Уредништво

Проф. др РАСТКО ВАСИЋ

Проф. др СНЕЖАНА ФЕРЈАНЧИЋ
Проф. др КСЕНИЈА МАРИЦКИ ГАЂАНСКИ,
главни уредник

Лого
РИМСКА БОГИЊА ДИЈАНА

Аутор
ДАМЈАН ВАСИЋ
графички дизајнер

Штампање зборника омогућило је

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ

И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
 ДРУШТВО ЗА АНТИЧКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ

АНТИКА НЕКАД И САД:

ДОМЕТИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
И ТРАГ АНТИКЕ
12. међународни научни скуп

Зборник радова

Београд 2019
 SERBIAN SOCIETY FOR ANCIENT STUDIES

ANTIQUITY THEN AND NOW:

PEAKS OF CIVILISATION
AND TRACE OF ANTIQUITY
Belgrade, Јune 28-30 2019

Научне публикације Друштва за античке студије Србије

Едиција Антика и савремени свет

Том 1: Антика и савремени свет, 2007, стр. 404

Скуп одржан 2006. године
Том 2: Европске идеје, античка цивилизација и српска култура, 2008, стр. 496
Скуп одржан 2007. године
Том 3: Антички свет, европска и српска наука, 2009, стр. 432
Скуп одржан 2008. године
Том 4: Античка култура, европско и српско наслеђе, 2010, стр. 508
Скуп одржан 2009. године
Том 5: Антика и савремени свет: култура и религија, 2011, стр. 507
Скуп одржан 2010. године
Том 6: Антика, савремени свет и рецепција античке културе, 2012, стр. 524
Скуп одржан 2011. године
Том 7: Антика и савремени свет: научници, истраживачи и тумачи 2012, стр. 350
Скуп одржан 2012. године
Том 8: Антика и савремени свет: тумачење антике, 2013; стр. 480
Скуп одржан 2014. године
Том 9: Антика и савремени свет данас, 2016; стр. 375
Скуп одржан 2015. године
Том 10: Антика као инспирација и предмет истраживања кроз миленије, 2017,
стр. 282
Скуп одржан 2016. године
Том 11: Антика некад и сад: значај, улога и наслеђе кроз векове, 2018; стр. 216
Скуп одржан 2017. године

4
 Proceedings of the Serbian Society for Ancient Studies

Series Antiquity and Modern World

Antiquity and Modern World, Proceedings of the Serbian Society for Ancient Stud-
ies,Vol. I, Belgrade 2007, pp. 404
European Ideas,Ancient Civilization and Serbian Culture, Proceedings of the Serbian
Society for Ancient Studies,Vol. II, Belgrade 2008, pp. 496
Ancient World, European and Serbian Scholarship, Proceedings of the Serbian Soci-
ety for Ancient Studies,Vol. III, Belgrade 2009, pp. 432
Ancient Culture, European and Serbian Heritage, Proceedings of the Serbian Society
for Ancient Studies,Vol. IV, Belgrade 2010, pp. 508
Antiquity and Modern World: Religion and Culture, Proceedings of the Serbian Soci-
ety for Ancient Studies,Vol.V, Belgrade 2011, pp. 507
Antiquity, Modern World and Reception of Ancient Culture, Proceedings of the Ser-
bian Society for Ancient Studies,Vol. VI, Belgrade 2012, pp. 524
Antiquity and Modern World: Scientists, Researchers and Interpreters, Proceedings
of the Serbian Society for Ancient Studies, Vol. VII, Belgrade 2013, pp. 350
Antiquity and Modern World: Interpretation of Antiquity,Vol. VIII, Belgrade, 2014,
pp 480
Antiquity and Modern World Today, Proceedings of the Serbian Society for Ancient
Studies,Vol. IX, Belgrade 2016, pp 375
Antiquity as Inspiration and Research Subject Through Milennia, Vol. X, Belgrade
2017, pp 282
Antiquity Then and Now: Importance, Role and Heritage Through Centuries, Vol. XI,
Belgrade 2018, pp 216

The Editor-in-chief of the Proceedings of the Serbian Society for Ancient Studies,Vol.
I–XI, is Prof. Dr. Ksenija Maricki Gadjanski

Посебна издања

Весна Манојловић Николић, Из средњовековне археологије, Студије и

истраживања, Београд 2012, стр. 160, ил.
Vesna Manojlović Nikolić, From Medieval Archeology, Studies and researches, Bel-
grade 2012, 160 pp, ill.

Снежана Ферјанчић, Але и кохорте у војсци римских провинција Мезије и

Дакије од I до III века н.е., Београд 2018, стр. 396
Snežana Ferjanić, Alae and cohorts in the army of the Roman provinces Moesia and
Dacia from the first to the third century A.D., Beogad 2018, 396 pp

5
 UDK 321.61(38):929 Aleksandros Megas
904:726.8(620)

MA АЛЕКСАНДАР СИМИЋ
Филозофски факултет
Универзитет у Београду

ИЗГУБЉЕНО И „НАЂЕНО“:
СЛУЧАЈ ГРОБ(ОВ)А АЛЕКСАНДРА МАКЕДОНСКОГ

Апстракт:Александар Македонски привлачи пажњу непрекидно

од антике до савременог доба. То се врло добро види на случају његове
гробнице. Александрови дијадоси Птолемеј и Пердика заратили су
због Александрових земних остатака. Маузолеј македонског краља у
Александрији био је место ходочашћа вековима, а поред бројних обичних
људи, посећивали су га и знаменити Римљани, од Јулија Цезара до Каракале.
Хришћански оци, арапски путописци и европски авантуристи доносили
су разнолике записе о Александровом почивалишту. У 19. веку почињу
археолошка истраживања како би било пронађено Александрово тело. Та
истраживања неретко су била повезана са частохлепљем, материјалним
интересима или дневном политиком.
Кључне речи: Александар Македонски, гробница, Александрија,
археологија, потрага.

1. Смрт и сахрана Александра Македонског

Александар Македонски умро је у Вавилону 13. јуна 323. године пре

н.е. у својој тридесет трећој години.1 Пре њега, ниједан Грк, ниједан западњак
није са војском остварио такав подвиг, нити дошао тако далеко на исток. Не
чуди што је Александров леш одмах постао вредна реликвија, нарочито ако
се узме у обзир наводно пророчанство Аристандра Телмешанина да ће бити
напредна она држава која буде имала Александрово тело.2
После Александрове смрти поставило се нимало једноставно питање

1
Ф. Папазоглу, Историја Хеленизма, Београд 2010, 166; A. B. Bosworth, Legacy of
Alexander: Politics, Warfare and Propaganda under the Successors, Oxford 2002, 6; F.
Chamoux, Hellenistic Civilization, Oxford 2002, 35; R. Waterfield, Dividing the Spoils: The
War for The Alexander the Great’s Empire, Oxford 2011, 1.
2
Ael. VH 12.64.

