SEMINARSKI RAD

BANKARSKI POSLOVI SA OSVRTOM NA

PASIVNE POSLOVE

MENTOR STUDENT

Prof. Nevenka Nićn Milan Kragović

Index br.: 3CS\0112\07
 SADRŽAJ:
Uvod……………………………………………………………………….3

Poslovanje banaka…………………………..……………………………4

Subjekti bankarskih poslova…………………………………………….4

Podela bankarskih poslova………………………………………………5

Pasivni bankarski poslovi………………………………………………..6

Aktivni bankovni poslovi………………………………………...………7

Neutralni bankarski poslovi…………….……………………………….8

Sopstveni bankarski poslovi……………………………………………..8

Podela pasivnih bankarskih poslova…………………………………….9

Kratkoročni pasivni bankarski poslovi………………………………..10

Dugoročni pasivni bankarski poslovi…………………………………..11

Literatura……………………………………………………………......12

Uvod

2
 Nauka o bankarstvu proučava funkcije i uloge bankarskog sistema, bankarsko
poslovanje, a naročito odnose, procese i poslovne transakcije koje se javljaju po
osnovu stvaranja i korišćenja novca preko banaka.

Bankarstvo, kao naucna disciplina, razvilo se u drugoj polovini XIX veka.

Bankari su se tada osposobljavali za uspesno vođenje bankarskih poslova, vodeći
raćuna o kreditnom pokriću, likvidnosti, poslovnom ugledu i sl. Banka predstavlja
specijalizovanu organizaciju koja uzima i daje kredite, obavlja platni promet i vrši
druge slićne poslove za svoje komintente i državne organe. Kreditni poslovi kojima
se bave banke u širem smislu obuhvataju prikupljanje slobodnih novčanih sredstava
( u smislu njihove neangažovanosti na određeno vreme u vidu štednje) ili uzimanjem
kredita od drugih banaka sa jedne strane i plasiranjem prikupljenih sredstava sa druge
strane. Poslovi platnog prometa koje obavljaju banke za svoje komintente spadaju u
posredničke poslove. Iako kreditni poslovi imaju elemente posredničkih poslova, oni
to ipak nisu jer banke ove poslove obavljaju u svoje ime i za svoj račun. Samostalnost
banaka je izražena ne samo u prikupljanju sredstava već i na njihovom
plasiranju.Banke obavljaju i druge poslove ali su oni mnogo manjeg obima i značaja,
tako da je definicija po kojoj su one organizacije koje se bave kreditnim i poslovima
platnog prometa veoma primerena, jer izražava suštinu njihovog postojanja.

Pojam „banka“ potiče od latinske riječi „banco“ koja označava klupu ( tezgu, u
današnjem smislu šalter ), postavljenu na ulici, trgu, vašaru ili sajmu, na kojoj se
vršila razmena različitih oblika i vrsta novca, kao i novčane transakcije naplate i
plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom. Prvom bankom u istoriji
bankarstva smatra se „Casa di Sant Giorgio“ osnovana 1407.godine u Đenovi, Italija.

Poslovanje banaka

3
Postoji više klasifikacija bankarskih poslova. Bankarski poslovi su složeni i raznoliki
Banke mogu obavljati sledeće poslove:

1. Primanje svih vrsta depozita ( depozitni posao )

2. Davanje i uzimanje kredita ( kreditni posao )
3. Devizno-valutni i menjački posao
4. Izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica ( emisioni posao )
5. Čuvanje sredstava i hartija od vrednosti
6. Kupovinom i prodajom hartija od vrednosti ( posao sa efektima )
7. Izdavanje jemstva, garancija
8. Posao nplatnog prometa

U slučaju spora sa bankarskim poslovima nadležni su privredno-trgovački sudovi.

Subjekti bankarskih poslova

Subjekti bankarskih poslova su banke i njihovi komitenti ( klijenti ). Banke se dele

prema vrsti poslova koje obavljaju na:

1. Emisione banke ( primaju od klijenata novac i druga sredstva ). Smatraju se

najvažnijim bankama. Najvažmija banka u našoj zemlji je Narodna banka Srbije.

2. Depozitne banke ( primaju od klijenata novac, dragocenosti i hartije od vrednosti

na čuvanje ).

