Nastavni predmet:

Aplikativni softver

Internet
Definicija Internet-a
Tehničku definiciju Interneta dao je Savezni odbor za mreže SAD-a 1995. godine i ona,
u skraćenoj verziji, glasi: Internet je globalni informacioni sistem, logički povezan
jedinstvenim sistemom adresiranja, zasnovanim na internet protokolima (IP -
Internet Protocol), koji je u stanju da podrži komunikaciju uz pomoć protokola za
kontrolu prenosa podataka (TCP - Transfer Control Protocol) putem internet
protokola (TCP/IP), i koji obezbeđuje, koristi ili omogućava servise visokog nivoa
za ličnu i poslovnu primenu na takvoj komunikacionoj infrastrukturi.
Jednostavnije rečeno, Internet je svetska (kompjuterska) komunikaciona mreža ili
„mreža svih mreža“ koja se sastoji od velikog broja zasebnih računara uvezanih
u mrežnu strukturu.

1
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Internet je zasnovan na sledećim principima:
• svaka mreža treba da bude u stanju da radi samostalno, razvijajući svoje
sopstvene aplikacije bez ograničenja, i da ne zahteva modifikaciju da bi
participirala u Internetu,
• unutar svake mreže treba da postoji „kapija“ (gateway), koja bi povezivala
mrežu sa „spoljnim svetom“. Ovo je ustvari jedan veći računar (da bi regulisao
obimni saobraćaj) sa neophodnim softverom za prenos i usmeravanje „paketa“
(blokova podataka),
• ovaj softver gateway_a ne treba da zadržava informacije o saobraćaju koji se
obavlja. On treba da bude dizajniran tako da smanji radnu normu i da ubrza
saobraćaj, što znači uklanjanje mogućih načina cenzure i kontrole,
• paketi treba da budu rutirani (usmeravani) kroz najbrže raspoložive rute. Ako bi
neki računar bio blokiran ili spor, paketi treba da budu preusmeravani, sve dok
ne stignu na odredište,
• gateway između dve mreže treba da bude uvek otvoren i da rutira saobraćaj
bez diskriminacije i
• razvoj operativnih principa treba da bude slobodno raspoloživ svim mrežama.

2
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Okosnicu mreže (engl. backbone) čine (mrežni) čvorovi međusobno povezani
kvalitetnim vezama, preko kojih se vrši saobraćaj, odnosno razmena informacija između
udaljenih delova mreže.
Čvorove čine takozvani pružaoci internet usluga (ISP - Internet Service Providers),
velika preduzeća ili akademske institucije. Oni su posrednici između mreže, odnosno
Interneta, i pojedinačnih računara koji su u određenom momentu i na određeni način sa
njima povezani.
Razgranata struktura Interneta omogućuje komunikaciju između bilo koja dva udaljena
računara čak i u slučaju da dođe do kolapsa velikih delova mreže, pošto poruka može,
zahvaljujući router-ima (uređaj koji određuje put kojim se prenose poruke), putovati
različitim putevima.
Podaci dostupni putem Interneta mogu biti u različitim standardizovanim oblicima (tekst,
slika, zvuk, video zapis i sl.). Funkcionalno, Internet je mnogo više od prostog fizičkog
umrežavanja računara; on je univerzalna svetska saobraćajnica koja postaje osnovno
sredstvo komunikacije među ljudima i najveća baza ljudskog znanja sa tendencijom
neograničenog širenja.

