SUDNICE I RASPRAVE

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka

- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

SUDNICE I RASPRAVE
- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

1
19.02.2020.

2
SUĐENJE Paprici i Ognjenoviću (17.02.2020.)
Saznanja za Papru, Mačka i Neđu
Svjedokinja Tužilaštva BiH izjavila je da je čula da su zaštidenu svjedokinju u Miljevini kod Foče silovali
Papro, Mačak i Neđo.

Zaštidena svjedokinja A-3 je rekla da misli da je od svjedokinje A-2 čula informacije o tom silovanju.
Ona je kazala da je A-2 živjela u Staroj Koloniji u Miljevini, kao i A-1, ali da nije sigurna da li joj je ona
to rekla.

Ona je dodala da je čula da je A-1 silovana u barakama u kojima su živjeli, ali ne u njenom stanu.

Na pitanje o tri lica čije je nadimke čula, A-3 je odgovorila da je Miljevina mala i da su se svi poznavali,
te da su svi bili vezani za rudnik.

“Mačak je moj školski drug Slavko Ognjenovid. Meni nije ništa uradio, čak je jednom izvadio cigaru i
zajedno smo pušili ispred zgrade. Kad sam čula od A-2 da je silovana A-1, razočarala sam se”, kazala
je svjedokinja.

Ona je navela da je Papro – Radovan Paprica, koji je radio u rudniku i koga je slabije poznavala.
Dodala je da je čula da je Neđo Golubovid poginuo.

3
Radovan Paprica zvani Papro i Slavko Ognjenovid zvani Mačak optuženi su da su 9. juna 1992. godine,
s još jednom osobom, na grub način silovali svjedokinju A-1 u Miljevini. Na teret im je stavljeno da su
silovanje počinili u okviru širokog i sistematskog napada vojnih, paravojnih i policijskih snaga
Republike Srpske.

Na pitanja Odbrana, A-3 je rekla da je informacije o silovanju svjedokinje A-1 dobila nakon što je
napustila Foču, ali ne zna tačno kada, mogude i nakon nekoliko godina.

Optuženi Paprica je naveo da on svjedokinju ne zna i da nije tačno da je radio na bageru na

površinskom kopu.

Ona je kazala da ne zna da li je i gdje je bio angažovan Ognjenovid. Na pitanje branioca Miodraga
Stojanovida zašto je u ranijem iskazu navela da je čula da su A-1 silovali trojica pripadnika srpske
milicije, ona je odgovorila da ne zna otkud to u iskazu.

Na tvrdnju da A-2 nije rekla gdje je bilo silovanje, odnosno da A-1 nije silovana u svom stanu,
svjedokinja je kazala da je čula šta su pričale žene.

A-3 je govorila i o počecima rata u Foči i kako su gorjela sela oko Miljevine, a muškarci bošnjačke
nacionalnosti odvođeni iz stanova. U grupi od 35 muškaraca odvedenih 9. juna 1992. godine, kako je
izjavila, bio je i njen suprug. Navela je da se niko od njih više nikad nije vratio.

Ispričala je da su im početkom septembra rekli da idu u razmjenu i da je sa drugima prebačena u

sportsku dvoranu “Partizan” u Foči. Kazala je da je odatle sa pet žena i četvero djece odvedena u stan
pored policije i da je jedna po jedna žena silovana u susjednoj sobi. Kako je navela, doživjela je
višestruko silovanje.

Ona je rekla da je puštena nakon pet do šest sati i da je na ulici sreo policajac, koji je nju i dvoje djece
sklonio u stan u istoj zgradi. Dodala je da su sutradan ujutro došli po nju i druge, te su autobusima
odvezeni prema Goraždu.

Inspektor Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) Emir Vardo posvjedočio je kako je 2015. po
nalogu Tužilaštva provjeravao identitet lica po nadimcima Mačak, Papra i Neđo.

On je kazao da je utvrdio da se radi o Slavku Ognjenovidu, Radovanu Paprici i Neđi Golubovidu, te da

su se podaci o njima poklapali sa navodima iz izjave koju je svjedokinja A-1 ranije dala.

Dodao je da je utvrdio i da je sestra Paprice živjela u Staroj Koloniji, kao i A-1.

Odbrane su svjedoka ispitivale koliko je siguran u vezi sa utvrđivanjem identiteta, na što je on rekao
da su informacije potvrđene. Branilac Stojanovid je kazao da de zatražiti identitet operativnog izvora
koji je dao informacije o Mačku, jer, kako je naveo, njegov branjenik tvrdi da postoje tri lica sa tim
nadimkom.

Nastavak suđenja je 24. februara.

4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
IZ HISTORIJE FOĈE
Podsjetnik : Zloglasna sportska sala “Partizan” u Foĉi bila je Šareni mejtef
https://focanskidani.wordpress.com/2017/11/22/podsjetnik-zloglasna-sportska-sala-partizan-u-foci-bila-je-
sareni-mejtef/

31
PREDMET KUNARAC, KOVAĈ I VUKOVIĆ (FOĈA)
part of Sexual Violence and the Triumph of Justice (ICTY)
https://www.facebook.com/kenan.sarac.39589/videos/819260238428895/

32
33
SVE SE NEŠTO MULJA, SVE SE NEŠTO ŠUNJA (Objavljeno:19. februara 2019.)
1.) Predmet koncesije za HE "Foĉa" je izgradnja i korištenje hidroelektrane "Foĉa", instalisane
snage 44,15 megavata i procijenjene godišnje proizvodnje 175,8 gigavatĉasova.
2.) Predmet koncesije za HE "Paunci" je izgradnja i korištenje hidroelektrane instalisane snage
43,21 megavata i procijenjene godišnje proizvodnje 166,9 gigavatĉasova.

34
SuĊenje Saši Ćurĉiću za zloĉine poĉinjene u Foĉi poĉeće 5. marta, dogovoreno je na statusnoj
konferenciji.
Osim ĉitanja optuţnice i iznošenja uvodnih rijeĉi, na tom suĊenju će biti saslušan i prvi svjedok.
Tuţilac Mersudin Pruţan kazao je da tokom postupka planira pozvati 11 svjedoka, te ĉitati iskaze
preminulih svjedoka, kao i uloţiti materijalne dokaze.
Ćurĉića optuţnica tereti za silovanje. Kako se navodi, on je u ljeto 1992. godine uĉestvovao u
prisilnom odvoĊenju ţena nezakonito zatvorenih u Srednjoškolskom centru u Foĉi.
Ţene su, prema optuţnici, dovedene u napuštenu kuću u mjestu Gornje Polje, gdje je optuţeni
silovao i seksualno zlostavljao ţrtvu bošnjaĉke nacionalnosti.
Ćurĉić je optuţen da je poĉinio zloĉin protiv ĉovjeĉnosti u okviru širokog i sistematiĉnog napada
vojske, policije i paravojnih formacija Republike Srpske na civilno stanovništvo bošnjaĉke
nacionalnosti na podruĉju Foĉe.