3. Založne banke ( služe za zalaganje predmeta radi dobijanja kredita ).

4. Hipotekarne banke ( da bi dobili kredit komitenti zalažu nepokretnost nad kojim je

konstituisana hipoteka )

5. Poslovne banke ( obavljaju bankarske poslove za račun preduzeća i društava ).

Banke se mogu podeliti i prema području na kome obavljaju delatnost. Prema toj
podeli banke mogu biti:
* Međunarodne
* Nacionalne
* Lokalne banke.

Podela bankarskih poslova

4
 Obavljajući određene poslove, banka manifestuje svoju specifičnost finansijske
institucije u trţišnoj privredi. Bankarski poslovi su poslovi (sa pravnog aspekta)
koji se obavljaju po pravilima bankarske struke, I obavljaju ih samo banke prema
bankarskimpravilima poslovanja. Uz svu svoju dinamičnost, bankarski poslovi se
ipak mogu podvesti pod tradicionalne grupe poslova koje duže vremena postoje.
Proizvodi i usluge koje banka pruža mogu se grupisati na osnovu više kriterijuma.

 Najvaţžniji kriterijumi za podelu bankarskih poslova su:

1. Vremenski (ročnost);
2. Funkcionalni;
3. Bilansni kriterijum.

 Sa gledišta kriterijuma ročnosti, bankarski poslovi se mogu podeliti na:

1. kratkoročne
2. dugoročne

 Prema funkcionalnom kriterijumu, bankarski poslovi mogu biti:

1. Poslovi kreiranja novca;
2. Mobilizatorski (depozitni);
3. Kreditni;
4. Posrednički;
5. Sopstveni poslovi

 Prema bilansnom kriterijumu, bankarski poslovi mogu biti:

1. Pasivni;
2. Aktivni;
3. Neutralni.

 Ovi kriterijumi se mogu međusobno kombinovati, tako da dolazi do grupisanja

poslova koji istovremeno izražavaju i bilansnu poziciju, I vremensku dimenziju i
njihovu funkcionalnost.

 Shodno tome,mogu se analizirati:

1. Pasivni poslovi (kratkoročni i dugoročni);
2. Aktivni poslovi (kratkoročni i dugoročni);
3. Neutralni (kratkoročni i dugoročni);
4. Sopstveni (kratkoročni i dugoročni).

Pasivni bankarski poslovi

5
Pasivni bankarski poslovi po kriterijumu funkcionalnosti poslovi mobilizacije I
koncentracije sredstava kojima banka privlači sredstva u kreditni sistem, a s obzirom
na to da ih pribavlja od drugih imalaca, sa stanovišta bilansa oni predstavljaju dug
banke i nalaze se u njenoj pasivi. Za bankovno poslovanje ovi su poslovi bitni, jer
preko njih ona prikuplja sredstava za svoj rad, a strukturirani su na kratkoročne
poslove kojima se prikupljaju novčana sredstva za odobravanje kratkoročnih kredita
svojim komitentima i za obavljanje ostalih vlastitih i drugih aktivnih poslova, i na
dugoročne poslove kojima ona prikuplja sredstva za kreditiranje razvoja industrije i
prometa odnosno financiranje investicija. Najvažniji kratkoročni pasivni poslovi jesu
depozitni poslovi kojima banka prikuplja depozite po viđenju poduzeća, stanovništva
i države, jer oni preko multiplikacijskih procesa formiranja depozita i kredita oblikuju
dodatne izvore sredstava. Osim depozita po viđenju (čekovni ili žiro depoziti) koji
svakodnevno pritječu u banku radi obavljanja tekućih plaćanja, izuzetno su značajni i
depoziti na štednju (ulozi na štednju stanovništva) kao sve važniji izvor bankovnih
potencijala. Agregat štednih depozita nalazi se po svojim temeljnim karakteristikama
između agregata depozita po viđenju i oročenih, odnosno investicijskih depozita, a s
obzirom na to da ima relativno visok stupanj konvertibilnosti u novac, svrstava se u
kategoriju koja je bliska novcu, pa se zbog toga mora izdvojeno evidentirati i
analizirati. Posebno mjesto u kategoriji pasivnih poslova zauzima zaduživanje kod
drugih banaka kao grupa specifičnih poslova. Reč je o međubankovnom zaduživanju
putem: reeskonta i relombarda, ali i post kredita i ostalih kredita koje banke
međusobno odobravaju najčešće preko tekućih računa. I konačno, u istu takvu grupu
ulazi izdavanje kratkoročnih vreednosnih papira: blagajničkih zapisa i certifikata o
depozitu, kojima banka pribavlja kratkoročna sredstva za poslovanje i likvidnost. U
dugoročne pasivne poslove banke spadaju poslovi formiranja dugoročnog potencijala.
Najsigurnija i najstabilnija bankovna sredstva jesu ona koja su prikupljena emisijom
dugoročnih vrijednosnih papira. Njihovim izdavanjem banka dobija potrebna
sredstva, a umeesto toga daje obvezu da će imaocima njenih deonica ili obveznica
isplaćivati određeni prinos (dividendu ili kamatu). Poslovi prikupljanja oročenih
depozita stanovništva takođe su baza za dugoročne aktivnosti. Troškovi njihove
mobilizacije su veći nego kod depozita po viđenju zbog diferencijacije u kamatnim
stopama, ali su zato operativni troškovi držanja oročenih depozita manji nego što je to
slučaj kod depozita po viđenju.