3
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Istorijski razvoj Interneta
Krajem pedesetih godina prošlog veka, na inicijativu ministarstva odbrane Sjedinjenih
Američkih Država, formirana je agencija za razvijanje naprednih projekata ARPA
(Advanced Resarch Projects Agency). ARPA je započela rad na konstrukciji male mreže
računara.
Godine 1967, prvi put je predstavljen projekat ARPANET (Advanced Resarch Projects
Agency Network). Krajem 1969. godine projekat je realizovan tako što su četiri
računara povezana zajedno u računarsku mrežu.
Decembra 1971. u mreži je bilo povezano 24 računara. Sledeće godine, inženjer
računarstva Rej Tomlison napravio je prvi E-mail program (program za slanje
elektronske pošte). Uveo je simbol @ da poveže ime korisnika i njegovu adresu. Od
1973. godine ARPANET je koristio TCP/IP protokol za prenos fajlova između računara.
Krajem 1973. na ARPANET je bilo povezano 37 računara a za komunikaciju je
korišćena satelitska veza od Kalifornije do Havaja. Iste godine mreža se
internacionalizuje povezivanjem koledža u Londonu i kraljevskog koledža u Norveškoj
na mrežu.
4
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Prva komercijalna mreža otvorena je pod imenom Telenet, 1974. godine na Univerzitetu
Stenford u Americi.
Pojavom PC računara 1981, broj računara i mreža se naglo povećao. ARPANET je
prerastao u Internet kao rezultat ideje da se nezavisne mreže povežu u jednu celinu.
Internet kao mreža svih mreža 1987. godine dobija karakteristike koje danas ima.
Internet nije vlasništvo ni jedne kompanije pojedinačno, već predstavlja jednu otvorenu
informatičku mrežu. Svakog dana mreža se širi uključenjem novih kompjutera i
kompjuterskih mreža. Ideja Interneta je proistekla iz ideje lokalnih kompjuterskih mreža
u pojedinačnim kompanijama koje su omogućavale deljenje resursa i razmenu fajlova i
pošte u okviru jedne organizacije. Ovaj koncept je jednostavno proširen na čitav svet.
Neminovno, sledi i komercijalizacija. Ispočetka se u svrhu promocije preduzeća,
proizvoda i usluga na Internet postavljaju prezentacije svetskih firmi, a od 1994. godine
počinju se pojavljivati i prve elektronske prodavnice.

5
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Poboljšana tehnološka osnova (pre svega u pogledu bezbednosti i brzine prenosa
podataka) dovodi do razvoja Internet pretraživača, Internet telefonije i prenosa zvuka i
slike uživo, elektronske trgovine (e-commerce) i elektronskog bankarstva (e-banking).
Krajem prošlog veka Internet čini nekih 56 miliona kompjutera i milion i po domena
dostupnih za oko 200 miliona korisnika.

Zahvaljujući Internetu korisnik danas može:

• slati elektronku poštu (E-mail),
• pretraživati različite baze podataka,
• prijaviti se za učešće u diskusionim grupama,
• blagovremeno se informisati o pitanjima iz svih oblasti,
• kopirati računarski softver i druge dostupne produkte,
• kupovati robu ili reklamirati sopstvenu,
• publikovati informacije o sebi, školi, radnoj organizaciji...
• igrati igre, telefonirati, gledati televiziju, slušati radio i muziku ili gledati filmove
itd.

6
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Osnove Internet-a
Generalno gledano, postojanje i funkcionisanje Interneta počiva na šest stubova:
• hardver (računarske i komunikacione komponente),
• softver, koji je pogonska snaga koja omogućuje funkcionisanje celog sistema
(unosi „život“ u opremu),
• standardi (protokoli), koji definišu načine funkcionisanja pojedinih delova i
sistema u celini,
• adresna šema, zahvaljujući kojoj se sve na Internetu može relativno lako i brzo
pronaći,
• sadržaj, koji je osnovni smisao Interneta i obuhvata digitalne informacije
(različitih formi: tekst, slika, zvuk, video …) i servise, i
• ljudi, koji razvijaju, izgrađuju, održavaju i koriste Internet.

7
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Hardver
Pod pojmom hardver se podrazumevaju elektronska oprema koja služi za obradu,
čuvanje, prezentaciju, unos, zaštitu i prenos informacija.
Osnovne grupe ove opreme su: računari, periferna oprema, komunikaciona oprema i
komunikacioni spojni putevi.
Računari služe za obradu, čuvanje i zaštitu informacija.
Periferna oprema služi za unos, čuvanje i prezentaciju informacija.
Komunikaciona oprema služi za povezivanje računara, periferne opreme i
komunikacionih spojnih puteva.
Komunikacioni spojni putevi služe da se preko njih obavlja fizički prenos informacija.

