detekcije

5. Revizija "Izgradljivosti"

Revizija "izgradljivosti" se sprovodi od strane izvođača radova i podrazumeva otkrivanje

grešaka u pogledu tehnoloških teškoća prilikom izvođenja pojednih operacija,
neadekvatnih opisa ili redosleda operacija.

6. Kontrola kvaliteta u fazi izvođenja radova

Kontrola kvaliteta u fazi izvođenja radova obuhvata:

 Kontrola ulaznih materijala;
 Kontrola proizvoda;
 Kontrola izvedenih radova;
 Kontrola transporta;
 Kontrola montaže i funkcionisanja;
 Kontrola prilikom predaje objekta.

7. Krajnji dometi sistema detekcije

Krajnji domet sistema detekcije je uspostavljanje takvog sistema koji bi, barem teoretski,
omogućio otkrivanje i popravku svih greški koje se javljaju u svim fazama projekta.
8. Oblast 3.1 definicije pa nešto odatle

Upravljanje kvalitetom (quality management) podrazumeva:

"Sve aktivnosti globalne funkcije upravljanja koje određuju politiku kvaliteta, ciljeve i
odgovornosti i uvode je putem planiranja kvaliteta, kontrole kvaliteta, obezbeđenja
kvaliteta i poboljšanja kvaliteta u okviru sistema kvaliteta".
Sistem kvaliteta (quality system) podrazumeva:
"Organizacijsku strukturu, procedure, procese i resurse potrebne za implementaciju
upravljanja kvalitetom."
Politika kvaliteta (quality policy) podrazumeva:
"Celokupnost namera i pravaca organizacije u pogledu kvaliteta izražena od strane vrha
rukovodstva organizacije".
Planiranje kvaliteta (quality planning) podrazumeva:
"Aktivnosti kojima se uspostavljaju ciljevi i zahtevi za kvalitetom i primenom elemenata
sistema kvaliteta".
Kontrola kvaliteta (quality control) podrazumeva:
"Operativne tehnike i aktivnosti koje se sprovode radi ispunjenja zahteva za kvalitetom".
Obezbeđenje kvaliteta (quality assurance) podrazumeva:
"Sve planirane i sistematske mere primenjene u okviru sistema kvaliteta, po potrebi
demonstrirane, neophodne za sticanje odgovarajućeg poverenja da će entitet ispuniti
zahteve za kvalitetom".
Poboljšanje kvaliteta (quality improvement) podrazumeva:
"Aktivnosti koje se sprovode širom organizacije radi povećanja efektivnosti i efikasnosti
aktivnosti i procesa, sa ciljem da se obezbedi korist za organizaciju i korisnike".

9. Lanac "Isporučilac-korisnik" primeri na građevinskom projektu

Učesnici bilo kog procesa mogu se podeliti u tri kategorije:

 Isporučilac ili prodavac (supplier) procesa je lice ili grupa ljudi koja obezbeđuje
ulazne veličine koje se koriste prilikom izvođenja procesa. Ove veličine mogu biti u
bilo kojem obliku. Mogu biti informacije, materijali, energija, novac, oprema ili bilo
koji drugi resurs.
 Izvođač (performer*, processor†) procesa je lice ili grupa ljudi koji obavljaju proces.

 Korisnik ili kupac (customer) procesa je lice ili grupa ljudi koji koriste rezultate
procesa u bilo kojem obliku. Za korisnika procesa u okviru preduzeća koristi se
termin interni korisnik. Interni korisnik je svako ko na bilo koji način zavisi od
rezultata procesa. Za krajnjeg korisnika procesa (proizvodnje, projekta…) koristi se
naziv eksterni korisnik.
Lanci pružaju osnovu za analizu procesa u pogledu postizanja ciljeva procesa i planiranja
komunikacije.

Koncept "isporučilac-korisnik" lanaca može se u potpunosti primeniti na građevinskom projektu.

