Adam Troj Kastro

SKAKAVCI
(Locusts, 1996.)

1.
Jedan je u{ao neposredno pred zoru. Uvek tada dolaze. Nebo se tada raskrili
milionima njih i lepetom njihovih si}u{nih obli~ja koja treskaju u zgrade, {to
ostane jedini zvuk u poznatoj Vaseljeni. Tada se nas nekoliko pre`ivelih okupimo u
[eroninom podrumu, provodimo no}i ispod starih krpa i, kao i obi~no, udi{emo dah
jedni drugima, miri{emo znoj i ose}amo da nam zdrav razum kopni pod stalnim
kuckanjem tela{aca koja udaraju u zidove od cigli.
A onda udaranje vi{e nije va`no, jer iznenada, evo skakavca kako leti naokolo
po sobi u kojoj smo, ne`na svilenkasta krila proizvode zvuke koji {aputavo otresaju
pra{inu sa plafona. Nadleteo je nisko nad na{im glavama, ciktao je visokim
ritmi~nim tonovima kakve mislim da ispu{ta sonar, ne pokazuju}i ni~im da nas vidi
kao bilo {ta drugo osim kao bezobli~nu gomilu ispod sebe.
Mogli smo zauvek da se krijemo od njega da moja jadna gluva, slepa i luda
`ena D`ejn nije izabrala taj trenutak da vrisne sa svih pet ustiju odjednom.
"Stju", prosikta Klodet, "u}utkaj je."
Nije stigla da ka`e ni{ta vi{e. Skakavac nas je primetio, njegova svetlucava
duga uredno je rasekla tkaninu i Klodetin vrat, poput hartije. Krv briznu po platnu
i poprska nas poput tople ki{e.
D`ejn je i dalje vri{tala, ali tada su njeni mnogostruki glasovi postali tek
mali deo hora, jer smo vri{tali svi. Piter je vri{tao jer je Klodet bila njegova
`ena, [eron je vri{tala da, do vraga, svi ostanemo mirni, a Bob je vri{tao jer
njegov traumatizovani mozak nije sposoban ni za {ta drugo; Nensi je vri{tala jer je
htela da svi znamo da je za sve kriva D`ejn, a ja sam vri{tao jer sam ispod platna
izvla~io sprej za bube da se suo~im sa skakavcem pre nego {to pobije i ostale.
U podrumu nije bilo toliko mra~no koliko je trebalo da bude. Svetlo vi{e nije
radilo, nedeljama nije radilo jer ni{ta na struju vi{e nije radilo, ~ak ni
baterijske svetiljke, ali skakavci su isijavali nekakav beli sjaj koji je
osvetljavao prostoriju. Njegov dugin trag ve} je ~ileo u neprepoznatljivost tamo
gde je presekao Klodet, ali noviji deo, odmah ispod njega zadrhta i zablista poput
simfonije boja, okupav{i sobu oko nas nestvarnim svetlom grozni~avog sna. ^arobno
je to bilo, vanvremensko, diznilendsko i smrtonosno.
Kao i samo malo ~udovi{te koje se obrnulo u vazduhu da bi se suo~ilo sa mnom.
Retkost je da se vidi `ivi primerak, mogli smo uglavnom da vidimo samo smrskane i
slomljene le{eve. Ru`nog, u stvari, nikada nismo videli, ~ak ni u mesecima kada su
se nebesa prvi put smra~ila od njih, ali ovaj je bio prava bomba, obdareniji
bezvremenijom, nevinijom i u potpunosti androginom lepotom od svih drugih. Neke smo
mogli nekako da proglasimo za mu{ke, druge za `enske, a ovaj je bio vitak, atletski
gra|en i sladak, i delovao je kao bilo koje pretpubertetsko deri{te, osim {to je
bio visok samo {est in~a i od glave do pete prekriven svetloru`i~astim dla~icama;
lepr{ao je kroz vazduh na {arenim krilima sli~nim leptirovim. Dok je ciktao
visokotonskim odu{evljenjem, lako sam mogao biti oma|ijan u nepokretnost. Ali te
o~i. Skakavac se zlokobno nasme{i i punom brzinom krenu prema meni, a dugin trag
iza njega zapucketa vazduhom poput bi~a.
Aktivirao sam sprej za bube i zasuo malog gada mlazom belog plamena pravo u
lice. On zakre{ta i pade, ostaviv{i trag crnog dima, a ja sam ga i dalje zasipao i
dok je padao prema podu spaljivao sam ga u pepeo, sve vreme vri{te}i punim plu}ima.
Susedi i prijatelji i dalje su se skrivali ispod ostataka platna kada je boca
ostala prazna, sam Bog zna koliko je pro{lo. Ispustio sam je, kleknuo kraj ~a|ave
mrlje na podu podruma, prekrio lice {akama i zajecao.
[eron je jedina izi{la iz skrovi{ta i pri{la mi. Uko~eno je hodala, kao da
nije sigurna da se zemlja ne}e otvoriti pod njenim stopalima. Ror{ahovske mrlje
koje su ostale od Klodetine krvi su{ile su se na ostacima njene bluze, a ve} su
bile suve na prerano osedeloj kosi, obojile su joj srebrnastosme|e vlasi u tamniju
senku crnog. Polo`ila je ko{~atu ruku ma moje rame i procedila: "Za ovo je trebalo
imati muda, Stju."
Pogledao sam prazne {ake i o}utao.
"Spasao si nas", re~e.
Stvar je imala o~i moje k}erke Rej~el.
To im je omiljeni trik, da izgledaju kao neko koga volite i koga ne biste
povredili ni za milion godina.
Ali Rej~el vi{e nema. Ona nije mrtva. Bar mislimo da nije mrtva, svakako vi{e
nije ljudsko bi}e, ali to se ne ra~una u smrt. Te razlike vi{e nisu va`ne kao
nekada. Dovoljno je re}i da ona vi{e nije ba{ moja k}erka.
Rekoh: "Pa {ta?"
[eron sede pored mene, po{tovala je moju potrebu za ti{inom, ali nije bila
voljna da me ostavi samog. Kao da }e iko od nas biti sam u svetu kojim vladaju
skakavci.

2.
Na{i pre`iveli drugovi nisu se pomolili ispod platna sve do pred zoru, kada
se lepetanje uti{alo do mrtve ti{ine i kada je [eron izi{la da otvori vrata da bi
pustila dnevnu svetlost, nekakvu, da zasija dole u podrumu, gde su poslednji
pre`iveli susedi provodili no}i sklup~ani u tami. Upravo su se pojavljivali po
jedno ili dvoje, po~ev od nekada nadmenog, a sada dronjavog i nedavno udovi~enog
Pitera. On je bio nadmen, u{togljen advokat za krivi~ne slu~ajeve onomad kad je jo{
bilo toga {to se zove zakon, pravni ili prirodan. Bio je dobar, sa ugledom da
zlostavlja sudije i da prolazi ~ak i sa tim. Ali, video je ne{to rano, na po~etku
Zaraze, ne{to {to ga je tako uzdrmalo i pretvorilo svu njegovu snagu u la`,
ostavilo ga da muca i hoda slaba{nim, nesigurnim koracima gubitnika. Decu je
izgubio iste one no}i kada smo ih izgubili i mi. Upravo je izgubio Klodet, na
njenoj snazi odr`avao se sve do samog kraja, i ono {to je ostalo od njega i nije
bilo tako mnogo. Kada mu je [aron prisko~ila i zagrlila ga da mu pro{apu}e
uobi~ajene, neprikladne re~i utehe, Piter je nije ~uo. Piter nije ~uo ni{ta.
Odmah za njim, izi{la je Nensi, ~vrsta, ugla|ena, elegantna, poput `ileta
o{tra Nensi, koja po obi~aju uop{e nije delovala uznemireno, izgledala je ~ak
zadovoljno, kao i uvek kada bi izi{la neogrebana i tako nadmo}na nad onima koji su
umrli. Ostala je pribrana ~ak i kada je poprskana Klodetinom krvlju, jedina od nas
koja nije ostarila vekovima tokom pro{lih par nedelja, jedina me|u nama koja je u
ovom groznom novom svetu ~ak i u`ivala, {to je bilo ~injenica koja nije
predstavljala neko veliko iznena|enje za one koji su morali da izdr`e i `ive u
istom bloku sa njom. Izme|u ostalog, ona je bila onaj sused koji voli da pravi
liste i `albe policiji. Fiksirala me je svetlim, ljubi~astim o~ima: "Ja mislim da
je vreme da malo popri~amo", re~e.
Po obi~aju, bilo je o{trine u ja. Rasteglila bi tu re~ na tri sloga, a to bi
i odgovaralo situaciji, ako se uzme u obzir koliko je ~esto time zapo~injala
re~enicu.
Rekoh: "Nisam raspolo`en."
"Ba{ {teta. Ovo je odavno trebalo da raspravimo."
U ovoj situaciji, 'odavno' vi{e nije postojalo, skakavci su se pojavili pre
tri nedelje. Ali Nensi je bila u pravu. Oduvek se izme|u nas kuvala velika mr`nja,
od kako znamo jedni za druge, sve one godine tokom kojih nas je zlostavljala sa
verande koja je bila ni`e od nas u bloku. Znao sam da }e to na kraju dovesti do
sukoba. Nadao sam se samo da to ne}e biti sada, sa krvlju jo{ jednog prijatelja
koja nam se su{i na ko{uljama.
