DEMO : Purchase from www.A-PDF.

com to remove the watermark

ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA

Dragana Martinović
Biljana Jokić

MUZEJI SRBIJE –
AKTUELNO STANJE

BEOGRAD | 2009.
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | MUZEJI SRBIJE – AKTUELNO STANJE

mr Vladimir Krivošejev UDK: 069.445/.5(497.11)

muzejski savetnik 069.62(497.11)
Narodni muzej Valjevo

Izložbe, programi i posetioci

Današnji muzeji jesu, ili bi bar trebalo da budu, tvorevine rezultata

višedecenijskih transformacija, pri kojima, kroz prevazilaženje uverenja
da posetilac muzeja može da bude samo zaljubljenik umetnosti,
muzeji prestaju da egzistiraju kao ustanove čija je delatnost fokusirana
prevashodno ka predmetima i kolekcijama, i postaju institucije koje u
centar svojih aktivnosti postavljaju publiku, menjajući time staru devizu
„njegova visost predmet“ u novu – „njegova visost posetilac“. Savremeni
muzeji su mesta s mnogostrukim ulogama i značajem. U njima se
zadovoljavaju i razvijaju kulturne potrebe; u njima se stiče svest, ne samo
o prošlosti već i o sadašnjosti i budućnosti; u njima se, kroz sve širi spektar
programskih aktivnosti, uči ali i zabavlja. Moderan muzej predstavlja
„atrakciju“ koja, uz viđenje predmeta i informaciju, posetiocima nudi
i potpuni doživljaj, i to kao osnovni, kompleksni proizvod i preduslov
ponovljenog obilaska i preporuke. Tako centralne, stalne (ali podložne
češćim inovacijama) muzejske postavke, kao i izložbe u galerijama
za tematske programe, postaju tek deo proizvodnog miksa jednog
muzeja, koji sadrži i druge, osnovne, očekivane, proširene i potencijalne
proizvode, a svi zajedno stvaraju doživljaj. Pored izložbenih angažmana,
u kreiranju proizvodnog miksa koji stvara doživljaj kao kompleksni
muzejski proizvod značajnu ulogu ima i širok spektar različitih programa
(promocije, predavanja, seminari, filmske večeri, kamerni koncerti i
scenski nastupi, raznovrsne edukativne radionice...), ali i sadržaja danas
već uobičajenih dodatnih muzejskih prostora, od čitaonica i medijateka,
preko suvenirnica i info punktova, do kafea i restorana. Ovako
koncipirani muzeji, odgovarajući na najveći izazov savremenog doba
– pitanja komunikacije – postaju jedni od najvažnijih kulturnih centara
današnjice, otvoreni kako prema najširoj publici iz svog okruženja, tako
i prema turistima.

| 32 |
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | MUZEJI SRBIJE – AKTUELNO STANJE

Imperativi modernog vremena doveli su, širom sveta, do velikih promena

u odnosu muzeja prema svojim posetiocima, što neminovno otvara
pitanje: A gde se tu nalaze muzeji iz Srbije? Delimičan odgovor mogu da
pruže elementi upitnika koji se odnose na pitanja:
- Da li postoji procedura planiranja izložbi?
- Da li postoji dugoročni plan izložbenih aktivnosti?
- Da li izložbe postavlja i dizajnira osoba obučena za muzejske po-
stavke?
- Da li postoji utvrđen proces evaluacije izložbi?
Rezultati analize odgovora na navedena pitanja ukazuju na to da se u
apsolutnoj većini muzeja (85%, Grafikon 5) izložbene aktivnosti planiraju
ne ad hoc, od situacije do situacije, već po internim procedurama, da
većina muzeja (71,6%) ima dugoročan plan izložbenih aktivnosti (mada
nije definisano vreme te dugoročnosti) i da izložbe postavlja i dizajnira
„osoba obučena za muzejske postavke“ (60,8%), ali da većina muzeja
(56,8%, Grafikon 6) ne sprovodi procedure evaluacije izložbi. Preovlađujući
negativni odgovori na zaključno pitanje vraćaju nas na realnosti iskazane
u prethodnim. Nepostojanje nikakve ili pak postojanje neadekvatne
evaluacije prethodnih programa, i, shodno tome, nepoznavanje njihovih
konkretnih efekata, otvara probleme vezane za metode ali i ciljeve u
planiranju narednih programskih aktivnosti. Takođe, bez konkretnih
odgovora ostaje i pitanje vezano za dizajnerski rad „osobe obučene za
muzejske postavke“: da li je tu reč samo o kustosu koji na osnovu svog
znanja, iskustva i stručnih istraživanja osmišljava sadržaje, ili o dizajneru
koji se specijalizovao („obučio“) za rad na izložbama i koji ideje kustosa
treba likovno da uobliči, ili pak o svojevrsnom muzejskom komunikatoru
čiji je zadatak da ideje kustosa i likovna rešenja dizajnera usmeri u
pravcu atraktivnom i razumljivom posetiocima, tako da se pored viđenja
predmeta i dobijanja informacije formira i potpuniji doživljaj?

| 33 |
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | MUZEJI SRBIJE – AKTUELNO STANJE

Grafikon 5

Uspostavljena procedura planiranja izložbi

(UO, Kolegijum, Stručni savet...)

