1

OPTEREĆENJA
10/24/2019
 Dejstva na konstrukcije u zgradarstvu
2

 sopstvena težina i stalna opterećenja (g)

 korisno opterećenje – (i)

 sneg – (s)

 vetar – (w)

 temperatura – (t)

 seizmika – (e)

10/24/2019
 Klasifikacija dejstava u zgradarstvu
3

Prostorna Referentni
Dejstvo Klasifikacija Vrsta Priroda
promena standard
Sopstvena
težina i stalno stalno - G direktno statičko nepokretno EN 1991-1-1
opterećenje
Korisno
promenljivo - Q direktno kvazi-statičko slobodno EN 1991-1-1
opterećenje
promenljivo - Q
Sneg direktno statičko nepokretno EN 1991-1-3
ili incidentno - A

statičko/ nepokretno
Vetar promenljivo - Q direktno EN 1991-1-4
dinamičko /slobodno

Temperatura promenljivo - Q indirektno statičko slobodno EN 1991-1-5

10/24/2019
Seizmika incidentno - A direktno dinamičko slobodno EN 1998-1
 Sopstvena težina konstrukcije i stalna opterećenja
4

 Sopstvena težina konstrukcije, težina

nekonstrukcijskih elemenata i fiksne opreme
koja je stalno prisutna u objektu - stalna dejstva
(G).
 Sopstvena težina elelementa konstrukcije
određuje se na osnovu nominalnih dimenzija
elementa i zapreminske težine materijala od
kojeg je izrađen.

10/24/2019
 Korisno opterećenje u zgradarstvu
5

 Dejstva koja potiču od prisustva ljudi i inventara unutar

objekta - promenljiva dejstva (Q).
 Površinska, linijska ili koncentrisana optećenja.
 Intenzitet opterećenja se propisuje u zavisnosti od namene
objekta, ili njegovog dela, SRPS EN 1991-1-1:
 stambene, društvene, trgovačke i administrativne površine
(kategorije A, B, C i D),
 površine za skladištenje i industrijske aktivnosti
(kategorija E),
 garaže i saobraćajne površine (kategorije F i G),
 krovovi (kategorije H, I i K).
10/24/2019
 Korisna opterećenja za stambene, društvene, trgovačke i
administrativne površine u zgradama
6

qk Qk
Kat. Opis Primeri
kN/m2 kN
A Površine za domaće i A: Sobe u stambenim zgradama i kućama; spavaće sobe i 2,0 2,0
stambene aktivnosti odeljenja u bolnicama; spavaće sobe u hotelima i prenoćištima; 2,51)
kuhinje i toaleti.
B Površine za kancelarije B: 3,0 4,5
C Površine, na kojima je C1: Površine sa stolovima 3,0 4,0
moguće okupljanje ljudi Površine u školama, kafeima, restoranima, trpezarijama,
(izuzev površina čitaonicama, salama za prijeme.
kategorija A, B i D) C2: Površine sa nepokretnim sedištima 4,0 4,0
Površine u crkvama, pozorištima ili bioskopima, konferencijskim
salama, učionicama, salama za skupove, čekaonicama.
C3: Površine bez prepreka za kretanje ljudi 5,0 4,0
Površine u muzejima, izložbenim prostorijama, kao i pristupne
površine u javnim i administrativnim zgradama, hotelima,
bolnicama, predvorjima železničkih stanica.
C4: Površine sa mogućim fizičkim aktivnostima 5,0 7,0
Plesne dvorane, gimnastičke sale, pozornice.
C5: Površine osetljive na veliko okupljanje ljudi 5,0 4,5
Koncertne dvorane, sportske dvorane uključujući tribine, terase i
pristupne površine, kao i železničke platforme
D Prodajne površine D1: Površine u maloprodajnim radnjama 10/24/2019 4,0 4,0
D2: Površine u robnim kućama 5,0 7,0
 Redukcija korisnog opterećenja kod elemenata međuspratnih
konstrukcija sa velikom pripadajućom površinom i višespratnih zgrada
7

10 0,6
 A  0,5   1  n  0,7 
A n
Koeficijenti redukcije korisnog opterećenja (za ψ0=0,7)
10/24/2019
 Korisna opterećenja na površinama za skladištenje i idustrijsku
namenu
8

qk Qk
Kategorija Opis Primeri
kN/m2 kN
E E1: Površine na kojima se Površine za skladištenje, 7,5 7,0
nagomilavaju dobra, uključujući uljučujući skladuštenje knjiga
i pristupne površine. i drugih dokumenata.
E2: Površine za industrijsku U skladu sa konkretnim - -
namenu procesom proizvodnje u
saglasnosti sa investitorom.

Dejstva usled kranova ili teške pokretne mašinske opreme

treba da se odrede u skladu sa standardom SRPS EN 1991-3.

10/24/2019
 Dejstva na saobraćajnim površinama i parkinzima
9

qk Qk a
Kat. Opis Primeri
kN/m2 kN mm
Saobraćajne površine i parkinzi za laka garaže, površine za 2,5 20 100
F vozila (bruto težine do 30 kN, sa manje parkiranje,
od 8 sedišta neuključujući vozača)
Saobraćajne površine i parkinzi za prilazi, dostavne zone, 5,0 90 200
srednje teška vozila (bruto težine od 30 pristupni putevi za
G do 160 kN) vatrogasna vozila
(bruto težine do 160
kN)

 Jednako podeljeno opterećenje

qk i jednoosovinsko
koncentrisano opterećenje Qk
deluju istovremeno!
10/24/2019
 Opterećenje krovova
10

 Kategorija H: krovovi koji su neprohodni,

izuzev za redovno održavanje i popravku.
 Kategorija I: krovovi koji su pristupačni (ravni)
i koji se koriste u okviru jedne od kategorija
površina A, B, C ili D.
 Kategorija K: krovovi sa posebnom namenom
(heliodromi).
Korisno opterećenje na krovovima ne kombinuje
se sa dejstvom snega!

10/24/2019
 Korisna opterećenja na neprohodnim krovovima
11

qk Qk
Kategorija Opis Primeri
kN/m2 kN
H Nepristupačni krovovi neprohodni krovovi, kosi krovovi 0,4 1,0

10/24/2019
 Dejstva snega
12

 Promenljivo, nepokretno dejstvo, statičke

prirode (Q).
 Razmatra se u svim stalnim i prolaznim
proračunskim situacijama.
 Kada postoji opasnost od izuzetnih snežnih
padavina ili nagomilavanja snega, dejstvo
snega se tretira kao incidentno dejstvo (A).

