Андријана Штрбачки IV-1

Митровачка гимназија

Сремска Митровица

ментор: Наташа Недимовић

Паметан полако иде, али брзо дође

Када бих као мала кретала на спавање, проводила бих читаву вечност молећи своје
родитеље да ми испричају причу за лаку ноћ. Унапред знајући која ми је омиљена,
махинално би узимали баш ту сликовницу и отварали баш ону страну на којој се налазила
басна о зецу и корњачи. Једва бих дочекала да поново чујем како је зец у трци коју је
водио са корњачом легао да одмори схвативши да она нема никакве шансе у трци са
њим. Пуцала сам од задовољства када бих чула како је зец тргавши се из слатког сна
угледао корњачу која је тада већ била увелико близу циља. Одлазила бих на спавање са
одушевљењем и клањањем корњачи која је уз помоћ своје упорности надмудрила зеца.

Годинама касније била бих фасцинирана самом басном, топлином и начином на који су
ми је моји тада уморни родитељи преносили. Подстакнута стрпљењем, уметношћу и
љубави моје мајке која ми је свакога пута испунила моју жељу, привукла ме је
креативност коју људски ум има за стварањем прича о фиктивним ситуацијама. Желећи
да се бавим послом ширења сопствене креативности на друге људе схватила сам да то
баш и није бајка са срећним крајем. Свакодневно постајемо сведоци да уметност постаје
све мањи предмет људске заинтересованости. Често враћајући се из парка у коме бих
провела неколико сати уживајући у писању пролазила бих поред књижара чије полице као
да би се сваке ноћи саме од себе пуниле књигама новопечених уметника. Шарени
наслови били су пуни празних страница које као да су за једнократну употребу. Са
књигама, множиле би се полице и корице са презименима од којих ни једно није било
моје. Штанцали би се потписи већ познатих лица, али не оних који били су познати
књижевности него свакодневној жутој штампи и хипнотисаној маси која клечи испред
малих екрана. Та ситуација би ме демотивисала и све више гушила моју креативност.

С времена на време у мојој глави би се после много година појављивала моја прва и
омиљена Езопова басна о зецу и корњачи. Схвативши да свака басна може имати и
пренесено значење на нашу свакодневницу, дошла сам до закључка да људи могу да
постигну успех само ако су спори, али постојани у послу који раде. Савремени свет је
место журбе, стреса и напетости. Он постаје толико материјалистички да сви желе да
направе брзу зараду преваром, па чак и под условом да одбаце питање истине,
искрености, пријатељства и љубави. За то се међутим не може рећи да је прави пут ка
успеху. Човек који покуша да пронађе пречице до успеха, на крају само може да залута у
слепу улицу. Зец је пребрз и прави велике скокове, али такође и воли удобност, луксуз и
незаслужени одмор. Првобитни успех може да га учини хировитим и претерано
безбрижним. Корњача је спора, али постојана. Она је безизражајна, домишљата и верује
да константни рад и упорност воде до циља који представља остварење дуго сниваног
сна. То је такође била и тајна њене победе у трци. Слично томе, у нашем свакодневном
животу човек који се превише поноси тиме што је паметан може заиста да изгуби животну
трку.

На крају свега, схватила сам да је онај ко је доследан, пажљив, озбиљан и упоран у

својим циљевима у стању да уради све и да је можда баш то разлог што ће се баш мој
наслов за почетак појавити у излогу једне скромне књижаре у некој од малих уличица
главног града моје државе.