85,1% 14,9%

Da

Ne

Grafikon 6

Utvrđen proces evaluacije izložbi

56,8% 43,2%

Da

Ne

Odgovore na ova pitanja trebalo bi da pruže neka druga istraživanja,

a iz aktuelnog upitnika dobijamo dalje informacije o kvantitetu i
posećenosti različitih muzejskih programa – činjenice vezane za
trogodišnje aktivnosti (2006, 2007. i 2008. godine) u sedamdeset četiri
različita muzeja Srbije. Ovi muzeji veoma se razlikuju međusobno – tu
se nalaze republički i lokalni, matični i reginalni, opštinski, kompleksni
i specijalizovani muzeji. Pored razlika u njihovoj tipologizaciji, još veće
su razlike u stepenu razvoja, kvalitetu i kvantitetu zbirki, opremljenosti,
kadrovskoj popunjenosti i raspoloživom prostoru muzejskih javnih
komunikacija. Dok su centralne, kompleksne, stalne postavke pojedinih
muzeja zatvorene, bilo zbog devastacije objekta, bilo zbog aktuelnih

| 34 |
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | MUZEJI SRBIJE – AKTUELNO STANJE

investicionih radova, ili uopšte ne postoji prostor namenjen za te

potrebe, tamo gde su one aktivne uočavaju se velike razlike kako u
njihovoj starosti, tako i u površini koju zauzimaju, ali i u pristupu načinu
prezentacije.
Pored pitanjâ o posećenosti centralnih stalnih postavki, druga su se
odnosila i na posete tematskim stalnim postavkama u muzejskim
odeljenjima i depandansima, ali je i tu opseg diferenciranosti veliki:
dok pojedini muzeji nemaju ovakve isturene radne jedinice, izvan
matičnog objekta, drugi ih imaju, i to ponekad u većem broju. Slična je i
razuđenost dodatnih prostora za muzejske komunikacije – od galerija za
povremene izložbe (dok većina muzeja ima samo jednu, pojedini imaju
više galerija), preko drugih programskih prostora (amfiteatri, bioskopske
sale, prostorije za predavanja, radionice i sl.), do muzejskih prodavnica i
kafea, koji predstavljaju veliku retkost.
Zanimljivo je da se u trogodišnjem periodu, i pored manjih oscilacija
u broju realizovanih različitih izložbi (701 u 2006, 645 u 2007. i 668 u
2008. godini, Grafikon 7), uočava trend rasta u oblasti organizovanja
širokog spektra drugih vidova programskih aktivnosti (713 u 2006, 648 u
2007. i 1.084 u 2008. godini), kao i porast posećenosti stalnih muzejskih
postavki (Grafikon 8), kako onih centralnih (295.895, 318.786 i 347.823)
tako i tematskih, i to u spoljnim muzejskim jedinicama (416.729, 401.970
i 819.973). Znatno veća posećenost tematskih postavki u odnosu na
centralne prouzrokovana je činjenicom da su mnogobrojniji posetioci
muzeja učenici na ekskurzijama koji pak radije posećuju specifične
tematske postavke, kakvih nema u njihovom okruženju, dok organizatori
ekskurzija gledaju na centralne postavke kao na uopštene prezentacije,
više ili manje slične u svim mestima.

| 35 |
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | MUZEJI SRBIJE – AKTUELNO STANJE