10/24/2019
 Dejstva snega
13

 Osnov za proračun je karakteristična vrednost

dejstva snega na tlo sk, data na kartama u okviru
nacionalnog priloga za teritoriju zemlje.
sk=1,0 kN/m2
 U slučaju izuzetnih snežnih padavina koristi se
proračunska vrednost izuzetnog opterećenja od
snega na tlo sAd
s Ad  C esl sk
 Cesl koeficijent za izuzetna dejstva snega, prema
preporukma EN Cesl = 2. 10/24/2019
14

10/24/2019
 Dispozicije opterećenja od snega na krovovima
15

 Za stalne i prolazne proračunske situacije:

s   i C e C t sk
 Za incidentne proračunske situacije usled
snežnih padavina velikog intenziteta:
s  i C e C t s Ad
 Za incidentne proračunske situacije usled
snežnih nanosa (nagomilavanja snega):
s   i sk
10/24/2019
 Termički koeficijent Ct
16

 Mogućnost smanjenja opterećenja od snega

na krovovima sa krovnim pokrivačem niske
termičke provodljivosti (> 1 W/m2K), koje
je posledica topljenja snega.
 U opštem slučaju Ct = 1,0.

10/24/2019
 Koeficijent izloženosti Ce
17

Topografija Opis Ce
Ravničarski tereni bez prepreka, izloženi sa svih strana, sa ili
Izložena
bez malih zaklona koje pružaju teren, viši građevinski objekti 0,8
vetru
ili drveće
Situacije kada usled dejstva vetra nema značajnog uklanjanja
Uobičajena snega sa građevinskih objekata zbog terena, drugih 1,0
građevinskih objekata ili drveća
Slučajevi kod kojih je razmatrani građevinski objekat znatno
Zaklonjena niži od okolnog terena, ili je okružen visokim drvećem ili 1,2
višim građevinskim objektima.

10/24/2019
 Koeficijent oblika krova i
18

0o    30o
 1=0,8
 2=0,8+0,8  / 30
10/24/2019
 Nagomilavanje snega
19

2  s  w
za   15  s  0
za  > 15  s  1b1 /(2Ls )
b1  b2  h
w  
2h sk
0,8  w  4,0

Ls  2h 5 m  Ls  15 m
 = 2,0 kN/m2
10/24/2019
 Dejstva vetra
20

 Osnov za određivanje dejstava vetra je

fundamentalna osnovna brzina vetra vb,0 .
 Desetominutna srednja brzina vetra sa
verovatnoćom prekoračenja 0,02 (povratni
period od 50 godina), merena na visini od 10 m
iznad ravnog otvorenog terena kategorije II.
 Vrednosti fundamentalnih osnovnih brzina vetra
za teritoriju zemlje treba da budu date u okviru
Nacionalnog priloga uz standard SRPS EN 1991-
1-4.
10/24/2019
21

10/24/2019
 Osnovna brzina vetra vb
22

 Osnovna brzina vetra vb uzima u obzir pravac

delovanja vetra i njegov sezonski karakter.
 Proizvod fundamentalne brzine vetra,
koeficijenata pravca i keoficijenta sezonskog
delovanja:
vb  C dir C season vb,0

 U opštem slučaju koeficijenti Cdir i Cseason imaju

vrednost 1,0.

10/24/2019
 Srednja brzina vetra vm(z)
23

 Srednja (prosečna) brzina vetra vm(z) uzima u obzir

hrapavost terena cr(z), topografiju terena co(z) i referentnu
visinu z iznad terena:
vm z   cr z  co z  v b

Kategorija 0 Kategorija I Kategorija II

10/24/2019
Kategorija III Kategorija IV
 Kategorije i parametri terena
24

z0 zmin kr cr(zmin)
Kategorija terena
[m] [m] [-] [-]
0 Mora ili obalna područja izložena otvorenom
0,003 1 0,156 0,906
moru
I Jezera ili ravničarske površine sa zanemarljivom
0,01 1 0,170 0,782
vegetacijom, bez prepreka
II Površine sa niskom vegetacijom, kao što je trava
i izolovanim preprekama (drveće, zgrade) na 0,05 2 0,190 0,701
razmacima od najmanje 20 visina prepreke
III Površine ravnomerno prekrivene vegetacijom ili
zgradama, ili sa izolovanim preprekama na
0,3 5 0,215 0,606
razmacima od najviše 20 visina prepreke (sela,
prigradske oblasti, šume)
IV Površine, na kojima je bar 15% površine
prekriveno zgradama, čija prosečna visina 1,0 10 0,234 0,540
prelazi 15 m
z0 i zmin su parametri hrapavosti terena
zmax = 200 m - maksimalna razmatrana visina profila vetra

10/24/2019
 Koeficijent hrapavosti cr(z)
25

 z 
 Za zmin < z  zmax = 200 m c r z   kr ln  
 z0 

 z min 
 Za z  zmin c r z   c r z min   kr ln 
 z0 

0 ,07 0 ,07
 z0   z 
 Koeficijent terena: kr  0,19  
  0,19  0 
 z0,II   0,05 

10/24/2019
 Koeficijent topografije terena co(z)
26

 Postupak proračuna može biti definisan u

Nacionalnom prilogu ili se može koristiti
postupak prikazan u Aneksu A standarda SRPS
EN 1991-1-4.
 Ako topografija ne utiče na povećanje brzine
vetra može se usvojiti vrednost 1,0.

10/24/2019
 Pritisak vetra
27

 Osnovni pritisak vetra qb

1 2
qb   vb
2
 Udarni pritisak vetra qp(z)
1 2
qp z   1  7I v z   vm z   ce z  qb
2

10/24/2019
 Intezitet turbilencije Iv(z) i koeficijent izloženosti ce(z)
28

 za zmin < z  zmax

kI
Iv z  
co z  lnz / z0 
 za z < zmin
I v z   I v z min 

 kI koeficijent turbulencije (preporuka EN kI =1,0)

qp z   kI  2 2
ce z    1  7 k
 r ln z / z 0 0 z 
 c 2
qb  co z  lnz / z0 
10/24/2019
 Referentna visina zs za različite tipove objekata
29

h h
z s  0,6 h  zmin z s  h1   zmin z s  h1   zmin
2 2

10/24/2019
 Spoljašnje i unutrašnje dejstvo vetra - konvencija znaka
30

 Pritiskujuće (pozitivno) dejstvo vetra

 Sišuće (negativno) dejstvo vetra

10/24/2019
 Pritisak vetra
31

 Spoljašnji pritisak vetra

we  qp ze  c pe
 Unutrašnji pritisak vetra
wi  qp zi  c pi
qp(z) udarni pritisak vetra na referentnoj visini z,
cpe koeficijent spoljašnjeg pritiska,
cpi koeficijent unutrašnjeg pritiska.
 Unutrašnji pritisak vetra je značajan kod objekata sa velikim
otvorima (hangari, nadstrešnice) gde je, po pravilu,
dominantno sišuće dejstvo vetra na unutrašnje površine.
10/24/2019
 Koeficijenti pritiska za zgrade
32