180
где ће велики освајач бити сахрањен? Иако је умро у Вавилону, тај град, како
се чини, није озбиљно разматран као његово вечно почивалиште. Традиција
је налагала да Александар почива у Егама, древном гробном комплексу
македонских краљева. На крају крајева, ту је почивао и Александров отац
Филип II.3 Међутим, према неким изворима, сâм Александар је желео да
буде сахрањен у Амоновом светилишту, у оази Сива у данашњој Либији.4
Александар је то светилиште посетио још 332. године пре н.е. и тада се
прогласио Амоновим сином, стога је разумљива његова жеља да му вечни
починак буде у светилишту његовог небеског оца.5
Питање Александрове сахране било је испреплетено са питањем
његовог наследства. Компликована ситуација (о којој сада неће бити речи6)
разрешена је довођењем Александровог полубрата Аридаја на власт (који је
узео име Филип III) и поделом власти међу најмоћнијим људима у држави:
Пердиком, Антипатром и Кратером. Може се слободно рећи да је Пердика
био водећа личност после договора у Вавилону 323. године пре н.е., а он је
на крају одлучио да Александар почива у Егама.7
Опремање краљеве посмртне поворке било је поверено македонском
племићу Аридају и трајало је пуне две године.С обзиром да се није распадало,
тело је вероватно било балзамовано. Ово је на први поглед необично, пошто
је обичај међу Грцима и Македонцима био да се покојници спаљују. Разлози
су били практичне и идеолошке природе. Мумифицирано тело могло је
да издржи двогодишње припреме и вишемесечни пут од Вавилона до Ега.
Поред тога, Александрови сачувани остаци представљали су веома моћну и
привлачну реликвију.8
3
L. O’Connor, The Remains of Alexander the Great: The God, The King, The Symbol,
Constructing the Past 10 (2009, преузето са: http://digitalcommons.iwu.edu/
constructing/vol10/iss1/8 12.7. 2019), 40; N. J. Saunders, Alexander’s Tomb: The Two
Thousand Year Obsession to Find the Lost Conqueror, New York 2007, 35.
4
Curt. 10.5,4; Iust. 12.5,7; L. O’Connor, The Remains of Alexander the Great: The God, The
King, The Symbol, 38.
5
L. O’Connor, The Remains of Alexander the Great: The God, The King, The Symbol, 39.
6
О догађајима непосредно после Александрове смрти, доласку Аридаја на власт и
подели сатрапија вид. Ф. Папазоглу, Историја Хеленизма, 166–178.
7
Paus. 1.6; L. O’Connor, The Remains of Alexander the Great: The God, The King, The
Symbol, 41; D. Braund, After Alexander: The Emergence of the Hellenistic World, 323–281,
in: A. Erskine (ed.), A Companion to the Hellenistic world, Oxford 2005, 22; N. Saunders,
Alexander’s Tomb, 38; R. Waterfield, Dividing the Spoils, 46; É. Will, The formation of the
Hellenistic kingdoms, in: F. W. Walbank, A. E. Astin, M. W. Frederiksen, R. M. Ogilvie
(eds.),The Cambridge Ancient History, volume 7, part 1, Cambridge 19842, 35.
8
FGrHist 156 fr. 9.25; Iust. 13.4,6; Diod. 18.3,5. Диодор описује раскошну Александрову
погребну поворку (18.26–27); R. Waterfield, Dividing the Spoils, 48; A. Aufderheide, The

181
 Поворка је пут Ега кренула 321. године пре н.е., али су је у близини
Дамаска пресреле снаге Птолемеја, Лаговог сина, тадашњег сатрапа, а
каснијег краља Египта. Птолемеј је, не зна се да ли у договору са Аридајем,
преузео Александрово тело и преусмерио га ка Египту.9 Сматра се да је
Птолемеј хтео да, користећи Александрово тело као реликвију, ојача своју
власт над Египтом. Иако је Пердика послао Полемона у потеру за украденим
земним остацима, они су ипак на крају стигли код Птолемеја.10 Он је тело
сместио у Мемфис, где је дочекано уз игре и прославу.11
Пердика није могао да отрпи овакву увреду и кренуо је са војском
на Птолемеја. Прво је пробао да пређе Нил код Пелузија, али је одбијен.
Потом је напао Птолемејеве положаје код Мемфиса, али је и ту одбијен уз
велике губитке. Избила је побуна у војсци и Пердика је убијен.12 Касније, у
Трипарадису је дошло до нове поделе моћи у царству, али је Александрово
тело остало код Птолемеја у Мемфису.13

2. СУДБИНА АлександровоГ телА за време Птолемејида

Птолемеј није намеравао да Мемфис буде вечно Александрово

почивалиште. Та почаст била је намењена египатској Александрији,
најпознатијој и најважнијој од свих Александрија које је Александар почео
да гради. Сам Птолемеј I није стигао да премести тело, већ је то оставио свом
сину и наследнику Птолемеју II Филаделфу (285–246. године пре н.е.). Како
се претпоставља, он је земне остатке пребацио из Мемфиса у Александрију

scientific study of mummies, Cambridge 2003, 261–262.

9
Paus. 1.6; Ael. VH 12.64; Curt. 10.10,20; FGrHist 156 fr. 9.25; Diod. 18.28; Strab. 17.1,8;
Lucian, Dial. mort. 13; A. Bosworth, Legacy of Alexander, 13; F. Chamoux, Hellenistic
Civilization, 44; R. Waterfield, Dividing the Spoils, 48–49.
10
FGrHist 156 fr. 9.25: Ael. VH 12.64 наводи да је Птолемеј тело одмах пребацио у
Александров град, тј. Александрију. L. O’Connor, The Remains of Alexander the Great:
The God, The King, The Symbol, 37; D. Braund, After Alexander, 23; R. Waterfield, Dividing
the Spoils, 49.
11
Paus. 1.6; Mram. Par. fr. 11; Curt. 10.10,20; F. Chamoux, Hellenistic Civilization, 44; R.
Waterfield, Dividing the Spoils, 49; L. O’Connor, The Remains of Alexander the Great: The
God, The King, The Symbol, 42 и A. Chugg, The Sarcophagus of Alexander the Great, Greece
and Rome 49 (2002), 16 износе претпоставку да је Александар сахрањен у празном
саркофагу који је био намењен египатском фараону Нектанебу II.
12
Paus. 1.6; FGrHist 156 fr. 9. 25; Diod. 18. 25, 6, 29,1, 33–34, 36, 2–5;Strab. 17. 1, 8;A.
Bosworth, Legacy of Alexander, 13; D. Braund, After Alexander, 23; F. Chamoux, Hellenistic
Civilization, 44; É. Will, Histoire politique du monde hellénistique (323-30 avant J.-C.),
Paris 2003, 36.
13
О догађајима у Трипарадису вид. Ф. Папазоглу, Историја Хеленизма, 189–191.

182
у прве две деценије 3. века пре н.е.14 Око Александровог тела развио се култ
у Александрији, а свештеник тог култа је био епонимни службеник у Египту.
Неретко су чланови краљевске породице, па и сами владари обављали ову
дужност.15
Нова промена настаје за време Птолемеја IV Филопатора (221–
204. године пре н.е.). Он је заслужан за подизање велелепног маузолеја
названог Сома или Сема, у који је сместио Александрово тело. Могуће је да
је маузолеј у Халикарнасу утицао на изглед Александровог почивалишта.
Поред тога, Птолемеј Филопатор је истом приликом основао култ у част
своје мајке Беренике, чије је тело, заједно са телима својих осталих предака
сместио у Сому/Сему. Тај маузолеј је био смештен у самој близини комплекса
краљевских палата и могуће да је читава та четврт Александрије носила име
по свом оснивачу и његовом маузолеју.16
Током владе наредних Птолемеја, бурна историја Египта и
Александрије мало je утицала на Александров маузолеј. Може се са
релативном сигурношћу претпоставити да је маузолеј био место ходочашћа
и познато обележје Александрије. Још једна промена десила се за време
владавине Птолемеја X (110–109. и 107–88. године пре н.е.). У недостатку
средстава којима би исплатио најамнике, Птолемеј X је посегао за златним
ковчегом Александра Македонског. То злато је истопио да би исплатио
најамнике, а тело је преместио у стаклени ковчег и вратио у маузолеј.17