Eksterni, krajnji korisnik projekta je investitor. Investitor je ujedno izvođač za proces izrade
predinvesticionih studija. Korisnik tog procesa je projektant. Projektant je potom isporučilac za
proces izvođenja radova koji realizuje generalni izvođač. Korisnik procesa izvođenja radova je,
naravno, investitor. Ovaj koncept se može primeniti na svim nivoima realizacije projekta. Tako je
na primer korisnik procesa izrade AB elemenata zidarska ekipa koja malteriše. Isporučioci tog
procesa su tesari i armirači. Istovremeno, zidari su isporučioci za proces izvođenja molersko-
farbarskih radova itd. Najvažnije je obezbediti komunikaciju između učesnika procesa kako bi se
usaglašavanjem zahteva korisnika i mogućnosti isporučioca i izvođača postigla optimalna
realizacija procesa. Dosledna primena ovog koncepta vodi optimalnoj realizaciji pojedinačnih
procesa i doprinosi uspešnoj realizaciji projekta u celini.

Koncept "isporučilac-korisnik" lanaca može se sprovesti na bilo kom nivou realizacije

građevinskih projekata. Kao ilustracija, u tabeli 3.1 izvršena je identifikacija učesnika pojedinih
procesa za različite nivoe realizacije projekta.
10. Troškovi kvaliteta
Troškovi kvaliteta predstavljaju deo ukupnih troškova (proizvodnje, procesa, projekta…) i
spadaju u jednu od dve kategorije:

 Troškovi izazvani greškama - U literaturi nazivaju se troškovima neusaglašenosti (price

of nonconformance)*. U ove troškove spadaju svi direktni i indirektni troškovi vezani za
ispravljanje učinjenih grešaka bilo kog tipa. U greške spadaju slučajne i sistemske
greške, omaške, neprofesionalno izvođenje radova, kašnjenje itd.. Greške kasnije
izazivaju pojavu škarta, prepravki, ponavljanja istih pozicija radova, prekoračenja rokova,
odštetnih zahteva, sporova itd.. Veličina troškova ispravljanja grešaka direktno zavisi od
trenutka kada je greška uočena. Što se kasnije greška otkrije to su troškovi popravki veći.

 Troškovi vezani za prevenciju grešaka - U literaturi se nazivaju troškovima usaglašenosti

(price of conformance)*. Obuhvataju sve mere i tehnike kojima se vrši prevencija grešaka,
uključujući i sve troškove vezane za upravljanje kvalitetom. Troškovi prevencije grešaka
se odnose prema troškovima otklanjanja posledica grešaka shodno pravilu "1:10:100".
Pravilo "1:10:100" znači da otklanjanje grešaka prilikom planiranja procesa košta 10
puta više, a otklanjanje greške prilikom realizacije procesa košta 100 puta više nego
sprečavanje nastanka greške. Primenjeno na građevinski projekat to bi značilo da ako
prevencija greške košta jednu novčanu jedinicu, onda ispravljanje greške prilikom
revizije projektne dokumentacije košta 10, a ispravljanje greške na gradilištu košta 100
novčanih jedinica†.

Da bi se utvrdila veličina troškova kvaliteta mora se prvo uspostaviti sistem za merenje

troškova kvaliteta, koji bi bio integrisan u opšti informacioni sistem. Troškovi kvaliteta
spadaju u graničnu zonu između oblasti upravljanja troškovima i oblasti upravljanja
kvalitetom. Merenje troškova kvaliteta obuhvata merenje kvaliteta i utvrđivanje odgovarajućih
troškova.

Najveći problem sa troškovima kvaliteta je u tome što se pojavom grešaka stvaraju i brojni
nemerljivi troškovi izazavani: nezadovoljstvom investitora, mogućnošću gubitka budućih
poslova, padom motivisanosti zaposlenih, slabom komunikacijom itd. Iako su teško merljivi
sigurno je da ovi troškovi postoje i treba učiniti napor da se oni barem procene.
11. Koraci u PDCA ciklusu
Prva faza planiranja (P - plan) obuhvata analizu procesa, definiciju željenog poboljšanja i
planiranje korektivnih mera koje treba primeniti. U okviru ove faze primenjuju se alati koji na
najbolji način mogu da ukažu na probleme koji se javljaju u procesu, kao što su dijagram toka
i dijagram uzroka i posledica.