"[ta `eli{?"
"@elim da uvidi{ ko je sada ubio Klodet."
Bob Kakoonobe{e, zaposlen kod D`onsona iza ugla, koji je radio do kasno u no}
kada su skakavci prvi put napali i koji se prvi uteturao u na{e improvizovano
skloni{te, nesposoban da izgovori vi{e od desetak suvislih re~i, izi{ao je ispod
platna, tele}e o~i, crne i tupe, kao kod bilo koje druge glupe `ivotinje dovedene u
klanicu. Bob je bio jo{ gori od Pitera, vratio se gotovo u detinjstvo. Oh, ponekad
je uspevao da sastavi re~enice, ali nikada dovoljno jasno da bi objasnio {ta mu se
desilo ili kako su umrli D`onsonovi, niti odakle mu te uznemiruju}e opekotine koje
su od njegovog radnog mantila napravile dronjke. On se samo muvao unaokolo i ~ekao
da mu ka`emo {ta da radi.
Tako je ispod platna ostala samo jo{ jedna osoba koja se ljuljala napred-
nazad, ona koju je Nensi jasno okrivila za Klodetinu smrt. D`ejn. Upiljio sam se u
Nensi pogledom za koji sam se nadao da }e je upla{iti.
"Mani se toga."
"Mala nakaza nas je gotovo sve pobila", re~e Nensi. "Vreme je da je se
re{imo."
Telo ispod platna zaje~a u pet razli~itih glasova, nijedan nije bio ni
pribli`no ljudski, a svi su bezglasno preklinjali za oslobo|enjem koga nema, niti }
e do}i. Nikako nisam mogao da prihvatim ono {to je preostalo od `ene sa kojom sam
se ven~ao. Nije bilo va`no {to sam prestao da je volim pre nekoliko godina, ni to
{to sam je ~esto varao, {to smo ~esto razgovarali o razvodu i ostajali zajedno
uglavnom iz inercije i brige zbog dece, ona je jo{ bila D`ejn, bar donekle. Suo~io
sam se sa Nensi:
"Nikoga ne izbacujemo. To je pravilo. Ali ne}emo te spre~avati da ode{ ako ne
mo`e{ da `ivi{ sa tim."
Nensi je gledala po sobi u potrazi za nekim raspolo`enim da joj se pridru`i u
napadu, ali Piter je tonuo u katatoniju, Bob nije bio mnogo bolji, a [eron je
zurila u nju sa otvorenom mr`njom koju nisam o~ekivao na tom lepom licu. Zga|ena,
Nensi me udostoji jo{ jednog pogleda usredsre|ene mr`nje, pogleda koji ostavlja
mu{karce u strahu da }e ih zaklati no}u, dok spavaju, a onda se okrenu i zatutnja
uz stepeni{te u dvori{te.
Moj i [eronin pogled sreto{e se i u njima smo prepoznali saglasnost da je
Nensi mo`da u pravu i da dogovori vi{e ne va`e. Svi smo izgubili decu, porodice,
civilizaciju, ~ak i svet razuma, a do odre|ene mere i ljudskost. Ako po~nemo da
izbacujemo ljude da se sami oku{aju sa skakavcima time }emo predati i deo nas koji
je opstanak ~inio va`nim. Jedini deo koji nas razdvaja od nekog poput Nensi.
Bob slaba{no namignu: "Jesti?"
"Da", re~e [eron glasom umornim od svega. "Jesti."

3.
Otprilike pre dve nedelje, bila je no} crvenog po`ara koji je svu
konzervisanu hranu u krugu koji se mogao prepe{a~iti pretvorio u nejestivi i
smrdljivi crni katran. Ali znali smo ve} tada da }e hrana biti problem, ranije ili
kasnije, ostajali smo bez svega u na{im udru`enim zalihama, a na onaj te`i na~in
nau~ili smo da je pohod u lokalnu samoposlugu veoma lo{a zamisao.
Ono {ta nam je sada jedino ostalo za jelo upravo je ono {to nas i ubija.
Skakavci.
Svakog Bo`ijeg jutra isteturali bismo se iz [eronine ku}e, jedine preostale
od nekada{nje tri ciglene zgrade u ulici, u nekada pomodnom predgra|u, a sada
pejsa`u koji poti~e ravno iz pakla. Drvene zgrade postale su kosturne ru{evine
toliko izbu{ene tunelima skakavaca da stoje jo{ samo iz ~iste tvrdoglavosti.
Parkirani automobili su izuvijani, izobli~eni, {a{ije poluistopljene, poput
bolesnog kompromisa izme|u Dalija i Detroita. Nebo je raznobojni sjaj tragova koji
se rastapaju. A sva stabla pretvorila su se u nekave kristalne strukture koje
proizvode zveckavu muziku na vetru. Ali ono najgore oko nas jesu le{evi skakavaca
od pro{le no}i, palo ih je na milijarde i naslaga smrskanih tela duboka je do
~lanaka u svim pravcima. Svi su mrtvi, goli i svi izgledaju kao krilati ljudi; u
satima pre nego ih sunce dijamantskog oblika spr`i, od mesa su, i svi se mogu
jesti. Ukusni su, ko`a ima kiselkasti ukus koji podse}a na pe~enu piletinu.
Ali to {to su ukusni ne zna~i obavezno da su i dobri za jelo.
Ponekad vam neki njihov sastojak ne prija.
Danas, dok sam kle~ao sa ostalima i probirao kroz sablasni bife, jednom {akom
sam ~vrsto dr`ao D`ejn za povodac i ustanovio kako mislim, prvi put u ovih nekoliko
dana, na Edija. Edi je bio [eronin mu`, savetnik za osiguranja po profesiji i
srazmerno poznati pisac krimi-romana po naklonosti; on je prvi preuzeo komandu u
na{em pre`ivljavanju. Njegova je zamisao bila da udru`imo zalihe i branimo samo
jednu zgradu umesto njih deset. On je odgovoran i za naziv skakavci. Prvi je probao
jednog od njih i proglasio ih za jestive; na `alost, prvi je otkrio i skrivene
opasnosti. Svi smo imali reakcije. Neki od nas iskusili su tri, ~etiri ili pet,
jednu za drugom, svaka bi nas pomalo promenila, odvode}i nas malo dalje od
ljudskosti. Neke od promena bile su na neki na~in i sme{ne: Bob ima neprirodno
velike, sme|e, tanjiraste o~i, Piter je sada prekriven slojem svetlo`utog krzna,
[eron ima ma~ije brkove i po tri prsta vi{ka na svakoj {aci, ja du` oba ramena imam
niz nazubljenih bodlji, a Nensi ima ra~vast jezik i bezobli~an prorez na mestu gde
su nekada bile usne. Svi smo sre}ni, ako uzmete u obzir ono {to se dogodilo Ediju,
ono {to se desilo sa na{om decom ili sa D`ejn.
Pa ipak, svi brstimo, halapljivo i uglavnom razdvojeni, u strahu da nam se
pogledi ne susretnu. A i nemamo neki izbor.
Posle dvanaestak minuta, pri{la mi je [eron, pretvaraju}i se da dolazi
slu~ajno. Samo bi potpuni paranoik video nekakve namere u njenom pona{anju, ali svi
smo postali paranoici, a za mene je to bilo o~igledno kao sam pakao. Stigav{i do
mene, zablistala je hrabrim, sitnim osmehom, podigla malu, krilatu figuru do usta i
odgrizla joj glavu. Potrebna su bila tri griza da je proguta, i osmeh je nestao.
"Isuse, Stju, spali smo na {estoro. Mo`e{ li da veruje{ da nas je {estoro?"
Namr{tih se. "Prili~no jadno, zar ne?"
"Tragi~no je", re~e ona o~ajno. "Stalno sebi govorim da to ne mo`e da traje
ve~no, da }emo ranije ili kasnije nau~iti pravila i pregrmeti sve ovo, a ponekad
uspevam i da verujem u to, ali to tako ne ide, zar ne? Ovim tempom ne}emo pre`iveti
ni nedelju dana."
I sam sam do{ao do istog zaklju~ka, ali bilo je bolno ~uti to od [eron.
"Ne mo`e{ tako da pri~a{. Mo`da smo najgore prebrodili."
"Aha. A mo`da je sve ono {ta smo videli tek najava za ono {to sledi."
Tada se okrenula i skupila da potisne gr~eve koji su hteli da je rastrgnu na
komade. Nije plakala, naravno da je oduvek bila od onih koji su sposobni da potisnu
suze kada to moraju. Ali borila se, a iako sam `udeo za re~ima koje bi mogle da joj
ponovo pru`e nadu, njih u meni jednostavno nije bilo i bio sam siguran da bi ionako
bile la`i. Jedino sam mogao da je uhvatim za ramena dok se sabirala, a i tada se
trgla na moj dodir, ne `ele}i da sa mnom ima bilo {ta dok se to ne zavr{i.
Kada je ponovo progovorila, nije se okrenula prema meni.
"Ovo ~ak i nije ono o ~emu sam htela da pri~amo. @elela sam da razgovaramo o
njoj."
Namr{tio sam se: "O kome?"
"Zna{ na koga mislim. Mislim da }e postati problem."