8
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Softver

Softver su sistemski, uslužni, servisni i aplikativni programi.

Osnovna uloga sistemskih programa je da omogući funkcionisanje hardvera.
Uslužni i servisni programi pokrivaju područje obavljanja određenih funkcija, sistema
za upravljanje bazama podataka, sistema zaštite i mnogih drugih segmenta koji se, u
funkcionalnom smislu, nalaze između sistemskog i aplikativnog softvera.
Aplikativni softver u menadžmentu čine programi koji služe za obavljanje konkretnih
poslovnih i drugih poslova.

9
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Standardi - protokoli
Internet je ekstremno sofisticirana i tehnički veoma kompleksna mreža, ali pristup
do ovog globalnog sistema postaje i lak i jeftin, jer se za to koriste standardi pristupa
definisani Internet protokolima. Od posebnog je značaja činjenica da se različiti
protokoli Interneta i drugi tehnički aspekti ne moraju u potpunosti razumeti i poznavati
da bi se ova mreža mogla uspešno koristiti.
Internet protokoli su skupovi pravila koja omogućavaju komunikaciju računara
povezanih na Internet. Može se reći da se Internet u suštini sastoji od različitih
protokola pristupa. Mnoge od ovih protokola karakterišu programi koji dozvoljavaju
korisnicima da pretražuju i pribavljaju materijale koje ti protokoli čine dostupnim.
Pošto je Internet počeo da se širi bez prethodno utvrđenih standarda, došlo je do
dogovora između IAB, IETF i IANA organizacija. Odlučeno je da se formiraju baze
podataka tekstova standarda, specifikacija i preporuka vezanih za pojedine servise.
Ovi tekstovi se nazivaju RFC (Request For Comment) dokumenti. RFC dokumenti su
numerisani brojevima i objavljuju se na FTP serveru InterNIC-a. Jedni dokumenti imaju
status standarda, a drugi status priručnika, uputstva i preporuke.

10
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Adresne šeme
Adresne šeme su sistem kojim se dodeljuju adrese za jednoznačno identifikovanje
entiteta kako bi isti mogao biti dostupan. Ovaj sistem je mehanizam koji mora da
zadovoljava tekuće, ali i buduće potrebe.
Sadržaj
Sadržaj Interneta čine sve raspoložive informacije u digitalnom obliku bez obzira na
vrstu, oblik, oblast, poreklo i namenu (tekst, slika, zvuk, video, ...), kao i brojne servisne
usluge komuniciranja i obavljanja raznih drugih aktivnosti i poslova, što sve zajedno
nedvosmisleno opravdava postojanje Interneta.
Ljudi
Ljudi su osnovni činilac Interneta jer se zbog njih sve radi i oni sve rade. Ljudi
projektuju, izrađuju, održavaju i unapređuju softver, hardver, servise, protokole,
komunikacije, znanje i sve ono što je potrebno za što efikasnije funkcionisanje i
korišćenje Interneta, odnosno unapređenje ljudskog društva u celini.

11
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet

Povezivanje na Internet
U svim zemljama koje su povezane na Internet postoji izvestan broj posrednika –
ovlašćenih pružalaca Internet usluga, koji korisnicima obezbeđuju vezu prema globalnoj
računarskoj mreži i pružaju im jedan neidentični skup servisnih usluga. Kako je,
uglavnom, reč o profitnim firmama, jasno je da one te svoje usluge naplaćuju. Iz tih
razloga jasno je da izboru provajdera treba posvetiti posebnu pažnju. Ukoliko postoji
mogućnost izbora provajdera, onda treba voditi računa o sledećem:
• koji su osnovni servisi koje pruža konkretni provajder? Da li provajder
omogućava: e-mail, Web, Newsgroups, Telnet i drugo. Većina provajdera pruža
ove mogućnosti, ali to treba proveriti,
• koji su posebni servisi i obrazovne mogućnosti? Neki provajderi imaju
specijalno pripremljene kolekcije obrazovnih resursa, mehanizme za filtriranje
nepodesnih materijala i kapacitete za kreiranje i upravljanje korisničkim
računima na nivou grupe,

