Посланица Колошонима 4

Увод:

Колоса је био мањи град у Фригији, налазио се на важном саобраћајном потезу-Од Милета и
Ефеса водио је ка Кападокији, Киликији и Сирији; око 15 километра од Колесе се налазила
Кападокија (центар целе области), а око 35 километара од Колесе се налазио Јераполис,познат по
изворима вреле воде; Колоса међутим, још увек није добољно истражена;Поћецима Хришћанства
у Колоси нема пуно података.Оснивач цркве је био Епафрас,а сам апостол је никада није
посетио.Вероватно је Омисим био из Коласе.Може се претпоставити да је црква у Коласи
неговала интензивно контакте са црквом у Леодимији.О каснијој судбини ове цркве нема
података.

Структура текста

Садржи формалне карактеристике аутентичних Павлових посланица:?!,захваљивање у

промијуму и завршавају се уобичајеним елементима.Захваљивање обухвата израз апостолове
заступничке молитве за адресате која се прелива у христолошку химну,које се заузимају
богословске позиције против лажних учитеља,који угрожавају заједницу.А истовремено се
излаже дубље разумевање сотиролошких импликација личности Исуса Христа.

Повод за писање

Скретање пажње рецијентима на лажно учење које прети да их угрози у њиховом верском
убеђењу.Централна тема јесте подсећање адресата на потенцијал слободе који обитава у
Христу.Прецизан опис колошке Философије у Новозаветној науци представља један од најтежих
проблема.У том погледу су изнете многе хипотезе од којих ниједна није наишла на општу
сагласност.Учење које побија заступа придржавање конкретних прописа и баш они помажу при
идентификовању противника.Ти противници су заступали апстиненцију од јела и пића,давања
значања одређеним данима,понизно служење анђелима.Нејасно да ли ти противница захтевају
обрезање а анђеле сматрају елементима света.Такође постоји нејасноћа у вези са терминима
Философија и мудрост.Оно што лажно учење обећава је ирелевантно,пошто поред и изнад
Христа не постоје друге силе.Припадност Христу нешто што ће се тек открити током Његовог
другог доласка.У Христу творевина,у смислу ослобођења,задобија нову динамику и крштени
хришћани свој идентитет да граде у тој слободи и живе у њој.
 Предање у интегрисаном тексту

Христолошка химна која је највероватно традиционални текст које је аутор обрадио путем
неколико интервенција.Химна је дводелна: Тематизује,пре преегзистентног Христа у
стварању свету а потом помирење путем, на крсту страдалог и васкрслог Христа која има
космолошку повлаку униварзалну димензију.У првом делу Христос заузима место мудрости
херменистичког јудејства,квалитет текста није оспораван.

Време и место настанка

ако се сматра аутентичном: Узима се претпостављено заточеништво у Риму око 58.-69. године или
пак у Ефесу.Ако се сматра неаутентичном: Узима се период Павлове смрти и настанка Ефеса,дакле
70.-80. година у Малој Азији,конкретно Ефесу у случају Тимотејевог ауторства датира се 54.-55.
година.Не може са сигурношћу рећи да је Павле написао ову посланицу,али се не могу одредити ни
алтернативе.Већина сматра да је посланица настала непосредно после Павлове смрти,од стране
непознатог апостоловог ученика који је хтео да побије философију која се појавила у хришћанском
заједницама у Малој Азији.Други пак сматрају да је Павле још за живота неком од својих ученика
дао за писање посланице.Ауторство Павла се оспорава помоћу стилских теолошких аргумената, а у
прилог том иду личне белешке и поздрави.

Адресати

Црквена заједница претежно састављена од Хришћана и многобожца.