EN 1991-1-4 daje vrednosti koeficijenta spoljašnjeg

(cpe) i unutrašnjeg (cpi) pritiska za sledeće objekte u
zgradarstvu:
 vertikalne zidove zgrada pravougaone osnove,

 ravne krovove,

 jednovodne krovove,

 dvovodne krovove,

 krovove na četiri vode,

 testeraste (šed) krovove,

 kružno cilindrične krovove,

 nadstrešnice. 10/24/2019
 Zone vetra za vrtikalne zidove
33

10/24/2019
 Koeficijenti spoljašnjeg pritiska za vertikalne zidove
zgrada pravougaone osnove
34

Zona A B C D E
h/d cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

5 -1,2 -1,4 -0,8 -1,1 -0,5 +0,8 +1,0 -0,7

1 -1,2 -1,4 -0,8 -1,1 -0,5 +0,8 +1,0 -0,5
 0,25 -1,2 -1,4 -0,8 -1,1 -0,5 +0,7 +1,0 -0,3

10/24/2019
 Zone vetra za dvovodne krovove
35

10/24/2019
 Koeficijenti spoljašnjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za = 0°
36

Zona za pravac vetra  = 0

Ugao F G H I J
 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

- 45O -0,6 -0,6 -0,8 -0,7 -1,0 -1,5

- 30O -1,1 -2,0 -0,8 -1,5 -0,8 -0,6 -0,8 -1,4
- 15O -2,5 -2,8 -1,3 -2,0 -0,9 -1,2 -0,5 -0,7 -1,2
+0,2 +0,2
- 5O -2,3 -2,5 -1,2 -2,0 -0,8 -1,2
-0,6 -0,6
-1,7 -2,5 -1,2 -2,0 -0,6 -1,2 +0,2
5O -0,6
+0,0 +0,0 +0,0 -0,6
-0,9 -2,0 -0,8 -1,5 -0,3 -0,4 -1,0 -1,5
15O
+0,2 +0,2 +0,2 +0,0 +0,0 +0,0
-0,5 -1,5 -0,5 -1,5 -0,2 -0,4 -0,5
30O
+0,7 +0,7 +0,4 +0,0 +0,0
-0,0 -0,0 -0,0 -0,2 -0,3
45O
+0,7 +0,7 +0,6 +0,0 +0,0
60O +0,7 +0,7 +0,7 -0,2 -0,3
75O +0,8 +0,8 +0,8 -0,2 -0,3
10/24/2019
 Koeficijenti spoljašnjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za = 90°
37

Zona za pravac vetra  = 90

Ugao F G H I
nagiba cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1
krova


-45O -1,4 -2,0 -1,2 -2,0 -1,0 -1,3 -0,9 -1,2

-30O -1,5 -2,1 -1,2 -2,0 -1,0 -1,3 -0,9 -1,2
-15O -1,9 -2,5 -1,2 -2,0 -0,8 -1,2 -0,8 -1,2
-5O -1,8 -2,5 -1,2 -2,0 -0,7 -1,2 -0,6 -1,2
5O -1,6 -2,2 -1,3 -2,0 -0,7 -1,2 -0,6
15O -1,3 -2,0 -1,3 -2,0 -0,6 -1,2 -0,5
30O -1,1 -1,5 -1,4 -2,0 -0,8 -1,2 -0,5
45O -1,1 -1,5 -1,4 -2,0 -0,9 -1,2 -0,5
60O -1,1 -1,5 -1,2 -2,0 -0,8 -1,0 -0,5
75O -1,1 -1,5 -1,2 -2,0 -0,8 -1,0 -0,5

10/24/2019
 Koeficijent unutrašnjeg pritiska cpi
38

 Zavisi od broja i veličine otvora i njihovog

rasporeda na različitim stranama (fasadama)
zgrade.
 Ukoliko ne postoje precizniji podaci o otvorima
na objektu, koji su neophodni da bi se tačno
odredila vrednost koeficijenta  mogu da se
usvoje sledeće vrednosti koeficijenta
unutrašnjeg pritiska:
cpi = +0,2 i cpi = -0,3
10/24/2019
 Sile (opterećenje) usled dejstva vetra
39

 Spoljašnje opterećenje vetra

Fw,e  cscd  c pe qp ze  Aref
 Unutrašnje opterećenje vetra
Fw ,i   c pi qp z i  Aref
 Sile trenja
Ftr  c tr qp ze  Atr
 Aref referentna površina razmatranog elementa.
 ctr koeficijent trenja (od 0,01 za glatke do 0,04 za vrlo
hrapave površine),
 Atr površina na kojoj se razmatra trenje.
10/24/2019
 Koeficijent konstrukcije cscd
40
 Uzima u obzir dinamički odgovor konstrukcije.
 Kod objekata koji nisu osetljivi na dinamičke pobude može se
usvojiti da je cscd = 1,0. Ovo pojednostavljenje proračuna može da
se primeni u sledećim slučajevima:
 za zgrade visine do 15,0 m,
 za fasadne i krovne elemente sa sopstvenom frekvencijom većom
od 5 Hz (što je uglavnom ispunjeno za raspone manje od 3,0 m),
 za ramovske konstrukcije zgrada sa nosećim zidovima, visine do
100 m, kod kojih je h < 4d, gda je h visina, a d dužina zgrade u
pravcu delovanja vetra,
 za dimnjake kružnog preseka čija je visina manja od 60,0 m i 6,5d
gde je d prečnik dimnjaka.
 U svim ostalim slučajevima neophodno je da se sprovede preciznija
analiza i odrede tačne vrednosti koeficijenta konstrukcije cscd.

10/24/2019
 Dejstva usled temperaturnih promena
41

 Do promene temperature u elementima

konstrukcije dolazi usled dnevnih i sezonskih
kolebanja temperature vazduha, ili promene
unutrašnje temperature u objektima, u odnosu na
temperaturu prilikom izvođenja konstrukcije (T0).
 Intenzitet termičkih uticaja zavisi od lokalnih
klimatskih uslova, orijentacije objekta, njegove mase
i završne obrade, kao i od termičke izolacije, režima
grejanja, hlađenja i ventilacije kod klimatizovanih
objekata.
10/24/2019
 Dejstva usled temperaturnih promena
42

 Temperaturne promene izazivaju pomeranja

(deformacije) elemenata konstrukcije i
posledično (ukoliko su pomeranja sprečena ili
ograničena) pojavu naprezanja u njima.
 Termička dejstva su promenljiva, indirektna

dejstva (Q).