Pogledao sam prema Nensi, bila je oko dvadeset jardi od nas i prevrtala je
kroz gomilu, tra`e}i skakavce koji joj deluju najbezbednije za jelo. Dok sam je
gledao, podigla je mali trup do usta i neceremonijalno mu odgrizla noge. Ispustio
je piskavi krik, kakav ispu{taju kada nisu sasvim mrtvi. @vakala je, o~igledno,
neuznemirena. Zadrhtah.
"Ona je oduvek problem, pa {ta sa tim?"
"Pa", okrenu se [eron ka meni, "mislim da ne{to planira."
Refleksno pogledah ka `eni u strahu da nas ne ~uje. To je, u stvari, bila
navika. Jo{ sam ose}ao krivicu kada sam pri~ao sa [eron, dok je D`ejn bila u
blizini. Ali D`ejn nije mogla ni{ta ni da ~uje, ni da vidi. Ne u{ima niti o~ima. Za
nju je ovo bilo vreme ru~ka i `urno je sakupljala dovoljno le{eva da zadovolji
apetit. Za{titni~ki pritegnuh konopac koji ju spre~avao da odluta.
"Kao, na primer? Pu~? Da se proglasi vo|om grupe i osudi D`ejn na smrt? To je
sme{no. Niko na to ne bi pristao. Svi je isuvi{e mrze."
"Tako je mo`da bilo kada nas je bilo dvadeset", re~e [eron oblizuju}i krvavo
mesto u uglu usana." I kada nas je bilo petnaest i kada nas je bilo deset. Kada je
bila u potpunoj manjini me|u onima koji je nisu podnosili, ali su je primili, jer
je to bilo jedino po{teno {to je moglo da se uradi. To se promenilo, Stju. Sada svi
hodamo ranjeni, a ona je jedina jaka kao i pre."
"Pa ipak, ne}e ni{ta poku{ati", rekoh sa ube|enjem koje je bledelo.
"Nadglasavamo je pet prema jedan."
Brci joj se trznu{e.
"Po kom to sistemu? D`ejn je bespomo}na, Bob je samo malo bolji, a kada Piter
prebrodi {ok posle onoga {to mu se desilo, prva misao bi}e mu da je D`ejn kriva {to
mu je `ena poginula. Kako god ti to izgledalo, Nensi je, u stvari, u pravu. To
ostavlja samo tebe i mene protiv nje. A ja ne verujem da }e ~ekati da se odnosi
izjedna~e. Isuvi{e nas mrzi."
Pogledao sam prema Nensi koja je i dalje nju{kala me|u si}u{nim le{evima oko
mesta gde je Piter stajao usamljen, suvi{e {okiran da bi i sam brstio. Bili smo
predaleko da bismo ~uli njeno la`no sa`aljenje, ali siguran sam da znam kako je
zvu~alo: "Hajde, dragi, znam da je te{ko. Ali mora{ da se i dalje bori{. Mora{ da
{tedi{ snagu. I Klodet bi to `elela. Ne zahvaljuj mi. U mom srcu je tvoja
dobrobit."
Mislim da takav uvlaka~ki govor ne bi delovao na Pitera. Taj se ~itavog
`ivota uvla~io drugima. Ne mo`e ga obrlatiti `ena koja je `ivot provela u uho|enju
suseda durbinom i pisanju `albi na decu koja bi po jedan sat pu{tala stereo posle
povratka iz {kole. Ne mogu to da zamislim. Ne mogu.
"Ne}e prestati", re~e [eron i ukloni neoprani pramen sa o~iju. "Nikada. Se}a{
se kada je saznala za nas dvoje?"
To nisam mogao da zaboravim. Ta `ena je tako zlobno u`ivala dok je svima
pri~ala pikantne pojedinosti da sam o~ekivao da umre od jeda kada je moj brak, ako
ve} ne i prijateljstvo, nekako pre`iveo.
"U pravu si", rekoh. "Ali proklet da sam ako znam {ta da radimo."
"Zna{ dobro {ta mo`emo."
Hteo sam da joj ka`em da to ne dolazi u obzir, da je suludo, da ima nekih
granica prekoh kojih ne `elim da prelazim, ~ak i to da me je, kada je ludilo
zapo~elo, Edi primio i pored na{ih lo{ih odnosa.
A onda, iza mene, Bob vrisnu.

4.
Bio je to onaj visoki grgutavi krik koji ispu{tate samo onda kada nijedan
drugi krik nije dovoljno jak da izrazi bol. Fredi je tako vri{tao kada je bio
pretvoren u pihtije sopstvenim rebrima koja su se skupljala. Frenk je tako vri{tao
kada mu je utroba, poput legla zmija, izletela iz ustiju. D`ejn je tako vri{tala
kada su joj se o~i i usta pretvorile u prazne duplje obrubljene o{trim, zveketavim
zubima.
Svi smo poznavali taj zvuk. To je zvuk koji ljudi proizvode kada ljudskost
bude strgnuta sa njih i svi `ivimo u strahu od neizbe`nog dana kada }emo ga i sami
ispustiti.
Bob se oglasio tim zvukom, odmah iza mene.
Ispostavilo se da je [eron gledala kada se to desilo, i iz njenih o~iju mogao
sam da vidim da ne valja. Okrenuo sam se i video ga kako se koprca na zemlji,
dr`e}i se za desnu ruku. Bila je du`a no {to je imala pravo da bude. I sjajnija. I
crvenija. I do{la je do ta~ke kada je sijala poput minijaturne zvezde.
[eron je ve} prepoznala situaciju i bacile se iza ku}e u zaklon. Meni je bio
potreban dodatni deli} sekunde da ukop~am, ali kada je prodrlo do mene, srce je
htelo da mi pukne od {oka.
To je bilo ono {to smo do sada videli samo jednom, onog dana kada smo
izgubili decu. Dan kada je k}erka spolja doklizala da poka`e mamici i tatici {ta je
na{la.
Alemkamen.
"Isuse!" Vrisnuh, baciv{i D`ejn u stranu. "Bobe, ne pomeraj je!"
Gr~io se u agoniji, vitlao izmenjenom rukom ispred sebe po vazduhu. O{tri deo
ostavljao je ~udan, svetlucavi trag pra{ine. Pra{ina je ispu{tala zvuke zvon~i}a
dok je palila zemlju svetlucavim, zelenim plamenom.
Negde, milionima milja daleko, Piter i Nensi vri{tali su da im neko ka`e {ta
se zbiva. D`ejn je puzila po zemlji i pani~no cvrkutala u nekoliko vanzemaljskih
glasova. [eron je kru`ila oko Boba i vrebala pravi trenutak da ga obori. Nisam imao
vremena da se bak}em sa bilo kim od njih, ne pored Boba koji je unaokolo
nekontrolisano razbacivao pra{inu. Odsko~io sam od oblaka svetlucave pra{ine, jedva
sam izbegao ono {to bi napravila od mene i doviknuo mu da legne. Drugi put se
zgr~io i ne{to, veoma nalik na plamenu raketu, napusti njegovu izmenjenu ruku i
uzlete put neba, negde visoko iznad nas, da bi se tamo rasprslo.
Nesposoban za bilo {ta drugo osim da poku{a da odbaci plamenu stvar prika~enu
za ruku, Bob jo{ jednom beskorisno zamahnu.
To je bila jedina prilika. Presko~io sam u`arenu zelenu povr{inu i zgrabio ga
za zglob.
[eron je jo{ jednom bila br`a od mene. Otpozadi je ve} zgrabila Boba, jednu
ruku mu je savila oko vrata, a drugom je teglila njegovu ruku unazad. Bob ju je u
borbi zavrteo, digao sa zemlje i njenim nogama tresnuo u moj bok. Sapleo sam se,
do~ekao, posegnuo da pomognem [eron da mu dr`i ruke na le|ima.
Prepoznao me je kroz bol i sa jadnim poverenjem rekao: "Stju?"
"Da", prodahtah.
"Boli."
"Znam."
Nekontrolisano se tresao. Ruka mu se zgr~i. Jo{ jedan oblak pra{ine
eksplodira iz baklje i u tom trenutku sakri [eronino lice od pogleda. ^uo sam kako
se gu{i, ~uo sam jecaj koji je govorio da joj je to ne{to uradilo i tanu{ni krik
dok je pu{tala Boba i zakora~ivala unazad u uzaludnom poku{aju da pobegne. Ne{to
pra{ine palo je i na moje ruke i bolno me zagolicalo, ~arolija je po~ela i ovde da
deluje, ali nisam mogao da pobegnem vri{te}i kako sam `eleo, prisilio sam Boba da
legne, prikovao mu ruke na bokove i kleknuo mu na le|a da ne bi ponovo ustao.
Zemlji{te koje je poprskao pretvorilo se u polirani smaragd i nisam mogao jo{ da
brinem i zbog toga. Piter je drhtao. Nensi mi je uputila pogled koji nije bio
daleko od likuju}eg osmeha. D`ejn je bezbri`no gmizala naokolo i trpaju}i tela
skakavaca u svoju zbirku gladnih ustiju. [eron se nigde nije videla.
Bob re~e: "Boli."
"[eron!" viknuh.
Odgovora nije bilo.
"[eron!"
Video sam i ostale koji su se osvrtali dok im je u o~ima svitalo saznanje da
je nema.
Osim kod Nensi.
Presrev{i njen pogled, shvatih da zna.
