Лик мајке Мионе у приповетци „Прва бразда“

Рат, био добијен или изгубљен, увек опустоши земљу и оставља жртве. Гину очеви, синови,
браћа, а остављају своје супруге, мајке , сестре и своју децу као последње сведоке страдања. У
приповетци „Прва бразда“ упознајемо Миону Џамић, удовицу Сибинову како се храбро бори кроз
живот одгајајући троје мале деце.

Муж-жена, тако је зову. Храни троје своје сирочади. Није се преудала нити вратила код
родитеља. Отресита и вредна прихвата се тешких ратарских послова. Велика је њена љубав према
мужу и велики понос, а највећи стид би доживела да запусти дом и огњиште. Зато налази снаге да
ради и мушке послове као би децу прехранила и кућу сачувала. Родбина јој помаже, а Миона је
поносна и неће да угаси огњиште. Решена да децу школује и уз осуду околине, свесна је да је то
прави начин да им обезбеди бољи и лакши живот. Миона се бори да очува име породице, дух
породичне заједнице, лозу и снагу и да унапреди живот своје деце школовањем. Помажући мајци
око кућних и ратарских послова, учвршћује се љубав између троје деце и развија се љубав и
поштовање према мајци, јер деца схватају тежину њеног положаја, њен тру и пожртвованост.

Миона доживљава највећу срећу кад чује да је њено дете одрасло и да опет има домаћина
у кући. Срећна је што више неће морати да тражи помоћ и што је њен син довољно оговоран.
Њена љубав и срећа су највећи док Огњан оре своју прву бразду дечачком снагом. Захвална је Богу
и људима што су јој помогли да подигне своју децу. Прва бразда коју је узорао Огњан је доказ да је
стасао домаћин, да је прошло време одрицања и страдања и да је живот отворио велика и светла
врата среће.

Мајка Миона је симбол и доказ победе мајчинске храбрости и тријумф упорног људског
отпора према искушењима и бедама.