Druga faza probne primene (D - do) predstavlja neku vrstu probne akcije. Korektivne mere se
primenjuju u malom obimu radi ocenjivanja uspešnosti izabranih mera. Primenjuju se alati
pomoću kojih se prikupljaju podaci o procesu i mere njegove performanse, pre svega kontrolne
liste.

Treća faza provere (C - check) predstavlja ocenu postignutih rezultata. Primenjuju se alati
kojima se vrši analiza promenjenog procesa, ocenjuju performanse procesa i vrednuju
postignuta poboljšanja. Koriste se pareto dijagrami, histogrami, dijagrami rasipanja i kontrolne
karte.

U četvrtoj fazi pune primene (A - act) tim donosi odluku da li su korektivne mere adekvatne,
odnosno da li je eliminisan uzrok problema. U slučaju da nisu postignuti željeni rezultati
ponavljaju se prve tri faze. U slučaju da je probna akcija (D) dala dobre rezultate korektivne
mere se primenjuju u punom obimu.
12. Dokumentacija kod ISO standarda
Dokumentacija sistema kvaliteta je obimna i obuhvata 3 nivoa dokumentacije:

 Priručnik kvaliteta je osnovni dokument koji u sebi sadrži sažet prikaz politike
upravljanja kvalitetom i sistema kvaliteta, ciljeve preduzeća i njegovu organizaciju.

 Procedure kvaliteta su dokumenti koji opisuju svrhu i područje aktivnosti koje se

sprovode u okviru preduzeća. Procedure opisuju kako se realizuju i kontrolišu
aktivnosti i na koji način se aktivnosti dokumentuju. Procedure takođe treba sadrže
informacije o preventivnim aktivnostima za sprečavanje pojave problema. Procedure
treba da su saglasne sa organizacionom stukturom preduzeća.

 Radna uputstva su dokumenti koji u sebi sadrže detaljna uputstva potrebna za

realizaciju aktivnosti. Radna uputstva prozilaze iz procedura i imaju svrhu da prevedu
zahteve Standarda tako da ih neposredni izvršioci aktivnosti razumeju.

Za uslužne organizacije dodatno se predviđa izrada planova kvaliteta koji opisuju proces
vršenja usluge. Pored navedenih tipova dokumenata u okviru informacionog sistema kvaliteta
treba da postoji baza podataka koja sadrži sve druge referentne dokumente (standarde, crteže,
propise…). Na kraju je potrebno vršiti zapise o kvalitetu, odnosno zabeležiti informacije o
rezultatima aktivnosti.

13. Prednosti/mane ISO standard

Prednosti su:
 Održati konkurentsku sposobnost. Za mnoga preduzeća osnovni motiv za uvođenje
formalnog sistema obezebeđenja kvaliteta su eksterni zahtevi. Zahtev može biti u obliku
inicijative na nivou države za uvođenje sistema kvaliteta u preduzećima. Takva inicijativa
je pokrenuta i u Jugoskaviji 1996. godine. Drugi tip zahteva može doći od potencijalnih
investitora. Na mnogim projektima sertifikovan sistem kvaliteta je uslov za učešće na
licitaciji. To znači da se izbegavanjem uvođenjea formalnog sistema kvaliteta i
sertifikacije rizikuje gubitak poslova.
 Povećano poverenje investitora. Mnoga preduzeća vide uvođenenje sistema kao
nametnutu obavezu koja se mora izvršiti samo da bi ostalo u poslu ili da se ni bilo po strani
aktuelnih dešavanja u struci. Bez obzira što ISO 9000 sistem kvaliteta ne garantuje
prvorazrednu uslugu, činjenica je da povećava poverenje investitora u preduzeće i
preduzeća u samo sebe da će se posao obaviti na obostrano zadovoljstvo.
 Smanjenje broja grešaka što vodi smanjenju troškova. Moto svakog sistema kvaliteta je
"uraditi kako treba iz prvog pokušaja", što podrazumeva eliminisanje grešaka. Mada zvuči
kao fraza, realizacija procesa na osnovu pisanih procedura, koje bi trebale da osiguraju
korektan rezultat svake aktivnosti, vodi samanjenju broja grešaka u nekoj meri.
  Druge mere kao što su: poboljšan sistem donošenja odluka, bolji odnosi sa podizvođačima,
smanjena zavisnost od pojedinaca, doslednost u primenjivanju radnih metoda i kontrole
kvaliteta…
Mane su:
 Birokratija. Uvođenje ISO 9000 sistema kvaliteta povlači sa sobom izradu obimne
dokumenatcije. Izrada priručnika, procedura I radnih uputstava za građevinsko preduzeće
je veoma složen posao zbog toga što su građevinski poslovi unikatni i teško je opisati sve
radne procedure a da se ne stvori nepregledna dokumentacija. Zato je potrebno je osmisliti
sistem dokumentacije optimalnog obima koji bi obezbedio doslednost u obavljanju
aktivnosti i istovremeno sprečio pojavu prevelike birokratije.
 Troškovi obuhvataju troškove uspostavljanja i sertifikacije sistema kvaliteta, troškove
upravljanja i održavanja sistema kvaliteta kao i troškove periodičnih provera od strane
trećih lica. Često se može čuti da preduzeća ne mogu da priušte uvođenje sistema kvaliteta
zbog loše materijalne situacije. Međutim, postavlja se pitanje da li zbog rizika gubljenja
poslova, mogu sebi da priušte da ga ne uvedu.