35
36
FOĈANSKE BIĈAKĈIJE ILI FOĈANSKI NOŢARI
https://focanskidani-wordpress-
com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2017/10/28/focanske-bicakcije-ili-focanski-
nozari/amp/?usqp=mq331AQCCAE%3D&amp_js_v=0.1

37
38
39
Objavljeno:19. maja, 2018.
26 godina od deportacije bosansko-hercegovaĉkih izbjeglica iz Crne Gore 1992.godine
https://focanskidani.wordpress.com/2018/05/19/26-godina-od-deportacije-bosansko-hercegovackih-
izbjeglica-iz-crne-gore-1992-godine/

40
41
Foĉarenje, 19.2.2019. (3)
Ispred Doma JNA

42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
Izjava preţivjelog logoraša najveće fabrike smrti za nesrbe iz Foĉe;

Ko nije bio zatvoren u logor,ko nije bio maltretiran i zlostavljan fiziĉki i psihiĉki i ne zna i ne moţe svatiti
patnju tih ljudi-logoraša.
I danas poslije toliko godina poslijedice su vidljive .
Ţivot teĉe dalje, a oni polagano koraĉaju pored njega.

A kako da zaborave neprospavane noći , jauke i krike svojih prijatelja?

Kako da zaborave laţna streljanja kada su njih 12 stajali uza zid , vezanih ruku oĉekivali smrt,
a ĉuli samo metke iznad svojih glava?
Kako zaboraviti mrtve prijatelje koje su morali iznositi u ćebadima i stavljati na kamione?
Kako zaboraviti onaj tupi udar mrvog tjela kojeg su bacali sa drinskog mosta u Drinu?

Kako zaboraviti ubijene prijatelje: Nišić, Kuloglija, Veiz, dvojicu braće Konjo,
trojicu braće Rikalo, Muminovića , Paĉeta, Uzunović Enesa,Gorda, Mata, Medina,Ĉaki, Ĉedic,Biĉo,
Dţelilovic, Zulfo,Krunoslava, Uzeira, Kubat, ......

Halalite ostali prijatelji , Šehidi, što vas ne spomenuh , vas jos oko 600-stina..

66
Da li ste našli smiraj u svojoj zemlju Bosanskoj...?
Da li vas još ko traţi , osim najbliţih, da se konacno i vi i oni smire.

TECI DRINO I PRIĈAJ . PRIĈAJ JER MRTVI NE MOGU ,

A ŢIVI ŠUTE.

KPD Foča
https://bs.wikipedia.org/wiki/KPD_Foča

67
Foča 1992. – 1995. : Kazneno-popravni dom (foto)
https://focanskidani-wordpress-com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2016/08/19/foca-1992-1995-kazneno-
popravni-dom/amp/?amp_js_v=9

Kazneno popravni dom (KPD) (Foča)

http://wikimapia.org/11014413/bs/Kazneno-popravni-dom-KPD

68
69
70
71
72
73
74
75
FOĈA : GRAD U KOJEM JE POĈINJEN GENOCID (foto i video)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/22/foca-grad-u-kojem-je-pocinjen-genocid-foto-i-video/

76
77
Smiljana Vovna 14 h · Radi istine ,radi mojih učenika,radi svih onih koji nam broje krvna
zrnca. Milorade Dodik,ja Smiljana od oca Dimitrija,rođena Tuzlanka bila i ostala u mojoj
Tuzli. Nikada u ratnom periodu 92/95 nisam osjetila da sam nešto drugačija u odnosu na
moje komšije u sugrađane.Naprotiv,zajedno smo dijelili ono malo hrane što smo imali.
Bili smo u vještačkom zatvoru od grada 4 godine radi "tvojih" vojnika koji su pucali
svakodnevno na mene i moju djecu.Diplomirala sam 1983.god na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu i do rata nisam imala posao na neodređeno.Punih 10 godina sam čekala i
onda u jeku rata u jeku "ugroženosti" i protjerivanja 1993 ,dobila sam poziv direktora
Gimnazije Mirsada H.Halilovića da dođem i radim. Od tada do danas i nadam se do
penzije.Zato,Milorade ,nemoj da pričaš u moje ime ,ja se od tvoje priče javno ograđujem.
Ja sam Bosanka koja voli ovu zemlju i druge nemam. Ona je moja od Save do mora i od
Drine do Une.Moja zastava je plavo zuta,Ja sam ugrožena danas od tvoje i priče tvojih
poslušnika.Ne činiš nam ništa dobro svim Srbima koji žive van tvojih zamišljenih
entiteskih linija.Ugrožema sam od nacionalnih politika koje su dovele do rata i koje se
vode poslije rata.Ali ne samo ugrožena od tvoje politike ,nego i od politike SDA, HDZ, jer
se ne uklapam u taj etnonacionlni milje koji vi vješto vezete sve ove godine.Doživjela sam
intelektualnu ugroženost od kvazi intelektualaca,diplomaca i post diplomaca. Od politike
koja broji stanovnike na stranački podobne i one druge. Mogla sam dobro unovčiti svoju
nacionalnost,pol.i stručnost kod vladajučih partija ali nisam nikad. Moj tata me naučio da

78
svako uveče legne na svoj jastuk i ujutro je sam ispred ogledala.Zato Milorade Dodik ,ali i
Bakire Izetbegoviću,Dragane Čoviću ne govorite u moje ime i ne pomažite mi molim vas
nikad više. Ja sam u svom gradu ,u mojoj Tuzli sa svojim sugrađanima,mojim đacima i
hoću čistog obraza da stanem pred njih u učionicu jer vaša politika i retorika nije moja!
Na kraju ono što je moje i što je svetinja svih nas Tuzlaka NIKO NIKO SAMO SLOBODA!!!

79
 Izvor: Ron Haviv

Haviv: Ratne fotografije i danas na sceni

http://detektor.ba/haviv-ratne-fotografije-i-danas-na-sceni/

Autor: Jasmina ĐikoliDatum: 20.10.2015

Američki fotograf koji je za vrijeme rata u Bosni i Hercegovini zabilježio neka od

najbrutalnijih ubistava smatra da je i danas život u ovoj zemlji nepodnošljiv i
razočaravajući.

“Ovo nije funkcionalna zemlja jer i 20 godina nakon rata nije gdje bi trebala biti. Nisam uvjeren da je rat,
toliko ubistava, smrti i patnje bilo vrijedno. Ne poštuju se oni koji su preţivjeli”, kaţe Ron Haviv u
razgovoru za BIRN – Justice Report.

Haviv je u BiH došao krajem marta 1992. godine. U Bijeljini je fotoaparatom zabiljeţio prva ubistva koja
su poĉinili pripadnici paravojne jedinice “Tigrovi”, kojom je rukovodio Ţeljko Raţnatović zvani Arkan
(ubijen u Beogradu pet godina nakon rata).

“U Bijeljinu sam stigao drugog ili trećeg dana nakon što je grad podijeljen izmeĊu bosanskih Srba i
Muslimana. Ja sam otišao na srpsku stranu. Provodeći vrijeme sa stanovništvom, ĉinilo mi se da su svi

80
naoruţani, od najmlaĊih do najstarijih”, prisjeća se Haviv, pojašnjavajući da nekoliko dana kasnije u
Bijeljinu dolaze Arkan i “Tigrovi”, i tada poĉinju ubistva u dijelu grada gdje je dţamija.

Kada su ušli u dţamiju dok ih je fotografisao, priĉa Haviv, ĉuo je “komešanje” i vidio kako dovode nekog
mlaĊeg ĉovjeka, za kojeg su mu rekli da je bio “kosovski terorist”.

“Utom se zaĉula galama ispred dţamije. Izašao sam i vidio kako izvode stariji braĉni par. Ĉula se pucnjava.
Muškarac je bio upucan. Tu su mi već govorili da ne fotografišem”, prisjeća se Haviv.