14
Strab. 17. 1, 8; Diod. 18. 28, Ael. VH 12. 64 и Curt. 10. 10, 20 то приписују Птолемеју
I. L. O’Connor, The Remains of Alexander the Great: The God, The King, The Symbol, 42; A.
Chugg, The Sarcophagus of Alexander the Great, 15.
15
О томе вид. W. Clarysse, G. van der Keven, The Eponymous Priests of Ptolemaic Egypt,
Leiden: 1983; S. R. K. Glanville, T. C. Skeat, Eponymous Priesthoods of Alexandria from
211 B.C, The Journal of Egyptian Archaeology 40 (1954), 46–58; L. R. Taylor, The cult of
Alexander in Alexandria, Classical Philology 22 (1927), 162–169.
16
Strab. 17. 1, 8; Zenob. 3. 94; уп. Lucan, Phars. 8. 698–702; уп. Ach. Tat. 5. 1; A. Chugg,
The Tomb of Alexander the Great in Alexandria, American Journal of Ancient History 1/2
(2003), 77, 88; S. Glanville, T. Skeat, Eponymous Priesthoods of Alexandria from 211 B.C,
45.
17
Strab. 17. 1, 8; А. Chugg, The Tomb of Alexander the Great in Alexandria, 77, 90.

183
 3. Александров маузолеј за време Римљана

Контакти између Египта и Рима постајали су све интензивнији, а

временом је влада у Александрији све више зависила од римског Сената.
Током 1. века пре н.е. Египат је био умешан у римски грађански рат између
Јулија Цезара и Гнеја Помпеја. Помпеј је после пораза код Фарсале 48. године
пре н.е. побегао у Египат, али је ту погубљен. Цезар је убрзо за њим стигао
у Египат, где му је дарована глава његовог непријатеља. Између осталих
ствари којима се бавио у Александрији, посетио је и гроб Александра
Македонског.18 То је први посведочени случај да је неки Римљанин посетио
Александрову гробницу. Игром случаја био је то управо Цезар, кога је још
Плутарх у Упоредним животописима упоредио са Александром.
Египатска краљица Клеопатра VII била је један од најважнијих
учесника у грађанском рату између Цезарових наследника Октавијана и
Марка Антонија. Она је подржавала Марка Антонија, а после Октавијанове
победе код Акцијума, Клеопатра и Антоније су се склонили у Александрију.
Октавијан их је пратио и 30. године пре н.е. лично дошао у Александров
град. И он је, попут свог адоптивног оца, искористио прилику да посети
Александров маузолеј. Том приликом је Александру ставио златан венац на
главу, а по неким сведочењима откинуо му је део носа.19
Гај Германик је био у посети Александрији 19. године, али није јасно
забележено да је посетио гробницу, иако таква могућност делује реално.20
С друге стране, његов син Калигула је сигурно посетио чувени маузолеј у
Александрији. Том приликом је из гроба узео Александров грудни оклоп у
коме је парадирао пред својом војском, подражавајући македонског краља.21
Током наредних готово век и по није забележено да је неки римски
император посетио Александрову гробницу. Следећи који је потврђен је
Септимије Север који је посетио Александрију крајем 2. века и том приликом
запечатио гробницу. Истом приликом је у гробницу похранио извесне
књиге са магијом и бајалицама.22 Његов син Каракала је посетио гробницу,

18
Lucan, Phars. 10. 18–23. О грађанском рату између Цезара и Помпеја вид. М.
Мирковић, Историја Римске државе: Од Ромула 753. године пре Христа до смрти
Константина, 337. године нове ере, Београд 2014, 315–323.
19
Suet. Aug. 18; Cass. Dio 51. 16, 5; L. O’Connor, The Remains of Alexander the Great:
The God, The King, The Symbol, 44. О грађанском рату Октавијана и Антонија вид. М.
Мирковић, Историја Римске државе, 364–365.
20
Tac. Ann. 2. 59.
21
uet. Calig. 52; Cass. Dio 59. 17, 3;L. O’Connor, The Remains of Alexander the Great: The
God, The King, The Symbol, 44.
22
Cass. Dio 76. 13, 2.

184
отпечатио гроб и у њега ставио пурпурно одело, прстење, појас, драго
камење и друге вредне предмете које је имао на себи. Херодијан описује да
су Александринци у Каракалино време Александров гроб поштовали више
од било ког божанства.23
Коју деценију после Каракалине смрти, Римско царство је упало у
вртлог грађанских ратова између војничких царева. Записи о тим временима
су ретки и није познато да ли су неки цареви посетили Александров
маузолеј.24
Цар Аурелијан је приликом рушења Зенобијине државе напао и
Александрију. У сукобу са Александринцима изгорео је и део града познат
као Брухион где је била краљевска палата.25 Не може се са сигурношћу рећи
шта је било са Сомом/Семом, али је Александрово тело, чини се, остало
нетакнуто, а његова локација позната.26

4. НЕСТАНАК Александровог тела и каснија сведочења

Историја Александрије у 4. веку била је врло турбулентна. Вероватно

је током бројних превирања и Александрово тело нестало. Како се чини,
Александров маузолеј још увек је стајао 361. године. Амијан Марцелин
наводи да се у сукобу епископа Григорија и Александринаца, епископ жалио
како још увек стоји гроб genii Alexandriae.27 Тумачење да Genius Alexandriae
представља гробницу Александра Македонског делује убедљиво.28
Неколико година касније, тачније 365. године, Александрију је задесио
разорни земљотрес праћен цунамијем. Из описа је видљиво да је плимски
талас поклопио град.29 Земљотрес и талас такве снаге лако су могли да
разруше маузолеј.30 Даље, у прилог тези да је Александров маузолеј срушен

23
Hdn. 4.8, 6–8; Cass. Dio 78. 22–23 приликом описа Каракалине посете Александрији
не спомиње посету гробници. Ово је последњи конкретан спомен Александровог
маузолеја, уп. A. Chugg, The Sarcophagus of Alexander the Great, 24.
24
О грађанским ратовима 3. века вид. М. Мирковић, Историја Римске државе, 518–
546.
25
Amm. Marc. 22. 16, 15.
26
R. S. Bianchi, The Elusive Tomb of Alexander, Archaeology online features, 11. 11. 2004.
(https://archive.archaeology.org/online/features/alexander/tomb.html, приступљено 4.7.
2019.) тврди да је овом приликом Александров маузолеј уништен, а тело изгубљено.
27
Amm. Marc. 22.11,7.
28
Уп. А. Chugg, The Sarcophagus of Alexander the Great, 25.
29
Amm. Marc. 26. 10, 15–19; Sozom. Hist. eccl. 6. 2.
30
Уп. А. Chugg, The Sarcophagus of Alexander the Great, 25; А. Chugg, The Tomb of
Alexander the Great in Alexandria, 78.