Značajni izvori su i prikupljanje dugoročnih depozita preduzeća, javnih ustanova i

države, a organiziraju se na osnovi raznih poslovnih angažmana banke i imalaca
takvih sredstava sa svrhom ostvarivanja nekih privrednih i društvenih ciljeva. Banka
se može baviti i pribavljanjem dugoročnih kredita iz inostranstva zaključivanjem
finansijskih kredita, okvirnih kredita i kreditnih linija sa specijaliziranim poslovnim i
razvojnim bankama i multinacionalnim bankama.

Aktivni bankovni poslovi

6
Po kriterijumu funkcionalnosti kreditni poslovi banaka, koji se sa stanovišta bilansa
javljaju kao plasmani u aktivi. U tim poslovima banka je poverenik, a korisnik kredita
dužnik od kojeg ona naplaćuje kamate. Multikreditna struktura banaka bazira se na
sistematizaciji kreditnih oblika prema sledećim kriterijumima: ročnoj strukturi
kredita; osiguranju kredita; metodi otplate kredita; nameni kredita; izvorima kreditnih
resursa; i ostalim oblicima. Ročna struktura ili dospelost otplate obuhvata tri
tradicionalna oblika kreditiranja: kratkoročne, srednjeročne i dugoročne kredita. Iza
konvencionalno određenih rokova dospeća kredita, stoji suštinsko razlikovanje tri
kvalitativno različita oblika kreditiranja privrede i ostalih subjekata, premda se
formalno aktivni poslovi banke u gruboj podeli dele na aktivne kratkoročne i aktivne
dugoročne bankovne poslove. Kratkoročni krediti imaju rokove dospeća do godine
dana, finansiraju tekuću aktivnost i likvidnost subjekata i pokriveni su kratkoročnim
izvorima. U ove kredite spadaju: krediti po tekućim računima, eskontni, lombardni,
akceptni kredit. Kratkoročnim aktivnim poslovima banka svojim komitentima stavlja
na raspolaganje odgovarajuća sredstva plaćanja za obavljanje njihovih tekućih
transakcija, a mogu imati fiksirane rokove dospeća ili klauzulu ”na zahtev” (on
demand basis) kada se moraju otplaćivati na zahtev banke, što predstavlja znatno
oštrije uslove finansiranja. Srednjeročni krediti se odobravaju s rokovima dospeća od
jedne do pet godina, finansiraju trajna obrtna sredstva, investicije manjeg obima, a
pokrivaju se iz izvora sredstava koja imaju srednjeročnu dospelost (osnovni resursi su
štedni depoziti stanovništva). U zemljama razvijene tržišne privrede srednjeročni
krediti se odnose pretežno na potrošačke kredite, dok se u zemljama u razvoju ovim
kreditima uglavnom finansiraju ulaganja u obrtna sredstva preduzeća. Dugoročni
krediti imaju rokove dospeća iznad pet godina, finansiraju krupne investicijske i
razvojne programe i alimentiraju se isključivo iz dugoročnih finansijskih potencijala.
U ove kredite spadaju: hipotekarni, građevinski, industrijski i investicijski krediti.
Ovi su krediti uglavnom vezani za finansiranje sektora privrede i delom za
finansiranje stambene gradnje, gde se velikom obimu angažiranja resursa i dugih
perioda aktivizacije ulaganja prilagođavaju rokovi i ostali uslovi kreditiranja.
Aktivnim dugoročnim poslovima banka svojim komitentima osigurava vrednost,
odnosno kapital i platežna sredstva zajedno. Specijalna kategorija kredita prema
ročnoj strukturi dospevanja jesu revolving krediti, koji se formalno mogu svrstati u
kratkoročne, a prema stvarnom roku dospevanja u srednjoročne bankovne kredite, pa
imaju mešovite karakteristike jednih i drugih. Prosečni rokovi dospevanja ovih
kredita su od dve do tri godine, pri čemu je uslov da ukupno zaduženje ne može
probiti nivo originalno ugovorenog duga. Najčešće se koriste za finansiranje
odgovarajućih privrednih organizacija, a zbog svojih se karakteristika nazivaju
kontinuiranim zaduženjem. S obzirom na različite ekonomske implikacije navedenih
vrsta bankovnih kredita, pitanje njihovih izvora predstavlja izuzetno važan aspekt
stabilnosti novca.