Nekoliko mjeseci prije Haviv je bio u Vukovaru (Republika Hrvatska) i u sliĉnoj situaciji – kada je neko
ubijen ispred njega a nije bio u mogućnosti da fotografiše. Tada je Haviv, kako kaţe, obećao sebi da, ako
već ne moţe sprijeĉiti ubistvo, mora napraviti dokaz da se to dogodilo.

Dok mu je bilo zabranjeno fotografisanje ubistva muškarca ispred dţamije u Bijeljini, Haviv kaţe da je
pobjegao i sakrio se iza razorenog kamiona. Ipak, uspio je fotoaparatom zabiljeţiti kako supruga rukama
pomaţe da zaustavi krvarenje muţa.

“Drţali su se za ruke i bila je to veoma tuţna scena. Uspio sam da fotografišem”, kaţe Haviv, dodajući da
je ubrzo ubijena i ta ţena, kao i još jedna.

Oduzimanje filmova

Prema njegovim rijeĉima, nakon poĉinjenih ubistava “Tigrovi” idu u sjedište jedinice i vode “zarobljenog
Kosovara”.

“Fotografisao sam ga. Bacili su ga na tlo, a on je pruţao ruke prema meni i traţio da mu pomognem”,
opisuje Haviv, pojašnjavajući da je kasnije “taj mladi Kosovar proletio kroz prozor zgrade i pao na tlo, pred
moje noge”.

Nekim ĉudom, kako kaţe Haviv, mladić – za kojeg se kasnije saznalo da je Albanac porijeklom iz
Makedonije – bio je pri svijesti i onda su “Tigrovi” donijeli vodu i krstili ga. Haviv je uspio i to da
fotografiše.

Budući da je Havivu reĉeno da ne moţe Bijeljinu napustiti bez Akranove dozvole, uspio je, dok ga je ĉekao
u autu, sakriti neke filmove. Kada dolazi Arkan i traţi filmove, daje mu onaj koji je bio u kameri jer je
shvatio da ga neće moći zadrţati. Poslije se odvozi do aerodroma u Beogradu i šalje filmove za Pariz.

Za Albanca je Haviv mislio da je ostao ţiv sve donedavno, kada je putem društvenih mreţa stupio u
kontakt s njegovom porodicom i kada su mu rekli da je pronaĊen u masovnoj grobnici i 12 godina kasnije
identifikovan.

U razgovoru Haviv spominje i da su u proljeće 1992. godine nakon informacija i fotografija oĉekivali i
reakciju Zapada i Amerike, ali do toga nije došlo. Pojašnjava kako misli da su Amerikanci već bili zasićeni
informacijama o ratu u Hrvatskoj i da se vjerovalo da će rat u BiH biti brzo gotov.

Nepoštivanje poginulih

Govoreći o tadašnjem novinarstvu, Haviv kaţe da je iznjedrena nova generacija ratnih izvještaĉa. Danas se,
kako smatra, dosta paţnje posvećuje sigurnosti novinara koji rade u konfliktnim sukobima jer ih je dosta
poginulo u sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Uz to, osigurani su i treninzi za novinare koji rade u ratnim
podruĉjima.

81
Prema rijeĉima Haviva, dosta novinara je bilo jako frustrirano zbog slabe reakcije na njihov rad u BiH, ali
su nauĉili da ostanu dosljedni i posvećeni kako bi ukazali na nepravdu i zloĉine.

Haviva veoma interesuje procesuiranje ratnih zloĉina poĉinjenih u BiH jer smatra da je jako puno uloţio u
njihovo dokazivanje. Na upit da li smatra da će nakon haških i suĊenja pred domaćim sudovima biti
zadovoljena pravda, Haviv odgovara da o tome treba da govore Bosanci, jer su najviše propatili.

Za BiH danas, Haviv kaţe da slabo napreduje, a što pokazuje da se ne poštuju ni ţrtve proteklog rata.

“Ruanda, u kojoj je takoĊer poĉinjen genocid i koja je propatila više od BiH, napreduje bolje, dok se BiH
vrti ukrug. Nisam uvjeren da je toliko ubistava i smrti bilo vrijedno. Ne poštuje se ono što se preţivjelo”,
kaţe Haviv, naglašavajući da je poslije rata nekoliko puta dolazio u BiH i primijetio da i danas ljudi
emotivno reaguju na priĉu o ratu.

“Ĉim malo zagrebete ispod površine, uoĉite da je rat i dalje prisutan. Ova zemlja ima jako veliki broj ljudi
koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja. I to je veliki problem. I ne znam šta je rješenje, ali
mislim da je priznavanje tog problema veoma vaţno. Mnogo rana se ovdje mora zalijeĉiti”, dodaje Haviv.

Generacijama koje dolaze on poruĉuje da je, osim edukacije, vaţno razumjeti prošlost, bez obzira da li je
dobra ili loša, prevazići predrasude i krenuti dalje.

“Nadam se da će fotografije pokazati brutalnost i suludost ratovanja i da će mladi ljudi nauĉiti da su njihovi
roditelji napravili greške, bez obzira kojoj su strani pripadali. Fotografije su tu da podsjete – da ne idu
putem koji ih moţe dovesti do rata”, zakljuĉuje Haviv.

Duga historija ignorisanja presuda Ustavnog suda BiH

http://detektor.ba/duga-historija-ignorisanja-presuda-ustavnog-suda-bih/

Autor: BIRNDatum: 19.02.2020

Bosanskohercegovačke vlasti imaju tradiciju neprovoĎenja odluka najvišeg suda te zemlje –

i to bez posljedica.

“Odluke Ustavnog suda su konaĉne i obavezujuće. Svi organi vlasti su duţni, u okviru svojih nadleţnosti
… provoditi odluke.”

Tako glasi kljuĉni odjeljak Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.

I pored takvih impresivnih rijeĉi, vlasti u ovoj zemlji imaju tradiciju da rade upravo obrnuto. Tokom godina
ignorisali su mnoge presude Ustavnog suda, iako je broj potpuno neprovedenih presuda opao tokom
posljednjih godina.

Najnoviji primjer presude za koju je već postalo jasno da će njeno ispunjenje naići na otpor jeste odluka
Ustavnog suda o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu Republici Srpskoj.

Nakon što je Narodna skupština RS-a usvojila zakon po kome javno poljoprivredno zemljište treba postati
svojina entiteta, Sud ga je proglasio neustavnim.

Nakon što je Sud presudio da je drţava Bosna i Hercegovina, a ne RS, vlasnik takvog zemljišta, 17.
februara je Narodna skupština RS-a obavezala sve predstavnike RS-a u drţavnim institucijama da obustave
donošenje bilo kakvih odluka.

82
Narodna skupština RS-a je takoĊer obavezala sve institucije RS-a da ne poštuju Sud te da “ne prihvataju i
ne provode bilo kakve [druge] buduće antidejtonske i nedemokratske odluke Visokog predstavnika
[najvišeg meĊunarodnog tijela u zemlji] i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine”.

Narodna Skupština Republike Srpske. Izvor: NSRS

Presuda o poljoprivrednom zemljištu u RS-u nije jedina ovakva sudska odluka.

Do prije tri godine više od 80 presuda Ustavnog suda nije bilo implementirano. Taj je broj sada ipak
znaĉajno manji.