185
овом приликом иде и сведочење Јована Златоустог. Он је у једној хомилији,
поредећи Александра Македонског и Исуса Христа, рекао да је гроб овог
првог изгубљен и да ни његов народ не зна где се налази.31 Под „његовим
народом“ свакако треба подразумевати пагане у Александрији. С обзиром
да је Јован Златоусти ово беседио око 400. године, то би значило да гробница
нестала у неком ранијем времену, таман довољно да Александринци
забораве на њену локацију.32 Још један хришћански писац, Теодорет, који је
писао на почетку 5. века, доноси списак људи за чије се гробове не зна где су
и ту убраја и Александра.33
У 7. веку, под налетом арабљанских освајача пала је и Александрија.34
Није познато да ли су први муслимански владари Египта посећивали
гробницу, али то делује могуће, с обзиром да је Александар био поштована
личност у исламу. О стању Александровог почивалишта у раном средњем
веку вести доносе два муслиманска писца. Први, Абд ел Хакам је посетио
Александрију у 9, а други ал-Масуди у 10. веку.35 Абд ел Хакам (Ibn 'Abdal-
Hakam, 803–871. годне), који описује Александрију средином 9. века, наводи
да је Дулкарнеинова џамија у близини градских врата. Под Дулкарнеином
се подразумева Александар.36 Ал-Масуди (Al-Mas‘udi, 896–956. године), који
пише век касније (око 954 године), каже како Александров мермерни гроб и
даље стоји на свом месту у Александрији.37
Касније, током новог века, Александрија је била једна од дестинација
неколиких путописаца. Један од њих, Лав Африканац (Leo Africanus, око
1494–1554. године), покатоличени Мавар пореклом из Магреба, обишао је
Александрију око 1517. године. Он наводи да међу рушевинама Александрије
постоји кућа која служи као џамија и да се ту налази гробница Александра
Великог. По његовим речима, мухамеданци веома поштују то место,
које обилази велики број ходочасника.38 Готово исти опис Александрове

31
J. Chrys. 26. 5.
32
A. Chugg, The Sarcophagus of Alexander the Great, 25.
33
J.P. Migne, Patrologia Graeca, vol. 83, Paris 1864, 1029–1030. L. O’Connor, The Remains
of Alexander the Great: The God, The King, The Symbol, 45 нестанак Александровог
гроба датује у период после 30. године.
34
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 2017, 158–159.
35
A. Chugg, The Sarcophagus of Alexander the Great, 23.
36
P. M. Fraser, Ptolemaic Alexandria II, Oxford 1972, 36–37.
37
Према A. Chugg, Famous Alexandrian Mummies: The Adventures in Death of Alexander
the Great and Saint Mark the Evangelist, in: Proceedings of the Eroi, Eroismi, Eroizzazioni
della Grecia antica a Padova e Venezia Conference, University of Padua, September 2006,
Padua 2007, 15.
38
Leo Africanus, The History and Description of Africa, volume III, translated by J. Pory,

186
гробнице даје и енглески авантуриста из 17. века Џорџ Сендис (George
Sandys, 1578–1644. године).39 Британски племић Џејмс Брус (James Bruce,
1730–1794. године), који је током 70-их година 18. века путовао Египтом,
цитира извесног арапског путописца Мармола из 1546, који је наводно рекао
да Александрово тело почива у некој кући која служи као капела. Брус даље
наводи како је то немогуће, јер муслимани сувише поштују Александра да
би дозволили да му тако пропадне гроб.40
Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле су у Александрију
1798. године. Том приликом су научници, који су пратили експедицију,
пронашли један празан саркофаг испод капеле св. Атанасија, која је била
саставни део Атаринске џамије. Французи нису имали много прилика да
проучавају тај саркофаг јер су Енглези заузели Александрију 1801. године и
преузели старање над њим. Од локалног арапског становништва су сазнали
да је тај ковчег наводно припадао самом Александру. По дешифровању
хијероглифа на саркофагу, испоставило се да је припадао фараону Нектанебу
II (360–343. године пре н.е.). Саркофаг је касније пребачен у Британски музеј
у Лондону, где се и данас чува.41

5. Археолошке потраге за гробницом

Археологија је доживела значајан развој током 19. века. Једно

од главних „награда“ за тадашње археологе био је и Александров гроб.
Египатски врховни савет за старине (данашње Државно министарство за
старине), главно тело у Египту које одобрава археолошка истраживања,
регистровало је око 150 захтева за ископавањем у потрази за Александровим
гробом.42 Један од значајнијих раних истраживача био је Махмуд ел-Фалаки
(Mahmoud el-Falaki, 1815–1885. године). Он је сачинио детаљну мапу
Александрије и веровао је да се гробница налази на раскршћу улица Л1 и
Р1.43 Међутим, његова теорија није још увек доказана.

edited, with an introduction and notes by R. Brown, London 1896, 864–865; A. Chugg,
The Sarcophagus of Alexander the Great, 20–21.
39
G. Sandys, A Relation of a Journey begun in An. Dom. 1610, London 1617, 112; A. Chugg,
The Sarcophagus of Alexander the Great, 21.
40
J. Bruce, Travels to Discover the Source of the Nile in the Years 1768, 1769, 1770, 1771,
1772 and 1773 in Five Volumes, Volume I, Edinburgh – London 1790, 13.
41
E. D. Clarke, The Tomb of Alexander: A Dissertation on the Sarcophagus brought from
Alexandria and now in the British Museum, Cambridge 1805; A. Chugg, The Sarcophagus
of Alexander the Great, 8–9, 12.
42
R. Bianchi, The Elusive Tomb of Alexander.
43
A. Chugg, The Tomb of Alexander the Great in Alexandria, 95–96.

187
 Алтернативне локације су убрзо предложене. Амброаз Скилици
(Ambroise Schilizzi) је 1850. године тврдио да се Александров гроб налази
испод Нави Данијел џамије. Међутим, Ендру Чаг, модерни истраживач
Александрове гробнице, тврди да је Скилици једноставно измислио
да је Александрово тело испод Нави Данијел џамије. Разлог ове његове
измишљотине био је материјалне природе: Скилици се у слободно време
бавио оним што бисмо данас назвали туристичким турама и желео је
измишљеном причом да привуче више људи за своју туру.44 Та прича је
деловала довољно убедљиво да је подстакла и чувеног Хајнриха Шлимана
(Heinrich Schliemann, 1822–1890. године) да се окуша са ископавањима
испод џамије. На своју жалост, Шлиман није добио дозволу за ископавање.45
Александрове гробнице су „проналажене“ и ван Александрије.
Године 1993. Грк Тријандафилос Папацоис (Triantafyllos Papazois, 1919–
2011. године) изнео је претпоставку да је у Гробници II у Егама сахрањен
Александар Македонски, а не његов отац Филип. Папацоис је, иначе, био
генерал-мајор грчке војске који се у пензији посветио проучавању гробнице
у Егама (данашња Вергина). Написао је више књига које се тичу гробница у
Вергини, у којима доказује да је Александар ту сахрањен.46
Његова сународница, археолог Лијана Сувалци (Liana Souvaltzi),
у периоду 1989–1995. године вршила је ископавања на локацији оазе
Сива, тврдећи како је пронашла Александров гроб. Њене налазе су одмах
оспорили и грчки и египатски археолози, а египатска влада јој је одмах
одузела дозволу за ископавање. Разлог је био, по речима тадашњег министра
за старине Алија Хасана, што нико од 22 стручњака није могао да каже једну
позитивну ствар о њеним методама ископавања, као и то да је поднела један
од најгорих извештаја о ископавању који је он икада видео. Сувалцијева
је на то одговорила тужбом.47 Наводно, забрана је дошла од саме грчке