Videla je ono {to sam ja bio prezauzet da vidim i to joj je ulep{alo dan.
Nije joj smetalo {to i ja to znam. Ba{ naprotiv, bila je, tipi~no, zbilja zagrejana
da bude donosilac lo{ih vesti.
"Boli!" jaukao je Bob.
Prvo bitne stvari, okrenuh se od Nensi prema preobra`aju jadnog Boba. Fizi~ke
promene najo~iglednije su bile iznad zglobova i lako sam mogao da vidim kako
energija alemkamena juri kroz meso nadlaktice. Putovala je u navalama svetlosti,
svaka je pulsirala poput male eksplozije, svaka plamenobela od nekakve vatre koja
nije morala da plamti da bi vas obele`ila, sam alemkamen nije bio u stanju da je
zadr`i. Kad god bi udahnuo, iz usijanog vrha izletela bi svetlucava pra{ina. Ruke
su mi pulsirale. Nisam `eleo da znam {ta im se dogodilo. Piter se dovoljno pribrao
da me izvu~e iz paralize:
"Zar ne bi trebalo ne{to da uradimo?"
Rekoh mu: "Pretra`i ku}u i na|i pojaseve, konopce. Sve {to mo`e da se
iskoristiti da mu ruku prive`emo uz telo. I neki ~ar{av da je umotamo. Ako je
ve`emo, mo`da ne}e biti tako opasna."
"Nije valjda da veruje{ u to?" re~e Nensi.
Bila je u pravu, ali suprostavio joj sam se. Ako bih joj sada popustio, morao
bih potom da joj popu{tam u svemu. Postala bi gazdarica, kao {to je oduvek i `elela
da postane.
Rekoh: "Smesta."
Oti{la je, bez rasprave.
Ali to me nije nateralo da se ose}am bolje, posebno zbog toga {to je oti{la
sa velikim, {irokim osmehom na licu, a Piter ju je pratio poput izgubljenog
{teneta.
Ostao sam tamo gde sam i bio, kle~ao sam na promenjenom ~oveku koga sam jedva
poznavao, u vidokrugu supruge sa kojom sam se ven~ao, bolno svestan promenjene `ene
koju sam voleo, ose}ao sam kako magija deluje i o{te}uje mi ko`u, i mislio na
skakavce, si}u{ne, ~arobne skakavce koji ponovo no}as dolaze u milijardama. Setio
sam se da sam ih prvi put video na televiziji, taj `ivopisni vazdu{ni snimak
Menhetna, neposredno pred suton, prekriven uskovitlanim tepihom skakavaca, poput
le{a koji pro`diru mravi. ^ak sam se setio i nekih zgrada koje su se pretvarale u
neprepoznatljiva obli~ja pod tom bara`om na na~in koji su moje ljudske o~i odbijale
da ih prihvate. Setio sam se predsednika koji je upao u program da bi objasnio da
ih je vojska obuzdala. Neobi~nih promena na njegovom licu neposredno pre prekida i
prelaska na ve~iti probni signal.
Kle~ao sam na Bobovim grudima, poku{avao da ne gledam iscereno lice koje se
pojavilo na suncu i prise}ao se kako je izgledalo dok sam verovao da mora biti
kraja ludilu.

5.
Unutra. Kasnije. De~ija soba. Odaja ispunjena senkama de~ije veli~ine, neke
su premazane preko zidova, ostale se slobodno kre}u kroz vazduh i ostavljaju
tragove za sobom.
Bio sam odogovoran za D`ejn, tako da se podrazumevalo da pazim i na Boba.
Za{to da ne? Dajte mi dve opasnosti za cenu jedne. A nisam ne{to ni mario. Ionako
sam sve izgubio. Posle svega, provesti par preostalih dana staraju}i se o ludi i
ljudskoj bombi o{te}enog mozga prakri~no je {etnja kroz park. La, la, la.
Sedeo sam zato za pisa}im stolom koji je pripadao [eroninoj k}erki Keti,
mazio D`ejninu kosu, pazio da se Bob ne izvu~e iz vezova i posmatrao kako se senke
skupljaju na zidovima; nijednom nisam pomislio na to {ta ostali sada rade, sve dok
nisam za~uo kucanje na vratima. Neobi~no. Uvek ostavljamo vrata od{krinuta. Lo{e
stvari de{avaju se onima koji se zaklju~avaju. Ali, posle skakavaca, lo{e stvari
de{avaju se {ta god da radimo.
Progun|ah: "U|ite."
Piter u|e, krvavih o~iju na licu u potpunosti prekrivenom zlatnim krznom.
Po{tovao sam njegovu sposobnost prilago|avanja, njemu nije bilo lako da u|e, i to
danas, i to sa izobli~enim senkama njegove dece koje su se obrtale na zamagljenim
zidovima. I ja sam jedva izdr`avao da boravim ovde, a moja deca ni izbliza nisu
izmenila oblik koliko njegova. Njegova jedva da su li~ila na decu.
Ali nosio je i sekiru. Edovu sekiru. Ed ju je odr`avao tako {to je li~no
cepao drva. Nisam se zapitao {ta }e Piteru. Progovorio je sa oklevanjem ~oveka koji
nije navikao da dr`i govore:
"Gledali smo svuda oko ku}e, ~ak i u podrum, ostavu i tavan. Nema ni traga od
[eron."
"Hvala ti", rekoh, pomisliv{i da ba{ i nisam toliko uveren da Nensi sprovodi
podrobnu potragu. "Kako se dr`i{?"
Pogledao je prema zidu gde je ne{to poput pogrbljenog bauka zgrabilo i jelo
senku ne~ega {to je li~ilo na zmiju.
"^udno", re~e toliko udaljenim glasom da sam znao da nije shvatio {ta je
video, na~in na koji dela ljudski um. Na~in na koji ovo ludilo uti~e na mene. Da je
Klodet umrla nedelju dana ranije, mislim da bih poludeo. "Zna{, voleo sam je."
"Znam." Oni su bili susedi na ve~itom medenom mesecu, za razliku od D`ejn i
mene, ili [eron i Edija, za razliku od bilo koga u ulici, onu su uvek delovali tako
savr{eno zajedno, ujedinjeni na na~in na koji se brak reklamira u slikovnicama.
Bili su tako napadno slatkasti da smo im se mi ostali otvoreno podrugivali zbog
toga, dok smo im u potaji zavideli zbog onoga {ta imaju.
"@ao mi je, Pit."
Zagledao se u sekiru, kao da poku{ava da se izgubi u njenoj ute{noj ~vrstini.
"Trebalo bi da sam lud od bola. Ali ne ose}am ni{ta. Kao da ni{ta nije
stvarno. Kao da sam milionima milja daleko od sebe, a sve ovo je ne{to {to sam
izmislio, kao da samo treba da usredsredim pogled na pravi na~in i onda vi{e ne}e
biti skakavaca, a sav svet bi}e onakav kakav i treba da bude. Onda se pogledam u
ogledalo i vidim u {ta se pretvaram i shvatim da se ovo nikada ne}e zavr{iti, da ne
mogu da na|em razlog za{to bih zbog toga uop{te mario. [ta to sa mnom nije u redu,
Stju?"
 Ovo je bio otvoren poziv za razumevanjem, a ja sam pogre{na osoba za tako
ne{to. Pored D`ejn, [eron, moje dece i grgoljavog ose}aja u rukama, nisam imao
nimalo prostora da te{im bilo koga drugog. Ali njemu je neko trebao, a niko drugi
nije bio na raspologanju, pa zato ustadoh sa namerom da u~inim koliko mogu.
Pre{ao sam gotovo pola sobe kada on ispusti zvuk koji je napola bio jecaj,
napola urlik. I zari mi sekiru duboko u grudi.
Video sam pogled pre nego sam video udarac. Bio je to pogled ispunjen
me{avinom u`asnotosti i osloba|anja. Oslobodila~ko je bilo to da je prisiljavao
sebe na udarac koji nije bio siguran da mo`e da izvede. U`as je zna~io da jo{ nije
bio siguran da je to potrebno.
Nije bilo bola. Ni krvi. Nisam imao vremena da se zapitam za{to. [ok me
natera da se zateturam od njega, njegovih o~iju i se~iva zarivenog u mene, u moje
srce. Uspeo sam da napravim tri koraka, Piter, koji nije mogao, ili nije hteo da
ispusti dr{ku, sledio me je poput psa na uzici pre nego {to sam se sapleo o Boba i
po~eo da padam.
Nisam `eleo da padnem. ^inilo mi se va`no da ne padnem. Ali u blizini je bio
samo jedan ~vrsti predmet.
Prsti su mi se sklopili oko dr{ke sekire, vukao sam je i time sam ru{io i
Pitera dok sam padao. Ispustio ju je i tresnuo na pod pored mene, uz glasni
izdisaj. Nisam primetio kada sam pao. Samo sam buljio u neobi~nu {ipku koja se
izdizala iz grudi do {aka koje su klju}ale i preplitale se dr`e}i ispolirano drvo.
Meso se tamo kovitlalo poput okeana za vreme tropske oluje, pravi mali cunamiji
kidali su {ake u talasima. Piter otpuza.
"Oh, Bo`e", stenjao je. "@ao mi je, Stju, nisam hteo. Nisam znao {ta radim."