Grafikon 7

Grafikon 8

I pored već naglašene velike razlike u uslovima resursa kojim raspolažu

muzeji (iz kojih su stigli odgovori na anketu), prema dobijenim podacima
moguće je načiniti jedan prosečan model kao teoretsku matricu koja
opisuje opšte bitne odlike i načine funkcionisanja muzeja u sferi javnih
muzejskih komunikacija.
Na osnovu trogodišnjeg praćenja sedamdeset četiri različita muzeja u
Srbiji, vidi se da jedan prosečan virtuelno projektovan muzej godišnje
realizuje u svom prostoru 7,4 tematskih izložbi, i to 2,6 izložbe iz svojih
fondova i 4,8 izložbe sa strane, ali i da svoje izložbe prezentuje 1,6 puta
godišnje izvan svojih prostora i šireg okruženja. Izložbe iz fondova
muzeja razgleda 5.681 posetilac, odnosno 2.185 posetilaca po jednoj

| 36 |
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | MUZEJI SRBIJE – AKTUELNO STANJE

izložbi, dok su gostujuće izložbe znatno manje posećene i njih ukupno

vidi 2.396, odnosno 499 posetilaca po izložbi. Ovo bi donekle moglo da
ukaže na to da su lokalnoj publici manje atraktivne gostujuće izložbe,
ali se ne smeju zanemariti ni realne mogućnosti slabijih promotivnih
aktivnosti muzeja, kada je reč o izložbama koje nisu pripremane u
njihovoj produkciji. Istovremeno, centralnu stalnu postavku prosečnog
muzeja godišnje obiđe 4.336, a njegovo istureno tematsko odeljenje
7.381 posetilac.
Sve izložbe ovakvog muzeja godišnje registruju 15.458 poseta, kojima
se može dodati i 1.996 poseta različitim, nezavisnim ili pratećim pro-
gramskim dešavanjima, koja se organizuju jedanaest puta godišnje (181
posetilac po programu). Tako, u toku jedne godine, virtuelno modeliran
prosečan muzej u Srbiji, po različitim osnovama registruje 17.454 pose-
te. Pri tom, mora da se ima u vidu da većinu posete srpskim muzejima
čine organizovane grupe – bilo da je reč o učenicima (na ekskurziji i do-
punskoj nastavi) ili odraslima – formirane od pojedinaca koji muzeje ne
posećuju na osnovu svoje slobodne volje, već na osnovu programa koji
su sastavili neki drugi autoriteti. S tog aspekta, navedenom posećenošću
muzeja u Srbiji (uz uvek postojeće izuzetke u vidu pojedinih programa)
ne možemo da budemo zadovoljni, čak i kada je reč o najmasovnijoj
publici – učenicima – budući da muzejske postavke predstavljaju svoje-
vrsne 3D udžbenike, primerene kao dopunsko sredstvo za širok spektar
nastavnih jedinica. Razlozi za ovakvo stanje su brojni, i mogu se podeliti
na spoljašnje i unutrašnje.
U spoljašnje razloge slabe posećenosti muzeja u Srbiji spadaju:
nepostojanje potrebe i navike za posetom muzeju, postojanje stereo-
tipa o muzejima kao dosadnim skladištima starina, nezainteresovanost
prosvetnog kadra, neadekvatan pristup turističih radnika itd. Spisak
spoljašnjih razloga sigurno bi mogao da se proširi, a dugačak je i
popis unutrašnjih razloga. Pored, uvek na prvom mestu, potenciranog
nedostatka sredstava i brojnih realnih, ali i nerealnih problema koje
on donosi, tu je i zastarelost stalnih muzejskih postavki po različitim
osnova (od starosti postavke, preko načina prezentacije, do prezentirane
faktografije), pristup kustosa usmeren ka predmetu i svom ličnom
interesovanju, a ne ka posetiocu i njegovoj percepciji, nepostojanje
ili neadekvatan marketinški pristup, laički sproveden menadžment,
nepostojanje svesti o savremenoj ulozi javnog servisa i dr.

| 37 |
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | MUZEJI SRBIJE – AKTUELNO STANJE

Unutrašnji razlozi pojavljuju se i kao generator spoljašnjih, i to ne

u maloj meri, te se tek prevazilaženjem prvih čini značajan korak u
prevazilaženju drugih, a imperativ za to jeste primena novog, modernog
pristupa muzeografiji koji je u većoj meri okrenut posetiocu. Ovo
zahteva i primenu savremenog menadžmenta, multidisciplinarnosti u
obrazovanju i daljem razvoju kadrova, kao i inkorporaciju, u svakodnevnu
muzejsku praksu, osnovnih funkcija totalnog marketinga – od istraživanja
potreba publike, preko kreiranja programske ponude (proizvoda),
shodno rezultatima istraživanja, do širokog spektra promotivnih, ali
i animatorskih aktivnosti. U projektovanju novog pristupa, vodilja bi
mogla da bude i sledeća komparacija: kao što praznim prodavnicama,
u kojima nema kupaca, neminovno sledi finansijski krah, tako i prazne
muzejske sale dovode do kraha ciljeva muzeološke struke, otvarajući
pitanje svrhe postojanja muzeja.

| 38 |