12
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
• kakvi aranžmani su mogući za publikovanje na Internetu? Da li provajder
omogućava korisnicima da kod njega kreiraju svoje sopstvene Web strane i
koje vrste promena su omogućene za ovaj servis? Postoje li ograničenja na
materijal koji korisnik može postaviti na svoju Web stranu? Neki provajderi ne
podržavaju izvesne video formate na svom Web serveru,
• koji tip tehničke podrške je obezbeđen? Da li postoji besplatna telefonska
podrška za pretplatnike, posebno van radnog vremena,
• kad je reč o performansma, korisno je proveriti da li provajder raspolaže linkom
velike brzine, jer povezivanje korisnika sa provajderom linijom velike brzine ne
znači puno ukoliko on ne može to da podrži prema Internetu i
• veličina inicijalnih i tekućih troškova.

13
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Klasično povezivanje
Za klasičan način povezivanja korisnika na Internet preko analogne telefonske linije
potrebno je obezbediti sledeće teničke preduslove:
• standardni personalni računar,
• modem,
• direktnu telefonsku liniju,
• posrednika – ovlašćenog pružaoca Internet usluga (Internet Service Provider) i
• softver za pristup Internetu.
Termin standardni personalni računar ukazuje na činjenicu da za korišćenje Interneata
nije neophodan specijalni posebno jak personalni računar. Naravno, bolji računar pruža
veće mogućnosti i konforniji rad.
Direktna telefonska linija služi za povezivanje sa sistemom koji poseduje provajder. Još
uvek se koriste direktne linije koje ne mogu istovremeno služiti i za telefoniranje i za
vezu sa Internetom. Ovo važi i u slučaju kada se povezivanje sa provajderom obavlja
takozvanim biranjem (dialup) telefonskog broja provajdera.

14
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Povezivanje pomoću ISDN-a
ISDN radi preko para bakarnih žica. Frekventni opseg je podeljen na tri dela, kanala.
Prvi tip kanala je kanal-nosač i obično se naziva B kanal. On može prenositi podatke,
glas ili faks, pri čemu se mogu ostvariti brzine do 64 Kbps. Drugi tip kanala je kanal
podataka i obično se naziva D kanal i namenjen je za sinhronizaciju i signalizaciju, tj. za
održavanje veze preko koje se prenose podaci. Većina ISDN linija može da podrži dva
B kanala, pa je najčešća konfiguracija ISDN-a 2B+D. Maksimalna brzina prenosa je
128 Kbps.
Prednosti ISDN su:
• pristupačnost – ISDN se može koristiti skoro svuda. Kao prenosni put se može
koristiti i analogna i digitalna telefonska mreža,
• velike brzine – Brzina prenosa preko ISDN-a je više nego duplo veća od brzine
prenosa najbržeg analognog modema,
• jedna telefonska linija je slobodna – ISDN omogućava istovremeno i govornu i
informacionu komunikaciju i
• višestruka namena – Jedna ISDN veza se može koristiti za govorne pozive,
faks, podatke i drugo.
15
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Povezivanje pomoću ADSL-a
Druga, sve popularnija, brza veza sa Internetom je DSL (Digital Subsscriber Line –
digitalna pretplatnička linija). Najčešće se koriste sledeće dve varijante: simetrični DSL
(Symetric DSL – SDSL) i asimetrični DSL (Asymetric DSL – ADSL). Obe tehnologije
prenose podatke na sličan način, s tim što su kod simetričnog DSL-a brzine prenosa u
oba smera podjednake, dok su kod asimetrčnog DSL-a bzine prenosa od Interneta ka
korisniku veće od brzine prenosa od korisnika ka Internetu.
Suština ADSL tehnologije je u tome da se signal iz telefonske linije deli na dva dela.
Jedan deo služi za prenos glasa a drugi deo za prenos podataka. Za slanje signala
velike brzine koji prenosi podatke ADSL koristi skup viših (nečujnih) frekvencija. Slanje
ADSL signala u drugom frekventnom opsegu omogućava znatno brži protok podataka
preko telefonske linije, a pored toga moguće je telefonsku liniju koristiti za klasičan
razgovor, faks ili modem u isto vreme kada se koriste ADSL usluge za komunikaciju sa
Internetom.