10/24/2019
 Deformacije elemenata konstrukcije usled nejednakog zagrevanja
43

10/24/2019
 Dejstva usled temperaturnih promena
44

 Komponente:
 Tu ravnomerna promena temperature u osi elementa
 TMy linearna promena temperature po širini preseka
 TMz linearna promena temperature po visini preseka
 TE nelinearna promena temperature u poprečnom preseku

10/24/2019
 Ravnomerna promena temperature
45

Tu  T  T0
 T prosečna temperatura u elementu konstrukcije u zimskoj ili
letnjoj sezoni,
 T0 početna (inicijalna) temperatura, temperatura pri
izvođenju (montaži) objekta, ili prilikom sprečavanja
slobodnog dilatiranja elementa
 Vrednost početne temperature može da bude definisana u
Nacionalnom aneksu. EN preporučuje da se usvoji: T0 = 10 C.

10/24/2019
46

10/24/2019
 Ravnomerna promena temperature
47

 Generalno, prosečna
temperatura u elementu
konstrukcije T treba da se
odredi za zimski i letnji period
na osnovu temperaturnog
dijagrama. Kod višeslojnih,
sendvič elemenata za
temperaturu T se usvaja
prosečna temperatura sloja koji
se razmatra.
10/24/2019
 Ravnomerna promena temperature
48

 Kada se elementi konstrukcije nalaze u

unutrašnjoj sredini može se ustvojiti da je
temperatura T jednaka temperaturi unutrašnje
sredine, T=Tin.
 Kada je konstrukcija, u spoljašnjoj sredini usvaja
se da je temperatura T jednaka temperaturi
spoljašnje sredine, T=Tout.

10/24/2019
 Indikativne temperature unutrašnje sredine Tin
49

Sezona Tin
Leto T1 = 20 C
Zima T2 = 25 C
U tabeli su date preporučene vrednosti temperatura T1 i T2. Vrednosti
ovih temperatura mogu da budu definisane u Nacionalnom aneksu.

10/24/2019
 Indikativne temperature spoljašnje sredine Tout za zgrade iznad nivoa tla
50

Sezona Uticaj apsorpcije sunčevih zraka Tout

Relativna 0,5 - sjajne, svetle površine Tmax + T3
absorptivnost u
Leto 0,7 - svetle površine Tmax + T4
funkciji boje
površine 0,9 - tamne površine Tmax + T5
Zima Tmin
Vrednosti maksimalne i minimalne temperature vazduha u hladu Tmax i Tmin, kao i
temperaturni uticaji sunčevog zračenja T3, T4 i T5, mogu da se definišu u Nacionalnom
aneksu. Ako nema raspoloživih podataka, za područja između 45oN i 55oN severne
geografske širine Evrokod preporučuje sledeće vrednosti:
za površine okrenute na severo-istok:
T3 = 0 C T4 = 2 C T5 = 4 C
za horizontalne površine i površine okrenute na jugo-zapad:
T3 = 18 C T4 = 30 C T5 = 42 C

10/24/2019
 Dejstva usled kranova
51

10/24/2019
 Dejstva usled kranova
52

U toku kretanja krana javlja se niz međusobno

zavisnih pokretnih sila koje deluju u:
 vertikalnom, gravitacionom pravcu (sopstvena
težina dizalice, kolica i tereta),
 horizontalnom, poprečnom pravcu (usled
ubrzanja ili kočenja kolica, ekscentričnog
dizanja tereta, udara kolica u odbojnik i
nepravilnosti staze),
 horizontalnom, podužnom pravcu (usled
ubrzanja ili kočenja krana, ekscentričnog
dizanja tereta, udara krana u odbojnik).
10/24/2019
 Klasifikacija dejstava usled kranova
53

Promenljiva dejstva (Q):

 promenljiva vertikalna opterećenja usled sopstvene
težine krana, kolica i tereta koji se diže,
 promenljiva horizontalna opterećenja usled
ubrzanja, kočenja ili zakošenja krana pri kretanju.
Incidentna dejstva (A):
 opterećenja izazvana udarom krana u odbojnik ili

iznenadnim ispuštanjem tereta.

10/24/2019
 Klasifikacija dejstava usled kranova
54

 Promenljive vrednosti dejstava sadrže

dinamičku komponentu usled inercijalnih sila
ili vibracija koje se javljaju pri kretanju krana.
 Promenljive vrednosti dejstava predstavljaju
proizvod karakteristične, statičke vrednosti
opterećenja i dinamičkog koeficijenta čija
vrednost zavisi od režima rada dizalice.
𝐹𝜑,𝑘 = 𝜑𝑖 𝐹𝑘

10/24/2019
 Grupe opterećenja i dinamički koeficijenti za određivanje
karakterističnih vrednosti dejstava
55

Grupe opterećenja
Probno Incidentno
Simbol Granična stanja nosivosti
opt. opterećenje
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Sopstvena težina krana Qc φ1 φ1 1 φ4 φ4 φ4 1 φ1 1 1
Težina tereta koji se diže Qh φ2 φ3 - φ4 φ4 φ4 η1) - 1 1
Ubrzanje krana HL, HT φ5 φ5 φ5 φ5 - - - φ5 - -
Zakošenje krana Hs - - - - 1 - - - - -
Ubrzanje ili kočenje kolica ili
HT3 - - - - - 1 - - - -
uređaja za podizanje tereta
Vetar pri eksploataciji Fw* 1 1 1 1 1 - - 1 - -
Probno opterećenje QT - - - - - - - φ6 - -
Sila usled udara u odbojnik HB - - - - - - - - φ7 -
Sila usled naginjanja tereta HTA - - - - - - - - - 1
1) η
prporcionalni deo tereta koji se diže, a koji ostaje nakon uklanjanja korisnog opterećenja i nije
uračunat u sopstvenu težinu 10/24/2019
 Vertikalna opterećenja
56

 Definišu se parovima koncentrisanih sila na

mestima točkova dizalice.
 Razmatraju se pojedinačna karakteristična
dejstva usled sopstvene težine krana, kolica
i tereta koji se diže.