Izvukao sam sekiru iz grudi. Se~ivo je izi{lo ~isto i suvo. Bacio sam ga u
stranu i proklju}alim prstima pre{ao preko glatkih grudi koje su isuvi{e li~ile na
istopljeni ~elik, a premalo na ljudsku ko`u.
Ovo je na neki na~in bilo mnogo gore od bilo kakve rane koju je mogao da mi
nanese...
"Ali ona mi je rekla da je uzmem, da nam je to jedina prilika da pre`ivimo, a
ja sam joj rekao da ne mogu, a ona da moram, da ona to ne mo`e sama, da nam
ne}e{ dopustiti da mu se pribli`imo..."
Neko vreme je tako trtljao o tome kako je to bila Nensina zamisao, kako mora
da je bio polulud kada ju je poslu{ao i kako mu je `ao. Oh, Bo`e, koliko mu je
krivo. Vi{e nisam mario. Bilo bi mnogo jednostavnije da naprosto ostanem da le`im
na le|ima kao da sam stvarno povre|en i da nemam posla sa suludim isku{enjima koja
se javljaju deset puta dnevno otkako su se pojavili skakavci. D`ejn propuza kroz
vrata, njeno tanu{no bezvezno brbljanje bilo je nagla{eno kuckanjem o~njaka u o~nim
dupljama. Nisam ni{ta preduzimao.
Bob se probudi i zavri{ta u iznenadnoj agoniji, }ebe obmotano oko njegovih
izmenjenih ruku nadu se poput balona i eksplodira jo{ jedna erupcija smrtonosne
svetlosti iz alemkamena na vrhu. Nisam ni{ta preduzimao. Piter se pribi uz zid u
poku{aju da se udalji od mene, a tamna, deci sli~na obli~ja iznenada promeni{e
pravac kretanja i uputi{e se ka njemu, obmota{e su ga senovitim pipcima. Nisam
ni{ta preduzimao. Nisam reagovao ni kada su se senke svile nad mojom senkom i kada
sam shvatio da nas ho}e obojicu. Jednostavno vi{e nije bilo nikakvog prokletog
razloga. Deca su skliznula sa zidova, tiha, siva i neodredljiva, manje kao duhovi a
vi{e kao slu~ajne {are svetla i senki. Bilo ih je vi{e nego {to je trebalo da ih
ima, kao da su se umno`avala u mestima gde su sada obitavala i dok su se skupljala
na meni i Piteru, {aputala su gadosti re~ima koje nisu pripadale ljudskom jeziku.
Shvatio sam samo da su gladna i upla{ena i da mrze to u {ta su se pretvorila. Piter
je i dalje jecao kada su ga senke preplavile. Moja k}erka, Rej~el, pro{aputa:
"Tatice, pla{i{ li se?"
Da, Bo`e, pomozi mi, da. Poslednje {to sam ~uo bio je lepet krila dok sam
gubio svest.

6.
Raspravljali smo o skakavcima, odakle dolaze, sva|ali se da li su vanzemaljci
ili an|eli, ili stvorenja koja tek treba da dobiju ime, a Edi je zauzeo stav da su
oni oduvek postojali, na rubovima ljudske civilizacije i da im je broj bio
prihvatljivo mali, sve do sada.
"Mora da je postojao neki grabljivac." Rekao je Edi. Bilo je to na po~etku
po{asti. Pre nego smo izgubili decu, pre nego smo potra`ili uto~i{te u domu [eron i
Edija. Nas desetoro krenulo je u pohod na lokalnu samoposlugu. Ponestajalo nam je
hrane, jo{ nismo pro{li kroz zlo koje nas je nateralo da tra`imo zamenu za hranu i
rizikovali smo samo put, cela tri bloka, jer smo tada jo{ mislili da je jedina
alternativa gladovanju smrt. Pona{ali smo se tada kao survajvalisti, nosili smo
lova~ko oru`je za koje smo mislili da ne{to zna~i.
Tja, do{li smo do samoposluge i vratili se praznih {aka. Jedino {to nas je
sada bilo petoro umesto desetoro, ostale su zgrabile pro`drljive stvari koje su
nekada bile umotane u celofan i dr`ane smrznute. Lova~ko oru`je je protiv njih bilo
beskorisno. To je bilo poslednji put da smo se ozbiljnije udaljili od ku}e. Od toga
dana, na putu da nas masakriraju, i dalje smo verovali u svoje sposobnosti i u to
da }e svet biti po{ten prema nama. A kada je Edi govorio, mi smo slu{ali, na kraju
krajeva, on je uvek znao {ta pri~a.
"Kakavi grabljivci?" upita Klodet.
"Ne znam. Ne{to {to spre~ava rast populacije, spre~ava ih da se ne pretvore u
leminge, ne, skakavce." Obliznuo je usne na tu re~. To je bilo prvi put da ih tako
nazove, a svakome je to zvu~alo kao zvani~no kr{tenje.
"[ta god bilo, vi{e ga nema. Mora da smo uradili ne{to zbog ~ega je izumro
ili smo mu bar smanjili broj toliko da vi{e ne mo`e prakti~no da bilo {ta promeni."
Dok su ostali poku{avali to da svare, rekao sam:
"Ako je to ta~no obja{njenje, onda smo u nevolji."
Edi me pogleda sa o~iglednim iznena|enjem {to sam se usudio da govorim u
njegovom prisustvu; jo{ od onoga sa [eron, trudili smo se da se jedan drugome
sklanjamo sa puta.
"Za{to?"
"Prvi zakon divljine", rekoh. "Kad god plen postane previ{e brojan, predatori
se br`e mno`e da bi nadoknadili razliku. Ako vi{e nema starih grabljivaca, nastaju
novi. Kako god da okrenemo, posle }emo morati da brinemo i o njima, a oni }e biti
jo{ gori."
Svi se zgleda{e. Najednom vi{e niko nije hteo da misli na grabljivce.
Skakavci su dovoljno gadni. Ve} su u potpunosti uni{tili svet kakav smo poznavali,
pretvorili su ga u ne{to u`asno i strano u ~emu za nas mo`da nema mesta, a ako je
na horizontu ne{to jo{ gore, onda bolje da stavimo cevi oru`ja u usta i zavr{imo sa
tim. To bi nam svima u{tedelo gomilu uzaludnih poku{aja.
Ali dok se to ne dogodi ne}emo biti sigurni.
I zato smo prestali sa pri~om i usredsredili se na prolazak ulicama
preplavljenim malim ~ovekolikim le{evima. Niko nije progovarao dok nismo stigli do
samoposluge koja nas je ~ekala.
Do mesta gde nas je petoro poginulo...

7.
Gde god da smo bili, bilo je mra~no. Neobi~na vrsta tame, nije najavljivala
samo nedostatak svetlosti ve} i prisustvo ne~eg dubljeg i hladnijeg. Piter je bio
ovde, sa mnom, vri{tao je, glasno i bez prestanka, sa vi{e daha nego {to je stvarno
moglo da stane u plu}a, ali bio je hiljadama milja udaljen, predaleko da bih ga
dohvatio, potonuo je u tamu mnogo br`e od mene. Obojicu su nas opkolila deca iz
susedstva, bodrila su nas glasovima koji su sekli poput bodljikave `ice, re~enicama
koje su pekle poput soli utrljane u otvorene rane. Bila su odu{evljena {to su pored
njih sada odrasli koje mogu mu~iti na sve na~ine, sa svom `estinom udru`ene mr`nje.
Nisam mario, bio sam slobodan. Zavr{ilo se. Vi{e nisam morao da provodim no}i
u oslu{kivanju udaraca skakavaca o zidove i razmi{ljanju o tome koji }e od
prijatelja jo{ biti `ivi kada sunce slede}i put za|e. Nisam vi{e morao da posmatram
kako ~ove~anstvo ide iz jedne mutacije u drugu. Bio sam sam u paklu, a ako je pakao
mesto koje }e zadovoljiti decu, tim bolje. Bilo mi je muka od borbe.
Negde, veoma daleko, neko viknu moje ime.
Bio je to `enski glas, dalek, hladan i izobli~en, poput re~i izgovorenih pod
vodom. Odnekud sam ga poznavao, ali nisam dovoljno mario da bih se prisetio odakle.
Neka joj odgovori neko drugi. Ja sam izgubljen.
Vikala je i dalje, bez prestanka.
Pomislih, ostavi me na miru.
"Do vraga Stju, izlazi odatle! Ako ne zbog mene, ono zbog D`ejn!"
"D`ejn?"
Pomislio sam na `enu kojom sam se o`enio, za koju sam nekada verovao da je
volim, koju sam smatrao lepom sve dok ti{ina nije po~ela da se di`e me|u nama,
zami{ljao sam je u ven~anici, elegantnu, kakva je bila toga dana, ali imala je
sada{nje, nakazno lice.
Dra`a mi je tama.
"Stju, u nevolji je!"
Glas je zbilja zazvu~ao poznato...
Zamahnuo sam rukama ispred sebe. To su bile plamenocrvene stvari za kojima je
ostajao svetlucavi trag. Bile su jo{ i prozirne, ako bih izbliza pogledao video bih
ispod ko`e kostur, kostur koji se neprijatno promenio, sa nekakvim gukama i
izraslinama koje nisu odgovarale obliku prstiju.
Za{to da brinem?
"Stju!"
