) Dr. Gojko L. Dimi¢ Slobodan I, Zegarac ZBIRKA ZADATAKA IZ FIZIKE Cc srednji kursDinca DAD ATARA IZ FIZIKE C srednj! kurs Autor: Dr. Gojko L. Dime ‘profesor Universiteta ‘Beograd Slobodan I. Zegarae _vi8i strug saradnike Univerziteta v Beograd Recenzeati Dr. Mitar Sekulié profesor Univerzitetn Beograd Radmila Vidajevié profesor gimnaije Za haa # odgovornt urednif, Guay srafitei wednie Velimie 1 Dimié, diph. ing. Fonmat; 15,7 x 24 em bin: 20 %, Ktamparskih tabska ‘Tres: 1000 Iadanje: 1998. Tadaje: Naka knjiga Beograd Potetka 42 fx. 011-545-329 Stampa: Sumpartko-adsvatco prdzeée “Bakar” — SADRZA! ZADACT MET 1. Used UW Kinematied 3, Slaganje kretanja 2. Kinematika translatornog kretanja 1. Rawnomemo pravoliajsko kretanle 2 Ravnomerno promenlivo pravoll nljsko kretanje é 3. Klnematika ‘rotaclonog kretanja 1. Ravnomerno krusno Kretanje 2 Ravnomerne promenljive “kro retanje 4. Dinamika ‘ranslatornog kretania 1. Gustina supstancle. Masa tela 2 Niutnovi zakont 5. Impuls tela, Impuis alle" 2 4 Rad, snaga i energie 5. Specliaina teorla relaivnost Grasitactono pole 1. Gravitacione sile 2. Karakterisike sravitacionog” polla 3. Rad u gravitacionom polju & Sila texe 5. Teding tela 6 Astronautike 6. Kretanje tla w gravitactonom pola 1. Vertikalni hitae navite i nanise Slobodno.padanje : 2. Horizontatni hitae 3. Kor pitae 7. Ramoteta sila Ramoreta momenata 1, Slapanie sila... 2 Moment sile. Moiese aprega sila 3. Siaganje momenata’ sila. Slaganje momenata spregova sila, 4, Teenie 5. pritisak, ‘Napon Dinamika ‘rotacionog kretanja 1. Centripetaing j contifugalna sla 2, Moment inerciie 2, Drug Nutnov zakon 2a rotaciju 4 Rad, snaga | energija kod rotacionog, krewdnle +. Impuls momenia site. Moment in pulsa tela 2 4 1s 15 0D 3 0 20 2 2 2 23 4 25 26 n Es » 31 2 3 35 35 2 2 9. Sroiera teénost! 1 Ente supstanciia 1. Pdvetinski nepon 2. Elastienost 410, Tebnosi i gasovl u ravnoteti 1, Pritisak u tednostima. Atmosferski sak 2, Achimedove silat “Aihiitedsv ‘aiken I, Dinartha flaide 1 Jegnaging kontiniteta. Berujeve ‘eanacina 2. Unutratale irene 12, Mehanithe oscllacje 1. Oselatorno kretanje 2.|esitko latno 3.iMatemati&ke Kiaind 13, Mehanitkt 1 1, Brodin alsa 2 Zk 3 Doplerov efekat « TOPLOTA, 4. Termitke Hrenje Evstih supetanciia Teetnosst 2, Zakont idealnih gasora 3. Kalorimetrja | Topletna kapaiivnost. Spciena toplotna Kapacltivnost 2. Termigka ravnoteta 3. Sagorevanie 4. Prt prineip termodinarits | 4 Promene agregatnih stanja 1. Toplienje | otvrégavanje 2. Isparavande | kondenzovanie 5, Viaznoet vazduha, 5: Toplotne matine ELEKTRICITET 41. Elektriéno polie 1. Naclektrsanje tela. Kulonoy zakon 2, Karakteristike elektritnog pola 3. Radu elektricnom pola 4 Svojstva diclektri 5. Eikrina kapecitvnertKonden- zatori 2. Jednosmernaelberiéna sre Elektromotorna tila. Jaine clektrigne ‘true 2, Elektritna otprnest” Giporici’ 3. Omov zakon. 4. Kishotova pray 5 Gi Elektrigna Soaga i énctela Keetanje naclektrisanih. cesiice vakuumu 7. Hemisko dejsvo’eickirine steje 4s 2 48 a o 50 3 s4 33 7 58 38 9 a a n BR 5 n A 80 #03. Magnetno polle 1. Karakteristke magnetnog polja-- 81 2. Magnetno poljestrujnih provodnika 82 3. Unajamne defstvo strujmih provod- nike 84 4, Blekaromaanetna induiclia 83 4. Nalementéna elekaréna siaja 6) 89 5. Elektromagnetne oscilactie.......0..) 9 6 Eletromeznetno poli. Elektromagnetnt falast 3 oPrika 1, Fotometrje ceetiees 96 2. Geometriske opie 1. Odbiianie svetost coe 7 2 Prelamanje sveiosti =... 5 3 Opt instrument! S103 4. Tolasna optita tos KVANTNA PRIRODA SVETLOSTI) I TALASNA SVOISTVA CESTICA. | 1, Zakoni zeatenja 107 2, Fotom. Fotoeektriénlef@kat <<. 108, 5 Talesna svojetva Gestica oss...) 109 ATOMSKA I NUKLEARNA FIZIKA 1 Vrod no 2. Borora teria ut 3. Radioakevaost 112 4. Ehersja vece 1, Defekt mase us 2. Energia vee? ib 3: Energie radloaktivnog vaspada'<. 116 S. Nuktearne reakelje 1. Uvod 116 2 Nuklearna fia”) td 3. Nukleama fisia ie 4 Blementore eestice fy RESENJA T ODGOVORT MEHANIKA 1. Bvod us 2 Kinematia transiatormog kretanla 121 3, Kineratika rotacionagkretania .. 126 4 Dinarika teansigtornog kretanja 131 5. Grattactona pole 5 1 6. Krevanje tela u_ gravitacionom pol 152 7, Ravnoteia' sila’ Ravnoteia mome: nat 159 8, Dinamiia’ roiacionog ixetania | 170 98. Svojstva tegnostit Gvrstih supstan= cla 180 10, Tetnosti gasovi U ravacteal “|! 185 4A Dinamika fluida. peas 12, Mehanieke ostiagie’ 21.) 198 13. Mehanith! talast CL 97 ‘TOPLOTA 1, Termith sree frtihsupstancia teenost 202 2. Zakont ldeainih gasova 208 5. Kalorimetria 206 4 Promene saregatnih siania 208 3. Toplome matine ian sLEKTRICITET Elektritno polie . me 4 Sednosmeroe eektigna sirja .°. 3oe 3. Magneino polje Il 4 4. Nalzmeniéna olekivina sirwia \.) 241 5. Blektromagnetae osclacje Das 6, Eletromageno ple Fickico- ‘magnetnl talas! 246 oPTiKA, 1. Fotometria ce 9 2 Geometrjska optika 251 3. Talasna'optika am KVANTNA PRIRODA SVETLOSTI I TALASNA SVOISTVA CESTICA 1. Zekonl zratenja 25 2 Fotont. Fotosiekirién! efecat 26 43. Talasna svojstve Gestion se. 1s 279 ATOMSKA 1 NUKLEARNA FIZIKA 1 Uwod 280 2. Borova iecrija ee 4% Radionktivnost Il Ger 4 Energia vere 290 5 Nukdearne reakclje : 294 PRILOZI 4 Tetlee 7 PREDGOVOR Ova Zbirke zadataka iz fizike sedr2i zadatke za tije reSavanje je potrebno po: aavanje fizi8kih pojava i zekonitosti na nivou nastavnih programa zo sva Cetiri razteda srednjeg usmerenog obrazovanja, Ona je u tom smislu sadr2ajno i program- ski povezane sa enalognim zbirkema zadataka za osnovni i visi Kurs fizike, Tokom reda na rakopisu ove Zbitke tezili smo da ona sadréi izvestan broj reletivno laktih zedatake, Koji treba da posluke za Sto bolje uveXbavanje procesa jzrade ovakvih zadatake i za prihvatanje odgovarajudin zakonivosti Koje imaju dublji fiziSki smisao od cnoge koji. se najtesée pretpostavija, Imajuéi u vidu da je jedan broj Gitalaca vibe neklonjen,prirodno-matematitkim i tehnitkim naukama, a semim tim i moguénost, studiranja ovih nautnih oblasti, uu ovo} Zbirei se nalezi izvestan broj tedih —, problemskih zadataka. Njihov nivo edgovara zahtevima srednjoskolskih takmitenja iz fizike i prijemnih ispita na prirodno-matematitkim i tehnitkim fakultetima, Yeéi broj zadatake u ovoj Zbirci ima potpuina re’enja. Ona treba titaocu da ukexe ma metodiku izrade zadataka iz fizike i nadin koritéenje odgovarajusih erafitkih prikeza, Sto je od presudnog zmataja za uspeh prilikom redavanja ove vste problema, Ostali zadeci imaju samo odgovor. Oni su namenjeni samostal- ‘noj Proveri sposobnosti reSavanja ovakvih zadataka, a to treba da bude pokaza- telj da li Gitalac raspolaze dovoljnim zmanjem, iskustvom i odgovarajuéom meto- dikom za njihovo refevanje U Zbirci je dostedac primenjen Medunarodni sistem jedinica, Isto tako, posto- veni su medunerodni i domaéi propisi i pteporuke koji se odnose na ovu vrstu udbeni¢ke literature Autori