14. Planiranje kvaliteta

Planiranje kvaliteta predstavlja "aktivnosti kojima se uspostavljaju ciljevi i zahtevi za kvalitetom
i primenom elemenata sistema kvaliteta".
Planiranje kvaliteta ima zadatak da identifikuje standarde kvaliteta koji se odnose na projekat i da
utvrdi načine na koji će standardi biti zadovoljeni.
Planiranje kvaliteta se izvodi paralelno sa ostalim procesima planiranja, koji utiču jedni na druge.
Na primer, visok nivo završne obrade može imati za posledicu promene u troškovima i dinamici
ili detaljnu analizu rizika.

15. Izlazne veličine za obezbeđenje kvaliteta

Poboljšanje kvaliteta. obuhvata "aktivnosti koje se sprovode širom organizacije radi povećanja
efektivnosti i efikasnosti aktivnosti i procesa, sa ciljem da se obezbedi korist za organizaciju i
korisnike". Poboljšanje kvaliteta je posledica interakcije planiranja, obezbeđenja i kontrole
kvaliteta i najčešće vodi do izmena pozicija ili do preduzimanja korektivnih mera. Poboljšanje
kvaliteta treba da se odvija prema procedurama koje su propisane u okviru procesa kontrole
promena na nivou čitavog projekta.
16. Krajnji dometi sistema prevencije
Krajnji domet sistema prevencije je, barem teoretski, optimalno odvijanje svih procesa na projektu
za čiju realizaciju su zaduženi pojedini učesnici projekta koji primenjuju sistem kvaliteta u domenu
svog dela posla i ugovornih obaveza.
17. TQM
Definicija TQM-a - Pristup upravljanju organizacijom, baziran na kvalitetu i zasnovan na učešću
svih članova organizacije, sa ciljem dugoročnog uspeha preko postizanja zadovoljstva korisnika
i postizanja koristi za članove organizacije i društva u celini.
TQM predstavlja upravljački mehanizam kojim preduzeće razvija kvalitet kao osnovni strateški
cilj preduzeća. Najvažniji elementi sistema totalnog upravljanja kvalitetom su:
 Naglašen fokus na postizanje zadovoljstva kupca.
 Učešće svih zaposlenih u donošenju odluka vezanih za kvalitet.
 Poboljšanje procesa
 Princip neprekidnog poboljšanja

18. Razlika između TQM i BPR

Osnovna osobina reinženjeringa procesa, po kojoj se reinženjering razlikuje od ostalih metoda

strateškog planiranja, je radikalnost promena i diskontinuitet u odnosu na postojeću praksu. Za
razliku od upravljanja totalnim kvalitetom koje se bazira na neperikidnom postepenom poboljšanju
procesa, reinženjering poslovnih procesa se bazira na inovacijama i radikalnim promenama.
Razlika o odnosu na TQM se najbolje vidi iz uporednog pregleda ključnih karakteristika,
prikazanom u tabeli 4.1.