Осветљење главне фасаде музеја Орсеј у Паризу

Александра Николић
2015/21151

1. Увод

Објекат се налази у Паризу, на левој обали Сене, у седмом арондисману. Овај објекат
некада је био зграда желензичке станице Орсеј. Грађевину је 1898. године пројектовао
инжењер Виктор Лалу, а изгрђена је поводом Сведске изложбе у Паризу. 1939. године
згарада желенице је била затворена, све до поновног отварања у функцији позоришта
и сале за аукцију. Већ 1977. године зграда добија нову функцију, под идејом градске
власти Париза, згарада постаје музеј француске ликовне уметности са великом
колекцијом дела француских импресиониста.

2. Релевантни захтеви за решење

Посматрајући фасаду објекта током дана, можемо уочити доста декоративних

елемената. Управо ови декоративни елементи изискују већу пажњу приликом
осветљења објекта током ноћи. Фасада објекта садржи, поред декоративних
елемената, одређене стилке карактеристике које се могу очити на прозорским
оквирима зграде, као и на крвоном венцу. Битни детаљи фасаде су и два сата
постаљен са леве и десне стране фасаде. Овако стилски моделовани елементи фасаде
се треба нагласити адекватним осветљењем током ноћи. На приземљу објекта,
уочавају се лучни прозорски отвори, са челичним рамовима који такође могу имати
важну естетску функцију. Како се објекат налази на битној и прометној саобраћајници,
а уједно овај објекат је велика атркција за туристе, околина објекта треба бити добро
осветљена ради безбедности корисника простора.
3. Анализа фактора квалитета

На главној фасади објекта можемо уочити појаву два светлосна режима. Оба случаја су
доста слична, али се уједно оба могу анализирати, па и међусобно поредити.

Слика 1 – први начин осветљавања главне фасаде објекта

Слика 2 – други начин осветљавања главне фасаде објекта

 1. Ниво и равномерност осветљености

На првој фотографији објекта, можемо рећи да је осветљење фасаде много

равномерније, јер се може сагледати цела површиа фасаде, иако су одређени сегменти
фасаде наглашени јачим интензитетом сетлости.

У другом примеу, уочавају се већи контрасти при осветљењу детаља фасаде, док су
веће површине фасаде неосветљене.

2. Расподела сјајности

Када говоримо о расподели сјајности на фасади, у првом примеру можемо уочити

успостављену ритмичност већим интензитетом осветљенсти одређених елеманат
фасаде – прозорских лучних отвора на приземљу објекта и осветљеношћу сатова са
леве и десне стране.

У другом примеру, постигнут је сличан ефекат, с тим што је, поред сатова, уместо
прозорских отвора, осветљен кровни венац чиме се истиче његов значај.

3. Боја светлости

У оба случаја боја светлости је жутог тона, што се додатно уклапа са уличним
осветљењем, али узиче на неистинит приказ правих боја фасаде, тј боје се не
репродукују баш добро.

4. Репродукција боја

Услед коришћења светиљки жуте боје, фасада добија жути тон, који није природни тон
дневног приказа фасаде.

5. Смер упада светлости и сенке

Осветљење је постављено у оба случаја тако да се јасно уоче детаљи фасаде објекта.

6. Ограничење бљештања

С обзиром да и у једно и у другом примеру доста су изражени контрасти приликом

осветљења фасаде објекта, ови контрасти условљавају малу појаву непријатног
бљештања приликом сагледавања фасаде објекта у целини.

7. Изглед светиљки и њихова компатибилност са окужењем

У првом примеру, прозорски отвори су наглашени осветљењем са унутрашње стране

објекта, док су сатови осветљени равномерно светиљкама које се не могу сагледати из
тачке посматрача са улице.

У другом примеру, светиљке су постављене директно на фасаду, тј видљиве су, што

нарушава естетску вредност и изглед фасаде објекта, а додатно изазива бљештање
при сагледавању објекта из даљине.
4. Предности и недостаци решења

У првом случају, можемо рећи да се елемнти који су наглашени, адекватни јер се

потенцира на основним елемнтима који дефинишу фасаду објекта. Потенцира се на
ритмичном осветљењу фасаде, што је добро. Мада, примећује се слаба осветљеност
последњег десног прозорског отвора, те се та ритмичност губи. Жути тон светла, иако
не приказује јасне боје фасаде, ипак одговара боји светла у непосредном окружењу,
боја је уједно и прилагођена стилским одликама објекта. Долази до мање појаве
бљештања услед појаве воде која додатно рефлектује светлос. Са друге стране, то
утиче на већи интензитет осветљености непосредног окружења и бољег сагледавања
фасаде.

У другом примеру, сви сегменти осветљења су слични – појава мањег бљештања услед
изложености светиљки спољњем простору, али постизање равномерне осветљености
окужења због рефлексије воде. Нагалшени су адекватни елементи, с тим што је овде
венац наглашен равномерно.

5. Предлог за побољшање решења

У првом примеру, можемо рећи да као побољшање може бити уједначено осветљење
прозорских отвора, како би се постигла адекватна ритмичност на фасади. Жути тон
боје не утиче толико на сагледавање фасаде, јер приликом осветљења, у оба случаја,
потенцира се више на изражавању ететски елемената фасаде. У другом примеру,
можемо рећи да је неопходно адекватније сакрити светиљке које се налазе између
прозорских отвора, јер оне додатно изазивају бљештање. Исто можемо напоменути, да
је неопходно смањити интензитет осветљења које има улогу да моделује елементе
кровног венца, како би се исти боље сагледали.