izreZavaju posebnu zehvainost Zdenki Ple¥a, lektoru i korektoru ove Zbirke na njengj strutnoj pomosi, savetima i zalaganjui prilikom neseg visegod Snjeg rada_na ovom rukopisu, AutoriPottebno je; jhvatiti Binjeniew da_ je. relavinje’ zadataka najbolji nagin za proveru razumevanja poj- mova i pojava u fizici, kao i susti- ne fiziékih zakona. Pri ovome ni- kako ne treba smatrati reSavanje 23- dataka kao jednostavno zamenjivanje simbols brojnim vrednostima i sli- %no. Samo je gubljenje veemena ako se tsvoji. siav da ce se_prelistava- jem udzbenika doi do formule Kojom se mote rebiti odredeni zada- tak ili ako se traga za resenjem ne- og slitnog zadatka, Osim toga, Bitalac ée se brz0 uveriti da je kori ije usvojiti metod rebavanja zada- taka nego ubiti napamet Uradene, zadatke, ji Pomnato je da se zakoni i formu le Iak¥e pamte ako se Sto vile pri ‘menjuju, a to se najbolje i najlakte postize izradom Sto veéeg broja za. dataka. Tako je u Zbirci veéi broj zadata- ka potpuno reSen, pottebno je po- kusati samostalno’resiti svaki zada- tak, pa tek ako to ne. uspe, treba proutiti prilozeno rebenje, Preporut- Tivo. je dase zadatak "pri tome obraduje i analizira pismeno i sa Sto vite detalja. Preporugujemo da se pri izradi zadatka stalno imaju na uma sle- deta opsta uputstva | ‘© Poito se protita tekst zadatka i | shvati_njegov smisao, potrebno | je napisati sve fizitke zakone i efinicije koje on sadr2i. Ne tre- ba se prihvatiti reSavanja zadata- ka sve dok se ovo ne moze ura- diti bez pomoéi udzbenika. | @ Na osnovu prethodnog razmatra- | | nja potrebno je napisati date po- datke i oznatiti velitine koje se tra %e. Zatim je potrebno skicirati ku zadatka ina njoj oznagiti sve velidine koje su date i koje se trate, drieéi se pravila da se sva- Ki aadatak w fizigi moze prika- zati slikom i »da_je ta slika pola reKenjas, Sto je sasvim opravda- no i dokazano, Veéi deo zadata- ka iz fizike nije uoptte moguce rebith beZ Slik won wee ona velika olakSica. narogi © Tek na osnovu svega ovoga p. stavija se sistem jednatina Gije reSavanje vodi pronalazenju. re- zultata. © Radi jednostavnije _matematitke interpretacije, keda je to moguée, potrebno .je avesti olakSavajaée Dretpostavke. Neke od njih su sa- dréane u tekstu zadataka, a po nekad ih je potrebno wotiti sa- mostaino. ‘© ReSavanje zadataka obavezno tre- ba izvoditi u opbtem oblika, jer se tako izbegavaju glomazne nu- meritke operacije i smanjuje ve- rovatnoéa pojave ratunskih greda- ka. Osim toga, j zom opsteg resenja_moze wotit fizitki smiseo problema. ‘© U opstem reSenju treba da figu- rigu samo oznake onih velitina je su brojne vrednosti date, kao i oznake poznatih fizitkih kon- stanti, Pre nego Sto s2 izvr8i nji- hova zamena potrebno ih je iz- raziti SI jedinicama, # Potto se pretpostavija da su broj- ne Vrednosti zadate sa tri znagaj- ne ciffe, treba i rezultate takode izrazavati sa tri znatajne cifre. ReSavanje skoro svakog zadatka u fizici w vezi je sa ratunanjima Koja imaju pribiigan karakter. Ovo je uslovijeno time ito fizitke velit ne vrlo &esto imaju vrednosti koje nisu sasvim tagne, Matematitke operacije sa_pribli Bnim vrednostima daju rezultate koji su takode priblizni, ya nema nika- kvog smisla sprovoditi ragunanje sa veéom taénofcu od one sa kojom su date brojne vrednosti veligina u zadatku. ne ERE pb AINIKA 1. Uvod 1, MERENJE I GRESKE MERENJA i i anje Zemijine tede 1. Jednim of pozntih metoda je izmereno da je vbraanje Zemtj ee ena se dae jegova tata vrednost za nate geografsku firina etn Rake je-elin mene ov0p brane 7. Pulm pevog merenja neke dutine dobjeno je da ona izos! /i=482 em, Fe ee ered put yaa cm a Slvr put law 45,0 om. Kola je srednja vrednost merenja ove duzine? U kojem stugeju je naginjena najveca, a ojem malaga, greta? : va meronju, mase ekog tela pomoéu terezie fiji je mem opseg 500 g edontajal ss egoul mani ou 6. Keli je nqjvechgreske merena mese ovimn facljama ne ‘gran memos opsega? : 4 pomotu mikrometaskog,zavrini izmeren je pretnik neke ice D=3.25 mm, Koil ee ajveea gretke maze ust pilikont ovog merenj ako Je pre Upotteijenog. mikrometarskog zavrtnja 1/100 mm? ., Pomocu lena sa nonijsom famerena je duzina nekog tele /=245 mm. Kolike mole da™ bude najveca grotka ovog merenja ako Je precizost noni 1/10 mm? PS 2. JEDINICE VELICINA U KINEMATICI rai vm sledetezepremine: Vi 28 cm®, Ya=70 dm? i Yo~60 kr Bee : 0,2 mrad, 7/2 rad, 150’ 7, laraziti u ugaonim stepenima sledeée |uglove: 3200” 1 2,3 obrtaja. 8. Koliko radijana imeju uglovi: 240°, 40', 120"? 9, Jedno vozilo se kreée brsinom 2=54 km/h, & drugo brzinom vy-=72 km/h Kolike su ove brzine w m/s? - ; 10. Brzina Zemljinog setelite je 8 km/s. Kolika je ova brzina u mis i cm/s 11, Poznato je da brzina zvuka u vazduhu iznosi oko 330 m/s. Kolika je ova brzina u km/h i km/s? 3, SLAGANJE KRETANJA 12. Voz, dudine /;=50 m, kreée se brzinom vy =80 km/h. U susret njemu se kree drugi voz, duZine 2=40 m, brzinom vy=30 km/h. Koliko vremens prolaze vorovi jeden pored drugoge? 13, Postanske veze sa dva retna pristaniste (Py i P2), koja su medusobno uda- Jjena’ d=30 km, obevija se sa dva motorna Eamce. U odredeno vreme éamei is- love iz svojih pristaniste i pri susretu izmene poStanske posiljke, a zatim se vrateCameu iz pristanista Py potrebno je vreme 1:=3h da preplovi rastojenje d, dok je dameu iz pristanitta Pz potrebno vreme f2=I,5 h da preplovi isto rastojenje, Brzine obs eamca u odnosu na vodu su jednake. Pristaniéta se naleze na isto} a) Kolika je brzina Semaca ul odnosu na vodu? b) Kolika je brzina retnog taka? ¢) Na kojoj ée se udaljenosti (od pristanista Py susresti temcl? 44, Brzina broda u odnosu na reku je v=15 kmjh, a brzina retnog toke %=3 km/h. Za koje vreme ge brod preti rastojanje izmedu dve. grade Koja se nalaze na rastojanju d=36 km, kreéuéi se uzvodno i nizvodno? 