16
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
ADSL usluge imaju određene prednosti od kojih svakako treba pomenuti sledeće:
• stalna veza – Korišćenje ADSL sistema podrazumeva da korisnik ima stalnu
vezu (dvadesetčetvoročasovni pristup) sa Internetom,
• velika brzina prenosa – Brzina protoka podataka korišćenjem ADSL teorijski
dostiže i do 8 Mbps. Trenutno se u našoj zemlji najviše koriste ADSL brzine od
256 Kbps do 2 Mbps, i
• dvostruka komunikacija – Ista telefonska linija se može istovremeno koristiti i
za telefoniranje i za Internet.

Za korišćenje ADSL veze neophodno je obezbediti:

• ADSL modem ili ADSL ruter,
• uređaj za razdvajanje „spliter“ (splitter),
• internet nalog kod internet provajdera, i
• telefonsku liniju koja ispunjava tehničke mogućnosti za uvođenje ADSL-a.

17
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Povezivanje pomoću kablovskog modema

Korisnicima informacionih tehnologija je vrlo bitna brzina pristupa Internetu. Jedna od

mogućnosti da se postignu veće brzine je korišćenje postojeće kablovske infrastrukture
koja se prevashodno kristi za distribuciju kablovskih TV programa.
Kablovska veza sa Internetom ima određene prednosti, i to:
• stalna veza –ADSL podrazumeva da korisnik ima stalnu vezu sa Internetom,
• velika brzina prenosa – Uprkos mogućim „zagušenjima“, kablovski modem će
obezbediti daleko veće brzine i pouzdanost od analognog modema, i
• ne koristi se telefonska linija – Postojeća linija je stalno raspoloživa za telefonske
razgovore, a takođe je moguće istovremeno gledanje TV programa i korišćenje
kablovskog Interneta.
Nedostaci ovakvog povezivanja na Internet su:
• brzina prenosa je obrnuto srazmerna broju i aktivnostima korisnika Interneta na
istom kablovskom sistemu i
• korisnici ne mogu da biraju Internet provajdera već moraju da koriste usluge
Internet provajdera koji „pokriva“ kablovski sistem.

18
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Bežično povezivanje

Bežični (Wireless) Internet je sistem povezivanja računara ili računarske mreže sa

Internetom primenom posebnih visokofrekventnih radio-veza. Postoje tri osnovna
frekventna opsega koji su u komercijalnoj upotrebi: 2,4 GHz, 3,5 GHz i 5,3 GHz.
U najuprošćenijem obliku, bežični Internet se ostvaruje kroz vezu između predajnika
(provajdera) i prijemnika (korisnika). Sistem funkcioniše slično mobilnoj telefoniji ili
drugim radio-relejnim vezama. Da bi korisnik mogao da koristi bežični Internet, mora da
bude u zoni pokrivanja signalom. Od kvaliteta signala zavisi ukupni kvalitet veze i
mogućnost ostvarivanja brzine protoka podataka. Predajnik, ili bazna stanica povezana
je na centralno čvorište provajdera, i predstavlja ulaznu tačku provajderove
infrastrukture.