Neutralni bankarski poslovi

7
Pored pasivnih i aktivnih bankarskih poslova kojima poslovna banka obavlja svoju
osnovnu funkciju (prikupljanje i plasiranje novčanih sredstava) poslovne banke
obavljaju i neutralne ili uslužne poslove, i to:
-Komisione poslove, koje banka obavlja u svoje ime i u tudji račun, kao na primer:
izdavanje garancija i kreditnih pisama, otvaranje akreditiva, depo poslove itd.
-Posredničke poslove, koje banka obavlja u tudje ime i za tudji račun, kao na
primer: unutrašnji i međunarodni platni promet, poslovi naplata i isplata ( inkaso
poslovi) itd.
Za razliku od aktivnih i pasivnih bankarskih poslova gde banka ostvaruje zaradu
na razlici izmenju aktivne i pasivne kamate, kod neutralnih ili usluznih bankarskih
poslova banka za svoje usluge naplacuje proviziju.

Sopstveni bankarski poslovi

Kod sopstvenih bankarskih odnosa banke se ne pojavljuju niti u ulozi dužnika

( pasivni bankarski poslovi), niti u ulozi poverioca (aktivnii bankarski poslovi) a
ni kao izvršilac uslužnih bankarskih poslova za tuđi račun nego te poslove
obavlja u svoje ime I za svoj račun, koristeći pri tome sopstveni kapital, a cilj je
zarada. Kod ove vrste poslova banke su usmerene na optimizaciju profita kroz
uključivanje u proizvodnju, promet I berzanske transakcije, direktno ili preko
sopstvenih preduzeća koja su osnovana u tu svrhu.U ovu grupu poslova spadaju:
arbitražni poslovi (iskorišćavanjem razlike u kursevima, odnosko u cenama na dva
tržištaistovremenom kupovinom I prodajom istih ili ekvivalentnih aktiva – robe,
deviza ili hartija od vrednosti – da bi se ostvarila dobit, odnosno izbegao rizik),
berzanski spekulativni poslovi ( kupovina hartija od vrednosti radi kasnije prodaje
po povoljnijoj ceni I obratno), osnivanje drugih preduzeća itd.

Podela pasivnih bankarskih poslova

8
 Pasivni bankarski poslovi se mogu podeliti po osnovu više različitih kriterijuma, i to:

1. Po poreklu novčanih sredstava;

2. Po imovinsko-pravnim objektima;
3. Po ročnosti.

 Po poreklu novčanih sredstava, pasivni bankarski poslovi se dele na:

1. Pasivni bankarski poslovi koji potiču od uloga u banku novca koji se već nalazi
u prometu;
2. Pasivni bankarski poslovi koji nastaju uplatom na račun kod banke
(novi transakcioni novac);
3. Pasivni bankarski poslovi inicirani prodajom deviza, zlata i kratkoročnih HOV.

 Po imovinsko pravnim obiljeţjima, pasivni bankarski poslovi se dijele na:

1. Pasivni bankarski poslovi koji su inicirani prilivom depozita koji predstavljaju

slobodna novčana sredstva preduzeća i drugih transaktora. (obrtna sredstva koja
opsluţuju proizvodni ciklus)
2. Pasivni bankarski poslovi koji su vezani poslovnim odnosima sa stanovništvom.
(kad banka prima novac na štednju)

 Po ročnosti, Poslovni bankarski poslovi delimo na:

1. Kratkoročne;
2. Dugoročne.

Kratkoročni pasivni bankarski poslovi

 Najznačajniji kratkoročni pasivni bankarski poslovi su:

1. Emisija novca;
2. Depozitni poslovi;
9
3. Kratkoročni krediti od drugih banaka;
4. Izdavanje kratkoročnih HOV;
5. Ostali kratkoročni pasivni bankarski
poslovi.