15. Covek se prevozi od mesta A do mesta B veslajuéi u temcu, koji se krege u odnosu na retni tok brzinom 23 km/h. Za isto vreme, polezeti od mesta B, motorni éamac medugradskog saobracaja_prede Setiri puta ovo rastojanje, kkreéuéi se u odnosu na retni tok konstantnom brzinom o—10 km/h, U kom smeru tee teka i kojom brzinom v? 16, Polazeti iz mesta A, vibde treba Zamcem da prede reku f)- Ako bude usmeravao pramac éamea’ normalno na obels, za vreme 410 min riber ée dospeti u mesto C, koje se naldzi na restojenju s=120m nizvodno od mesta B. ‘Medutim, ako ribar bude usmerio premac Eamca pod nekim uglom & u odnows na pravac AB, nasuprot toka reke, onda ée za vreme 42—12,5 min dospeti u ‘mesto B na drugoj obali, Smatrajuéi da je brzina Samea u odnos na vodu jednaka u oba slutaja a brzina reke jednaka u svim tatkama, ustanoviti ko- lika je: a) Sirina reke, ') brrina Zamca u odnosu na vodu, ©) braina reke. @) Pod kojim uglom « treba usmeriti pramac da bi famac plovio pravcem AB, koji je normalen na reéni tok? 2. Kinematika translatornog kretanja 4. RAVNOMERNO PRAVOLINIJSKO KRETANJE, 17. Koliki put prede svetlost 2a vreme je e=3- 108 m/s. 18, Brzina metka iz puske je v=800 m/s. Za koliko vremena ovej metek pre- de rastojanje 1=450 m7 Koliki put mote da prede Savek za 10 vreme ake je af gova brzina 4-1 mjs? 19, Odjek od druge obele reke tuje se poste vremena reke? Smatrati de je breina zvuke ¢= 330 m/s 20, Od trenutka kada se vidi mumja de trenutie keda se Euje udar groma pro. tekne vreme t=-7 5. Kol qualjeno mesio dara groma od stuieoea Strath de je veea od brzine prostirenje zuke 21. Avion se kreée brzinom Koja je tri puta veca od brzine zvuka. Klik: put con prede 2a vreme ¢—=I min? Smatrati da je brzina 2vuka u vazduhu e=330 m/s. min? Brzina svetlosti u vakuumu s Yolika je sicina 422, Prosetna dutina Sovekovog koraka je 1~0,75 m. Ako Sovek uéini 120 ko- raka u minutu, Koliki Ge on put preGi za vreme f=1/h i kolika je njegova brzina wkm/ht 23. Kresuéi se stelnom brzinom, automobil prede put s: stubs pored puta za vreme t=2,65. Kolika je brzina automobila? Dobijenu br- ddinu izraziti U km/h, 24, Iz dva_grada (A i B), koja su ne rastojanju de=252 km, istovremeno su pofla u susret dva automobile, kreéuéi se brzinama o1—54 km/h i 02—72 km/h Posle koliko vremena i na kom mestu 6 se automobill rest? 0 25. Iz tatke Off ispali se iz puske metak u. hor zontalnom praveu OB. Brzina metka je v=660 m/s. _ 9 Kolika de biti udeljenost AB metia of toveka, | | ooji'se nalazi u tathi-A, u trenutku kada on Euje pacanj? Tdaljenost goveks od mesta odakle je metak is- peljen iznosi d—Od—0,4 km. Uzeti da je brine + prostizenja.zvuka e330 m/s. 4 26, Za vreme ravnomernog kretanja jednog voza otkegen je zednji vegon, Koji prodidi da se kreGe za vozom usporeno, Ako je vagon od trenutka otkeéinjanja Go trenutka zanstevljanja. pre¥oo. put s Koki je put zn to isto vieme prelao vor kreGuéi sei dalje remmomemo, istom brzinom ty Koju je imao i pre etke- Sinjanja vagona? : 71, Stojedi na stepeniku eskalatora, putnik se spusti niz njega ta vreme f T'min. Kreéuéi se hodom niz nepokxetan eskalator, putnik ga prede za. vreme 40s, Koliko vremena ce trajati spuBtanje\ putniks pokretnim eskalatorom ako on po njemu hoda istom Srzinom kao onda Keda je on bio nepokretan? 28, Kretuéi se niz reku, od jednog pristanifta do drugog, brodu je potrebno veme ‘=8 h, a z2 plovidbu w suprotom smeru (protiv retnog toka) potreb- ho je vieme fg 10h. Brzina broda. po stojeéo} vodi (Jezeru) iznosi v= 18 km/h Koliko je rastojanje umedu gradova? 29, Dva voza idu jedan drugom u sustet brzinama vj-i o. Dudina svakog vegona prvog voza je fi, a.njihov 70) je my dok je duline svakog vagona dru- Fog voza Js, 4 njihov broj je ma. Koliko vremena putnik i prvog i drugog vara Vidi vagone voz 38 kojim se mimoilazi voz u kome se on nelazi? Putnik gleda kroz okno vagona. 4 2, RAYNOMERNO PROMENLJIVO PRAVOLINUSKO KRETANIE, 30. Kreéuti se brainom v=20 tijs, automobil se zanstavi za vreme 1=0,5 Koliko je vsporenje automobila? Koliki Ce put preéi wutomobil za to vreme? Na ertati dijagram brzine automobila u funkeiji vremena. 31, Brzina_nekog tela se promeni od v=2m/s sa va=12m/s za vreme Afe Ss Koliko ie ubrzanje tela i Koliki je put preslo va ovo vreme? Smatrati da obi se Kreée ndajudi gas eens 13, Ko- mjs. Ako je slo potio. 10 8? Koliki put prede 44, Brdina la na kraju prve sekunde kretanja je iz mirovenja, kolika je njegova brzina poste vremena {cio za ovo veeme? -34. Dasa fo ‘ednatina kyotanje s=As~ 3: a) Kolika je pogetaa brzina? ) Koliko je ubreanje? ©) Kolike je brzina posle vremena 8 od podetie kretanja? 38. Prolazeti rastojanje s=12km, voz se kretao srednjom brzinom ¢o)= 54\km/h. U toku vremena 4y=!2min voz se kretao ravnomerno ubrzano, zatim neko vreme fz ravnomemo i, najzad, u toku vremena f5=1,8 min kreiao Ge do trenutke zaustevijanja revaomerno weporeno, Kolikem se maksimalnom bramom voz Kretao? 36, Avion pri uzletu dostigne brzinu v=360 km/h. Vreme kretanja aviona po pisti izosi r= 10s. Kolika je potrebna duzina piste? Koliko je sreduje ubrea~ nje avione? 317. Polazeti iz mirovanja, telo dobija brzinu v=10 m/s za vreme 1=5 ss. #) Koliko je ubrzanje tela? b) Za koliko vremena bi telo preslo put Smatrati da se brzina ravnomerno povecavala. 38. Pri kojem stalnom ubrzanju telo prede put ako je potlo iz mirovanja? 39. Dva motociklista krenu istovremeno iz dva_mesta (A i B) jedan u sustet deugom. Motoziklista u mestu A ima brzinu vp'=72 km/h i kreée se ravnomer- ‘no usporeno, ubrzanjem a,——2 myst. Drugi motociklista, kreéuci se ka mestu A, ima u mestu B brzinu t9”=36 km/h i kreée se stalnim ubrzanjem a,~2m/s? Rastojanje izmedu mesta A i B iznosi d=300 m. a) Posle koliko vremena ée se motociklisti mimoici? b) Koliki. put prede prvi motocikliste do trenutka susreta? ©) Kako se menja rastojanje medu motociklistima u toku vremena? 4) Kako se moze odrediti trenutak susreta? 49, Tri materjaine ta&ke (A, B, ©) nalaze se na horizontalno} pravoj na jed= nakim meduscbnim rastojanjima, Kade taka A zapoéne pravolinijsko kretanje Yertikalno. nave stalnom brzinom 2y=20 em/s, taéka C zapogne pravolinjsko kretanje vertialno nanite, ber potetne brzine, ubrzanjem a—d cm/s! Kako treba da se krege (aka B da bi ave tri tatke u toku kretanja uvek bile na isto} prave} ako poénu da se kretu istog trenutke? 4, Neko telo, kretuéi se stalnom brzinom, 09 =20 m/s, dobije’stalno usporenje @=0,5 m/s2. Za Acoliko veemena.ée ae telo-zaustavin? Koki €e put ono preci dok ne stane? 42, Telo pode iz mirovanja ubrzanjem a= 10=5 500 ke/m3. Kolika je masa Zemlje? Uzeti da je stednji polupretnik Zemlje R=6 370 km. 75. Gustina gvo%ta je p=7 800 kg/m}. Kolika je masa gvozdenog odiivka dija je zapremina 7=300 ém3? 76. Olovno telo ima masu me olova je p=11 200 kg/m? “71. Kolika treba da bude dutina Bakame Sipke, polupretnika r=2 em, da ‘ajena masa bila m=890 g? Gustina bakra je p=8 900 kg/m’, 78. Pomotu terazija je izmereno da je-masa bakarne kugle m=33 kg, dok je iz tablica nadeno da je gustina bekra “p=8 900 kg/m. Koliki je polupreénik ove kugle’ 79. U staklenoj cevi, polupretnika r=l-em, nalazi se stub Five Gija je duzina 59 cm. Kolika je masa Zive u cevi? Gustina tive je p=13 600 kg/m. 80, Polovinu zapremine bakarne lopte ispunjava voda, dok ostatak zapremine predstevijaju zidovi lopte. Ako je gustina bakra p1=8 850 kg/m3, @ yode e2= =1000 kg/m’, kolika je srednja gustina lopte? 81. Kocka, mase m=2 kg, natinjena je od drveta, tja je gustina Kolike su ivice kocke? 82. Kolika je zapremina tovetjeg tela, mase m=80 kg, ako je njegova srednja 45 kg. Kolika je njegove zapremina? Gustina I 50 kg/m, gustina p=950 kg/m*? 