1.

Upravljanje rizicima predstavlja proces merenja i procenjivanja rizika na osnovu čega se razvija strategija za otklanjanje ili
smanjenje rizika.

2. Implementacijom procesa upravljanja rizicima (prema ISO 31000)organizacija može imati višestruke koristi to su:

1. povećanje verovatnoće ostvarivanja postavljenih poslovnih ciljeva,

2. podsticanje proaktivnog delovanja menadžmenta
3. povećanje svesti i shvatanja potrebe identifikacije i tretiranja rizika u organizaciji,
4. unapređenje sposobnosti identifikovanja šansi i pretnji,
5. povećano usklađivanje sa relevantnim zakonskim normama i međunarodnim standardima,
6. unapređenje upravljanja, izveštavanja, poverenja zainteresovanih strana,
7. ustanovljavanje pouzdane osnove za donošenje odluka i planiranja,
8. snižavanje gubitaka, efikasnije korišćenje resursa,
9. unapređenje zdravlja i bezbednosti zaposlenih, unapređenje poslovanja, zaštite životne sredine,
10. unapređenje otpornosti organizacije prema tržišnim promenama i problemima.

3. Koncept rizika ima tri obavezna elementa:

 percepciju da li se neki štetan događaj zaista mogao dogoditi,

 verovatnoću da će se on zaista dogoditi i
 posledice štetnog događaja koji bi se mogao dogoditi.

4. Holton rizik definiše kao: Izloženost pretpostavci koja uključuje neizvesnost ali u realnom vremenu.

5. Jedna od osnovnih podela rizika poslovanja je prema mestu na:

 unutrašnji (strategijski, rizik upravljanja, operativni i finansijski)

 spoljašnji (tržišne, političke i društvene i elementarnih nepogoda)

6. Onoga trenutka kada se na bilo koji način želi utvrditi mera opasnosti od štetnog događaja u nekom sistemu, moraju se
utvrditi granice tog sistema, a takođe se mora ograničiti i vreme u kome se mera opasnosti utvrđuje.

7. Kada je rizik jednak nuli, ukoliko je moguc samo jedan ishod

8. Rizik: objektivne prirode, merljiv,moze se odrediti njegova verovatnoca I intenzitet.

Neizvesnost: subjektivne I objektivne prirode, nemreljiv, psiholoski odraz neznja o buducnosti.

9. . Jedna od definicija ukazuje: rizik je mogućnost da dođe do negativnog odstupanja od očekivanog (planiranog).

10. . Matematički oblik proračuna rizika je: R(T) = P(T) x L(T)

 T – neželjeni rizični ili štetni događaj

 R(T) – rizik od događaja T
 P(T) – verovatnoća da će se događaj T i odigrati
 L(T) – veličina štete koju bi izazvao događaj T

11. . Pri svakoj analizi rizika mogu se definisati osnovni elementi rizika, to su:

1. Neizvesnost
2. Opasnost 3.Hazard
3. Neposredan uzrok
4. Šansa ili mogućnost da se šteta dogodi
5. Štetni događaj 7. Šteta

12.Formslno, Rizik se definise kao: verovatnoca nastanka gubitka

13. Koje su osnovne strategije odgovara na rizik?

15.Navesti faktore rizika prema RAC kodu:

Izlozenost, Frekvencija izlozenosti F, Vreme izlozenosti T, Ranjivost V, Otkrivanje greske D, Kontrolna pouzdanost CR, Efektivnost prevencije PE

17.Navesti nekoliko metoda za identifikaciju i analizu rizika? FMEA, FMECA, HAZOP, analize „sta ako“ (what if), dijagram toka/mapiranje
procesa, brainstorming,delphi metoda. Metode(cek lista, karta procesa, poseta preduzecu,eksterni podaci,interni podaci,itervju

18.Promenljiva cija je vrednost neizvesna je: slucajna promenljiva

19.Kakose odredjuje verovatnoca po klasicnoj definiciji: Verovatnoca nasatajanja nekog dogadjaja A jednaka je kolicniku broja povoljnih ishoda
m, i broja svih mogucih ishoda n.

20.Kako se odredjuje prioritetni broj rizika. RPN = S * O * D

S- Tezina greske

O- Ucestalost javljanja greske

D- Otkrivanje

21.Napisati formulu za generisanje uniformnih slucajnih brojeva po intervalu (5, 15)

5+(15-5)*RAND()

22.Koji osnovni statisticki pokazatelji se koriste za analizu modela rizika? Standardna devijacija, srednja vrednost, rang opseg intervala, interval
poverenja

23.Kakve vrste dogadjaja postoje u stablu? Pocetni, medju dogadjaj, krajnji dogadjaj

24. Neizvesnost I rizik su direktno propporcionalni, a izvesnost I rizik obrnuto proporcionalni.

25.FMEA je analiticka metodologija koja se koristi da se osigura da su potencijalni problemi razmotreni i adresirani kroz proces razvoja
proizvoda i procesa. njen najvidljiviji rezultat je dokumentacija o kolektivnom znanju o medjufunkcionalnim timovima.

deo procene i analize je procena rizika. vazna tacka je da da se obavi diskusija koja se tice dizajna (proizvoda ili procesa), pregled funkcija i
promena u apliakciji, kao i krajnji rizik od potencijalnog neuspeha. svaki FMEA bi trebao da osigura da je paznja data svakoj komponenti u okviru
proizvoda ili grupe. kriticne i bezbedonosne komponente procesa trebale bi biti visoko prioritetne.

jedan od najbitnijih faktora uspesne implementacije FMEA je pravovremenost. namenjeno je da to bude akcija "pre dogadjaja", a ne vezba
"nakon cinjenice". Za postizanje najvise vrednosti, FMEA mora biti zavrsen pre implementacije proizvoda ili procesa u kom postoji potencijal
moda otkaza.