 Emisija novca je kratkoročni pasivni bankarski posao putem kojeg banke

snabdijevaju privredu novcem. Emisija novca se najčešće javlja kao posledica
odobravanja kratkoročnog bankarskog kredita. Odobravanjem kratkoročnog kredita,
banka stavlja na raspolaganje određeni iznos depozita komitentu, čime povećava
obaveze prema sebi, ali i mogućnost povećanja kreditnih sredstava u budućnosti
(povećava se i aktiva i pasiva).

 Depozitni poslovi (poslovi prikupljanja slobodnih novčanih sredstava)

predstavljaju najvaţniji I najrazvijeniji oblik kratkoročnih pasivnih bankarskih
poslova. To su poslovi od kojih najviše (još uvijek) zavisi poslovanje banke odnosno
kreditni potencijal.

 Kratkoročni krediti od drugih banaka predstavljaju sekundarne izvore sredstava

banke Reč je o zaduženjima kod drugih banaka, koja nastaju kao rezultat povećane
tražnje za bankarskim kreditima, obzirom da se depoziti ne mogu u kratkim rokovima
i u neograničenom obimu povećavati.

 Emisija kratkoročnih HOV je oblik pribavljanja sredstava potrebnih za tekuće

poslovanje banke, koji je vezan za novčano trţište. Osnovni preduslov za ovakav
način pribavljanja sredstava je razvijeno novčano trţište. Banke najčešće emituju
blagajničke zapise, sopstvene mjenice i depozitne certifikate

 Blagajnički zapis poslovne banke je kratkoročna HOV koja je u stvari prenosiva

potvrda banke izdavaoca, koja glasi na određeni novčani iznos deponovan kod nje, sa
određenim rokom dospjeća (najčešće od 1 do 12 mjeseci) koje banke emituju u cilju
prikupljanja novčanih sredstava radi jačanja svoje likvidnosti i kreditnog potencijala.

 Sopstvene mjenice renomirane poslovne banke izdaju, vuku ih na sebe i eskontuju

kod centralne banke ili drugog finansijskog posrednika. Davanje u eskont sopstvenih
mjenica je u suštini emitovanje novca, pa je to predmet posebnog normativnog
uređenja.

 Depozitni certifikati su najtipičnije HOV koje izdaju poslovne banke. Depozitni

certifikat je bankarska potvrda koja glasi na donosioca, na određeni iznos deponovan
u banci, na tačno utvrđeni rok (najčešće 3, 6, 9 I 12 mjeseci) i uz tačno utvrđenu
kamatu.

10
 Dugoročni pasivni bankarski poslovi
 Dugoročni pasivni bankarski poslovi predstavljaju poslove banaka usmjerene na
mobilizaciju i centralizaciju dugoročnih sredstava koja će se koristiti za finansiranje
investicija.

 U dugoročne pasivne bankarske poslove spadaju:

1. Prikupljanje oročenih depozita;

2. Emisija dugoročnih HOV;
3. Dugoročni kredit u zemlji i inostranstvu;
4. Dokapitalizacija

 Oročeni depoziti predstavljaju još uvijek najznačajniji izvor dugoročnih sredstava.

Osnovni motivacioni faktor investiranja je kamatna stopa koja raste sa rokom
oročavanja. U strukturi oročenih depozita razlikuju se mali oročeni depoziti koji su
karakteristični za stanovništvo i veliki oročeni depoziti karakteristični za korporacije,
institucionalne investitore i sl.

 Emisijom dugoročnih HOV banka dolazi do najsigurnijih i najstabilnijih sredstava

koja se mogu koristiti za odobravanje dugoročnih kredita. Osnovni preduslov za
korišćenje ovog mehanizma je postojanje razvijenog trţišta kapitala. Najznačajnije
dugoročne HOV su akcije i obveznice.

 Ukoliko nije razvijeno trţište kapitala, ne moţe se koristiti emisija dugoročnih

HOV, pa se banke često koriste dugoročnim kreditima u zemlji i inostranstvu.
Korišćenjem dugoročnih kredita u inostranstvu za sopstveni razvoj se koristi
inostrana štednja koja je supstitut nedovoljnih domaćih dugoročnih izvora
Akumulacije.

 Dokapitalizacija je dodatni način formiranja ukupnog bankarskog potencijala a

predstavlja pretvaranje dela profita u dodajni kapital.
Literatura:

Bankarstvo. Jovan B. Dušanić Beograd: Beogradska poslovna škola – Visoka

škola strukovnih studija. 2008.

www.moj-bankar.hr

www.ekonomija.ac.me
11
12