83. Kolike treba da je povrsina aluminijumskog lima, debljine d—1 mm, da bi njegova masa kg? Gustina alumi: 700 kg/m’, 2. NJUTNOVE ZAKONI 84. Koliko je ubrzanje tela, mase m=0,5 kg, ako na njega deluje sila inten ziteta F=50N? 85. Koliko je ubrzanje tela ako na njega deluje sila tiji je intenzitet jednak in tenzitetu sile texe Koja deluje na isto telo? 86. Na neko telo, mase-m=5 kg, deluje sila intenziteta F=2daN. Koliko je ubrzanje tela? 87. Telo, mase m luje na telo? 0 kg, ima stalno_ubrzanje a: m/s? Kolika sila de 88. Telo ne pada ubrzanjem g=9,81 m/s?, veé ubrzanjem a=g/2. Koliki je intenzitet sile trenja koja deluje na telo prilikom njegovog padanja? 89. Kolika sila treba da deluje na telo, mase me 100 g, da bi se njegova brzina povetala od 0j=20 em/s do v2=80 cm/s za vreme Ar=3 5? 90. Telo, mase m=S0 g, pode iz mirovanja i za vreme =5s prede put s— 2m, kreéuéi se ravnomerno ubrzano. Koliki je intenzitet sile Koja deluje na telo? 14 Talo. mH be, ide 1 omy poo Oust um otis aNE. cyan preusnog pula $v OHO tind beam VI mM, he 1 oe Sie 92. Telo, mase m—=6 kg, kreée se brzinom %—45 m/s. Kolikom stalnom silom reba delovati na telo da bi se ono zaustavilo na puty s=15 m? S33. Kolikom stalnom silom treba delovaci na telo, mase mast kg,,da bi se ono cokom prvog vremenskog intervala Ar==1s pomerilo za s=100 em? 94. Kolikom stalnom silom trebs delovati na telo, mase m=13 ka, da bi ono za vreime 1=30's dostiglo brainu 236 km/h? 95, Za knie vreme ée fel, nine 8 Ne, dustil brzina w Aelaje staiaa tla intone vate sia toe 96. Né (elo, mase m1 kg, deluje staina vertikatna sila intenzt sa smerom nuvibe. 24 Koliko ée se ovo telo posit ako na njega deluje sila tokU Gremena. T= 10? Smatrati da je ubrzanje slobodnog pedanjs g=9,81 m/s® 97. Masa ifta i tereta Kojim je on optereéen ianosi m= t. Lift se spusta br- inom 420 m/min. Koliki je najkraéi put na kojem lift sme da se zaustavi Ako njegovo ule moze da indri nave si intenitett Fy 140 KN? 98. Dva tela, masa m=0,2 kg i mz0,3 ke, nalaze sna ravno}_ horizon: teino} podlozi. Tela sv vezana v2et0m, kao na slic. Ako se trenje prt Klizanju ranemari, odrediti: 2) sa Kolikim se ubrzanjem krete sistem kada se na telo, mase m, deluje Boris zontanom silom intesitta FIN, , 1) intencitet ile zatezanj uteta pri, dejstvu ove sile 2) MIST CAE poe ds adr eet pipes mase f°? ke, ade pet Hoe} mksang) situ da 0 preine Kaa ova ilk dela na Yelo ase ms 99. Kola, mase my=5 kg, vezana su wZetom isa tegom mase my=2 ke 1U posetnom trenutian Kolica tmaju Brzinu cp=7 mfs i krecu se ka tazki A na ho: rizontaino} podlodi _ sila is bein. kolica pose vremena =5 io Kom smero © ona kretu u tom trenutku? ; b) Na komm rastojanju od tatke A se tada nalaze kotica 6) Koliki put predu kolica za to vreme? Trenje zanemariti. ; 100. Preko kotura uéveSéenog ne kraju stola prebaéeno je ute na tijim krajevima su'verana dva tega, masa my 1 mm. Koliko je ubrzanje tega mase m, ako se st0, zajedno sa Koturom i tegovima, rete: ') nagore ubrzanjem ap, b) nadole ubrzanjem a9 Trenje zanemarit 7 101. Preko kotura Koji je obeSen o dinamometar prebateno je neistegljivo we, zanemarijve mase. Na krajevima weeta obeieni su tegovi Eije su mase my i'm 9,81 m/s? Z dinamometar poke Prilikom kretanja tegova pod dejstvom sila texe mig i mag di ar poka Zuje silu intenziteta F=30 N. Kolika je masa tega mg ako je mi==1 kg, @ ma>m 15102. Na glatkoj’ horizontainoj povrSini nalaze se tri tela, masa my==1 kg, m,—2 kg, my—3 kg, me- dusebno povezana tankim uzetom B. Za ova tela vezano i Getvrto telo, mase ma=4 ke, koje Visi a) Koliko je ubrzanje sistema ako se ue smatra neistesijivim } trenje zanemaxi? go . ) Kolika je sila zatezanja uZeta 0 kome visi eetvrto tclo? ew ae — 3. IMPULS TELA. on | IMPULS SILE | 108. Korii je imputs tela (koligina kretanja), mase 7 $ eas kg, kada se ono kreée brzinom »=3,6 km/h? 104. Koliki je impuls bakarne kugle, polupreénika 1=10 em, kada se kreée brzinom e=2 m/s? Gustina FW t ‘baka je 9=8 900 kg/m. ‘00 | ED 10s. Polazeti iz mirovanja telo, mase m—4 p, | dobije brzinu 21=20 cm/s. Kolika je promena im 50, pulsa tela? 106. Sila, stalnog intenziteta F—SN, deluje na 4 = Say tele, mase'm=20 kg, w toku vremena Ar=10s. Za kolike & se promeniti brzina ovog tela? Kolika je cat promena impulsa tela? 107. Dijagram dejstva neke sile na telo, mase m=5 kg, dat je na slici [- Ko- lika je odgovarajuéa promena brzine tela? 108. Dijagram dejstva neke sile dat je na slici [I]. Koliki je impuls sile, a ko kc impuls tela na Koje deluje ova sila? 109. Telo, mase m=2 kg, krose se stalnom breinom v1—10 m/s. U je¢nom trenutku ovo telo udari 0 neku podlogu, od koje se odbije ne promeniv&i intenzitet brine, Kolika je promena impulfe tela'ako ono udast u podlogs pod ) pravim uglom, ) uglom od 45° AMG. Na jezeru se malazi Gamac, dutine /=10 m i mase my=140 kg, upravijen pramcem normalno na obalu. Rastojanje izmeda obale i pramea je d=3,75 m, Da li €e Samac da dodirve obalu u toku kretanja ribara, mase ma~60 kg, od Pramca Gamca do krme? Trenje tamea i vode zanemariti 111, Dva identitna tamea, dije su mase po my—180 kg, kreéu se paralelnim praveima, jedan u susret drugom, jednakim brainama 2-3 m/s u odnosu na obalu jezera. Kada su se Eamci mimoilazili, sa jednog famea prebaten je paket, mase *m.=20 kg, na drugi Gamac, a zatim je paket iste mase prebaéen sa drugog Eamea na prvi. Medutim, pri sletiegem sustetu, paketi jednakih masa razmene s¢ istovremeno. Ako se zanemari tenje ¢amaca i vode, pri kojem ée sustetu brzine ®amaca posie prebacivanja pakdta da budu veés? 112. Covek, mase_m,=69 kg. podge da coi te i duzine 13 m, 06 kame ka neawncu, Camac se paisa: ed Le cole bee tanja Goveka pree pur od s=i my odnosu aa vodu.(obalu), Poteima beziva Gamca jednaka je null, Kolika sila Zemljine texe deluje ne tamac? 113, Na pravoj i horizontalnoj Zeleznitko} pruzi nalazi se vagon-platforma sa topom, iz koga treba da se ispali granata u horizontalnom pravcu, pod ugiom %=60" u odnosu na pravac i smer kretanja_vagona. Masa granate je m~200 ke, dok masa vagona sa topom inosi ma=15 1, Brzina granate pri ispaljivanju je %=900 m/s. Koliko se promeni brzina vagona usled ispaljivanje granate? 4, RAD, SNAGA I ENERGIA 114, Kolika najmanja sila treba da deluje na telo da bi na putt s Sila rad A=981 7? 11S, Koliki je red potrebno uloziti da bi se telo, mase m=2 kg, podigio na visinw h==100 m na mestu gde je ubrzanje -sfobodnog padanja 2=9,81m/s?? 116. Sud_u obliku Kocke, iviea a, napunjen je do polovine zivom ff. Kock naleds jednom strenom ne horizontainy podlogu. Koliki je rad potrebno ulodit da bi se Kocka obraula oko jedne svoje iviee (apr. ivice O)? 117, Koliki je rad potrebno ulokiti da bi se sud J. spoljasnjih dimenzija a, 2c, 20 iz polotaje (a) t polodaj (b)? Sud je do polovine napunjen vodom UB, Sila teke daje telu ubrzanje Koje je jednsko standardnom ubreanju 4° 9,8065 m/s2. Ako telo, mese mecl kg, krene iz mirovanja, 28 Koliko se poveca ajegove. Kineti¢ka energija tokom vremena =I? 119. Telo, mase m=2 kg, kreée se vertikemo navite pod dejstvom stalne sile, pri emu do Visine A=Im ova sil izveSi rad 4—80 J. Koliko je ubrzanye te pri ovome? Uzeti da ubraanje slobodnog padanja na mestu gdé se vrsi rad ize nosi g=9,80 m/s2 120. Ieraziti snaga od 10 pW; 15 W; 0,5 MW; 4 GW; 0,2 TW u vatima, 121. Neke matin izveti rad A=S0J za vreme (10's. Kolika je snaga ove matine? 