10/24/2019
 Vertikalna opterećenja - oznake
57

 Qh,nom – težina tereta koji se diže;

 Qr,min – minimalna sila po točku neopterećenog krana;
 Qr,(min) – odgovarajuća minimalna sila po točku
neopterećenog krana;
 ΣQr,min – suma minimalnih sila;
 ΣQr,(min) - suma odgovarajućih minimalnih sila;
 Qr,max – maksimalna sila po točku opterećenog krana;
 Qr,(max) – odgovarajuća maksimalna sila po točku
opterećenog krana;
 ΣQr,max - suma maksimalnih sila;
 ΣQr,(max) - suma odgovarajućih maksimalnih sila. 10/24/2019
 Šema opterećenja opterećenog krana za dobijanje maksimalnih
uticaja
58

Maksimalni pritisak točka Qr,max - na kuki je obešen maksimalni

teret Qh,nom, a kolica su u najbližem mogućem položaju
posmatranoj kranskoj stazi emin. Na suprotnoj kranskoj stazi
određuje se odgovarajući pritisak točka Qr,(max).

10/24/2019
 Šema opterećenja neopterećenog krana za dobijanje
minimalnih uticaja
59

Minimalni pritisak točka Qr,min - na kuki nema tereta, a kolica

su najbližem mogućem položaju uz suprotnu kransku stazu. Na
suprotnoj kranskoj stazi određuje se odgovarajući pritisak
točka Qr,(min).

10/24/2019
 Horizontalna opterećenja
60

 Horizontalne sile usled ubrzanja ili kočenja

krana,
 horizontalne sile usled ubrzanja ili kočenja
kolica,
 horizontalne sile usled zakošenja krana,
 horizontalne sile usled udara krana u odbojnik,
 horizontalne sile usled udara kolica u odbojnik.

10/24/2019
 Podužne horizontalne sile usled ubrzanja i kočenja krana
61

1
𝐻L,i = 𝜑5 𝐾
𝑛r

 K – pogonska sila
 nr – broj šina (kranskih nosača)
 φ5 – dinamički koeficijent
10/24/2019
 Poprečne horizontalne sile usled ubrzanja i kočenja krana
62

𝑀
𝐻T,1 = 𝜑5 𝜉2
𝑎
𝑀
𝐻T,2 = 𝜑5 𝜉1
𝑎

10/24/2019
 Podužne i poprečne horizontalne sile usled zakošenja krana
63

𝐻S,1,j,L = 𝑓𝜆S,1,j,L ෍ 𝑄r

𝐻S,2,j,L = 𝑓𝜆S,2,j,L ෍ 𝑄r

𝐻S,1,j,T = 𝑓𝜆S,1,j,T ෍ 𝑄r

𝐻S,2,j,T = 𝑓𝜆S,2,j,T ෍ 𝑄r

 i – oznaka za redni broj šine

 j – oznaka za par točkova
 f – faktor koji zavisi od ugla zakošenja α
 λS,i,j,K – faktor sile 10/24/2019
 Seizmička dejstva
64

 Građevinske konstrukcije se projektuju tako da

se sa odgovarajućim stepenom verovatnoće
mogu suprotstaviti projektnom zemljotresu koji
se određuje na osnovu određenog povratnog
perioda (T), što zapravo znači da se apsolutna
zaštita od seizmičkih uticaja ne može ostvariti.

10/24/2019
 Seizmička dejstva
65

U seizmičkim područjima konstrukcije moraju da

budu projektovane i izvedene na takav način da se:
 spreči rušenje objekta,

 ograniče njegova oštećenja.

Proračunsko seizmičko dejstvo se izražava preko:

 referentnog seizmičkog dejstva koje se određuje na
osnovu verovatnoće prekoračenja u periodu od 50
godina PNCR, ili povratnog perioda TNCR,
 faktora značaja γI koji uzima u obzir razlike u nivou
pouzdanosti za različite kategorije objekata.
10/24/2019
 Preporučene vrednosti faktora značaja γI
66

Klasa
Opis objekta I
značaja
Zgrade manjeg značaja sa stanovišta bezbednosti, na primer
I 0,8
poljoprivredni objekti.
II Obične zgrade, koje ne pripadaju ni jednoj drugoj klasi. 1,0
Zgrade čija seizmička otpornost je važna sa stanovišta posledica loma,
III 1,2
kao što su škole, hale za okupljanje ljudi, kulturne institucije...
Zgrade čiji integritet u toku zemljotresa je od vitalnog značaja za civilnu
IV 1,4
zaštitu, na primer bolnice, vatrogasne stanice, elektrane,...
Klase značaja I, II i III ili IV približno odgovaraju klasama prema posledicama CC1, CC2 i
CC3, koje su definisane u Evrokodu 0 (SRPS EN 1990).
Referentna vrednost je I =1,0 (klasa značaj II, odnosno klasa pouzdanosti RC2).

10/24/2019
 Verovatnoća prekoračenja i povratni period
67

 Vrednosti PNCR ili TNCR mogu da se definišu u

Nacionalnom aneksu, a EN preporučuje sledeće
vrednosti: PNCR = 10% u 50 godina i TNCR = 475
godina.
 Seizmičko dejstvo, koje se uzima pri analizi koja
se odnosi na „zahteve ograničenja oštećenja“,
ima verovatnoću prekoračenja PDLR u 10 godina i
povratni period TDLR. Preporučene vrednosti su
PDLR = 10% i TDLR = 95 godina.
10/24/2019
 Proračunsko ubrzanje tla
68

 Evrokod 8 seizmički hazard opisuje preko

vrednosti referentnog maksimalnog ubrzanja tla
agR za tlo kategorije A:
a g   I a gR

 Horizontalno zemljotresno dejstvo se opisuje sa

dve ortogonalne komponente koje su
međusobno nezavisne.

10/24/2019
 Horizontalni elastični spektar odgovora
69

 Definiše kao
složena funkcija
koja se sastoji iz
četiri segmenta,
dva linearna i po
jednog
hiperboličnog i
paraboličnog.

10/24/2019
 Elastičani spektar odgovora ubrzanja tla Se(T)
70

T period vibracija linearnog sistema sa

jednim stepenom slobode,
  T  Ag projektno ubrzanje tla za tlo tipa A
a g S 1  2,5  1 0  T  TB (ag = I·agR),
  TB 
 TB donja granica perioda u oblasti sa
2,5 a g S  TB  T  TC konstantnim spektralnim ubrzanjem,

S e T    TC gornja granica perioda u oblasti sa
2,5 a S   TC  TC  T  TD
konstantnim spektralnim ubrzanjem,
g TD vrednost perioda koja definiše
 T 
 početak oblasti spektra sa konstantnim
2,5 a S   TC TD  TD  T  4s odgovorom pomeranja u spektru,
g
 2
 T  S faktor tla,
 faktor korekcije prigušenja ( =1,0 za
standardno viskozno prigušenje od
5%).