.
11. Прва Тимотеју); Друга Тимотеју,Посланица Титу
Увод:
Ове три посланице су биле упућене блиским сарадницима апостола Павла-Тимотеју и
Титу.Црквено-пастирска философија која прожима посланице дала је повод да се у 18.
веку Подведу под назив Пастирске посланице у смислу да се апостол Павле обраћа
пастирима заједнице.
Тимотеј:
Најмлађи и најближи сарадник апостола Павла.Наводи се као аутор
(СОЛ,2КОР,ФИЛ,ФЛМ), а и у прескриптима Кол и 2Сол тако да се може
претпоставити да је био познат заједницама о којим Павле пише.Био је први
хришћанин из многобожтва.Хришћанство је примио захваљујући Павловој
проповеди.Пратио је Павла од поћетка његовог мисионарског деловања у
Европи.Коначно је апостол у Тимотејевој личности успео да нађе сарадника кога је
узалуд тражио у Сили и Варнави.Тежио је дочарао колику је улогу Тимотеј одиграо у у
апостоловом мисионарском и општем црквеном ангажовању. Он није био само Павлов
пратилац,неко и особа од поверења.Павле га је често слао на путу локалне цркве из
разних разлога.Тимотеј је дакле био и Павлов званични посланик и представник.Павле
га често пореди са собом што се догађа са Тимотејем после Павлове смрти,није нам
познато.Може се претпоставити да је деловао на пољу црквеног живота.У сваком
случају постаје незабораван сарадник и миљеник апостола Павла.
Тит:
Хришћанин из многобоштва и Павлов обраћеник.Павле наводи да га је повео са собом
на апостолски сабор у Јерусалиму и да се њихова сарадња наставила и касније.У
историји цркве је остао упамћен као велики сакупљивач новчане помоћи за сиромашне
у Јудеји.Испуњавајући све услове за бављење овим делом,он је постао најзначајнија
личност у овој важној ствари цркве апостолске епохе.Његова путовања су била од
велике важности за комуникацију у раном хришћанству јер је био хришћанин из
многобоштва кога су поштовали у Антиохији,одатле је могао да делује као посредних
између Павла и хришћанске заједнице.Карактеристично је да Лука у Делима не наводи
Тита.
Структура текста:
Прва Тимотеју и Титу су карактеристичне по томе што Павле својим ученицима даје
упутства и савете за руковођење заједницом.Пошто је сам апостол тренутно или пак
стално одсутан.Ови степени се доносе на очување црквене праксе,предате од
апостола,и исправном понашању носилаца служби и верника,као и на побијање
одређених противника.У посланици Првој Тимотеју се локална заједница схвата по
моделу породичног савеза,куће или дома.Друга Тимотеју тематизује однос апостола и
његовог ученика у тренутку када апостол иде у сусрет смрти.Апостол жели да учитељи
своје завршање,сигуран да долазе времена јереси и прогона.Друга Тимотеју
представља једну врсту духовног тестамента у форми писма,док су Прва Тимотеју и
Титу блиске службено-писменим инструкцијама од стране владара оног доба.
Повод писања:
Посланице представљају,заправо реакцију на нову црквену ситуацију у којој Павлов
апостолски ауторитет одлази са историјске сцене.Павле се представља као аутентични
чувар благе вести све до Христовог јављања.Као пример оправданог грешника и зарад
Јеванђеља страдајућег учитеља.Јеванђеље као завештање се,имајући у виду сами
одлазак апостола из живота,поверава Тимотеју и Титу као одговорним Павловим -
-ученицима,они су прототипи старатеља заједнице,модели и узори у погледу етичких
аспекта.Поруке Јеванђеља за пастирске посланице је, у основи карактеристична следећа
црквена ситуација: унутрашњи поредак у цркви се манифестују кроз такозвану
каталоге подобности и у заједници се појављују лажни учитељи и погрешне
праксе,које се понекад третирају као знаци последњих времена, а понекад пак актуелна
реалност.Тит и Тимотеј треба себе,у првој линији,да сматрају посредницима здравог
учења који се требају супротставити лажним учитељима.
Предања интегрисања у тексту
Аутентичне Павлове посланице Прва Коринћанима и Римљанима,инструкције које се
односе на епископе,ђаконе,презвитере и удовице вероватно потичу из неке старије
традиције, мада остаје нејасно да ли је та традиција била усмена или писмена.
Литерални интегритет текста: неоспорен
Време и место настанка: постоје предлози,по питању времена настанка који се крећу
од 100.-140. године. Као место настанка узима се као место да је то био највероватније
Рим,мада постоје и мишљења по којима су посланице настале у Ефесу у Малој Азији.
Аутор: када говоримо о пастирским посланицама ми не говоримо о
дефетеропавловским,већ чак о притопопавловим списима.Аргументи који се наводи у
прилог постпавловског порекла Пастирских посланица су формулисани још у 19. веку:
1. Касно су посведочене у црквеној традицији(Тек у 3-4 век)
2.У погледу од вокабулара и списа Паст. Се упадљиво разликују од аутентичних,чак и
дефтеропавлових списа
3.Конкретно ситуација претпостављено у посланицама.Павле у Риму,Тимотеј у
Ефесу,Тит у Коринту не може се интегрисати у општу слику Павлових путовања из
Дела Апостолских и аутентичних посланица
4. Начин на који се Тимотеј и Тит заветују да се боре против лажних учитеља је у
супротности са оним што знамо о начину Павловог супротстављања противницима.
5.Функционално празниковање конкретник одговорности установљених црквених
слижби указује на време касније од доба апостола Павла-На основу свега овога може се
сматрати да је аутор Пастир непозанти репрезент Павловске школе