19
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Bežičnu LAN mrežu – WLAN (Wireless Local Area Network) čine jedan ili više mrežnih
uređaja koji međusobno komuniciraju pomoću radio talasa u određenom frekventnom
spektru.
Osnovne prednosti bežičnih veza su:
• brza instalacija,
• velika brzina prenosa (do 11 Mbps),
• ne zahteva telefonsku kompaniju i
• nije limitiran fizičkom konekcijom na kablovsku ili telefonsku mrežu.
Bežični Internet servisi su idealni za:
• zone u kojima nema drugog načina konekcije na Internet,
• hotele,
• biblioteke,
• škole,
• mala i srednja preduzeća i
• mobilne ekipe.

20
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Adresiranje na Internetu
Svaki računar na Internetu mora da ima jedinstvenu IP adresu i jedinstveni
alfanumerički naziv – FKDN (Fully Qualified Domain Name). Poslove oko dodele tih
adresa vrše specijalizovane institucije – Internet registri koji vrše koordinaciju poslova
na nivou svetskih regiona.
Internet registri se formiraju kod Internet provajdera, u većim kompanijama ili državnim
ustanovama, a njihov rad koordiniraju regionalni centri:
• RIPE NCC – za područje Evrope i Male Azije,
• APNIC – za područje Azije i Pacifika,
• LACNIC – za područje Latinske Amerike i Kariba,
• ARIN – za ostala područja i
• InterNIC – je centralni Internet registar koji vrši sve ostale globalne
koordinacione poslove.
Važeći sistem koji se primenjuje na Internetu za IP adresiranje koristi 32-bitne brojeve,
koji se uobičajeno prikazuju kao četvorodelni dekadni brojevi u sledećoj formi:
128.174.149.68. Računari međusobno komuniciraju koristeći IP adrese.

21
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Za korisnike Interneta potrebno je neko jednostavnije adresiranje. Zbog toga se vrši
hijerarhijsko simboličko adresiranje računara. Niz znakova razdvojenih tačkama koje
predstavljaju računar naziva se domenom. To su oznake koje se nalaze na kraju e-mail
adrese (na primer @telekom.rs, @yahoo.com) ili u Web adresama (na primer
telekom.rs, yahoo.com). Domen (domain) bi se mogao prevesti i kao oblast/područje.
Postoje generički i nacionalni domeni najvišeg nivoa TLD (Top Level Domains).
Generički ili međunarodni domeni gTLD su: com (trgovačke i industrijske
organizacije), org (nekomercijalne organiza- cije), net (ustanove koje pružaju mrežne
usluge), gov (civilna vladina udruženja), edu (univerziteti i druge obrazovne ustanove),
mil (vojne ustanove), int (međunarodne organizacije) i drugi.
Nacionalni domeni nGDT su: rs (Srbija), hr (Hrvatska), ba (Bosna i Hercegovina),
si (Slovenija), mk (Makedonija), hu (Mađarska), it (Italija), uk (Velika Britanija), de
(Nemačka), ca (Kanada) itd. Na nacionalnom nivou postoje poddomeni. Za našu
zemlju karakteristični su poddomeni: ac.rs (akademske institucije), co.rs (komercijalne
organizacije), org.rs (nekomercijalne organizacije), edu.rs (obrazovne institucije) i dr.
Serveri koji obavljaju prevođenje domenskih imena u IP adrese i obratno nazivaju se
DNS (Domain Name Service) serveri.
22
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Servisi na Internetu
Mogućnosti različitih načina korišćenja Interneta nazivaju se servisi. Osnovni servisi na
Internetu su: World Wide Web (WWW), E-mail (elektronska pošta), Newsgroups
(„diskusione grupe“), FTP (File Transfer Protocol), CHAT (IRC – Internet Relay Chat) i
TELNET.
WWW je najznačajniji servis Interneta. Prva verzija ovog servisa osmišljena je 1990.
u centru za razvoj fizike velike energije u CERN-u. Ideja ovog servisa je bila
omogućavanje publikovanja i pregledanja međusobno povezanih (hiperlinkovanih)
dokumenata na Internetu.
Ovaj servis se zasniva na hipertekstu. Hipertekst je način prezentacije informacija u
kome neke posebno označene reči u tekstu, služe za povezivanje (link) sa drugim
dokumentima. WWW je multimedijalni servis koji omogućava povezivanje sa tekstom,
grafikom, slikama, animacijom, muzikom ili govorom. Ovakvi dokumenti se nazivaju
veb-stranice a skup veb-stranica je Veb-sajt ili prezentacija. Jezik koji omogućava
pisanje ovih dokumenata zove se HTML (HyperText Markup Language).