122. Teret, mase m=20 kg, podigne se dizelicom na visinu h=Sm za vreme (0's. Koliku snagu razvija motor dizalice? Uzeti da ubrzanje slobodnog pa- Ganja ne mesty gde se vrli tad izmosi g—9,605 m/st 123. Motor neke matine ima snagu P=43 kW. Koliki rad mote da izvs8i ovaj motor za vreme 140 min ako je niegov stepen Korisnog dejstva 7=0,90? 124, Motor neke dizalice ims snagu P=20 kW. Koliki teret dizalica wots da digne ne visinu h=20 m za vreme ‘=I min na mest ade je ubrezanje slobodneg padanja. g=9,808 m/s?? 125. Kroz vodopad, visine A=10m, protekne svakog vremenskog intervala od 1 Kolitina Yode zapremine Y=13 mi. Kolike je snoga vodopada? 126. Kolika je kinctitks energija tela, mase m=20 g, sko se ono kreée brzi nom = 100 emis? 127. Vestaski Zemljin satelit, mase like. je njegova Kineti¢ka energija? 128, Kolika je snaga motora putniskog automobile, mase m=800 kg, Koji je uw Mana ce Automobile seopsti brzinu o=72 km/h za vieme r=4s? Trenje do} St, kreée se brzinom v= km/s. Ko36 slovodnog pada,” S Tun? Gani de je hee Se ube. go sleboda 803 m/s2. 130, U cisterni Koja lei na svojoj osnovi, polupretnika r)=S m, nalazi se Koligina vode tija je masa m=20t. Za Koliko se promeni potencijelna energija ‘ove koligine vode ako se ona pretodi u cisternu polupregnika r2==10 m” 131. Kocka leda, gija je iviea a=10 cm, salazi se u cilindritnom sudu, polupretnika r=10 em Za koliko.ée se promeniti potencijaina energija ovak- vog tela kada se ono istopi? Gustina leda iznosi p=950 kg/m?, 132, Telo, mase m=20 kg, padne sa visine h=10 m, Za koliko se promenila njegova potencijalna energija ako je ‘ubrzanje slobodnog padanja na tom mestu 81 m/s*? Kolika je inetidka energija a kollka brzina pri padu tela na zemlju ako je ono potelo da pada iz mirovenja? 133. Kapljica vode, mase m=0,1 g, slobodno pada ubrzanjem g=9,82 m/s? sa visine h=100 m bez potetne brzine, Pri padanju se masa kapliice smanjuje (usled isparavanja) ravnomerno. Naime, masa kapljice se smanji za 0,01 g u sva- Kom vremenskom intervalu Ar—I s. Kolika ¢e biti masa kapliice pri padu na zemlju? Kolika ée tada da bude njena brzina? 134. Oko horizontalne ose mode slobodno da rotira aka poluga &iji kraci imaju dudine fy i 2. Na krajevima té poluge nalaze se uévrSéena dva tega, éije su mase my, i mz. Kolika je brzina tega u najnioj tatki ako je poluga pre otpuftanja bila wu horizontalnom ‘polozaju? Masu poluge zanemariti. 138, Opiruéi se o neku prepreku, detak moe da baci kamen u horizontalnom praveu, brainom v5 m/s a) Kojom ée breinom 2 baciti detak ovaj kamen (razvijajuéi pri tome isti impuls sile), stojeci na ledu, ako je masa kamena m=Ikg, a musa detaka my=49 kg? ») Kolika je brzina kamena u odnosu na detaka u drugom sluéaju? ©) Da li u oba sluéaja detak razvija istu korisnu snagu? Trenje zanemariti 136. Na klin, mase ma, Koji je postavijen na horizontalnu podlogu, padne kug- lica, mase my, s@ visine hk i odskodi u horizontainom praveu. Kolika je brzina lina posle udara kuglice ako je ovaj udar elastitan? Trenje izmedw kina i podloge 137. Puska, mase m=3kg, obefena je 9 dva paralelna vieta tako da zauzima horizontalan polozaj. Kad se iz puske, ipali metak, dolazi do oscilovanja putke oko ravnote®og polozaja. Ako ‘pri ovame puska natini otklon éija_vertikelna Komponenta iznosi-/=19,6cm i ako je masa metka my=10 g, izvacunatinjo- sovu brzinu. : 138, Covek koji se nalazi na kolicima gurne druga Kolica, usled Eege ona za- ppoénu kretanje, ali se poste nekog vremena (zbog trenja) zaustave. Koliki je odnos puteva Koje kolica predu do trenutka zaustavijanje ako je masa Kolica se 2ove- Kom tri puta veéa od mase drugih Kolica? 139, Detak na klizaljkama stoji na ledu iza sanki, On odgurne sanke, saopstiv. Him breinu »1=10 m/s. Detak prt tome potne da se kreée u suprotnom smeru, Kliki je rad koji je izvetio deéak ako je masa sanki my=15 kg, a masa deéaky mig=45 ke? Bay wi 13 Des Kors om wvage se 12 tuunays Ub 8m vreme 1=3,2 s, pri een aoe ravMOnw ho uve. Solis s¢ rad Woes za izvlagenje Kole na ovakus «in? 5. SPEC: pose sststin a VNOSTI JW), Rekeca se kreée brzinom v=0,99¢ (gde je ¢— bri srostiranje svet- losti u vakuumu) u odnosu nf nepokicinog posmsi.ate apt. na. Zeml}) 3) Po gesovniku estronauta, proteklo vreme izosi fol godina (sopstveno ‘vreme), Koliko je odgovarajuce vreme za nepokretnog posmatrata? WAstronaut lzmeri da duzina nekog predmeta na kosmitkom brodu iznosi faim u praveu kretanja rakete, Kolika je ta duzine u odnosu na nepokretnog statraca? : Pe) Gustina bakra za astronauta iznosi_ eo=8 600 kg/m? (mere kom brodu). Kolika je ona 22 nepokretnog posmatraéa? 142, Dye rakete se kreéu jedna prema drugoj brzinama_vi—e:=%[,c w od- osu na nepokreinog posmatraéa, ‘Kolika je breina priblizavanja raketa u: =) klasitno} mehanici, b) relativsti¢ko} mehanic!? 143. Elekaron se kreGe brzinom v=0,80c, Masa elektrona u mirovanju je p= 9,1 10-31 kg, Odrediti " ’) energija elektrona u mirovanju, ') masu ‘lektrona, ©) ukupnt (cotalnu) energiju elektrona, @) kinetitky energiju elektrona, ; 144. Kolikom brzinom 6i trebalo da se kreée Kosmi8ki brod da bi vreme izme- reno u njemu bilo 50%, duze za Ijude u komandnom-centru na Zemlji? 145. Kolikom brzinom treba da se kreée rakete u praveu svoje ose da bi se njena Gutina, 2» nepokretmog posmatrata (na Zemlji), smanjila za 1% 146. Dve rakete se kresu jedna za drugom, pravolinijskim putanjama, jednakim breinama 0)—=v;"0,6e.,U prvoj rakeli se dese dva dogadaja u vremenskom raz- fraku Ags. Koliko je veemena proslo izmedu ovih dogadaja za posmatrata: ‘s) u drugo} raketi, ae 221 us. Mi asta 147. Sopstveno vreme Zivota y-mezona izosi fo=2,21 us. Mi-mezon nastaje ua gornjim slojevima Zemljine atmosfere 1 do trenutka raspada prede put s=5 km. Kolika je njegova brzina? : ; 148. Avion se kreée brzinom » prema izvoru svetlosti, Kolika je brzina aviona 1 odnosu na fotone Koje emituje izvor svetlosti? 149. Cestica se kreée brzinom v=}, ¢. Koliko puta je masa ove Eestice veéa od njene mase u mirovanju? 180. Koliki je impuls elektrona kada se kreée brzinom v=/, ¢? Masa elek- trona u mirovanju je mo=9,1-10-! kg. 151. Kolikom brZinom se kroée tel0, éija je mefa za nepokretog posmatrats ima kg, ako je masa o¥og ela u iovanju my 28 Ke? je u kosmi- 195. Gravitaciono polje 4. GRAVITACIONE SILE | 152, Kolikim gravitacionim silama se priviage dva tatkasta tela, jednakih masa my kg, kada se nalaze na rastojanju r<1m? Gravitaciona konstanta iznosi -y=6,67-10-11 N-m2/kg2. 