10/24/2019
 Vrednosti parametara koji opisuju elastičnan spektar odgovora
71

Kategorija S TB (s) TC (s) TD (s)

tla Tip 1 Tip 2 Tip 1 Tip 2 Tip 1 Tip 2 Tip 1 Tip 2
A 1,0 1,0 0,15 0,05 0,4 0,25 2,0 1,2
B 1,2 1,35 0,15 0,05 0,5 0,25 2,0 1,2
C 1,15 1,5 0,20 0,10 0,6 0,25 2,0 1,2
D 1,35 1,8 0,20 0,10 0,8 0,30 2,0 1,2
E 1,4 1,6 0,15 0,05 0,5 0,25 2,0 1,2

10/24/2019
 Proračunski spektar za elastičnu analizu
72

 U proračunu se koristi se elastična analiza zasnovana na spektru

odgovora koji je redukovan u odnosu na elastični spektar,
uzimajući pri tome u obzir kapacitet konstrukcije za disipaciju
energije kroz duktilno ponašanje njenih elemenata i/ili veza.
 Ovakav spektar se naziva proračunski spektar, a redukcija se
ostvaruje uvođenjem faktora ponašanja q.
 Preko faktora ponašanja q se aproksimativno definiše odnos
seizmičkih sila koje bi delovale na konstrukciju u slučaju da je
njen odgovor u potpunosti elastičan, sa 5% relativnog
viskoznog prigušenja i sila koje mogu da se koriste u analizi sa
uobičajenim linerano elastičnim modelom, a da se pri tome
obezbeđuje zadovoljavajući odgovor konstrukcije.
10/24/2019
 Proračunski spektar Sd(T) za horizontalne komponente seizmičkog dejsta
73

  2 T  2,5 2 
a g S      0  T  TB
  3 TB  q 3 
 2,5
 ag S TB  T  TC
 q
S d T   
 2,5 a S  TC    a TC  T  TD
 q g T  g

 2,5 a S  TC TD    a TD  T
 q g  T2  g

Faktor donje granice horizontalnog projektnog spektra  može da se
definiše u Nacionalnom prilogu, a EN preporučuje  = 0,2.

10/24/2019
 Seizmička analiza čeličnih konstrukcija u zgradarstvu
74

Nisko-disipativno ponašanje konstrukcije

 Elastična globalna analiza, bez uzimanja u obzir
značajnog nelinearnog ponašanja materijala.
 Gornja granica vrednosti faktora ponašanja q ima
vrednost između 1,5 i 2.
Disipativno ponašanje konstrukcije
 Uzima se u obzir sposobnost pojedinih delova

konstrukcije (disipativnih zona) da se efektima

zemljotresa suprotstave neelastičim ponašanjem.
10/24/2019
 Klase duktilnosti konstrukcije i vrednosti faktora ponašanja
75

Klasa duktilnosti Faktor ponašanja

Koncept projektovanja
konstrukcije q
Nisko disipativno Niska
≤ 1,5 – 2,0
ponašanje konstrukcije (Ductility Class Low - DCL)
≤4
Srednja
i ograničen
(Ductility Class Medium -
vrednostima iz
Disipativno ponašanje DCM)
tabele na slajdu 69
konstrukcije
ograničen samo
Visoka
vrednostima iz
(Ductility Class High - DCH)
tabele slajdu 69
Preporučena vrednost gornje granice faktora ponašanja za nisko disipativno
ponašanje iznosi q = 1,5. Nacionalni prilog svake zemlje može dati ograničenja
za izbor koncepta projektovanja i klase duktilnosti koja su dopuštena u toj
zemlji.
10/24/2019
 Gornje granice referentnih vrednosti faktora ponašanja za konstrukcije
koje su regularne po visini
76

Klasa duktilnosti
Tip konstrukcije
DCM DCH
a) Okviri otporni na momente savijanja 4 5 u/ 1
b) Okviri sa centričnim spregovima:
Dijagonalni spregovi 4 4
V-spregovi 2 2,5
c) Okviri sa ekscentričnim spregovima 4 5 u/ 1
d) Obrnute pendel konstrukcije 2 2 u/ 1
e) Konstrukcije sa betonskim jezgrima ili zidovima važe pravila za AB
konstrukcije
f) Okviri otporni na momente savijanja sa centričnim
4 4 u/ 1
spregovima
g) Okviri otporni na momente savijanja sa ispunom:
Betonska ili zidana ispuna nepovezana sa okvirom 2 2
Povezana armirano-betonska ispuna važe posebna pravila (EC8 C7)
Ispuna izolovana od okvira otpornog na momente savijanja 4 5 u/ 1

10/24/2019
 Kriterijumi konstrukcijske regularnosti
77

Klasifikacija se vrši u osnovi objekta i po njegovoj

visini:
 konstrukcijski regularne (pravilne),

 konstrukcijski neregularne (nepravilne).

Utiče na:
 izbor modela konstrukcije (ravanski, ili
prostorni),
 izbor metode analize,

 vrednost faktora ponašanja q.

10/24/2019
 Regularnost u osnovi
78

 Rasporeda mase i konstrukcija zgrade mora da bude približno simetrična u

osnovi u odnosu na dve ortogonalne ose.
 Konfiguracija u osnovi mora da bude kompaktna, odnosno svaka tavanica
mora da bude ograničena sa poligonalnom konveksnom linijom. Ako postoje
uvlačenja (sažimanja) u osnovi (uvlačenja uglova ili ivica), regularnost u
osnovi još uvek može da se smatra da je zadovoljena, pod uslovom da ova
uvlačenja u osnovi ne utiču na horizontalnu krutost tavanice i da, za svako
uvlačenje, površina između konture tavanice i konveksne poligonalne linije
koja obuhvata tavanicu ne prelazi 5% od površine tavanice.
 Krutost tavanice u svojoj ravni mora da bude dovoljno velika u poređenju sa
bočnom krutošću vertikalnih nosećih elemenata, tako da deformacija tavanice
ima mali uticaj na raspodelu sila između vertikalnih nosećih elemenata.
 Vitkost zgrade u osnovi  = Lmax/Lmin ne sme da bude veća od 4, gde su Lmax i
Lmin veća i manja dimenzija u osnovi zgrade, merene u ortogonalnim pravcima.