Prsti mi dodirnu{e, hiljadama milja daleko, ne{to ~vrsto - drveni pod.
"Tako je, Stju! Samo napred!"
Tama me je grabila de~ijim prstima. Krenuh ka podu koji se nalazio ispred
mene i otpuzah na svetlo. Gde god sam ga dodirnuo, drvo je pocrnelo.
"Hvala Bogu, mislila sam da sam te izgubila."
Prepoznao sam okolinu koja se stvarala oko mene, de~ija soba. Mesto ispunjeno
senkama, ali i zaslepljuju}om svetlo{}u u pore|enju sa onom iz koje sam poku{avao
da umaknem. Tu je bilo i slomljeno, krvavo telo koje je le`alo u hrpi na podu,
o~igledno le{, ali nisam mogao da odredim ~iji.
Prepoznao sam i glas koji me je ohrabrivao:
"[eron?"
Bilo je to poput ~arobne re~i. Soba usko~i u postojanje, poput slike koja
iznenada dobija pravu `i`u. Jauknuo sam, dok su mi milioni trnaca, neopisivih i
usijanih, probadali gole noge, osvrnuo sam se i video ponor iz koga sam upravo
pobegao, ne{to neodredljivo, senkovito, {to je pulsiralo na mestu gde su [eronina
deca nekada dr`ala sanduk sa igra~kama. Ta tama bila je u dubokim kosmosima i nisam
mogao da shvatim kako sam prona{ao izlaz, ~ak ni uz [eroninu pomo}.
[eron.
@iva je!
To me natera da sko~im na noge.
"[eron!"
Ovaj put nije odgovorila. Vrteo sam se u krugovima, pretra`ivao svaki kutak
sobe, jedva da sam primetio mrtvo telo dok sam se tresao zbog nemo}i da je na|em.
Ostalo je dolazilo sporije. Uvideo sam da sam potpuno nag, da se klju~anje sa ruku
pro{irilo na svaki pedalj gole ko`e, vreli vazduh dizao se sa mene poput pare.
Tada, i tek tada, primetio sam da je jadni, poreme}eni nespretnjakovi} Bob
ubijen. [irom otvorene o~i buljile su u napukli plafon sa za~u|enim izrazom, a to
su bili jedini prepoznatljivi delovi lica, sve ispod toga pretvoreno je u sirovo
meso udarima sekire koju je Piter isprobao na meni.
Sama sekira bila je jo{ zarivena u pod pored mesta gde mu je ruka bila divlje
amputirana kod ramena. Krv koja je iscurela oko patrljka jo{ se mre{kala naletima
~udne svetlosti, lepe, na neki osobeni na~in, ali ipak nepodno{ljive za gledanje.
O~i mi zasuzi{e. Nisam poznavao Boba kada je bio normalan i njegov `ivot pre
po{asti ostao je tajna za mene, ali siguran sam da je nekada bio dobar ~ovek, mo`da
je negde imao porodicu i verovatno bi poku{ao da joj se vrati, da je bio u stanju
da je se seti. Nije zaslu`io ni{ta od onoga {ta mu se dogodilo. Ali opet, niko od
nas to nije zaslu`io. ~ak ni Nensi...
Setio sam se da mi je Piter rekao da je napad na mene bio njena zamisao.
Rekao je da mora da me ubije da bi ga dobio.
Na {ta li je mislio?
 Shvatio sam, i mada sam smatrao da sam umrtvljen dnevnim `ivotnim u`asima pod
skakavcima i da ni{ta ne mo`e da mi natera srce da br`e zakuca, uvideo sam da sam
pogre{io.
Alemkamen. Poslala je Pitera po to, zato je Piter morao da me ubije, da bi ga
se dokopao.
Ubila je Boba da bi amputirala alemkamen.
Uspani~eno dreknuh:
"[eron!"
Iza mene ne{to {u{nu, zvuk, neuhvatljiv poput lista papira koji klizi sa
stola na pod.
"Stju", pro{aputa.
Okrenuo sam se u o~ajni~kom poku{aju da joj vidim lice. I nimalo me nije
iznenadilo {to je oti{la, sa bledim tragom duge, jedinim znakom da je bila ovde.

8.
Nisam nigde mogao da prona|em Nensi i D`ejn, ~ak ni u podrumu, iako se brzo
pribli`avalo doba dana kada vi{e niko nigde nije siguran. Izi{ao sam da ih tra`im i
stajao jadan pod sumornim nebom, sputan besom i brigom, nesposoban da mislim na
bilo {ta drugo osim na tragove duge koji su se pojavljivali nad morem izdubljenih
krovova, sve dok nisam pogledao niz ulicu i video da su Nensina vrata {irom
otvorena, prvi put od po~etka opsade.
Pozivnica.
Prvi skakavac te no}i krenuo je na mene ~im sam kro~io na prilaz Nensinoj
ku}i. Bio je najbr`i od svih koje sam ikada video i krenuo mi je pravo ka licu, a
dugin trag je od trenja zaplamteo za njim. I u trenutku kada je izgledalo da }e mi
provrteti rupu kroz glavu, videh izraz na an|eoskom licu stvorenja obojenom bojama
iz crtanih filmova i nagla{enom parom ~udesno lepih, modrih o~iju, izraz shvatanja.
Nikada do sada nisam video takav izraz na licima skakavaca. Mogao je da me probu{i
bez problema, ali na {est in~a udaljenosti, skrenuo je. Okrenuh se da vidim kuda je
oti{ao. Ugledah trag duge kako u pravoj liniji nestaje put neba, prva zvezda levo,
pa ravno do jutra.
"Da sam proklet", rekoh, a onda prokleh sebe zbog izbora re~i. No ipak,
verovatno su bile istinite.
Dva skakavca krenu{e ka meni pre nego {to sam stigao do ulaznih vrata
Nensinog doma i oba se u poslednjem trenutku predomisli{e. Zanimljivo, ali to nije
bilo nikakvo jemstvo da }u biti bezbedan kada po~nu da padaju u milionima.
U{ao sam. Samo sam jednom bio u njenoj ku}i, pre sedam godina. Kada smo se
D`ejn i ja doselili u susedstvo i kada smo jo{ odbacivali sva upozorenja da se
dr`imo dalje od Nensi kao puka ogovaranja. Na kraju krajeva, to {to svi govore da
je luda ne zna~i da je i stvarno luda, zar ne? Mo`da je ona samo jadna razvedena
`ena koja je imala kolosalan peh da se o~e{e o neke i zbog toga nepravedno
progla{ena za ludu iz kom{iluka. I {ta sa tim? Mi smo novi i sti~emo svoje utiske
od po~etka.
Dva sata kasnije, oti{li smo, pitaju}i se koji li je vrag toj `eni.
Kako su stvari stajale, mesto se od tada nije mnogo promenilo. To je i dalje
bio ko{marni potpuri srebrnih tapeta, crnih ko`nih fotelja, slonova od mahagonija i
svilenih zavesa nasumi~nih geometrijskih oblika u trouglastim metalnim okvirima.
Kao i ranije, jastu~i}i na sedi{tima bili su umotani u plastiku kao zalog budu}im
pokolenjima. Jedina razlika bila je u tome {to je sada sve bilo u neredu, name{taj
je bio nagomilan kod razbijenih prozora, a zidovi su zamrljani rupama koje su od
udaraca ostajale za smrvljenim skakavcima. Li~ilo je kao pejsa` posle bitke, a
valjda je tako i bilo; kada je po{ast prvi put udarila, ona je provela ~etiri puna
dana brane}i sama to mesto pre nego {to je kona~no pristala da se pridru`i ostalima
koji su branili ku}u [eron i Edija. Prekasno sam shvatio da je pokazala vi{e
smelosti od svih nas.
Pre nego sam odlu~io gde da pogledam, ~uo sam nekoliko desetina udaraca po
krovu. Nove kamikaze-skakavci. Ubrzo }e nagrnuti kroz prozore. Razlog da po`urim.
Ono {to je ostalo od Nensi na{ao sam u podno`ju kamenog stepeni{ta koje je
vodilo do podruma ble{tavo osvetljenog sjajem njene ko`e. Gotovo da je sme{no.
Razumeo sam za{to je alemkamen bio neodoljivo isku{enje za nju, to je, na kraju
krajeva, apsolutna mo}. Samo mahnete, i kuda god da ga uperite, nastaju ~uda. Ali
ako sam i{ta nau~io u `ivotu posle skakavaca, to je da je `ivot sa suvi{e ~uda tek
drugi vid haosa.
Haos je Nensi `ivu pojeo.
Bila je ona tu negde, bar sam tako pretpostavljao. Mora da je bezobli~na,
nemogu}a stvar, nije ni ruka, ni pipak, ni bilo koja vrsta uda, ve} ne{to sasvim
drugo, {to mi je i dalje pretilo sa alemkamenom. Ali ni{ta na njoj nije bilo
prepoznatljivo, sve se neprestano menjalo sa svakim novim vihorom svetlucave
pra{ine koji se spu{tao na uskome{anu masu te~nosti koja je nekada bila njena ko`a.