44
A. Chugg, The Sarcophagus of Alexander the Great, 21; A. Chugg, The Tomb of Alexander
the Great in Alexandria, 93; N. Saunders, Alexander’s Tomb, xii.
45
N. Saunders, Alexander’s Tomb, xii.
46
Τ. Παπαζώης, Στον Φίλιππο Β’ ή στον Μέγα Αλέξανδρο ανήκει ο Βασιλικός τάφος της
Βεργίνας;, Θεσσαλονίκη 1993; Id., Ο ΙΙ βασιλικός τάφος της Βεργίνας αποκαλύπτει τον
Μέγα Αλέξανδρο; Θεσσαλονίκη 2001; и најскорија постхумно изашла Id., Ο Μέγας
Αλέξανδρος και η οικογένεια του είναι θαμμένοι στους βασιλικούς τάφους της Βεργίνας;
Αθήνα 2017; подаци о Папацоису преузети су са https://tdpapazois.gr/biografiko/ 23.7.
2019.
47
Greek’s licence to dig revoked by Egypt, The Irish Times, 25.1. 1997 ( https://www.
irishtimes.com/news/greek-s-licence-to-dig-revoked-by-egypt-1.25544, приступљено
23.7. 2019); No evidence seen of Alexander’s tomb, Greeks say, The Baltimore Sun, 6.2.
1995. (https://www.baltimoresun.com/news/bs-xpm-1995-02-06-1995037011-story.

188
владе због осетљиве ситуације са Македонијом која је управо тада стицала
независност током распада Југославије. Сувалцијева је изјавила да јој је
израелски амбасадор у Египту рекао како је направила велико откриће које
би могло да поремети крхку равнотежу на Блиском истоку. Двадесет година
после свог открића, Лијана Сувалци је покушавала да добије дозволу за
наставак ископавања, али безуспешно.48 Она је у једном интернет чланку
изјавила како је археолошка локација коју је ископавала дозива да је спаси.49
Горе споменути Ендру Чаг (Andrew Chugg, 1962–) изнео је једну од
најзанимљивијих, уједно и најфантастичнијих теорија у вези са локацијом
Александрових посмртних остатака. У својим писаним радовима и као гост
у емисији Националне географије Mystery Files, која је емитована 7. јуна
2011. године, Чаг је тврдио да је Александрово тело завршило у Венецији.
Наиме, према тој теорији, локација Александрове гробнице је избуљена
отприлике у исто време када се у Александрији развија култ јеванђелисте
Марка, творца хришћанске цркве у Александрији.50 То би значило да су се
сви ходочасници који су долазили у Александрију да се поклоне Марковим
моштима у ствари клањали посмртним остацима Александра Великог.
Познато је да су Млечани 828. године из Александрије прокријумчарили
мошти јеванђелисте Марка, пренели их у Венецију и да оне данас почивају
у базилици која носи име тог свеца. По речима Ендруа Чага, Млечани су,
несвесно, украли Александрове земне остатке и пренели их у Венецију.
Сам Чаг је свестан да ова теорија делује натегнуто и исправно наводи да је
потребно више истраживања како би се доказала или оповргла.51

html, приступљено 14.7.2019).

48
J. Black, Tomb of Alexander the Great already found, archaeologist claims, but findings
have been blocked by ‘diplomatic intervention’, Ancient Origins 13.9. 2014. (https://www.
ancient-origins.net/news-history-archaeology/tomb-alexander-great-already-found-
archaeologist-claims-1020180?page=0%2C1&fbclid=IwAR0fGrB4xRwDQRVfVzf4O-
H7q6DoaOrr86QQJXCoyUD-l1721pp91N7Ubz8, приступљено 23.7. 2019).
49
L. Souvaltzi, The despairing cry of the tomb of Alexander the Great from the desert at Siwa
Oasis, Ancient Origins 18. 12. 2014. (https://www.ancient-origins.net/history/despairing-
cry-tomb-alexander-great-desert-siwa-oasis-002464, приступљено 23. 7. 2019).
50
Уп. Euseb. Hist. eccl. 2. 16; вид. Pall. Hist. Laus. 14. 4 за ходочашћа ка гробу св. Марка
у Александрији.
51
A. Chugg, Famous Alexandrian Mummies: The Adventures in Death of Alexander the
Great and Saint Mark the Evangelist, in: Proceedings of the Eroi, Eroismi, Eroizzazioni
della Grecia antica a Padova e Venezia Conference, University of Padua, September
2006, Padua 2007; B. Newsome, Mystery Files: Alexander the Great, The Sydney Morning
Herald, 29.6. 2011. (https://www.smh.com.au/entertainment/tv-and-radio/mystery-files-
alexander-the-great-wednesday-june-29-20110624-1gicv.html, приступљено 4.7. 2019);
емисија се може наћи и на Јутјубу: https://www.youtube.com/watch?v=daiiOCi6p9I

189
 С обзиром да се доста спомиње у овом раду, ваљало би рећи нешто
више о Ендруу Чагу. Он је студирао природне науке на Кембриџу, а после
универзитета је писао чланке и учествовао на конференцијама о нуклеарној
физици. Поред тога, веома интензивно је изучавао питање Александрове
гробнице и на ту тему написао две књиге. Такође је творац и уредник
интернет странице alexanderstomb.com.52 Чаг је историчар-аматер, те тако
треба бити опрезан при прихватању или одбацивању његових радова и
закључака. У прилог му говори чињеница да је објављивао радове за научне
часописе Greece and Rome и American Journal of Ancient History.53
Колики је утицај Александровог мита на обичне људе, нарочито
у временима кризе, видљиво је на примеру великог археолошког открића
из 2014. године. Тада је у близини Амфиполија (античког Амфипоља)
откривена велика и богата гробница из Александровог доба. Готово истог
тренутка су почела нагађања да ли је у питању гроб Александра Великог
или не. Интересовање јавности је било толико да је ометало археолошка
истраживања и полиција је морала да дежура на локацији. Са друге стране,
становници оближњег села Месолакије понадали су се да ће интересовање
туриста за новооткривену гробницу донети нове приходе сељанима, као и
да ће им помоћи да на тренутак забораве суморну реалност грчке дужничке
кризе.54
Септембра 2015. године археолози су изнели своја открића у вези
са амфипољском гробницом. Према њиховим речима, гробница је била
намењена Александровом пријатељу Хефестиону.55 Ендру Чаг је написао
неколико интернет чланака оспоравајући идентификацију те гробнице
као Хефестионове и износећи претпоставку да је Александрова мајка
(приступљено 24.7. 2019).
52
А. Chugg, The Lost Tomb of Alexander the Great, Richmond 2004, Id., The Quest for the
Tomb of Alexander the Great, Self-Published 20071, 20122; http://www.alexanderstomb.
com/main/index.html (приступљено 24.7. 2019).
53
Подаци о Чагу преузети су са његове academia.edu странице: https://independent.
academia.edu/AndrewChugg (последњи пут приступљено 24.7. 2019).
54
G. Christides, Greeks captivated by Alexander-era tomb at Amphipolis, BBC News, 22.
9. 2014. (https://www.bbc.com/news/world-europe-29239529, приступљено 14.7. 2019);
уп. и књигу веома занимљивог назива: T. S. Constantinou, This is how Alexander The
Great is Trolling: The Chronicle of the Amphipolis Tomb, Self-Published 2015.
55
Archaeologist claims opulent grave in Greece honored Alexander the Great’s best friend,
US News-Civic, 30. 9. 2015 (https://www.usnews.com/news/world/articles/2015/09/30/
excavator-ancient-grave-in-greece-honored-alexanders-pal, приступљено 14.7. 2019);
Anastasios Papapostolou, Hephaestion’s Monogram Found at Amphipolis Tomb, Greek
Reporter 30. 9. 2015, (https://greece.greekreporter.com/2015/09/30/hephaestions-
monogram-found-at-amphipolis-tomb/, приступљено 14. 7. 2019.)