153, Da li gravitacione sile iz prethodnog zadatka menjaju svoj intenzitet ako se tela iz vazduha prenesu u vodu? 154, Poznato je da masa Zemlje iznosi my=6-10% kg, a Sunce mg=?2'10% kg, dok je njihovo srednje rastojanje d=1,5-16!! m, Koliki je intenzitet privlagnih sila. izmedu ova dva nebeska tela? 155. Znajudi da je revolucija Zemlje T=365 dana, izratunati masu Sunca. 156, Engleski fiitar KevendiS je prvi (1798) eksperimentaino odredio vred- nost gravitacione Konstante. On je tom prilikom izjavio da, u stvari, odredaje ‘masu Zemlje, Da li je bio w pravu? 157, Elektron krudi oko jezgra atoma vodonika po orbiti polupretnika r= 53 pm. Znajui da je masa protona mye 1836.1 mo, gde je mo=9,1-10-stkg "masa elektrona, izratunati intenzitet gravitacionih sila Kojim se privieti jezgro ‘aroma vodonika i njegov elektron. 2. KARAKTERISTIKE GRAVITACIONOG POLJA JACINA GRAVITACIONOG POLIA 158. Kolika je jadina gravitacionog polja tatkestog tela, mase m—I0 kg, na rastojanju r=S'm od tela? 159, Kolika je jatine gravitacionog polja Zemlje na njenoj povriini? Stednja ustina Zemlje’ je’ p=5 $00 kg/m, a srednji polupretnik R-=6 400 km. 160. Izraunati masu Meseca znsjuéi da je jatina gravitacionog polja Meseco na njegovoj povrsini G=I,62 N/kg, a njegov polupreénik R=1740 km. 161. U nekoj. taéki gravitacionog polja njegova jagina iznosi G=9,50 N/kg. Kolika gravitaciona sila deluje na tagkasto telo, mase m=2kg, kada se nade u ovo} taki, 162. Kolika je jatina gravitacionog polja Zemlje u tackama koje se nalaze na visini R, 2, 3R,..., gde je R— polupreénik Zemlje, ako njegova jagina na povrsini Zemlje iznos! Go=9,81 N/kg? 163. Odnos mase Zemlje i mase Meseca mz/my, iznosi $1.dok je restojanje nji- hott eccdihn Fee a R gde fe ee caloneeione Tonia W kent famedu ova dva tela jatina rezultujuéeg gravitacionog polje ova dva tel ja uli? 164, Na Kojo} visini jaSina gravitacionog polia Sunca iznosi G Polupretnik, Sunca je R=1,4-10° m, = njegova masa rim 210% kg 163, Srednje rastojanje izmedu Zemlic i Sunca iznosi d=1.5-10!) m. Kolika je jedina gravitecionog polia Simca na potanji Zermlje tokem njenog kretsrva po putan]i oko Sunca? Sredaja gastina supstancije od koje je ehenvovano Sunce Tmosi =r 1400 ke/m3, dok je njegov polupeecnike R=5,85-103 0 Nike? GRAVITACIONI POTENCIAL 166. Koliki je gravitacion! potencijal tazkestog tele, mase m= 10 ke, ne rasiow Jani r= m od tela? " Ter, Koliku eravitacionu potencijalnu ‘eiergiy poseduje selo, mase m5 key ate ie Geiss! Sa onom mesta u gravitaciohom poUw gde njegov potencijal iznosi on l2 Tike? aes 168. Telo, mase m=0,1 kg, premesti se iz tathe Aw tacky, B gravitacionog pole” Gravitaciont potencljai ovih taéaka su. gqm=—2 J/kg i y= 02 3/ke ay Kolika je promena.gravitacione potencijalneenergije tela? & Rotiko Jones) vad_spoljesajit sila utrofen 22 ovo pomeranje? 169. Tri homogene kugle, jednakih masa_m=10 kg i polupretnika nalaze Sena najmanjem medusobnom Tastojanju. Odredit ') jatinu gravitacionog poli, ®) sravitasion potencia, a Geonea mace (iercie) ove tr tela. 170. Imajuéi u vidu velitige gravitacionih potenciala Zemje na njenoj_povs- vial ulnjexom sredift, lzaéunatt rad koji bi tebalo lzviti za pomeranye tela, Innse mooi'ig. iy sredtte, Zemije na-njenu povrtinu em, 3. RAD U GRAVITACIONOM POLJU 171, za pomeranje tela, mase m=I2\c, iz tatke Au ta&ku B gravitecionog pol uict be rad 100 F spoljetaih sia. Kotika Je razlika gravtaciolh poten- Bjate ovin taka? i 172, Telo, mase m=100 kg, naginjeno od supstencje gustine ~~2 500 kg/m! pod seine ave jednke tel, koja se mogu smatretsferama, Kolki rad iceba Biot ne savlegivane gravitacionth sila Kejsm se privlege ove dva tela da bi sevone” medusobno udaijla na. vastojanje dS mi! 173. Mase. Zeno iznosi_mg=-102" kg, 9 Meseca_myym,¢-1022 kg. Koti wrod trebeto. soz za spujane ovih nebetith tla? Polupteéaik Zemlje je Ry— ogee i0s my Mesece, ye ts? 106m, dok je aibovo Fatajenje d=38: 108 174, Smatrajuti de je Zemija sfero tele i imac a vid mene Karaktesatite zraSunme Dy ted hot Je. potteono. ulosti z=. pomeranie tele, ase me=2t, take Ay tatke By koje Su ikarane na sic! PS told rad tt loz ae tele po putanjl ABC T potent AC 78. Kalit je red poteebno lofi ze, pomerenie telt po ekvipbtencivino} povesin® Navelt primer, 176. Kolikt je rad. pottebno ulotiti da pomeranje tele po zatvoreno} putenii us gevitacionom pot? Nevest_ primer. Fir, Zaajusi de je erevitaciont potensis} Zemljine povitine, 7——— 63 MI, iinet alsin fopote Kor se osiobod! (oa ne nye pedne Mctear a yomeranje isto. maths kg Pretpostavitt celokipne kineticke energija meteorita pretvori w unutraia}y energija TTB, Koliki je red pattetna vlctitl da bi se kosmitki rod. mage me-0 lance ne orbit Meret? Uzeii ca je srednje restojenje Rmedu Moveca i Zemls3 ade je ® 9 km — polupretnik Zen} 24179, Vebtatki Zomljin satelit, mase m=31, kreée se na visini 1 ) Kobi Je energie urvofena 7a njegove| wodenje orbitut b) solika Se energija tro8i za njegovo kretanje po orbiti? 300 km. 4. SILA TEZE, 180, Homogens kusgla, poluprtnika r=10 em, nadin . nike r=10 om, natinjena je od supstancife dja Je gusting por? 200 kpin® Kugha se aladl ne stu Bde je brane 3 Pele g29.80 mise vee se ml fu Ble Je ezanke sovednoe 2) Kola. sla tele deluje nt koglu? ©) Koji pravac 4 smer imi tele? 2) Ge "hug aia aepdnn atha se soet J Kolika sila tee deluje na tcl, mase mers kgs n& mestu gd je ubrn} stobodnog padnje gu=3.80 m/s? 7 te ede Je hnenie 2. Ubreanje Zemjine tele na pola iznosi gp-98922 m/s arene poh s9"9,8922 m/s?, va ekvetora 2) Kolika sila tee deluje na telo, mase in=10 kg, keda_ se ono nelei « Eos a tito? Seo ti ea oe poly It intenitet ovih sila rave of topy ge se telo ala dua to vou? softens ses ilo ml 183, Usrzanje slobodnog padania ng povitini Zemlje i it adanja na povstini Zemlje imnosi g9=93807 m2, savin holon ono inet gy~"0.08 mj. Kalla ie Zemfne tele de. jena telo, mase m=1 Kg, Kada 86 ono Malai na povrdini Zemlje i na. visi 184, Usezanje slobodnog padanja na. povrtici ) Meseceiznos! 1462 m/s? 2 Merkura 33 3 Venere 2 Zemije 5 Marsa 8) fupitere 5 sunea Kolika je sila te¥e koja deluje na telo, mase m= i okt ig ja deluje na telo, mase m=2kg, na povrdini ovik ne u vekuumu, vez itS, Obst en feds se tte mdi gravicine sie Fy koi dle 186, U Kojim sluéajevima je sila te eluje na isto telo? 187. Kola si Sunteve tel dee an Zeno, « Kaila ne Mast . Kolika sila Sunteve i Zemljine tee deluje ‘a telo, mase m=I kg, koje se-nalii na povrtint Zemle? Uzat da ubraanje Zemin tls na pov Zemie 81 mst, a Sundeve tee na povesini Sunce. g5—-2/1 m/s? mmf jednaka gravitaciono} sili Fy koja 5. TEZINA TELA 189. Sta je te¥ina tela, a Sta sila tee? 190. Kada je intenzitet sile teze mg jednak intenztetu tetine tele Jr 11, a) Teo, mase ma? kg, nalazi se na stol. Koika je tetina ovog tele se sto nalazi na nepokretnom tlu? ‘ tele ako ') Kolika je one ako sevtelo nalazi u vom Koji se krefe ravnomemo? 