10/24/2019
 Regularnost u osnovi
79

 Na svakom spratu i svakom razmatranom pravcu x i y,

konstrukcijski ekscentricitet ео i torzioni radijus r moraju da
ispune uslov:
eox  0,30 rx rx  ls
 eox rastojanje između centra krutosti i centra mase, mereno u
pravcu x ose, koja je upravna na pravac za koji se vrši analiza,
 rx kvadratni koren iz odnosa torzione i bočne krutosti u y
pravcu ("torzioni radijus"),
 ls radijus inercije mase tavanice (kvadratni koren iz odnosa
polarnog momenta inercije mase tavanice u odnosu na
vertikalnu osu u centru mase i mase tavanice).
10/24/2019
 Regularna po visini
80

 Svi elementi koji obezbeđuju noseći sistem za bočna dejstva,

kao što su jezgra, konstrukcijski zidovi ili okviri, moraju da se
prostiru bez prekida od temelja do vrha zgrade ili, ako
postoje uvlačenja na različitim visinama, onda do vrha
relevantne zone zgrade;
 Horizontalne krutosti i mase pojedinačnih spratova, moraju
da budu konstantne, ili da se postepeno smanjuju bez naglih
promena, od osnove pa do vrha posmatrane zgrade.
 Kod zgrada okvirnih sistema odnos stvarne spratne nosivosti
prema zahtevanoj nosivosti ne sme neproporcionalno da se
razlikuje između susednih spratova.

10/24/2019
 Regularna po visini
81

postepeno simetrično sužavanje sužavanje je iznad 0,15H

sužavanje je ispod 0,15H postepeno nesimetrično sužavanje

10/24/2019
 Koeficijenti kombinacije za promenljiva dejstva
82

 Inercijalni efekti projektnog seizmičkog dejsta moraju da

se izračunaju uzimajući u obzir masu koja je posledica
gravitacionih opterećenja (stalnih i promenljivih) koja se
javljaju u sledećoj kombinaciji dejstava:
n
 Gk   E ,i Qk ,i
i
 Koeficijenti kombinacije E,i uzimaju u obzir verovatnoću
da opterećenja Qk,i nisu prisutna na celoj konstrukciji
tokom zemljotresa.
E ,i    2.i
10/24/2019
 Preporučene vrednosti parametra φ za proračun ΨE,i
83

Vrsta promenljivog
Sprat φ
dejstva
Kategorije A-C Krovovi 1,0
Spratovi sa povezanim sadržajima 0,8
Spratovi sa nezavisnim sadržajem 0,5
Kategorije D-F i arhive 1,0

10/24/2019
 Izbor metode analize konstrukcije
84

Dva tipa linearno-elastične analize:

 metoda ekvivalentnih bočnih sila koja može da

se koristi samo za zgrade koje zadovoljavaju

određene uslove,
 multimodalna spektralna analiza, koja može da

se primenjuje za sve tipove zgrada.

10/24/2019
 Metoda ekvivalentnih bočnih sila
85

Može se primeniti kod zgrada koje se mogu analizirati sa dva ravanska modela, a
čiji odgovor ne zavisi bitno od uticaja viših svojstvenih oblika slobodnih vibracija.
Sledeći uslovi treba da budu ispunjeni:
 osnovni periodi slobodnih vibracija T1 za oba glavna pravca su manji od:

 4TC
T1  
2,0 s
 ispunjen je kriterijum regularnosti po visini.
Ukupna horizontalna seizmička sila u osnovi Fb za svaki horizontalan pravac za
koji se zgrada analizira, treba da se odredi prema sledećem izrazu:

Fb  S d T1  M 
 Sd(T1)ordinata projektnog spektra za period T1,
 T1 osnovni period slobodnih vibracija za posmatrani horizontalan pravac,
 M ukupna masa zgrade iznad temelja, ili iznad vrha krutog podruma,
 λ korekcioni faktor, čija je vrednost jednaka 0,85 ako je T1≤2TC i zgrada
ima više od dva sprata, dok je 1,0 u svim drugim slučajevima.
10/24/2019
 Preraspodela ukupne seizmičke sile Fb
86

si mi
Fi  Fb n
 s j mj
j 1

 Fi horizontalna sila koja deluje u nivou i-te tavanice;

 Fb ukupna seizmička sila u osnovi zgrade;
 si i sj amplitude pomeranja masa mi i mj u
osnovnom (prvom) tonu vibracija u razmatranom
horizontalnom pravcu;
 mi i m j odgovarajuće spratne mase.

10/24/2019
 Uprošćen postupak za raspodelu ukupne seizmičke sile Fb
87

zi mi
Fi  Fb n
 z j mj
j 1

10/24/2019
 Slučajni torzioni efekti
88

 Sa namerom da se uzmu u obzir nepouzdanosti u položaju masa i u prostornoj varijaciji

seizmičkih kretanja, izračunati položaj centra mase svake tavanice i mora da se posmatra kao
premešten iz svog nominalnog položaja za dodatni slučajni ekscentricitet u svakom pravcu:
eai   0, 05 Li
eai slučajni ekscentricitet spratne mase i u odnosu na nominalni položaj centra mase, koji
se primenjuje u istom smeru za sve spratove,
Li dimenzija tavanice upravno na pravac seizmičkog dejstva.
 Ako su horizontalna krutost i masa simetrično raspoređeni u osnovi zgrade i ako slučajni
ekscentricitet nije uzet u obzir nekim tačnijim postupkom, slučajni torzioni efekti mogu da se
uzmu u obzir tako što se uticaji u pojedinim nosećim elementima pomnože sa faktorom , koji
je dat sa: x
  1  0, 6
Le
x rastojanje posmatranog nosećeg elementa od centra mase zgrade u osnovi, mereno
upravno na pravac zemljotresnog dejstva koje se analizira,
Le rastojanje između dva međusobno najudaljenija noseća elementa u osnovi, mereno
upravno na pravac zemljotresnog dejstva koje se analizira.
10/24/2019
 Kombinacije opterećenja za ULS
89

 Stalne i prolazne
  G , j Gk , j   P P   Q ,1Qk ,1    Q ,i 0,i Qk ,i
j 1 i 1

 Incidentne proračunske situacije

 Gk , j  P  Ad  ( 1,1 ili  2,1 )Qk ,1   2,i Qk ,i

j 1 i 1

 Seizmičke kombinacije

 Gk , j  P  AEd   2,i Qk ,i
j 1 i 1
10/24/2019
 Određivanje proračunskih vrednosti uticaja od dejstava
90
Stalne i
Stalna dejstva Promenljiva dejstva
prolazne
proračunske
nepovoljna povoljna dominantno ostala
situacije
 Gj,sup G kj,sup  Gj,inf G kj,inf  Q,1 Q k,1  Q,i  0,i Q k,i

1,35  Gkj ,sup  1,00  Gkj ,inf  1,50 Qk ,1  1,50  0 ,i Qk ,i

j 1 j 1 i 1

ili alternativno
 Gj,sup G kj,sup  Gj,inf G kj,inf  Q,1  0,1 Q k,1  Q,i  0,i Q k,i