190
Олимпијада била сахрањена на тој локацији.56
Најскорије археолошко откриће које је повезано са Александром
десило се јула 2018. године. Тада је у Александрији откривен велики саркофаг
од црног гранита тежак тридесет тона. Одмах по објављивању тог открића
настале су претпоставке да тај саркофаг припада Александру. Међутим,
убрзо је откривено да то није Александров саркофаг, већ да су унутра
положени два мушкарца и једна жена. Приликом отварања, саркофаг је био
испуњен великом количином смрдљиве течности, за коју се испоставило
да је из канализације.57 Без обзира на то, преко тридесет пет хиљада људи
је потписало петицију на интернет страници Change.org тражећи да окуси
течност која је испуњавала саркофаг.58
Тренутно Александров гроб у Александрији тражи археолог Калиопи
Лимнеос-Папакоста (Calliope Limneos-Papakosta). Она врши истраживања
у Александрији преко 20 година и ископала је најстарије темеље града. У
интервјуу који је дала часопису Национална географија наводи како је њен
сан да пронађе гробницу Александра Великог и да осећа да се приближава
том открићу. Издвојили бисмо реченицу из истог интервјуа која сажето
показује важност Александрове гробнице: „To find Alexander’s tomb would
be on par with discovering Tuthankhamun’s“ („Проналазак Александрове
гробнице био би једнак проналаску Тутанкамонове“).59

56
A. Chugg, Lingering Mysteries of the AmphipolisTomb, 4. 12. 2014, Id., An Identity
Crisis for the Amphipolis Tomb 25. 1. 2015; Id., Did the Amphipolis Tomb Commemorate
Hephaistion?, 10. 10. 2015, Id., The Truth about the Hephaistion Inscriptions from
Amphipolis, 6. 2. 2016, Id., Proof that the Amphipolis Tomb was not Built for Hephaistion,
21. 2. 2016, (сви чланци преузети са: https://independent.academia.edu/AndrewChugg
4. 7. 2019.).
57
S. Cascone, Have They Found Alexander the Great’s Tomb? Speculation Runs Rampant
Over a Newly Discovered Sarcophagus in Egypt, Artnet News 13. 7. 2018. (https://news.
artnet.com/art-world/sarcophagus-egypt-mystery-tomb-1318196, приступљено 14. 7.
2019.); Иста, Archaeologists Thought They’d Find the Tomb of Alexander the Great. Instead
They Found a Medical Marvel, Artnet News 22.8. 2018. (https://news.artnet.com/art-
world/archaeologists-tomb-alexander-great-brain-surgery-1336640 приступљено 14.7.
2019); J. Daley, Scientists Begin Unveiling the Secrets of the Mummies in the Alexandria
‘Dark Sarcophagus’, Smithsonian.com 21. 8. 2018 (https://www.smithsonianmag.com/
smart-news/were-learning-more-about-inhabitants-dark-sarcophagus-180970085/
приступљено 14. 7. 2019).
58
https://www.change.org/p/let-people-drink-the-red-liquid-from-the-dark-sarcophagus
(при последњем приступу 24. 7. 2019, петиција је и даље била активна и људи су је
потписивали).
59
E. Blakemore, New clues to the lost tomb of Alexander the Great discovered in Egypt,
National Geographic 28. 2. 2019 (https://www.nationalgeographic.com/culture/2019/02/

191
 6. „Александров“ саркофаг

Игром случаја, постоји саркофаг који носи Александрово име,

али који нема готово никакве везе са македонским краљем. Тај саркофаг
је пронађен крајем 19. века у близини античког града Сидона, а данас се
чува у Истанбулу. Саркофаг је од почетка добио назив Александров, јер је
украшен сценама из Александровог живота (део битке код Иса и сцене из
лова на лавове). Пошто је сигурно да саркофаг није припадао Александру,
поставило се питање чији је био, пошто унутра није нађено тело. Дуго је
владала претпоставка да је саркофаг био намењен Абдалониму, краљу
Сидона кога је Александар поставио.60 Међутим, Валдемар Хекел је у чланку
из 2004. године пружио убедљиве доказе да није у питању Абдалоним.
Према његовом мишљењу, кључни доказ је то што централна фигура носи
персијску одећу, а Абдалоним никада тако не би био приказан. Уместо
тога, он као власника саркофага види персијског племића Мазеја, познатог
Даријевог војсковођу и сатрапа Сирије и Месопотамије из времена битке
код Гаугамеле.61

7. Закључак

Смрт личности попут Александра Македонског неумитно доноси

велике промене, често праћене немирима. Таква ситуација пратила је и
сахрану македонског краља. Када је тело коначно положено у своје последње
почивалиште у александријском маузолеју, постало је место ходочашћа.
Током наредних векова, и под птолемејидском и под римском влашћу Сома
(или Сема), у коју је положено Александрово тело, привлачила је и владаре
и обичан народ.
Бурни догађаји у 3. и 4. веку могли су да утичу на уништење
Александровог маузолеја и нестанак његовог тела. Ипак, до дубоко у
модерно доба опстајало је веровање да је Александров гроб негде у његовој
Александрији. О томе су писали како арапски путописци из 9. и 10. века,
тако и много познији британски авантуристи из 17. и 18. века.
Један од циљева првих модерних археолога је био и проналазак
Александрове гробнице, још од првих француских и енглеских експедиција
у Египат на прелазу из 18. у 19. век. Током наредних нешто више од

lost-tomb-alexander-great/ приступљено 25. 7. 2019).

60
F. Chamoux, Hellenistic Civilization, 38; W. Heckel, Mazaeus, Callisthenes and the
Alexander Sarcophagus, Historia 55 (2006), 385.
61
W. Heckel, Mazaeus, Callisthenes and the Alexander Sarcophagus, 388–393.

192
двеста година, регистровано је око 150 потрага за Александровим телом,
само у Египту. Посмртни остаци чувеног краља тражени су како широм
Александрије, тако и у пустињи Сахаре (оаза Сива), око древног Амфипоља,
код Вергине, па чак и у Венецији.
Иза ових потрага, поред научних, често су стајали и материјални,
емотивни или политички разлози, али најчешће жеља за личном славом.
Нема сумње да би медији потенцијалног проналазача Александрове
гробнице поредили са Хајнрихом Шлиманом или неким другим славним
археологом. Да би проналазак Александровог гроба био новинска вест првог
реда сведоче извештаји о наводним открићима гробнице, попут случаја из
Амфиполија из 2014. или Александрије 2018. године. Обома је заједничка
велика пажња јавности која их је пратила. Гроб Александра Македонског још
увек није пронађен, али је та идеја довољно интересантна да и у будућности
привлачи разне истраживаче, како професионалце тако и аматере.