23
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Za pristup sajtovima koriste se veb-pretraživači (Browsers) kao što su Internet
Explorer i Netscape Navigator. Oni omogućavaju korisniku da se kreće (surfuje) po
Internetu. Specijalni servisi za pretraživanje: www.altavista.com, www.yahoo.com ili
www.google.com (na slici), omogućavaju da se relativno brzo dođe do traženih
informacija.

u ovo polje unosi se

tekst koji se traži klikom na ovo dugme
počinje pretraga

24
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Prikaz dobijeni rezultati pretrage

25
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Internet Explorer

glavni paleta sa
Internet Explorer se startuje duplim alatkama
meni
klikom na ikonu prečice Internet
Explorer koja se nalazi na
Desktop-u. U otvorenom prozoru
pojavljuje se početna strana (Home polje za unos
adrese
page).
komanda
Željena WWW prezentacija (sajt) može Download

se posetiti unošenjem njene adrese u

polje Address i pritisnuti Enter.
Osnovni elemenat svake WWW
statusna
prezentacije je hiperlink. Hiperlink se traka
može prepoznati kao mesto na kome se
pokazivač miša pretvara u ruku. Klikom
na hiperlink, prelazi se na WWW
prezentaciju na koju on pokazuje.
26
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Glavni meni (Menu bar) sadrži opcije File, Edit, Wiev, Favorites, Tools i Help.

Paleta sa alatkama Back - povratak History - pregled

na prethodnu već posećenih
web-stranu Stop – prekid web-strana
prenosa veb-strane

Refresh – ponovno
učitavanje web-strane
Forward - prelazak na
narednu web-stranu

U polje za unos adrese se unosi adresa željene veb-strane obično u obliku

www.useens.net. Browser upotpunjuje adresu tako da ona ima oblik
http://www.useens.net/ (Hiper Text Transfer Protocol).
Na statusnoj liniji se dobijaju informacije kao što su napredak učitavanja strane, zona
u kojoj se veb-strana nalazi...

27
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Komandom Download mogu se preuzeti fajlovi sa Interneta (softveri, muzika, igre...).
Aktiviranjem ove komande otvara se prozor sa slike. Veb-stranica Download razlikuje
se od sajta do sajta. Na primeru sa slike klikom na opciju Skini fajl otvara se dijalog u
kome se bira fajl koji se preuzima a zatim disk i folder na kome će fajl biti sačuvan.

28
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Elektronska pošta (E-mail)
Program Outlook Express omogućava slanje i prijem elektronske pošte. Izborom
komande StartProgramsOutlook Express ili klikom na ikonu Launch Outlook
Express (nalazi se na liniji poslova) otvara se prozor programa dat na slici.

prikaz sadržaja
selektovanog kataloga u
spisak kataloga
polju Folders (u ovom
koji služe za
slučaju Inbox-a)
čuvanje poruka

prostor u kojem se piše

poruka ili prikazuje prispela
poruka
adrese iz
imenika
29
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
U prozoru programa Outlook Express, ispod linije sa menijem, nalazi se paleta sa
alatkama:

prosleđivanje slanje poruka i

poruke dalje prikupljanje
pristiglih poruka

odgovor svima
imenik
odgovor na poruku brisanje selektovane
poruke
pisanje nove poruke

Program Outlook Express može se pozvati i iz

Internet Ehplorer-a aktiviranjem alatke Mail.
Izborom komande Read mail otvara se prozor
programa Internet Ehplorer.