Najnoviji izvještaj o provoĊenju odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, koji je 15. januara 2020.
godine usvojilo Veliko vijeće, navodi da je broj neizvršenih presuda od tada opao na 15.

Advokat Mladen Jović kaţe da je cifra od 15 neizvršenih presuda i dalje zabrinjavajuća, jer pokazuje da
neke institucije ne ţele provoditi odluke i oĉito misle, ili znaju, da se neće smatrati odgovornim za njihovo
neprovoĊenje, iako je, tehniĉki, to kriviĉno djelo.

“NeprovoĊenje odluke Ustavnog suda predstavlja kriviĉno djelo (…) koje je kaţnjivo zatvorskom kaznom
u trajanju od šest mjeseci do pet godina”, kaţe Jović za BIRN.

On takoĊer istiĉe da su neke presude samo formalno provedene, dok se u suštini ništa nije promijenilo od
njihovog usvajanja.

Jedna od njih je presuda Ustavnog suda o Danu Republike Srpske, (predmet pod šifrom U-2/18), koji je
Sud proglasio neustavnim, ali su vlasti RS-a rekle da je neće provesti.

U novembru 2015. godine Sud je proglasio proslavu praznika širom RS-a na datum 9. januara neustavnom,
jer je diskriminatorna u odnosu na nesrbe u tom entitetu.

Razlog tome je što je 9. januar istovremeno i praznik Srpske pravoslavne crkve, odnosno Dan Svetog
Stefana, sveca zaštitnika tog entiteta.

83
Uprkos presudi, a takoĊer i uprkos jakom protivljenju bošnjaĉkih zvaniĉnika, te zvaniĉnika Sjedinjenih
Ameriĉkih Drţava (SAD) i Evropske unije (EU), vlasti RS-a su u septembru 2016. odrţale referendum,
traţeći podršku javnosti za taj praznik iako je Sud i za referendum presudio da je nezakonit.

U decembru iste godine Narodna skupština RS-a je usvojila Zakon o Danu Republike Srpske, kojim je 9.
januar proglašen sekularnim praznikom, navodeći da će Vlada RS-a odluĉiti kako će taj dan biti
obiljeţavan.

Kada je u martu 2019. Sud presudio da je i taj zakon neustavan, u aprilu su lideri svih vodećih partija
bosanskih Srba potpisali zajedniĉku deklaraciju osuĊujući presudu kao “politiĉki motivisanu”.

MeĊutim, kako je Sud naveo u svom odgovoru BIRN-u, nakon objavljivanja odluke Suda u Službenom
glasniku Bosne i Hercegovine 23. aprila 2019. Republika Srpska je ukinula spornu odredbu u Zakonu o
Danu RS-a.

Kao rezultat toga, ova sudska presuda se više ne raĉuna kao jedna od 15 neizvršenih presuda, ĉak iako su
vlasti RS-a jasno navele da tu odluku neće poštovati.

Neprovedena odluka o Mostaru skoro deceniju stara:

Od 15 neprovedenih sudskih odluka, Drţavni parlament nije implementirao oko šest njih, Federacija Bosne
i Hercegovine nije implementirala dvije, a RS jednu. [Kako je gore navedeno, presuda kojom se Dan RS-a
proglašava neustavnim više se ne raĉuna.]

Preostalih šest neprovedenih odluka odnosi se na kantonalne i općinske vlasti i sudove.

Politiĉki analitiĉar Adnan Huskić kaţe da je ovakvo nepoštivanje odluka Ustavnog suda dio općeg stanja u
BiH, te odraţava neriješeno pitanje vladavine prava u zemlji.

“Politiĉke elite uzurpirale su pravosuĊe i direktni su krivci. Sebe su pozicionirali kao da su iznad zakona. U
tom kontekstu, iluzorno je oĉekivati od tih ljudi da poštuju odluke Ustavnog suda”, kaţe Huskić za BIRN.

“Politika je uzurpirala zakon jer vladavina prava nikada nije uspostavljena u BiH”, dodaje Huskić.

Što se tiĉe pravne prirode sudskih odluka koje nisu sprovedene, osam se odnosi na ocjenjivanje ustavnosti,
a sedam su ţalbe.

Najstarija odluka o ocjenjivanju ustavnosti, i vjerovatno najvaţnija neprovedena presuda, tiĉe se presude o
Gradu Mostaru od 26. novembra 2010. godine.

Njome su odredbe gradskog statuta o izboru gradskih vijećnika proglašene neustavnim i suspendirani su svi
budući izbori u ovom gradu dok se to ne ispravi.

Sud je naloţio Parlamentu BiH da izvrši izmjenu zakona o izborima u tom gradu u roku od šest mjeseci.

Sud je 18. januara 2012. utvrdio da Parlament nije sproveo njegovu odluku unutar propisanog perioda, niti
je to uradio u narednih osam godina.

Političari tek treba da budu pozvani na odgovornost:

Još jedna vaţna neprovedena presuda tiĉe se drţavne obavještajne sluţbe.

84
Sud je 1. juna 2017. ustanovio da neke odredbe Zakona o drţavnoj obavještajnoj i sigurnosnoj sluţbi, koje
se odnose na tajni nadzor, nisu u skladu sa Ustavom.

Naloţio je Drţavnom parlamentu da izmijeni te odredbe u roku od šest mjeseci. Ni to nikada nije uraĊeno.

Vehid Šehić. Izvor: BIRN BiH

Politiĉki analitiĉar Vehid Šehić kaţe kako se sudske odluke ĉesto ne poštuju jer se politiĉari nikada ne
pozovu na odgovornost zbog toga.

“Neke stvari u radu Ustavnog suda treba promijeniti. On mora imati naĉina za provoĊenje svojih odluka
ako druga tijela ne mogu ili neće to da urade”, kaţe Šehić za BIRN.

Iz Suda su za BIRN rekli da im nije poznato da li je ikada iko optuţen zbog neprovoĊenja odluka tog suda.

Jedan od razloga za takvo stanje stvari moţda leţi u ĉinjenici da se teško sloţiti o tome koji zvaniĉnik ili
više njih su odgovorni za provoĊenje sudskih presuda.

Ali neki tvrde da je to samo izgovor. Advokat Vlado Adamović izjavio je za medije da to, ustvari, nije tako.

“Ako provedete sistematiĉnu istragu, znat ćete ko je obavezan da provede odluke (…) i ko bi se mogao
smatrati kriviĉno odgovornim za neizvršenje odluka Ustavnog suda”, rekao je on.

Čak i niži sudovi ignorišu presude:

Još jedan paradoks leţi u ĉinjenici da se presude Ustavnog suda ne provode uvijek ni od strane niţih
sudova, koji su mu podreĊeni.

Općinski sud u Širokom Brijegu i Kantonalni sud u gradu Mostaru odgovorni su za dvije neizvršene
presude.

85
“Odluke MeĊunarodnog suda pravde, MeĊunarodnog kriviĉnog tribunala te Evropskog suda za ljudska
prava ovdje se ne poštuju, tako da ne ĉudi da se ne poštuju ni odluke Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine”, kaţe Šehić.

Malo je naznaka da bi se stvari mogle promijeniti u BiH. U decembru 2019. bilo je deset godina od jedne
od najpoznatijih presuda meĊunarodnih sudova koje se tiĉu Bosne i Hercegovine.