Библиографија

Извори:

Ach. Ta t. = Achilles Tatius, Leucippe and Clitophon,Translated by S. Gaselee,

Cambridge MA – London (Loeb Classical Library) 1969.
Ael. VH = Aelian, Historical Miscellany, Translated by Nigel G. Wilson, Cambridge
MA – London (Loeb Classical Library) 1997.
Amm. Marc. = Амијан Марцелин, Историја, предговор, превод и објашњења
М. Милин, Београд 1998.
Curt. = Quintus Curtius, with an English translation by J. C. Rolfe, in Two
Volumes, Cambridge MA – London (Loeb Classical Library) 1971.
Dio. = Dio Cassius, Roman History, Volumes VI, VII, IX, Translated by E. Cary,
H. B. Foster, Cambridge MA – London (Loeb Classical Library) 1917–1927.
Diod. = Диодор са Сицилије, Историјска библиотека, књиге 17–22,
предговор, превод са грчког и коментар M. Рицл, Нови Сад, 1998.
Euseb. Hist. eccl. = Eusebius, Ecclesiastical History, Volume I: Books 1-5, Translated
by K. Lake, Cambridge MA – London (Loeb Classical Library) 1926.
FGrHist = F. Jacoby, Die Fragmente der griechischen Historiker, I–III, 18 vols, No
156 (Arrianus), Berlin 1923–1926, Leiden 1940–1958.
Hdn. = Herodian, History of the Empire, Volume I: Books 1-4, Translated by  C. R.
Whittaker, Cambridge MA – London (Loeb Classical Library)1969.
Iust. = Marcus Junianus Justinus, Epitome of the Philippic History of Pompeius
Trogus, translated, with notes, by the Rev. J. Selby Watson, H. G. Bohn, London
1853. (преузето са http://www.forumromanum.org/literature/justin/english/

193
 index.html 10.7. 2019.).
J. Chrys. = The Homilies of S. John Chrysostom, Archbishop of Constantinople, on
the Second Epistle of St. Paul the Apostle to the Corinthians, translated with
notes and indices by J. Ashworth, Oxford 1848.
J. P. Migne, Patrologia Graeca, vol. 83, Paris 1864, 1029–1030 (Theodoret,
Graecarum Affectionum Curatio).
Lucan, Phars. = Lucan, Pharsalia, translated by A. S. Kline 2014 (преузето са
https://www.poetryintranslation.com/PITBR/Latin/Lucanhome.php 19.7.
2019).
Lucian, Dial. mort. = Lucian, Dialogues of the Dead, Translated by M. D. MacLeod,
Cambridge MA – London (Loeb Classical Library) 1961.
Mram. Par. = Andrea. Rotstein, Literary History in the Parian Marble, Washington
DC 2016.
Pall. Hist. Laus. = Palladius, Lausiac History, translated by W. K. Lowther Clarke,
London – New York 1918.
Paus. = Паусанија, Опис Хеладе I-II, превела Љ. Вулићевић, Нови Сад 1994.
Sozom. Hist. eccl.= The Ecclesiastical History of Sozomenus, Comprising a History
of the Church from A.D. 323 to A.D. 425, Translated from the Greek, revised
by C. D. Hartranft, in: P. Schaff (ed.), Nicene and Post-Nicene Fathers, Series II
Volume 2, Edinburgh – Grand Falls, MI 1885.
Strab. = Strabo, Geography, Volume VIII: Book 17. General Index, translated by H.
L. Jones, Cambridge MA – London (Loeb Classical Library) 1932.
Suet. = Svetonije, Dvanaest rimskih careva, prevod N. Šop, Beograd 2014.
Tac. Ann.= Корнелије Тацит, Анали, превела Љ. Црепајац, Београд 1970.
Zenob. = Zenobius, Proverbs, translated and edited by A. Smith 2016 (енглески
превод преузет са http://www.attalus.org/translate/extracts.html#zenobius
22. 7. 2019).
J. Bruce, Travels to Discover the Source of the Nile in the Years 1768, 1769, 1770,
1771, 1772 and 1773 in Five Volumes, Volume I, Edinburgh – London 1790.
Leo Africanus, The History and Description of Africa, volume III, translated by J.
Pory, edited, with an introduction and notes by R. Brown, London 1896.
G. Sandys, A Relation of a Journey begun in An. Dom. 1610, London 1617.

Литература:

М. Мирковић, Историја Римске државе: Од Ромула 753. године пре Христа

до смрти Константина, 337. године нове ере, Београд 2014.
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 2017.
A. Aufderheide, The scientific study of mummies, Cambridge 2003.
Ф. Папазоглу, Историја Хеленизма, Београд 2010.

194
R. S. Bianchi, The Elusive Tomb of Alexander, Archaeology online features, 11.
11. 2004. (https://archive.archaeology.org/online/features/alexander/tomb.
html, приступљено 4. 7. 2019.).
A. В. Bosworth, Legacy of Alexander: Politics, Warfare and Propaganda under the
Successors. Oxford 2002.
D. Braund, After Alexander: the Emergence of the Hellenistic World, 323–281, in:
A. Erskine (ed.), A Companion to the Hellenistic world, Oxford 2005, 19–34.
F. Chamoux, Hellenistic Civilization, Oxford 2002.
A. Chugg, Did the Amphipolis Tomb Commemorate Hephaistion?, 10. 10. 2015.
(преузето са: https://independent.academia.edu/AndrewChugg 4. 7.
2019.).
A. Chugg, Famous Alexandrian Mummies: The Adventures in Death of
Alexander the Great and Saint Mark the Evangelist, in: Proceedings of the
Eroi, Eroismi, Eroizzazioni della Grecia antica a Padova e Venezia Conference,
University of Padua, September 2006, Padua 2007.
A. Chugg, Lingering Mysteries of the AmphipolisTomb, 4.12. 2014. (преузето са:
https://independent.academia.edu/AndrewChugg 4. 7. 2019.).
A. Chugg, Proof that the Amphipolis Tomb was not Built for Hephaistion, 21.2.
2016. (преузето са: https://independent.academia.edu/AndrewChugg
4. 7. 2019.).
A. Chugg, The Quest for the Tomb of Alexander the Great, Self-Published 20071,
20122.
A. Chugg, The Sarcophagus of Alexander the Great, Greece and Rome 49 (2002),
8–26.
A. Chugg, The Tomb of Alexander the Great in Alexandria, American Journal of
Ancient History 1/2 (2003), 75–108.
A. Chugg, The Truth about the Hephaistion Inscriptions from Amphipolis, 6. 2.
2016. (преузето са: https://independent.academia.edu/AndrewChugg 4.
7. 2019.).
А. Chugg, An Identity Crisis for the Amphipolis Tomb 25. 1. 2015. (преузето са:
https://independent.academia.edu/AndrewChugg 4. 7. 2019.).
А. Chugg, The Lost Tomb of Alexander the Great, Richmond 2004.
E. D. Clarke, The Tomb of Alexander: A Dissertation on the Sarcophagus brought
from Alexandria and now in the British Museum, Cambridge 1805.
W. Clarysse, G. van der Keven, The Eponymous Priests of Ptolemaic Egypt, Leiden
1983.
T. S. Constantinou, This is how Alexander The Great is Trolling: The Chronicle of
the Amphipolis Tomb, Self-Published 2015.
L. O’Connor, The Remains of Alexander the Great: The God, The King, The Symbol,
Constructing the Past 10 (2009, преузето са: http://digitalcommons.iwu.edu/