192, U lifta se nalazi dinamometar © Kaji je obeSeno telo mase im: Koliku te2ima tela pokazuje dinamometar: a) kads 159 ate 1) keds se lui krece ravnomerno, ©) kada se lift Krege nagore ubrzanjem a—~2 m/s2, $ ada se lite krece nadole ubrzanjem a=3 m/s. ~ ) kada bi lit slobodno padao? Useti de je ubrzanje slobodnog padania g-=9,8 m/s? 193. Telo, mase m=s0,5 ke, obeSeno je o dinamometar koji se drai w ruci. Kads je raka nepokreta, dinamometar pokazuje da je tezina tela Qo=49 N 2) Ptilba naglog pokreta. ruke nadole, najmanje pokazivanje dinamomets (rehome telina tela) dostigne vrednost Qi=2,0 N. Kolikim najveéim ubrzenjem se kretala ruke? by Kako treba pokretati ruku da bi tefina tela tmosila 20s? 2) SaXR rebato uraditi da bi te#ina tela bila jednaka null? $94, Kada se pilot aviona nalazi u bestezinskom stanju? 195, Da li ce prilikom razmatranja ravnotede terazija uzima « obzir teZina sherenog tela i tezina tegova ili sila tele koja deluje na njih? 196. Automobil se kreée ravnomerno po horizontalnom put, wlegnutom putu { ispupéenom putu. U kom sluaju je najveca tedina automobila? 197, Telo, mase m=5 kg, nalazi se na horizontalnoj podlozi, Kada ée te#ina ovog tela da bude: a) Q1=\00N,, 6, ASTRONAUTIKA 198. Znajuéi da je pretuik Meseca d=3478 km, a ubrzanje slobodnog, pa: danje ne njegovo} povrsini £1.62 m/s?, izragunali prvu Kosmicku brzinu za Mesee. 199, Imajuéi w vidu prethodni zadatak, izragunati drugu kosmitku rzinu za Mesee. 200. Kolika je brzina vestaskog Zemljinog satelita na visini 4=200 km? Ko- iki je period Totacije ovog satelita oko Zemlje? ‘201, Ako je period rotacije Zemljinog veitaékog, satelita T- eunati ‘) visinu setelita, ’) brzinu satelite 202. Brzina kretenja Mesece po orbiti je v=1 km/s, dok je srednje rastojanje od Meseca do Zemije d=60R, Ede je R=6370 km— polupreénik Zemlje, Ko- fika je prema ovim podacime ‘masa Zemlje? 703. Koliku bi brzinu imali meteoriti prilikom pada na Zemlju kada ne bi postojala Zemljina atmosfera? ‘204. Koliku najmanju brzinu treba. de ima kosmitki brod prilikom polaska sa amlge ds bi dostigno Mesec? Uzeti da je masa Zemlje mz-=60°10%" ke. Mreccon ingeemz/8\, polupreénik Zemije Rz=64-108 m, @ rastojanje izmedu jit 0,5 min, izra- Re. 1205. Koliku kineti¢ku energiju treba de poseduje kosmitki brod, mase 7 1220, prilikom polaska sa Zemlje da bi se oslobodio uticeja ajeneg gravitar cionog polja? 23206. Kosmiski brod, mase 1 kosmitkom brzinom, 8) Kolika je kinetitka energija kosmitkog broda? b) Kolika je energije utrotene za dovodenje kosmitkog broda u orbitu? ) Koliku je energiju potrebno utroditi da bi se ovaj kosmitki brod preveo na orbitu &iji je polupretnik r=2R,? 207. § obzirom na to sto Mesec nema atmosferu, izraéunati kolikom brainom padaju meteoriti na njegovu povrsinu. 208. Pri kojoj brzini molekuli nestelih gasove na Mesecu mogu de odu u kos- miki prostor? Zbog Sega je ova mogucnost mnogo manje verovatna z= molekule Zemljine atmosfere? 1, kroée se kao vettatki Zemljin setelit prvom 6. Kretanje tela u gravitacionom polju 1, VERTIKALNI HITAC NAVISE I NANIZE. SLOBODNO PADANJE, 209. Neko telo se pusti da slohodno pada sa visine A= 19,62 m*. Posle ko- liko veemena ée telo pasti na tle? Kolike €e biti njegova. brzina pri padu? Uzeti da ubrzanje slobodnog padanja iznesi g~9,81 m/s? 210. Jedno telo slobodno pada s@ visine /y=64m, = drugo se visine fy=25m. U kom odnosu stoje njihove braine pri padu na zemlju, a u Kom njihove. vremena padanja? 21L. Za koliko je potrebno smanjiti visina padenje da bi se vreme pedenje smanjilo na polovinu? 7 212, Telo se baci vertikalno navite potetnom brzinom vp. Posle predencg. puta =200 m brzina tela iznosi v= 150 m/s. ‘a) Kolika je poéetna brzina tela? b) Do koje visine ée dospeti telo? ©) Posle koliko yremena ée pasti na tle? Uzeti da ubrzanje slobodnog padanja iznosi g—9,80 m/s? 2AB Sa tornja, visine ASO m, 'baci se nanide telo brzinom vp=3 m/s. Posle koliko viemena €e telo pasti na’ tle? Koliku ée brzinu tada imati? 214, Sa tornja, visine H—50 m, baci se telo vertikalno uvis brzinom 2 2) Koliku ée visinu dostiéi telo? b) Posle Koliko veemena ée pesti na tle? ©) Kolike ée biti brzina tela pri padu? Uszeti da ubrzanje Zemijine tee iznosi g=9,81 m/s2. 215. Iz jedne tadke bagens su vertikalno navi8e, istom posernom brzinom vo, dva tela w vremenskom intervalu Af. Na kojoj visini Ge se tela sustesti? 216. Telo se baci pogetnom brzinom vy=10 m/s vertikalno navite. 2) Koliku ée visinu dostigi telo? 8) osle bolo veemene de ponovo pest na tle? ©) Kolika ge biti brzine teld pri pedu? Keko se menjeju brzine i ubrzanje tela u toku kretanja? izeti da ubrzanje slobodnog lpadanja iznosi e981 =n) 217. Dva tele su istovremens befene jeduc drugom u suset inom potetner borzinom Dy=40 m/s, 1 to: jedno vertikalno navi8e sa povrsine zemje, drugo Toe svi zadataka ix ove oblasti zanemaruje se otpor sredine | tren. 49m. vertikalno nanize sa visine f, Koja je jednaka maksimeinoj vi stiti prvo telo. Na kojoj vsini ée se tela sustesti i kolike ée nnutku susrets? 218, Neko telo pusteno je da slobodno pada sa visine H==100m, U istom trenutiea baéeno je drugo telo vertikelno uvis.. 2) Kojom potetnom brzinom v treba beciti drugo telo da bi se tele mimoisla cog visin? 4=28 m? b) Koju nejvedu visinu Amex mo%e dostiéi drugo telo ko mu se stopiti ove potetna brzina? 219. Telo koje se nalazi u tatki B, na visini H=45 m od povrtine zemlje, Jednog trenutka potne da pada. Istovremeno iz tatke A, koja se nelezi na ras: tojanju k=21 m ispod tacke B, bageno je drugo telo vertiksino navite, Koliku potetnu train treba ds ima drugo tele da bi obe tela istoveemeno pela na zemlju? 220, Da bi se odredila dubina ponora, pusti se w njega kemen i od tog tre- nutke potne de se meri vreme. Udarac © dno ponora uje se posle vremena Fag ‘Rolle Je dubine ponora? Usett de brent zvuke w vezauhu lznest em =340'm/s. 221, Telo slobodno peda sa. visine ml m na Zemiji i na Mesecu. Koliki je gdnos vremena slobodnog padanje ovog tela aa Zemiji i na Mevecu? Ubraanje Zemijine tede iznosi gz—9,81 m/s, MeseBeve tee g4,—1,64 m/s 222. Ubrzanje Venerine tee iznosi g)=8,52 m/s2, a Zemijine tee gg—9,81 mis?, Koliki, brzinu treba da ima telo, bateno ‘vertikalno navite, da bi dostiglo visimu 0m na Veneri i na Zemlji? Koliki je odnos ovih brzina? kkoju mote do- biti Brzine u tre- 2. HORIZONTALNI HITAC 223, Sa_morske bale, visine fo=50 m, iz tops se ispali_ granata u horizon teinom praveu, Brzina grenate po ispeljenju je e700 m/s, a) U kom polo%aju se nalezi granata posle vremene paljenja? 