Radi se o presudi Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) u sluĉaju “Sejdić-Finci”, u kom su tuţbu
podnijeli Dervo Sejdić i Jakob Finci.

Oni su se ţalili ECHR-u tvrdeći da bosanskohercegovaĉki Ustav diskriminira njihova ljudska prava jer im
nije dozvoljeno da se kao pripadnici manjina kandiduju za Predsjedništvo BiH.

Prema Ustavu BiH, tri ĉlana Predsjedništva drţave moraju predstavljati tri glavna konstitutivna naroda u
zemlji, odnosno Bošnjake, Hrvate i Srbe.

Tokom 2009. godine ECHR je presudio u njihovu korist. Njihovo je slavlje bilo kratkog vijeka. Deceniju
kasnije, ništa se nije desilo. Propao je svaki pokušaj reforme Ustava u svjetlu te presude. Kao i obiĉno, niko
se ne smatra odgovornim za to.

Koliko je samo jos zlikovaca koji slobodno /h/odaju...

A mogli su šta su htjeli i radili su šta su htjeli.....
ali neduţnim, nevinim,nemoćnim i zarobljenim
U tome su jedino Eroji.
Da siluju,da tuku,da muĉe, da udaraju, da kolju,da ubiju, da te prodaju,da ti rade sve ono što neko normalan
nebi mogao ni u snu usnuti.....
A koliko je bijednih Bošnjaka koji su za sitne pare povukli svoje svjedoĉenje i oslobodili zlikovce....
Ne vjerujem da će sreću i spokoj naći sa tim prljavim i krvavim jadnim parama,izdajniĉkim nikad
halaljenim......
Foĉa 92-95

86
87
88
 Konceptualni bh. umjetnik Almir Dervišević realizovao je novu
umjetničku instalaciju ispred internacionalnog suda pravde u Den Hagu.
Instalacija ima naziv "Embargo 1991-2020".

89
INO: Prošle godine pronaĎeno najmanje nestalih osoba u
BiH
http://detektor.ba/ino-prosle-godine-pronadjeno-najmanje-nestalih-osoba-u-bih/

Autor: Azra HusarićDatum: 20.02.2020

U Bosni i Hercegovini prošle godine je izvršeno ukupno 105 ekshumacija, devet asanacija
terena i ekshumirani su posmrtni ostaci 97 nestalih osoba, što je, prema riječima Marka

90
Jurišića, predsjedavajućeg Kolegija direktora Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine
(INO BiH), najmanji broj pronaĎenih od osnivanja ove institucije.

U BiH se još uvijek traga za 7.478 osoba, a za problem sve manjeg pronalaska grobnica i posmrtnih
ostataka ĉlanovi INO-a BiH kao razlog navode nedostatak politiĉke volje, ali i relevantnih informacija o
lokacijama grobnica, te lošu kadrovsku, materijalnu i tehniĉku opremljenost Instituta.

“Mi smo riješili 80 posto nestalih osoba, što je uspjeh – to je ocjena meĊunarodne organizacije – koji nigdje
u svijetu nije postignut, ali za ovih 7.478 osoba koje još uvijek traţimo, taj rezultat ne predstavlja ništa”,
istakao je Marko Jurišić u obraćanju medijima nakon sastanka Savjetodavnog odbora sa udruţenjima
nestalih osoba u BiH odrţanog u Sarajevu na temu “Postignuća i prioriteti u procesu traţenja nestalih u
BiH”.

On je pozvao sve institucije u BiH, kao i graĊane, da se ukljuĉe i pomognu u rješavanju pitanja nestalih
osoba.

“Mi još uvijek skrivamo informacije o grobnicama jedni od drugih, politiziramo ovaj proces. Institut sam
ne moţe riješiti proces traţenja nestalih osoba uspješno. Treba nam potpora cijelog društva, svih institucija
naše zemlje”, kazao je Jurišić.

INO BiH: Šimun Novaković, Amir Kulaglić, Marko Jurišić. Izvor: BIRN BH
“Savjetodavni odbor je u nekoliko navrata pokretao inicijativu za nabavku tehniĉkih pomagala i specijalno
obuĉenih pasa koji bi nam pomogli u lociranju pojedinaĉnih i masovnih grobnica u kojima se nalaze
posmrtni ostaci naših najmilijih”, rekao je Amir Kulaglić, predsjedavajući Savjetodavnog odbora INO-a.

Kako je kazano, u BiH se traga za dva puta više osoba nego što traţe ostale zemlje bivše Jugoslavije, zbog
ĉega ĉlanovi INO-a BiH “zavide susjednim zemljama na odnosu institucija prema procesu traţenja nestalih
osoba”.

“Zemlje u susjedstvu imaju resurse svojih oruţanih snaga, obavještajne zajednice, georadare, dronove,
obuĉene pse, nisu ograniĉeni proraĉunom kao mi”, kazao je Marko Jurišić.

Medijima je reĉeno i da su ĉlanovi INO-a BiH pokrenuli aktivnosti s okruţnim i kantonalnim tuţilaštvima i
MeĊunarodnim komitetom Crvenog kriţa kako bi se uslovi u mrtvaĉnicama u Sanskom Mostu, Modriĉi i
na gradskim grobljima Sutina “podigli na nivo ljudskog dostojanstva”, dodavši da je ovaj zakljuĉak
donesen nakon obilaska 11 mrtvaĉnica i spomen-kosturnica širom BiH.

91
fb Luca Leone
4h·

“Abbiamo trovato cadaveri ovunque: insepolti riversi per terra, nelle fosse naturali, in crepacci profondi
più di cento metri, nelle gole dei fiumi, nei laghi artificiali, nelle cisterne per la raccolta dell’acqua o di
qualsiasi altro liquido, nelle discariche, nelle miniere”. (Amor Mašović)
“La pace fredda” (libro+DVD, Infinito edizioni, 2020)

92
LA PACE FREDDA: Ogni testimonianza è una vita che parla di sé.
Estratto dell'intervista a Amor Masovic.

93
<<Se vi chiedete perché io, avvocato, figlio di avvocato, fratello di avvocato, mi occupi solo di
recuperare corpi dalle fosse comuni ormai dal lontano 1996, la risposta è che la mia paura dell'oblio,
del dimenticare, è più grande dei dolori che sono costretto a vedere ogni giorno con i miei occhi>>.
<<In alcune fosse comuni relative al genocidio di Srebrenica abbiamo rinvenuto più di mille resti
umani. A Srebrenica, [...] sono state sterminate intere famiglie. [...] Una vittima su dieci è donna. [...]
Ogni venticinque vittime, una è un bambino>>.
<<... raramente riusciamo a restituire alle famiglie e a seppellire un corpo completo. E adesso
mettetevi solo per un attimo nei panni di una donna, madre, sorella, figlia, vittima. Ha seppellito i suoi
cari e al momento del funerale li ha potuti salutare per un'ultima volta. Però tra dieci giorni o tra dieci
mesi, o anche tra dieci anni, noi busseremo ancora alla sua porta per dirle: “Abbiamo trovato anche la
testa... il femore... le coste...” Così è per quasi tutte le donne di Srebrenica. E loro dovranno
ripercorrere tutto quello che pensavano di avere ormai superato. Anche per questo è impossibile per i
sopravvissuti togliersi di dosso gli effetti lunghissimi nel tempo del genocidio di Sebrenica>>.