 Gj,sup G kj,sup  Gj,inf G kj,inf  Q,1Q k,1  Q,i  0,i Q k,i

1,35  Gkj ,sup  1,00  Gkj ,inf  1,50 0 ,1Qk ,1  1,50  0 ,i Qk ,i

j 1 j 1 i 1

0,85  1,35  Gkj ,sup  1,00  Gkj ,inf  1,50 Qk ,1  1,50  0 ,i Qk ,i

j 1 j 1 i 1

Kao proračunska vrednost se usvaja nepovoljnija vrednost dobijena iz prethodna dva

izraza!
Evrokod preporučuje sledeće vrednosti parcijalnih koeficijenata:
 G,sup = 1,35  Q,1 =  Q,i = 1,50 (za nepovoljne uticaje)
 G,inf = 1,00  Q,1 =  Q,i = 0,00 (za povoljne uticaje) 10/24/2019
 = 0,85
 Preporučene vrednosti parcijalnih koeficijenata za proračun kranskih
nosača prema EN 1991-3:2006
91

Proračunske situacije
Dejstva Oznaka
Stalne i prolazne Incidentne
Stalna dejstva usled krana
nepovoljna  G sup 1,35 1,00
povoljnja  G inf 1,00 1,00
Promenljiva dejstva usled krana
nepovoljnja  Q sup 1,35 1,00
povoljna  Q inf
sa kranom 1,00 1,00
bez krana 0,00 0,00
Ostala promenjljiva dejstva Q
nepovoljnja 1,50 1,00
povoljna 0,00 0,00
Incidentna dejstva A 1,00

10/24/2019
 Preporučene vrednosti koeficijenata i za konstrukcije u
zgradarstvu
92

Dejstvo 0 1 2
Korisna opterećenja (SRPS EN 1991-1-1)
Kategorija A: Prostorije za domaćinstvo i stanovanje 0,7 0,5 0,3
Kategorija B: Kancelarijske prostorije 0,7 0,5 0,3
Kategorija C: Prostorije za okupljanje ljudi 0,7 0,7 0,6
Kategorija D: Trgovačke prostorije 0,7 0,7 0,6
Kategorija E: Skladišne prostorije 1,0 0,9 0,8
Kategorija F: Saobraćajne površine, težina vozila ≤ 30 kN 0,7 0,7 0,6
Kategorija G: Saobraćajne površine, 30 kN < težina vozila ≤ 160 kN 0,7 0,5 0,3
Kategorija H: Krovovi 0 0 0
Opterećenja od snega (SRPS EN 1991-1-3)
Finska, Island, Norveška, Švedska 0,7 0,5 0,2
Ostale države članice CEN, za lokacije na nadmorskoj visini H > 1000 m 0,7 0,5 0,2
Ostale države članice CEN, za lokacije na nadmorskoj visini H ≤ 1000 m 0,5 0,2 0
Opterećenja od vetra (SRPS EN 1991-1-4) 0,6 0,2 0
Temperatura - izuzev u slučaju požara (SRPS EN 1991-1-5) 0,6 0,5 0

10/24/2019
 Preporučene vrednosti koeficijenata i za dejstva usled kranova
prema EN 1991-3:2006
93

Dejstva Oznaka 0 1 2
Jedan kran ili Qr 1,0 0,9 Odnos
grupa stalnog i
opterećenja ukupnog
usled kranova opterećenja
usled krana

10/24/2019
 Kombinacije opterećenja za SLS
94

 Pri dokazima graničnih stanja upotrebljivosti

izostavljaju se svi parcijalni koeficijenti!
Stalna dejstva Promenljiva dejstva
Kombinacija
nepovoljna povoljna dominantno ostala
Karakteristična G kj,sup G kj,inf Q k,1  0,iQ k,i
Česta G kj,sup G kj,inf  1,1Q k,1  2,iQ k,i
Kvazi-stalna G kj,sup G kj,inf  2,1Q k,1  2,iQ k,i

10/24/2019
 Definicija ugiba nosača
95

 wc nadvišenje nosača (ako

postoji),
 w1 početni ugib usled stalnih
dejstava,
 w2 priraštaj ugiba usled dugotrajnog
uticaja stalnih dejstava, kao što su
skupljanje i tečenje betona
(kod čeličnih konstrukcije je w2
=0, ali ovaj deo ugiba treba uzeti
u obzir kod spregnutih nosača),
 w3 ugib usled promenljivog
opterećenja,
 wtot ukupan ugib,
 wmax maksimalan ugib uzimajući u
obzir i nadvišenje.
10/24/2019
 Dopušteni ugibi nosača u zgradarstvu
96

Dopušteni ugibi
Vrsta elementa
wmax w3
Obloge krovova:
- bez rizika od skupljanja vode; L/100 -
- kod kojih postoji rizik od skupljanja vode:
- L < 4,5 m L/150 -
- 4,5 < L  6,0 m 30 mm -
- L > 6,0 m L/200 -
Rožnjače i fasadne rigle L/200 -
Krovni nosači L/250 L/300
Međuspratne konstrukcije u zgradama* L/300 L/400
Međuspratne konstrukcije u industrijskim objektima L/250 L/300
Međuspratne konstrukcije koje nose krte nekonstruktivne
- L/500
elemente
Međuspratne konstrukcije koje nose stubove
L/400 L/500
(ako deformacija nije uzeta u obzir pri globalnoj analizi)
Napomena: Za konzolne nosače L je dvostruka dužina konzole ili prepusta.

10/24/2019
 Horizontalna pomeranja
97

10/24/2019
 Dopuštena horizontalna pomeranja
98

Dopušteno horizontalno pomeranje

Vrsta objekta vrha objekta (ili vrha stuba)
Prizemne hale bez kranskih nosača* H/150
Višespratne zgrade:
- relativna spratna pomeranja (ui = hi - hi-1) Hi /300
- pomeranje vrha zgrade H/500
* Za hale sa kranskim nosačima videti SRPS EN 1993-6 i njegov Nacionalni prilog SRPS
EN 1993-6/NA.
H visina vrha stuba (objekta)
Hi međuspratna visina i-tog sprata.
Napomena: U slučaju seizmičkih dejstava za ograničenja horizontalnih pomeranja videti i
SRPS EN 1998-1.

10/24/2019
 Dopuštena horizontalna pomeranja prema EN 1993-6:2007
99

10/24/2019
 Dopuštena horizontalna pomeranja prema EN 1993-6:2007
100

10/24/2019
 Dopuštena vertikalna pomeranja prema EN 1993-6:2007
101

10/24/2019