Pubertet, klimaks i starost pod istim

krovom: Ovako živi POLA SRBIJE, a

o ovim stvarima NIKOM NE
GOVORE
04.12.2017. 07:07

Ukoliko uveliko gazite 5. deceniju života i imate roditelje, još uvek ste dete. U par crta
pokušaću da vam dam smernice kako da preživite to osetljivo razdoblje. Njihovo, ne
vaše.
 UKOLIKO SU VAM RODITELJI JOŠ UVEK NA NOGAMA, SHVATITE KOLIKO STE
SREĆNI I - GRLITE IHFOTO: PROFIMEDIA

Vi ste u svojim najboljim godinama. Deca su vam pubertetlije a vi puni snage da

okrenete svet. Da ne biste previše bili opušteni i uljuljkani u lep život, priroda se
potrudila da u kompletu idu dečiji pubertet, vaš klimaks i starost vaših roditelja. Kažu da
dobijamo onoliko zadataka koliko možemo da ispunimo, pa ovim putem molim tog ko
daje životne zadatke, da malo promeni kriterijume, jer ova tri stresa mnogo teško idu
zajedno.
Osvrnućemo se na par najčešćih slučajeva.

1) Sa mužem i decom živite sa vašim roditeljima koji su prešli 70 godina

Primećujete koliko se menjaju od jutra do večeri, kada se već posle 12 sati raznoraznih
poslova dovučete kući. Prvo što morate da shvatite jeste da su oni potpuno drugačiji nego
što su bili pre 3, 10 ili 30 godina.

Ne poredite ih, ni u sebi ni na glas, sa onim što pamtite, već prihvatite činjenicu da su
ostarili. Ne mogu da hodaju kao pre, da govore i misle kao pre, da kuvaju kao pre i štošta
ne mogu na račun onoga što su sve mogli nekad. U početku, biće vam teško da prihvatite
da svi starimo i menjamo se. Činiće vam se da ste juče decu izveli iz pelena, a već sutra
ćete kupovati one za odrasle. Razumite ih da im nije lako, da se stide svoje starosti i
nemoći.
Ma koliko strašno vam to izgleda, naviknite se da više nikad neće to biti ona
našminkana i brza mama i tata koji preskoči zidić iz mesta, a po loptu se popne na
krov kuće. Prihvatite njihove limite i ne očekujte čuda.
Ukoliko su još uvek na nogama i sposobni da se brinu o sebi, skapirajte koliko ste srećni i
grlite ih. Mirisaće čudno, na starost, na smrt, ali i dalje su vaši roditelji. Grlite ih kad god
naprave nešto čega se stide, a biće toga. Grlite ih kao što ste grlili svoju decu kada se
sama popnu uz stepenice ili ne promaše nošu, pojedu celu punjenu papriku ili se sete gde
su ostavili loptu za kojom plaču. Vrlo je slično i jednako zahteva vaše strpljenje. Mogu
da se ubrljaju kada jedu, ispolivaju jer im se ruke tresu, možete da nađete kesu makarona
u zamrzivaču a luk u kupatilu... Samo iskulirajte, isto kao da su u pitanju lutke ili autići,
odnesite na svoje mesto i ne pravite dramu.
Objasnite im da se "ne primaju" na pozive za prezentacije, za besplatne masaže i
laboratorijske nalaze. Čak i tada postoji mogućnost da se, krijući od vas, odazovu
pozivu za predstavljanje najnovije linije posteljine od dlake tibetanske koze, odu i vrate
se sa gomilom skupih budalaština. Dišite duboko, ukoliko su potrošili svoju mukom
stečenu ušteđevinu. Mirnim tonom im objasnite da ubuduće samo kažu da je njihova
ćerka advokat i da će se javiti tim divnim ljudima čim pre. Podsetite ih da ne otvaraju
vrata nikome ko ne zna lozinku, da ne biste u kući zatekli nepoznate ljude (uključujući i
familiju iz Sombora, ili bar neke koji se predstavljaju tako).
VI STE NA PRAGU PETE DECENIJE, DECA U PUBERTETU, RODITELJI SATRI:
SHVATITE DA STE TAMPON-ZONAFOTO: PROFIMEDIA

2) Bez muža, ali sa decom živite sa svojim starim roditeljima

Osvestite da ste tampon-zona između mladosti i starosti i kupite čepove za uši. Jedni
će da puste muziku glasno, drugi će da gledaju fudbalsku utakmicu ili predsednikov
govor i slušaju na maksimumu. Vi ćete da ogluvite a, zatim, da šiznete. Da biste to
sprečili, naučite da kroz uši propuštate informacije selektivno. Kada se, ipak, nađete u
situaciji da nemate kud, samo grlite ukućane. U svim ostalim situacijama, neko će da se
oseti uvređenim i počne da plače iz samo njemu znanih razloga. Grljenje je oprobana
terapija.
Najviše grlite sebe. Selektivna uhopropusnost spasiće vaš nervni sistem taman toliko da
možete da funkcionišete na sva tri posla koje radite. Nađite vreme za sebe, kaže
popularna psihologija. Ja kažem, nađite nekoga da vas grli ili vam se obraduje, makar to
bilo napušteno štene ispred zgrade. Svakome treba neko za ljubav. Zapisujte sve što vam
padne na pamet, od spiska za nabavku do spiska koje lekove ko pije. Sklonite tepihe,
pragove, sve ono što može da im oteža kretanje.
Ako su vaši roditelji bolesni, sami i ne mogu da se staraju o sebi, mogu samo da vam
poželim mnogo snage, ljubavi i strpljenja. Ne zaboravite da su oni vas učili da hodate,
držite kašiku, pevate, da živite i budete to što ste danas. Volite ih, iako više ne liče na
sebe. Pitajte ih o njihovom detinjstvu i mladosti, nisu uvek bili stari. I grlite, strašno puno
ih grlite. Jednom ćete ući u dom i oni više neće biti tu, da vas iz pameti pomere kada vas
pitaju gde idete i kada ćete da se vratite i zašto ne nosite kapu a na groblju duva košava.
Duže izdanje ovog teksta, kao i još mnogo zanimljivih kolumni Sanje Ciganović, čeka
vas na sajtu umdrumiostalo.
Sanja Ciganović, umdrumiostalo.blogspot.rs