94
95
96
97
98
99
100
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA

Ovaj spisak je sa presude Momĉilu Mandiću, kao i tekst.

https://www.academia.edu/40320572/P_R_E_S_U_D_A_MOM%C4%8CILU_MANDI%C4
%86U

Aljukić Nedţib sin Šabana, roĊen 1964. godine,

Krajĉin Adil sin Rasima, roĊen 1958. godine,

Nikšić Sejad sin Vehbije, roĊen 1956. godine,

Nikšić Kemo sin Munira, roĊen 1959. godine,

Nikšić Mustafa sin Adema, roĊen 1957. godine,

Šljivo Salko sin Omera, roĊen 1944. godine,

Srnja Salko sin Atifa, roĊen 1965. godine,

Srnja Jusuf sin Mustafe, roĊen 1968. godine,

Srnja Muamer sin Esada, roĊen 1965. godine,

Šljivo Omer sin Salke, roĊen 1967. godine,

Šljivo Hamdo sin Salke, roĊen 1971. godine,

Šošević Sulejman sin Izeta, roĊen 1960. godine,

Zametica Edin sin Avde, roĊen 1968. godine,

Zametica Elveden sin Avde, roĊen 1968. godine,

šalaka Ekrem sin Avde, roĊen 1971. godine,

Balić Edhem sin Šerifa, roĊen 1963. godine,

Bićo Enes sin Mustafe, roĊen 1962. godine,

Šukalo Jasmin sin Šabana, roĊen 1967. godine,

Karović Ramiz sin Muje, roĊen 1961. godine,

Kovaĉević Esad sin Dţemala, roĊen 1963. godine,

Kurtović Nijaz sin Osmana, roĊen 1971. godine,

Kurtović Edin sin Husnije, roĊen 1971. godine,

101
Jahić Bego sin Nurifa, roĊen 1969. godine,

Ĉankušić Derviš sin Naske, roĊen 1940. godine,

Kajgana rasim sin Alije, roĊen 1950. godine,

Borovina Suad sin Edhema, roĊen 1959. godine,

Klapuh Suad sin Sulejmana, roĊen 1964. godine,

Dţelil Alija sin Ramiza, roĊen 1955. godine,

Šoro Esad sin Tahira, roĊen 1955. godine,

Korjenić Husein sin Hajdara, roĊen 1968. godine,

Mujezinović Samir sin Dţemala, roĊen 1971. godine,

Balić Dţemal sin Mehe, roĊen 1937. godine,

Muminović Edib sin Himze, roĊen 1956. godine,

Mušanović Kasim sin Murata, roĊen 1945. godine,

Šoro Izet sin Memije, roĊen 1962. godine,

Mušanović Edhem sin Hasana, roĊen 1955. godine,

Karović Nezir sin Muje, roĊen 1957. godine,

Dţano Ramiz sin Halima, roĊen 1957. godine,

Ĉelik Sulejman sin Uzeira, roĊen 1941. godine,

Šoro Suljo sin Edhema, roĊen 1951. godine,

Muratović Uzeir sin šabana, roĊen 1956. godine,

Srnja Mirsad sin Abdulaha, roĊen 1955. godine,

Šabanović Ferid sin Mušana, roĊen 1958. godine,

Ĉengić Ekrem sin Avde, roĊen 1940. godine,

Malkić Fahrudin sin Nazifa, roĊen 1948. godine,

Kafedţić Ibrahim sin Avde, roĊen 1948. godine,

Dedović Halim sin Hasana, roĊen 1935. godine,

Lagarija Nazif sin Salke, roĊen 1937. godine,

Deleut Murto sin Murata, roĊen 1937. godine,

102
Mulahmetović Šaćir sin Halila, roĊen 1960. godine,

Mulahmetović Šaćir sin Uzeira, roĊen 1960. godine,

Bektović Ramiz sin Mehe, roĊen 1953. godine,

Bektović Samir sin Hilmije, roĊen 1969. godine,

Ćemo Edin sin Mehe, roĊen 1970 godine,

Ćemo Meho sin Saliha, roĊen 1930. godine,

Divović Munib sin Sejmena, roĊen 1961. godine,

Đozo Smail sin Ibre, roĊen 1956. godine,

Dţinić Dţevad sin Hakije, roĊen 1960. godine,

Dţinić Hakija sin Murata, roĊen 1923. godine,

Hambo Atif sin Ibre, roĊen 1937. godine,

Krajĉin Ferid sin Hasana, roĊen 1965. godine,

Krajĉin Hasan sin Huse, roĊen 1932. godine,

Lepir Vejsil sin Ahmeta, roĊen 1958. godine,

Mazić Šaban sin Sulejmena, roĊen 1964. godine,

Mekić Kasim sin Rame, roĊen 1940. godine,

Mekić Vahid sin Šerifa, roĊen 1950. godine,

Mekić Zulfo sin Kasima, roĊen 1967. godine,

Musić Rasim sin Ragiba, roĊen 1964. godine,

Oruĉ Halil sin Muje, roĊen 1926. godine,

Ramić Ramiz sin Himze, roĊen 1962. godine,

Rizvanović Murat sin Alije, roĊen 1932. godine,

Rizvanović Nedţib sin Murata, roĊen 1963. godine,

Subašić Mirsad sin Salke, roĊen 1968. godine,

Subašić Salko sin Halila, roĊen 1947. godine,

Aljukić Šaban sin Smaila, roĊen 1938. godine,

Ahmetspahić Vehid sin Osmana, roĊen 1965. godine,

103
Borovina Ramiza sin Edhema, roĊen 1962. godine,

Ĉaušević Esad sin Bećira, roĊen 1950. godine,

Ĉerimagić Mehmed sin Avde, roĊen 1935. godine,

Ĉerimagić Šefik sin Base, roĊen 1937. godine,

Dedović Ramiz sin Hamida, roĊen 1972. godine,

Hajrić Dţevad sin Dţafera, roĊen 1958. godine,

Isanović Ibrahim sin Fehima, roĊen 1960. godine,

Kobiljar Rasim sin Nedţiba, roĊen 1958. godine,

Kovaĉ Senad sin Edhema, roĊen 1974. godine,

Krkalić Kemal sin Rasima, roĊen 1965. godine,

Kuloglija Salih sin Agana, roĊen 1949. godine,

Matuh Alija sin Muje, roĊen 1969. godine,

Murguz Mujo sin Aziza, roĊen 1962. godine,

Reko Huso sin Hasiba, roĊen 1946. godine,

Salĉinović Nusrete sin Osmana, roĊen 1954. godine,

Softić Zijad sin Muje, roĊen 1964. godine,

Sudar Jasmin sin Mustafe, roĊen 1962. godine,

Suljević Abdulah sin Alije, roĊen 1962. godine,

Šabanović Elvir sin Ferida, roĊen 1974. godine,

Šljivo Mehmedalija sin Hakije, roĊen 1966. godine i

Šoro Enes sin Tahira, roĊen 1975. godine o kojima se do danas ništa ne zna i sa pravom se
moţe pretpostaviti da su isti lišeni ţivota.