Svakih par sekundi, na povr{inu bi isplivao prepoznatljiv oblik, ruka, usta ili
celo lice, pre nego {to bi se rasto~io, rasturio i ponovo potonuo. Lice je bilo
isuvi{e izobli~eno da bi se odmah moglo prepoznati kao ljudsko, a ponajmanje kao
Nensino, ali iz na~ina na koji je pravilo grimase, sa svakom novom promenom, bilo
je o~igledno da je u agoniji. I svaki put kada bi se zgr~ilo, produ`etak koji je
dr`ao alemkamen divlje bi zaigrao i oslobodio novu iskri~avu energiju koja bi
uglavnom pala na Nensi i odmah pretvorila neki deli} nje u ne{to jo{ gore. Pitao
sam se koliko }e vremena biti potrebno da u potpunosti izgubi kontrolu. Mo`da sat?
Dva? Da li se u ovo pretvorila u istom trenutku kada je podigla alemkamen i nekako
se dokopala ku}e?
Zvuk skakavaca koji su gore udarali o ku}u neprekidno je rastao nalik na
bubnjeve, i prvi put od po~etka po{asti u~ini mi se da ~ujem hor malih krikova.
Ne}e pro}i mnogo vremena pre nego {to neko ne prona|e prolaz ovamo.
Na~inih korak. Alemkamen zablista. Zrak crvene, usijane svetlosti probode me
kroz grudi i otvori mi rupu veli~ine ko{arka{ke lopte na rebrima. Iza mene,
betonski zid se pretvori u pra{inu tamo gde mi je zrak pro{ao kroz le|a. Stajao sam
tamo i ~ekao da me smrt uzme, a onda shvatih da sam jo{ `iv; spustih pogled i videh
kako mi se zadimljeno meso u grudima {iri da zakrpi ranu. Od {oka osetih slabost.
Padoh na kolena i promrmljah:
"Nensi, nisi to smela da uradi{!"
Glas joj odjeknu, zatresav{i zidove:
"A {ta to?"
"Da uzme{ alemkamen. Nisi smela da uzme{ alemkamen."
Smeh joj je bio poput planinskog brega koji se mrvi u prah.
"Morala sam. Neko mora da preuzme kontrolu."
"Ti ovo naziva{ kontrolom? Ma hajde! Pogledaj se samo!"
Bezobli~na masa udahnu, a potom izdahnu, vreli dah po~e da klju~a po
zidovima. Ono ~ime se potom oglasila mogao je biti jecaj.
"Stju, mu` mi je bio pravo |ubre."
Prodrmala me je.
"[ta?"
"Moj suprug. Frensis. Nikada ga nisi upoznao, zar ne? Davno je umro, pre no
{to ste se doselili. Bio je pravi gad. Jedan od najgorih. Umeo je neprestano da me
bije. Napustio me je kada sam mu polomila rebra." Grmljavina poprimi zadovoljan,
samouveren ton. "Drago mi je {to je mrtav. Drago mi je {to su svi mrtvi."
Negde, blizu, pu~e prozor. To je bilo {okantno. Nije mi bilo jasno otkud
jo{ nepolupanih prozora bilo gde u poznatom svetu. Ustadoh, svestan da delovi mene
po~inju da svetle sitnim, plamenim pramenovima; oslu{nuh daleki lepet malih,
lete}ih stvorova koji su udarali o zidove na spratu i rekoh:
"Nensi, gde mi je `ena?"
"Tu negde." Iz ko`e su joj izbijali {iljci, postala je glatka poput stakla, a
potom su se obrazovale stranice poput izgla~anog dijamanta.
"Vi{e te nije mogu}e ubiti, Stju. Zna{ li to? Trebalo bi da se raduje{. Od
sada, magija vi{e ne mo`e da ti naudi. Mo`e{ da ide{ kuda `eli{, da radi{ {ta
`eli{, da jebe{ koga `eli{, uvek }e{ imati ove godine i zauvek ostati ono {to si
sada. Dobio si glavnu premiju, Stju - ti si Supermen novog milenijuma. Zavidim ti."
Neranjivost u svetu posle skakavaca nije bila poklon koji sam `eleo. Rekoh
joj:
"Gde je D`ejn?"
 Verovali ili ne, zacerekala se i bio je to zvuk koji nisam o~ekivao da ikada
~ujem od nje.
"Prvo sam po`elela celokupno znanje. Sada znam sve {to po`elim. Moram samo da
se usredsredim na znanje i odgovor mi do|e. Znam koliko je jo{ ljudi `ivo i koliko
bi bilo bolje da su mrtvi. Znam da je Japan prekriven stubom slane vode koji
slobodno visi u vazduhu i visok je tri milje. Znam da u Evropi ima jedan grad,
Brisel, ako te zanima, gde skakavci uop{te ne padaju, ali ljudi tamo umiru od gladi
i ubijaju se zbog hrane. Znam za gradi} u Ajovi gde su ljudi urasli u zemlju poput
biljki i nesposobni su da spre~e skakavce da ih no}ima kidaju komadi} po komadi}. I
znam da najgore tek dolazi, za godinu dana }e sve ovo izgledati poput praznika. A
tek po{ast koja dolazi posle te godine, pa, Stju, stari prijatelju, recimo da mi je
drago da }u do tada verovatno umreti. Nimalo ne bih u tome u`ivala. [teta za tebe
{to }e{ jo{ biti `iv da vidi{ o ~emu ti govorim..."
Nimalo nisam sumnjao u istinitost svega toga i ako bih dozvolio sebi da
razmi{ljam {ta to sve zna~i, izgubio bih i ovo malo razuma {ta mi je preostalo.
Re~i nagrnu{e iz mene u kriku:
"Ma, do vraga, gde je D`ejn?"
Zelenkasta masa se zgr~i, potom izokrenu, kao da je klju~ala. Kada su usta
isplovila na povr{inu, sme{ila su se:
"Gore je. U mojoj spava}oj sobi. Uradila sam joj ne{to lepo. Ako `eli{, mo`e{
da ode{ da je poseti{. Zbog tebe sam pod u~inila vatrotpornim."
Gore.
Gde tumpatumpa njihovih tela{aca koja udaraju o zidove Nensine ku}e brzo
postaje jedini zvuk u Vaseljeni.
Okrenuh se i otr~ah ka stepeni{tu dok me je pratio njen poslednji odvratni
krik:
"Stju!"
Gotovo protiv sopstvene volje, okrenuh se da se jo{ jednom suo~im sa njom i
videh da je haos iznedrio novo lice, sada lice osmogodi{njakinje koja sa mogla
prepoznati kao dete kakvo je Nensi nekada bila. Devoj~ica ba{ i nije bila ljupka
(nekako suvi{e obi~na za tako ne{to) ali nije bila ni bubulji~ava ni potamnela,
nije imala umi{ljeno lice kakvim se odrasli zauvek obele`e sa godinama gneva,
~emera i mr`nje prema sebi.
Ona je bila neko ko se mogao spasti takvih stvari, da ste do{li dovoljno
rano, umesto {to ste je ostavili da na kraju pro`ivi najgori mogu}i `ivot koji je
mogla da pro`ivi.
Taj autoportret pogodio me je poput naju`asnijih stvari koje su nam skakavci
ikada priredili..
Devoj~ica zaplaka.
"Nikada me niko nije voleo, Stju, ni roditelji ni mu`, kolege, susedi, niko.
Niko od njih me nije zaista voleo. Zna{ li kako je to u`asno, da ceo `ivot
pro`ivi{, a da nikoga u celom svetu nije briga da li si `iv ili mrtav?"
Zgrada je drhtala od huka krila. Skakavci su do tada verovatno preplavili
sve, pore|ali se po zidovima kao crvi na prega`enoj `ivotinji na autoputu, sam
vazduh pretvorili su u ne{to gusto poput sirupa.
"Stju!" preklinjala me je devoj~ica.
Rekao sam:
"@ivi sa tim", i napustio je.

9.
Sami skakavci nisu predstavljali problem. Kao {to je Nensi ve} rekla, nisu
mogli da me povrede i nemarno sam u{etao u ludi, rojeviti oblak i pustio male
gadove da izgore na mestima gde bi me dodirnuli. Neki su i po`iveli spojeni sa
mojom ko`om i nesposobni da se odlepe, njihova pocrnela tela{ca vrtela su se i
gr~ila du` mojih ruku i ramena. Kada sam bio na pola puta do prvog sprata, dvojica,
koja su umislila da su samoubila~ki junaci pa su krenula na moje o~i, rasprsla su
se u plamenu pre nego su se uop{te i pribli`ila i jedino su uspela da me zapra{e
pepelom kremacije.
Kada sam bio na pola stepeni{ta do drugog sprata, roj je postao tako gust da
je vazduh bio te~an od njih. Obrazovali su loptu u ~ijem sam sredi{tu bio,
poku{avali su da utrnu moj plamen udru`enom te`inom svojih tela. Nije im uspelo.
Nastavio sam dalje i svakim korakom spaljivao sam na stotine, ostavljao za sobom
dim nagorelog mesa kao u bombardovanom gradu.
Neposredno pre nego sam prona{ao Nensinu spava}u sobu, obrati mi se odnekud
iza desnog uha [eron: "Ne}e{ mo}i da je spase{, Stju, ni{ta vi{e nego {to si mogao
da spase{ mene. Ali mo`e{ da spase{ ostale."
"KOJE OSTALE, DO VRAGA, MI SMO POSLEDNJIH DVOJE KOJI SU PREOSTALI!"
"Ne}e{ uspeti, Stju. Nije ona stvorena za to."