195
 constructing/vol10/iss1/8 12. 7. 2019), 35–46.
P. M. Fraser, Ptolemaic Alexandria II, Oxford 1972.
S. R. K. Glanville, T. C. Skeat, Eponymous Priesthoods of Alexandria from 211 B.C,
The Journal of Egyptian Archaeology 40 (1954), 46–58.
W. Heckel, Mazaeus, Callisthenes and the Alexander Sarcophagus, Historia 55
(2006), 385–396.
N. J. Saunders, Alexander’s Tomb: The Two Thousand Year Obsession to Find the
Lost Conqueror, New York 2007.
L. R. Taylor, The cult of Alexander in Alexandria, Classical Philology 22 (1927),
162–169.
R. Waterfield, Dividing the Spoils: The War for The Alexander the Great’s Empire,
Oxford 2011.
É. Will, Histoire politique du monde hellénistique (323-30 avant J.-C.), Paris 2003.
É. Will, The formation of the Hellenistic kingdoms, in: F. W. Walbank, A. E. Astin,
M. W. Frederiksen, R. M. Ogilvie (eds.),The Cambridge Ancient History,
volume 7, part 1, Cambridge 19842, 23–61.
Τ. Παπαζώης, Στον Φίλιππο Β’ ή στον Μέγα Αλέξανδρο ανήκει ο Βασιλικός τάφος
της Βεργίνας;, Θεσσαλονίκη 1993.
Τ. Παπαζώης, Ο ΙΙ βασιλικός τάφος της Βεργίνας αποκαλύπτει τον Μέγα
Αλέξανδρο; Θεσσαλονίκη 2001.
Τ. Παπαζώης, Ο Μέγας Αλέξανδρος και η οικογένεια του είναι θαμμένοι στους
βασιλικούς τάφους της Βεργίνας; Αθήνα 2017.

Новински чланци:

Archaeologist claims opulent grave in Greece honored Alexander the Great’s best
friend, US News-Civic, 30.9. 2015 (https://www.usnews.com/news/world/
articles/2015/09/30/excavator-ancient-grave-in-greece-honored-alexanders-
pal, приступљено 14.7. 2019).
J. Black, Tomb of Alexander the Great already found, archaeologist claims, but
findings have been blocked by ‘diplomatic intervention’, Ancient Origins 13.9.
2014. (https://www.ancient-origins.net/news-history-archaeology/tomb-
alexander-great-already-found-archaeologist-claims-1020180?page=0%2C
1&fbclid=IwAR0fGrB4xRwDQRVfVzf4O-H7q6DoaOrr86QQJXCoyUD-
l1721pp91N7Ubz8, приступљено 23.7. 2019).
E. Blakemore, New clues to the lost tomb of Alexander the Great discovered in
Egypt, National Geographic 28.2. 2019 (https://www.nationalgeographic.com/
culture/2019/02/lost-tomb-alexander-great/ приступљено 25.7. 2019).
S. Cascone, Archaeologists Thought They’d Find the Tomb of Alexander the Great.
Instead They Found a Medical Marvel, Artnet News 22.8. 2018. (https://

196
 news.artnet.com/art-world/archaeologists-tomb-alexander-great-brain-
surgery-1336640 приступљено 14.7. 2019).
S. Cascone, Have They Found Alexander the Great’s Tomb? Speculation Runs
Rampant Over a Newly Discovered Sarcophagus in Egypt, Artnet News 13.7.
2018. (https://news.artnet.com/art-world/sarcophagus-egypt-mystery-
tomb-1318196, приступљено 14.7. 2019.).
G. Christides, Greeks captivated by Alexander-era tomb at Amphipolis, BBC
News, 22.9. 2014. (https://www.bbc.com/news/world-europe-29239529,
приступљено 14.7. 2019).
J. Daley, Scientists Begin Unveiling the Secrets of the Mummies in the
Alexandria ‘Dark Sarcophagus’, Smithsonian.com 21.8. 2018 (https://www.
smithsonianmag.com/smart-news/were-learning-more-about-inhabitants-
dark-sarcophagus-180970085/ приступљено 14.7. 2019).
Greek’s licence to dig revoked by Egypt, The Irish Times, 25.1. 1997 (https://www.
irishtimes.com/news/greek-s-licence-to-dig-revoked-by-egypt-1.25544,
приступљено 23.7. 2019).
B. Newsome, Mystery Files: Alexander the Great, The Sydney Morning Herald, 29.6.
2011. (https://www.smh.com.au/entertainment/tv-and-radio/mystery-files-
alexander-the-great-wednesday-june-29-20110624-1gicv.html, приступљено
4.7. 2019).
No evidence seen of Alexander’s tomb, Greeks say, The Baltimore Sun, 6.2. 1995.
(https://www.baltimoresun.com/news/bs-xpm-1995-02-06-1995037011-
story.html, приступљено 14.7.2019).
A. Papapostolou, Hephaestion’s Monogram Found at Amphipolis Tomb, Greek
Reporter 30.9. 2015, (https://greece.greekreporter.com/2015/09/30/
hephaestions-monogram-found-at-amphipolis-tomb/, приступљено 14.7.
2019.).
L. Souvaltzi, The despairing cry of the tomb of Alexander the Great from the desert
at Siwa Oasis, Ancient Origins 18.12. 2014. (https://www.ancient-origins.
net/history/despairing-cry-tomb-alexander-great-desert-siwa-oasis-002464,
приступљено 23. 7. 2019).

Интернет странице:

http://www.alexanderstomb.com/main/index.html
https://independent.academia.edu/AndrewChugg
https://tdpapazois.gr/biografiko/
https://www.youtube.com/watch?v=daiiOCi6p9I
https://www.change.org/p/let-people-drink-the-red-liquid-from-the-dark-
sarcophagus

197
ALEKSANDAR SIMIĆ, MA
Faculty of Philosophy
University of Belgrade

LOST AND “FOUND”: THE CASE OF THE TOMB(S) OF

ALEXANDER THE GREAT

Summary

Alexander the Great had had the magnetic attraction from Antiquity to
the modern day, and that is clear in the case of his tomb. Immediately after his
death, his diadochoi started quarrelling about his final resting place. Even though
the royal tomb in Aegae was chosen, Ptolemy I snatched his body and buried it in
Memphis. That caused war with the empire’s regent Perdiccas and the subsequent
downfall of the latter. The body of Alexander was later transported to, naturally,
Alexandria, and soon enough a cult was organized around his earthly remains.
Through both Ptolemaic and Roman rule over Alexandra this cult flourished and
it’s safe to say that pilgrimages were taken to visit the body. Not even Roman
emperors could resist the allure of Alexander’s mausoleum. Many of them, from
Julius Caesar to Septimius Severus visited the Alexandrian tomb. But, in Late
Antiquity, a series of disasters hit Alexandria and the tomb and the body were at
some point lost. Still the myth persevered and many a traveller, whether an Arab
wayfarer from 9-10th century or an English adventurist from 16–17th century,
visited Alexandria and left a description of a supposed tomb of Alexander. They
all have in common that they describe a certain house or a mosque, much revered
by the Muslims, under which Alexander’s body lay.
Since the first French and English expeditions in Alexandria from the
time of Napoleon, archaeologists were trying to discover the location of the
famous tomb. Egyptian Supreme Council for Antiquities (now Ministry of the
State for Antiquities) registered about 150 attempts to find the tomb. Apart
from scientific reasons, money, emotions, politics and especially fame were the
prime motivators for this search. There is little doubt that whoever eventually
discovers the tomb will become famous and labelled by the media as “the new
Schliemann”. Media coverage of the discoveries of the alleged tombs of Alexander
(whether in Alexandria or elsewhere) gives credence to this claim. To put it
simply: whenever someone claimed that they had found the grave of Alexander
or someone connected to him, they experienced their fifteen minutes of fame. As
of this day, the tomb remains hidden, but the intensive excavations are ongoing in
hope to find the body of the famous king. That is a clear testimony of Alexander’s

198
relevance today.
Key words: Alexander the Great, tomb, Alexandria, archaeology, excavations.

199