ONI SU PREMLAĆENI I UBIJENI

542. Alija Altoka, Hamid “Salem” Biĉo, Abdurahman Ĉankušić, Refik Ĉankušić, Elvedin
“Enko” Ĉedić, Kemal Dţelilović, Ramo Dţendusić, Adil Granov, Mate Ivanĉić, Esad
Kiselica, Halim Konjo, Adil Krajĉin, Mustafa Kuloglija, Fuad Mandţo, Krunoslav Marinović,
Nurko Nišić, Hamid Ramović, Husein Rikalo, Mithat Rikalo, Zaim Rikalo, Ševal Šoro,
Kemal Tulek, Enes Uzunović, Dţemal Vahida, Munib Veiz i Zulfo Veiz umrli su kao
posljedica radnji pripadnika vojske koji su u KP dom dolazili izvana, kao i straţara KP
doma.309

104
TEŠKA PREMLAĆIVANJA

55l. Tokom ljeta l992. godine, prije mjeseca jula, Dţemal Vahida, Enes Uzunović, Aziz
Šahinović i Elvedin Ĉedić teško su premlaćeni od strane straţara KP doma i vojnih policajaca,
nakon ĉega su nekoliko dana proveli u samici. 318

553. Oprilike u junu ili julu l992. godine Kemo ili Kemal Dţelilović,

Halim Konjo, Mustafa Kuloglija, Mithat i Zaim Rikalo i Munib Veiz

prozvani su iz svojih soba kao grupa i odvedeni u upravnu zgradu gdje su ih teško pretukli
straţari KP doma, meĊu kojima su bili Milenko Burilo, Zoran Matović, Dragomir Obrenović,
Rade Vuković i Predrag Stefanović. 320

REMLAĆENI

555. Otprilike u junu ili julu l992. godine Ramo Dţendušić i Nail

Hodţić prozvani su iz svoje sobe i potom su u prizemiju upravne zgrade premlaćeni od strane
straţara KP doma Milenka Burila, Dragomira Obrenovića i drugih neimenovanih pojedinaca.
Ostali zatoĉenici su ĉuli jauke ovih ţrtava. 322

PREMLAĆENI

556. Otprilike u junu ili julu l992. godine Emir Frašto i Husko ili

Husein Rikalo odvedeni su s grupom zatoĉenika u upravnu zgradu gdje su teško pretuĉeni.
Frašto i Rikalo su odvedeni zajedno s Nurkom Nisićem i Esadom Kiselicom. Premlaćivanje
ove ĉetvorice muškaraca trajalo je oko dva sata. 323

PREMLAĆENI

557. Adil Granov je tokom zatoĉeništva, u junu i julu l992. godine, ćesto premlaćivan u
prizemiju upravne zgrade od strane neimenovanih pojedinaca, straţara KP doma i i/ili vojnika
koji nisu pripadali KP domu, ukljuĉujući vojne policajce. Optuţivali su ga da je prije rata
putovao u Njemaĉku da bi nabavio oruţje i da je nelegalno prenosio radio poruke.324

558. Na kraju je Granov odveden i izgubio mu se svaki trag.

325

PREMLAĆENI

559. Jednom prilikom u ljeto l992. godine, Latif Hasanbegović, Aziz Hasković i Halim
Seljanci izvedeni su zajedno i teško premlaćeni od strane dvojice straţara KP doma, Zorana
Matovića i Milenka Burila.

Tukli su ih po cijelom tijelu, ukljuĉujući i tabane, a jedan od straţara je za tu svrhu koristio

palicu za bejzbol. Kao posljedica toga, po povratku u svoju sobu jedva su mogli da se kreću ili
da stoje. 326

105
PREMLAĆENI

560. Otprilike u junu l992. godine, Kemu ili Kemala Isanovića i

mladića po prezimenu Cedić prozvali su jedan vojnik koji nije pripadao KP domu i jedan
straţar KP doma, nakon ĉega su odvedeni i teško premlaćeni. Ostali zatoĉenici jasno su ĉuli
njihove krikove i jauke. Vratili su se oteĉeni i puni modrica. 327

izveden

56l. U septembru l992. godine iz KP doma je izveden Rasim Kajgana i više ga niko nije vidio.
32

PREMLAĆEN

562. Otprilike sredinom juna l992. godine Emir Mandţo je odveden do kapije KP doma i
surovo prebijen. Mandţu su stavili na stolicu, a straţari KP doma ili vojnici koji nisu pripadali
KP domu skinuli su mu cipele i ugurali ruke i noge kroz okvir druge stolice. 329

563. Jedan od glavnih poĉinilaca uzeo je palicu i poĉeo Mandţu udarati po rukama i nogama.
Zoran Vuković iz Jošanice udario ga je vojniĉkom ĉizmom u vilicu i on se onesvijestio. U
ovom premlaćivanju je uĉestvovao je jedan straţar KP doma, Zoran Matović. 330

izveden

564. Asim Mezbur je izveden iz svoje sobe negdje u septembru l992. godine i više ga niko
nije vidio. 331

izveden

565. Mensud Pašović je odveden u ljeto l992. godine i više ga niko nije vidio.332

izveden

566. Nećko Rikalo je izveden otprilike krajem juna ili poĉetkom jula l992. godine i više se
nije vratio. 333

izveden

567. Haso Selimović je izveden i više se nije vratio. 334

izveden

568. Ševal Šoro je odveden i više se nije vratio. 335

Ovaj spisak je sa presude Momĉilu Mandiću.

_____

106
Na ovom spisku nema djeĉaka Arif Rahman od šesnaest godina koji je ubijen...

Na ovome spisku nema Sulejman (Murat) Sujevic roĊen 1941., odveden u grupi sa Edibom
Muminovićem i od tada nikakvog traga...

Ahmo (Asim) Hadţimuratović, 1972. ...

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=231709277183997&set=gm.585820911571103&t
ype=3&theater

FOČANSKA JE TUGA PREGOLEMA

Enver (Tahir) Berber
(1957. - 1992.)
Žrtva GENOCIDA u Foči 1992.
Odveden iz zloglasnog KPD Foča na takozvano BRANJE ŠLJIVA. Nikad nije pronađen.

107
108
109
 Posted on 2 Februara, 2018

Foĉanske GAZIJE – ZLATNI

LJILJANI (foto)
Foĉanske GAZIJE – ZLATNI LJILJANI (foto)
HEROJI Bosne i Hercegovine 1992. – 1995.
iz knjige “Monografija Zlatni Ljiljani i odlikovani pripadnici Armije R BiH 1992. –
1995.”

1. Alibašić (Mujo) Halim

2. Andelija (Ahmet) Mujo
3. Baruĉija (Kasim) Muhamed
4. Baruĉija (Hamid) Šemso
5. Bećirbašić (Mustafa) Rifet
6. Beširević (Mušan) Vahid
7. Bešović (Ejub) Mustafa – Musa
8. Begić (Dţemail) Dţevad – Đilda – voĊa Ţeljinih navijaĉa
9. Ĉaušević (Hadţan) Alija
10. Ĉavrk (Hamid) Husein – komandant prve jedinice PL u BiH
11. Ĉavrk (Safet) Ermin
12. Ĉelik (Zećir) Taib – Tato
13. Ĉelik (Rasim) Esad
14. Ćerimagić (Mehmed) Dţevad
15. Ĉorbo (Alija) Safet
16. Ĉustović (Hakija) Izet
17. Dedović (Šerif) Ibrahim
18. Delić (Mujo) Nedţad