Pro{ao sam kroz plameni zid skakavaca, pretvorio zid u cepke i video {ta je
htela da ka`e. D`ejn je le`ala na krevetu, na prekriva~ima, u zgu`vanoj, ru`i~astoj
spava~ici. Nije bila jedna od njenih, za nju bi ona bila sme{na. Mora da je bila
Nensina.
Spavala je. Skakavci je nisu dirali.
Bilo ih je bezbroj, svi su bili lepi, svi u`asni, name{taj su pretvarali u
bezobli~nu gomilu i oblagali zidove poput `ivog nanosa boje, i mada su je opkolili
sa svih strana, nisu je dirali, pona{ali su se kao pasivni posmatra~i. Nigde nije
bilo duginih tragova koji blede, dugo su nepomi~no o~ekivali ovaj trenutak.
Hiljade vla`nih o~iju pratile su moje prila`enje uzno`ju kreveta. Kada sam
stao i pogledao je, neki od skakavaca procvrkutali su ne{to jedni drugima, poput
radoznalaca u bioskopu. Pitao sam se da li uop{te shvataju ono {to gledaju, a onda
sam se zapitao, u istovetnoj nedoumici, da li to shvatam i sam.
Nensi se zaista lepo pobrinula za nju.
Ne{to {to je delovalo kao ~udo, sve dok se nisam dovoljno pribrao i razmislio
nekoliko sekundi o namerama koje su stajale iza toga.
Ponovo je bila D`ejn.
Nensi je ispravila sve promene koje su skakavci napravili na njoj. Nestale su
zubate o~ne jabu~ice i zamenile su ih obi~ne o~i (sa kapcima sklopljenim u snu), sa
pribli`nom imitacijom obi~nih u{iju. Izgledala je deset godina mla|a, spavala je
spokojno, zadovoljno, onako kako je nekada davno, davno spavala, kada smo bili
mladi i zaljubljeni a ja sam jo{ bio u stanju da gledam njeno lice dok spava. Ali
za~aranost se istopila i odnela i ljubav sa sobom, svela nas na strance koji dele
isti dom.
Njen poluosmeh govorio je o prijatnom snu. O snu dostupnom samo onima {to
nikada nisu `iveli u svetu koji su skakavci preobrazili preko granice bilo kakvog
prepoznavanja. Nisam to morao da vidim da bih znao da se ni~ega ne se}a. Nensi se
pobrinula za to. Bilo je to gotovo lepo, ba{ kao {to je Nensi tvrdila, poslednja
no} spokoja na svetu u kome spokoja vi{e nema. Sve dok nisam pomislio na svet u
kome }e se D`ejn na}i kada se probudi.
Stajao sam tu, bespomo}an, nesposoban da odlu~im da li da ostanem, odem, da
je branim, da je ubijem, sve dok mi nije oduzela mogu}nost da odlu~im tako {to se
okrenula i promrmljala prve razgovetne re~i posle vi{e nedelja:
"Stju?"
Odgovorih joj glasom kamenja koje se mrvi:
"Da?"
"Imala sam no}nu moru, Stju, potpuno besmislenu."
"Znam, sve je u redu. Spavaj. Ne mora{ jo{ da se budi{."
Obrve joj se izvi{e u zabrinuto mr{tenje. Koliko god da je bila omamljena,
znala je da ne{to u`asno nije u redu. Tog trenutka, ponovo sam se zaljubio i bila
je to poslednja, besmislena, o~ajni~ka ljubav ~oveka suo~enog sa ne~im {to je
nemarno odbacio i nikada vi{e ne}e mo}i da povrati.
Okrenula se, otvorila o~i. I prvi put videla u {ta sam se pretvorio.
Skakavci joj nisu dali priliku da reaguje. Jednostavno su sko~ili sa sva
~etiri zida i skupili se na njoj dok se pridizala. Mislim da ih nije videla, ~ak ni
kada se vazduh oko nje zacrneo od njih. Tog trenutka, ni{ta nije videla osim mene.
Vrisnuh: "LEZI!"; potom obrnuh madrac i izbacih je iz kreveta dok su stotine
svetlucavih duga rezale vazduh tamo gde je do malo~as bila. Jeknula je kada je
tresnula na tvrdi pod. Madrac pade na ivicu iza nje i odmah se pretvori u stotine
pamu~nih {rapnela dok su eskadrile malih prilika prolazile sa druge strane,
probijale se pravo kroz njega, belo punjenje je sa njhovih tela teklo poput pene.
Pojavili su se u niskom letu iznad D`ejn, urezuju}i joj duboke ponore u ruke
i noge. Skakavci su me sa svih strana saletali dok sam optr~avao oko kreveta,
ba{ na vreme da vidim kako se zavla~i ispod njega u potrazi za skloni{tem. Potom
soba zablista ukr{tenim tragovima duge, milionioma njih, svaki prepleten sa drugim,
poput slike naslikane Bo`jim prstima.
Nijedan me nije povredio. Kao {to je Nensi rekla, nisu ni mogli. A gde god da
je D`ejn bila, iza svega toga, nisam ni{ta mogao da u~inim da joj pomognem. Mogao
sam samo da stojim i buktim.

10.
D`ejn je nestala kada je jutro spalilo skakavce. Spava}icu sam prona{ao
iseckanu na konfete ispod onoga {to je ostalo od kreveta. Neke krpice bile su
lepljive od njene krvi. Neke nisu. Tela uop{te nije bilo. Zdrav razum mi je govorio
da je mrtva i da skakavci jednostavno nisu ostavili ni{ta za sobom {to bih mogao da
prona|em, srce mi je govorilo da se spasila, ali kuda je mogla da ode? Nije bilo
va`no. Mislim da je pobegla i prona{la druge pre`ivele, i mislim da je me|u njima
na{la nekakav mir, a ~ak i ako ni{ta od toga nije istina, ostaje mi prijatna
pomisao koja me greje na usamljenim mestima po kojima sada hodim.
Do{la je po{ast koju je Nensi prorekla, spaljivala je ono {to je od zemlje
ostalo poput plamene vojske i bila je, kao {to je i kazala, gora od bilo ~ega {to
su nam skakavci doneli, ali ne tako lo{a kao ona {to je do{la posle nje. Ima
jo{ par ra{trkanih ljudi koji su ostali da zadr`e ono malo `ivota tu i tamo, mada
ne li~e mnogo na ljude, i ako }emo pravo, nisam ni suguran da li ih vredi nazivati
ljudima. Nemaju {ta da mi ka`u, a ni ja nemam {ta da ka`em njima. Snalazimo se kao
i ostali.
[eron je jo{ tu negde. Jo{ mi govori, glas joj je zavodljivo blizu, odbija da
mi ka`e, ako uop{te mo`e, kuda je oti{la ili u {ta se pretvorila. Ponekad mi ka`e
da me ~eka sudbina, ali nikada mi nije objasnila {ta time misli. Ponekad se smeje
kao da je u pitanju {ala koju samo ona zna. Kada to radi, po`elim da zapla~em, jer
tada najvi{e zvu~i kao [eron koju sam voleo; preostalo vreme, ona je kao jeka jeke
ili ko zna koji po redu snimak neke pesme, vi{e podse}anje na [eron no sama [eron.
Nijednom nisam ni nazreo {ta je postala. Ali ona mi je najbli`e {to mogu nazvati
prijateljem. Mo`da najbli`e {to iko mo`e da ima za prijatelja. A ovih dana,
najbli`e onome '`iveli su sre}no i dugove~no'.
[to me ne spre~ava da budem usamljen. Ali mo`da je u tome poenta.

Skakavci i dalje da padaju, a ja se i dalje njima hranim, ali oni vi{e nisu
tako va`ni, oni su samo jo{ jedna pojedinost u svetu koji nastavlja da se menja u
neprepoznatljivost. Planinski venci postali su o{tri zubi koji lebde na klju~alom
horizontu. Bol je okean razuma, smrt, te~no se}anje. Ledenice pevaju vatrom, an|eli
se pretvaraju u kamen. Vrata promene klize u stranu du` rubova gravitacije. Prestao
sam sa poku{ajima da razumem ono {to vidim. Ja sam jedina konstanta, jedini
besmrtnik koji hoda ovim mestima, neranjiv i nedodirljiv, i jo{ nisam u stanju da
smestim svakodnevna uranjanja u no}nu moru u um sposoban da pamti izgubljeni svet
kablovske televizije, nuklearnog oru`ja, tr`nih centara i side. Ponekad jednostavno
poludim, ali ni to nije spas, jer nema nijednog oblika ludila dovoljno ekstremnog
da galopiraju}e ludilo novog sveta ne mo`e da ga nadma{i i pretvori me u razumnog
stvora u odnosu na sebe.
[eron mi {apu}e no}u. Ka`e da imam mnogo toga da uradim. Ka`e da drugi zavise
od mene.
Nadam se da je tako, lepo je misliti da jo{ imam neku svrhu u ovom `ivotu.
Dugo u tako ne{to nisam verovao.
Znam samo ovo, da kada zaspim na krevetu razigranog vremena, mogu samo da se
suo~im sa pome{anim koncentri~nim kockama neba i da se nadam da }e ostati na mestu
bar jo{ neko vreme, jer ih volim i iz iskustva znam da mi se ne}e dopasti ono {to }
e do}i da zauzme njihovo mesto.