30
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Slanje elektronske pošte
Aktiviranjem alatke Create Mail otvara se padajući meni koji nudi sedam različitih
podloga za pisanje poruke. Izborom jedne od sedam komandi otvara se prozor za unos
poruke.

31
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Prozor za unos poruke

U polje To: unosi se E-mail adresa

onoga kome šaljemo poruku. U polju
Subject: imenujemo poruku. Tekst
poruke pišemo u delu prozora koji je za
to predviđen. Uz poruku se može
pridodati proizvoljna datoteka klikom na
alatku Attach. Klikom na alatku Send,
E-mail će biti poslat primaocu.

32
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Primanje elektronske pošte

Aktiviranjem alatke Send/Recev,

prenosi se elektronska pošta koja je
stigla na našu adresu, sa servera
provajdera na naš disk. Izborom
kataloga Inbox u polju Folders otvara
se spisak sa prispelom poštom. Klikom
na ime poruke, pojavljuje se njen
sadržaj u donjem desnom uglu
prozora.

33
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet

Polje Folders služi za čuvanje poruka.

čuva sve pristigle

poruke
čuva poruke spremne
za slanje

čuva sve obrisane čuva poslate poruke

poruke

34
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Pretraživanje na Internetu
Jedna od osnovnih karakteristika i funkcija Interneta je efikasno pronalaženje podataka
i informacija koji su nam potrebni. Za pristup Web sajtovima, odnosno njihovom
sadržaju, generalno se koriste dve vrste softverskih alata za pretraživanje:
• Web pretraživači (Web browsers); i
• „Mašine za pretraživanje” (Search engines).
Web pretraživači su softverski programi koji omogućuju korisniku da se „kreće“
(surfuje) po Internetu, posećuje sajtove u svim krajevima sveta, pronalazi sadržaje koji
su mu potrebni, pregleda ih ili preuzima i da slobodno upravlja svojim kretanjem po
Internetu.
Pristup Web stranama preko pretraživača može se realizovati na jedan od sledećih
načina:
• Unošenje Internet adrese;
• Otvaranje liste Favorites (Bookmarks);
• Otvaranje liste istorije; i
• Korišćenje otvorenog dokumenta.
35
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet
Web stranica se može otvoriti ukucavanjem njene adrese u za to određen prostor
(Address box). Kada se pristupi stranici moguća je navigacija klikom na veze, linkove,
podvučene tekstove ili specijalne ikone koje omogućavaju prelazak sa stranice na
stranicu. Kada se kursor prevlači preko linkova, on menja oblik u šaku, a kada korisnik
klikne taster otvara se ukazana stranica.
Moguće je za navigaciju između Web stranica, ili za njihovo osvežavanje, koristiti i
tulbar dugmad.

36
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet

Funkcije dugmadi palete alata:

Dugme Opis
Back Pomeranje na prethodno posmatranu web stranu
Forward Pomeranje na sledeću web stranu
Stop Zaustavlja preuzimanje sadržaja web strane
Refresh Osvežava sadržaj web strane (ponovo je preuzima sa mreže)
Home Preskače na izabranu matičnu stranicu
Search Otvara web stranu sa raspoloživim pretraživačima interneta
Favorites Prikazuje listu izabranih internet stranica
History Prikazuje listu nedavno posećenih internet stranica
Mail Otvara Outlook express ili Internet News
Print Štampa web stranu
Edit Otvara Windows Notepad tako da korisnik može da preuređuje web stranu
Discuss Otvara pristup diskusionom serveru

37
 Nastavni predmet:
Aplikativni softver

Internet

Kontrolna pitanja:

• Definicija Internet-a?
• Istorijski razvoj Interneta? Osnove Internet-a?
• Povezivanje na Internet?
• Adresiranje na Internetu?
• Servisi na Internetu?
• Internet Explorer?
• Elektronska pošta (E-mail)?
• Pretraživanje interneta?

38