110
19. Dudo (Hamdija) Hamid
20. Durić (Asim) Mehmed
21. Đuderija (Safet) Osman
22. Dţafo (Dţafer) Bajro
23. Dţamalija (Hamid) Enver
24. Dţamalija (Abid) Zijad
25. Dţanko (Fehim) Midhat
26. Hadţiahmetović (Mujo) Hamed
27. Hadţiahmetović (Uzeir) Muris
28. Hajdarević (Suljo) Remzija – Dţo
29. Hanjalić (Zulfo) Dţevad
30. Hanjalić (Ahmet) Zijad – Zakareli
31. Hodţić (Huso) Muradif – Kodţi
32. Hadţiahmetović (Mujo) Nasuf
33. Hubijar (Alija) Ševko
34. Hukara (Omer) Edin
35. Humić (Salem) Hamid
36. Ibrahimović (Sakib) Oliver
37. Jeţ (Dţafer) Began
38. Karahodţa (Nezir) Almir
39. Kavazović (Salko) Mirsad – Mito
40. Klinac (Safet) Nihad
41. Klino (Zulfo) Zahid
42. Kokić (Suljo) Safet
43. Konjo (Ramiz) Hadţan
44. Kopriva (Mujo) Ismet
45. Korjenić (Halil) Munib – Mungos
46. Kovaĉević (Kasim) Šefik – Šefa
47. Kulašević (Ramiz) Fehim
48. Kurtović (Uzeir) Salko
49. Mekić (Vejsil) Himzo
50. Muhović (Mujo) Dţevad
51. Mujić (Muhamed) Fikret
52. Muslić (Muharem) Muhamed – Ćuza
53. Muslim (Nazif) Azim – Ćaza
54. Nezirević (Halil) Muzafer
55. Nikšić (Vehbija) Fahrudin
56. Oţegović (Ahmet) Šefko – Šeks
57. Paĉo (Abid) Sakib
58. Petrović (Ljubomir) Samir
59. Puška (Dţanko) Zijad
60. Saraĉ (Husnija) Uzeir
61. Smajkan (Safet) Dţemal
62. Sokolović (Ibro) Aziz
63. Šehović (Zahid) Enver- komandant Prve slavne mehanizovane brigade
ARBiH

111
64. Šehović (Ramiz) Sead
65. Šorlija (Alija) Sead
66. Tataragić (Hasan) Dţevada
67. Zukobašić (Nuhan) Hazim

112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
izvor:knjiga “Monografija Zlatni Ljiljani i odlikovani pripadnici Armije R BiH
1992. – 1995.”
Monografija Zlatni Ljiljani i odlikovani pripadnici Armije R BiH 1992. – 1995.
325 strana, 10 listova sa tablama, ilustrovana, Zenica, 2000.

priredio:Kenan Saraĉ
fotografije:screenshot/flickr ekranportal13/fb PutnikNamjernik/focanskidani

**********

vidi i ove naslove:

DA SE ZNA I PAMTI ZAUVIJEK
U periodu od 10. do 31. jula 1993. u širem rejonu Proskoka ţivote je dalo 46
boraca 1. foĉanske viteške brigade (82. brdske viteške brigade), a njih 256 je
ranjeno…
_______
…2000 (dvije hiljade) Foĉaka je pod puškom u AR BiH poginulo na ratištima
širom BiH…

Foĉanski heroji – Prva foĉanska viteška brigada

Prva drinska brigada – Oko 750 Bošnjaka sa prostora foĉanske opštine
organiziralo se u Prvu drinsku brigadu koju je krajem
aprila 1992. formirao Zaim Imamović. Borci ove jedinice s ponosom istiĉu
imena istaknutih suboraca:
Midhat Dţanko, Alija Rasim, Omer i Amir Puriš, Pašo Pašalić, Nihad Klinac,
Dţevad Hanjalić, Azem Merkez, Esad Vejo, Murat Dragolj, Munir Šubo, Ahmet
i Husnija Bekan, Jasmin Haznadar, Dţevad Selimović, Emin Osmanspahić,
Dţemail Milatović, Hasan Turĉalo, Zaim Imamović…

150
IZ FOĈE JE 70 PRIPADNIKA ARMIJE RBIH ODLIKOVANO ZLATNIM
LJILJANOM.
DA SE NE ZABORAVI : FOĈA,GREBAK,FOĈANSKA BRIGADA (foto i video)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/19/da-se-ne-zaboravi-
focagrebakfocanska-brigada-foto-i-video/
više tekstova o Foĉanskoj viteškoj brigadi proĉitajte na:
Posts about prva foĉanska brigada written by focanskidani
FOCANSKIDANI.WORDPRESS.COM
https://focanskidani.wordpress.com/category/prva-focanska-brigada/
DA SE NE ZABORAVI : FOĈA,GREBAK,FOĈANSKA BRIGADA (foto i video)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/19/da-se-ne-zaboravi-
focagrebakfocanska-brigada-foto-i-video/
GODIŠNJICE : HEROJI OSLOBODILAĈKOG RATA
https://focanskidani.wordpress.com/2016/07/16/godisnjice-heroji-
oslobodilackog-rata/
Obiljeţena godišnjica bitke na Proskoku
https://focanskidani.wordpress.com/2017/07/15/obiljezena-godisnjica-bitke-na-
proskoku/
Bitka na Proskoku kod Sarajeva
https://focanskidani.wordpress.com/2017/07/08/bitka-na-proskoku-kod-
sarajeva/
ZABORAVLJENI OD SVIH
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/13/zaboravljeni-od-svih/
JULI 1993.: Foĉaci su branili Sarajevo i BiH…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/07/23/juli-1993-focaci-su-branili-
sarajevo-i-bih/
JULI 1993:U ovim danima Foĉaci su branili Sarajevo i BiH…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/07/20/juli-1993u-ovim-danima-focaci-
su-branili-sarajevo-i-bih/
Proskok, 05.08.2016./Odbrana BiH – Igman 2016
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/05/proskok-05-08-2016-odbrana-
bih-igman-2016/
24. GODINE OD BITKE NA PROSKOKU
https://focanskidani.wordpress.com/2017/07/12/24-godine-od-bitke-na-
proskoku/
BITKA ZA BORCE (BITKA ZA IGMAN) : Zašto je na manifestacijama sve
manje boraca ?
https://focanskidani.wordpress.com/2016/06/01/bitka-za-borce-bitka-za-igman-
zasto-je-na-manifestacijama-sve-manje-boraca/
GREBAK : UZ 20. JUBILARNI LJETNI POHOD
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/31/grebak-uz-20-jubilarni-ljetni-
pohod-2016/
GREBAK 1992. – 2017. : 25 GODINA OD FORMIRANJA PRVE FOĈANSKE
VITEŠKE BRIGADE
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/27/grebak-1992-2017-25-godina-
od-formiranja-prve-focanske-viteske-brigade/

151
Na Proskoku uništena spomen ploĉa i zastava
https://focanskidani.wordpress.com/2018/01/17/na-proskoku-unistena-
spomen-ploca-i-zastava/
DA SE PAMTI I NIKAD NE ZABORAVI (foto priĉa)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/08/06/da-se-pamti-i-nikad-ne-
zaboravi-foto-prica/
Grebak izmeĊu jave i sna (foto)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/08/01/grebak-izmedu-jave-i-sna-foto/

Fehim (Ramiz) Kulašević (1957.-1993.)

152
153
154
155
SUDNICE I RASPRAVE
- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

SUDNICE I RASPRAVE
- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

156