Едит и ја

Данас се обично сматра врстом уметности, чак је познат и као „девета уметност“ и
категорише се да припада ликовним, драмским и књижевним врстама уметности. Реч је о
стрипу који је своју експанзију доживео половином претходног века у Америци. Да није
постојала ова врста уметности, Алекса Гајић, српски стрип аутор, илустратор и редитељ
вероватно не би дошао на идеју да обогати домаћу кинематографију са првим анимираним
филмом футуристичке тематике. Ради се о филму „Едит и ја“ који је првобитно требао да
послужи само као редитељев дипломски испит, али је на крају уживао на високом месту у
српској кинематографији као једини у својој врсти. Радња овог анимираног филма
смештена је у футуристиковану престоницу, а временска одредница је 2074. година и
прати девојку Едит Стефановић. Она је студенткиња психологије која волонтерски ради у
истраживачком центру ТДР. Њен посао је да негује Абела, аутистичног математичког
генија, који пошто је записао формулу која обједињује све енергије које се јављају на
Земљи, прекида контакт са спољним светом. Разлог зашто то брине околину је тај јер се
верује да би таквом формулом било могуће израчунати будућност па чак и показати
постојање Бога, а он би самим тим могао постати најмоћнији човек света. Едит бива
заокупирана Абеловим проблемом па самим тим за њу њено школовање постаје споредна
ствар. Она покушава да прибегне алтернативном методу давања испита па тако од свеог
пријатеља купује чип сумњивог порекла који би јој помогао да користећи везу између
свести и подсвести повећа своје интелектуалне способности. Међутим нико ни не слути да
ће чип, пошто Едит стицајем околности види графикон мистериозне формуле, постати
свестан самог себе и почети прво ментално а онда и физички да се развија као Едитина
паралелна личност. У међувремену он је стекао и своје име Еди као и обличје које је
видљиво једино њој, те она постаје предмет исмевања својих пријатеља као
шизофреничарка и лудак. Ово представља само увертиру и повод за развијање фабуле која
је веома ретка за наше просторе јер је рађена у маниру светских анимираних филмова. Као
естетски узор за стварање овог филма биле си јапанске аниме које имају карактеристичну
стилизацију покрета, али много више у овом филму преовладава сама аутентичност
ликовног израза самог аутора. Са чињеницом да је радња смештена у будућности, задатак
илустратора је био и да се постигне фуруристичност у илустрацији, која је била
инспирисана брзином, технологијом и индустријализацијом целог света. Начин на који је
овај филм стекао своју аутентичност је комбинација новина у кинематографији и нечега
што нас са првом речју асоцира на реч филм, а то су субјективно нека од најмоћнијих
имена српског филма и позоришта. Зато је посебна пажња посвећена је синхронизацији на
чијој реализацији су радила велика имена српског глумишта. Гласове су ликовима, између
осталих, позајмили Небојша Глоговац, Петар Краљ, Сека Саблић, Срђан Тодоровић, Борис
Миливојевић и Никола Ђуричко. Ова имена сама по себи купују интересовање
популације, поготово када је реч о томе да су ова уметничка дела серијски малобројно
произвођена и ретка у нашој кинематографији.