'b) Kolika je brzina granate u tom trenutku? ©) Kolika je brzina granate pri padu na vodu? 4) Pod kojim uglom granata padne na vodu? ©) Koliko treba da bude vreme tempiranja granete de. bi eksplodirela na visini ‘ay=10 m iznad povrdine vode? 224, Avion leti po pravoj i horizontalnoj putanji, xa visini AS 500 m, brzi- nom %=900 km/h. 12 aviona se ispusti bomba, pri Eemu joj se ne saopéti po Setnabrzina u odnosu na avion. a) Posle koliko vremena Ge bomba pasti na zemlju? b) Koliko treba da bude vreme tempicanja bombe da bi eksplodirala na vi- sini 4j=100 m izmad zemlje? ©) Kolikom brzinom ée bomba pasti na zemlju? ) U kom polozaju ée se nalaziti avion u trenutku eksplozije bortbe? 225, Sa zgrade, visine 100 m, izbace se jednakom brzinom %=10 m/s dva tela. Jedno telo se izbaci vertikaino nani¥e, a drugo u horizontalnom praveu, a) Koliko iznose vremena padanja obe tela? Koliki je odnos ovih vremene? 8) Kolike su bezine tele pri padu? s od trenutka Is sje rictsjnnie iamedy mesta pada ova dva tela? Wb, Fosnsiead ns 2 Jovi (merenjem vremene pomoéuhronemetea) daje nls bumnbe ispasiene i ¢viane = 31,85, Ktko ce on de lzracane visinu na ojo) avion leti i kolike je ona? 25227, Nacrtati dijagrame komponenata brzine vs(t) i vy(t) tela izbatenog u horizontalnom praveu do trenutka pada tela na tle, 228, Telo batenou horizontalnom praveu posle vemena tm} ima brcina 3 koja “zaklapa uguo a=45" prema horizontalnom praveu, Kolika je poseina brzina tela? 3. KOS EATAC 229. Telo se izbaci brzinom ¥=20 m/s, pod wglom «—60° prema horizonte 4) U kom polofaju se nalazi telo posle vremena '=22 od trenutka izbaci vanja? b) Kolika je tada brzina tela? 6) Koliki ugeo pada zaklapa vektor brzine tela prema horizontalno} ravni? 230. Nacrtatidijagrame Komponenata brzine ve(t) i ot) tela iz. prethodnog data 231. Brzina topovske grenate_prilikom ispaljivanja iznosi tuebs ‘da pogodi cilj Koji se nalari na udaljenosti x=3 200 m. ‘Pod Kojim ele Vacionim Uglom je potrebno ispalit grenatu? 252, Topovska granata tokom svog kretanla treba da ime brainu koja nije mania. od 0.8%, ‘Ede je ty—poteina brzina granate. Kofi opieg elevacionog Ula = odgavara’ovom ‘slovu? 233, Pod kojim uglom je pottebno ‘izbaciti telo da bi njegov domet bio jednak najveéoj vsint Koju ono dostigne? 234. Raketni projekt treba da doscigne domet Of qu sanju pogetnu brzinu on treba da-ima? $0 km. Koliku naj- 235. Kada telo ima optimalan domet, a kada optimalnu visinu? Koliki je codnos odgovarajucih vremena kretanja tela po putanji? 236. Pod uglom 2=30" prema horizontu izbaci se telo podetnom brzinom 100 m/s, ‘) Tzragunati domet tela i najvetu visinu koju telo dostigne tokom kretanja. ) Koliko traje kretanje tela po uzlaznom delu putanje, a koliko po silaznom. delu? ©) Kolikom brzinom ¢e telo pasti na horizontalnu ravan? 4) Kolika je najmanja brzina, tela tokom kretanja? 237. Sa visine h==10 m iznad zemljé izbateno je telo, pod uglom 2=30° pre ma horizontu, poternom brzinom v%=720 m/s. ‘a) Koliku de najveéu visinu dostigi telo? ) Koliki se domet ostvari pri ovotie? 238. Brod se kreée brzinom 01. Sa broda se izbaci telo, brzinom v2, vertikalno navite. : a) Koliko je vreme kretanja tela? b) Gde €e telo pasti? 239, Voda iz mrka izlazi brzinom v=27 m/s. Koliku najveéa povrfinu moze bastovan da zallje ovim Smrkom ne hodajuei? 240. Koliko puta je domet na Mesecu vei nego na Zemlji ako su jednaki podetni uslovi Kretanja tela? 241. Dometu xmax=100 m na Zemlji odgovara mnogo manji domet na Sunca, Koliki bi on bio na Suncu? Koristiti tablice na kraju knjige. 7. Ravnoteza sila. RavnoteZa momenata 1, SLAGANJE SILA 98078 reonteee sila Si sw intent teth Fis10 No Fy=20 N, Fy=30 N, Fy N, Pra Si smerovt ovih sila prikazani su ne slici Ml 243. Dve sil, intensieta F=6N i Fro N, de Iuju na jedno ilo po praveima Koji su medusobno natal Kolika je rezultujuca sla? Koliko ée ubr- ‘Zanje da ima tele ako je Njegova masa m=1 ke? 244, Na telo, mase mad kg Il. deluje test sila koje taklepaju, jedna u odnosy na_drugu, uglove + elbot Intenztet sila iznose: F,—10 Ny F520 N, Fyo30 Ne Frnt N, Fyars0 Ny Fes60 N, Ako sile deluju u isto) revniy u Kome 6e se praveu i ss kojim brzanjem telo kretatl? 248. Telo, mase m=I41 kg, visi o dye tice Grafitkd odrediti intensitete Kojima su Zice optere Gene na istezanje,, Kolikom bi silom bila opterecena Jedna fica Kade bi se druge prekinula? 246. Tri sile, intenziteta Fi=20N, F=40N. FeeéO N, deluju na telo, mase m=0,1 kg, Do pra ‘ima Koj su prikazani na slic ff. Kolika je rezul- fryuee ila Koja deluje na ovo (elo? U kom praveu penta de ce kretai ovo telo? Kolika bi bila njegovs bina poste vremena f=1 8? 247. Dve paralelne ile, Siji su imtenzitets Fy 1 Feg00N, delvju na telo prikazano ‘na sii a) Heolika je rezultujuta sila? ) Racunsii odrediti polo%aj napadne tinije re- zaltante ‘248, Na. slici su prikazane dve_antiparaleine oS ee cs RBS Eto NT Nor fnsino rastojanje izmedu’ njihovih napadnih linija 7 Ragunski odrediti polo%aj rezultante i njenu ve- mu ™ ™ 2 [>20. Tl » sie sk, ate 00g. po colagt Gpety Geom oe maa waz ae, ee nati lin Rasa arin aacal eter ecet cei ah 251, Dva tela (Ai B) u obliku kocke, nainjena su od iste supstancije. Tela su postavijena ‘ne dve ravni, ne nagin prikazan na slici EM. Nagibni uglovi ovih favaiisu 2=30" 1 B=45", Masa manje Kocke ma Je nepornata, dok je masa veée Kocke ma—30 ke 2) Kolika je masa manje kocke pod uslovom da su'koske a foopoteit * 'b) Kolikim silama deluju kocke A i B na podloge na koje nalezu? c) Kollkim silama medusobno deluju. kocke A ist 282, Telo A, mase my—20 kg, nalari sen str moj ravni, nagibnog ugla'x—30". Ovo telo je verano stom 7a teg B nepomate mase my na aatin pri Kazan na slict [J]. Kolika trebs da bude masa tega BB pod uslovom da se telo A ne pomer! iz prikazanog polozaja? Trenje se zanemaruje 253. Na glatkoj strmoj ravni, nagibnog ugla 2=30°, aalazi se telo mase mar30 kg. Kolikom je najmaajort Silom potrebno delovati na telo da bi sé spretilo nje- fpovo kretanje niz strmu ravan? 254, Bakarsa kugla, polupretnika r, obosena je © vertikalni zid, vietom AB duzine [=2r JJ Ko- likom silom je optereéeno uze? Gustina bakra je 9, fa ubrzanje Zemljine tek 5. 285. Teret, mase m=100'kg, vezan je vietom za vertikatni zid na nadin prikazan na slici J . Koliko Ge biti pokezivanje dinamometra D u slucaju kada se wie vee za zid u tacki A, a zatim u tacki BY 2, MOMENT SILE. MOMENT SPREGA SILA 256, Na balkonu, &iji je ispust fmt jt; eta se Zovek, mase m=80 kg. Kolikim najveéim’ momen- tom sile Sovek mo%e delovati na mestu spoja bal- kona sa zidom? 257. Koliki treba da bude krak sie, tii je imten- sitet F150 Ny de ‘monies a) i? 258, Automeh=nitar aij je i Uuta) Kobkom siom treba gehanitsr da deluje ma kraju lint sabi stvari moment imtenziteta s=60 m-N? 259, Spreg sila, intenziteta F=100 N, prikazan je na slici ff]. Ako preénik cilindra, na Koji deluje ovaj spreg sila, imosi D=0,25 m, izta€unati inten- rite momenta’ to sprega ovih sila. 260, Drveni stub, visine fin8 m, obara se na asin prikazan na slici ff]. Ako se na vrh stuba deluje silom intenziteta F=600 N, kolikim se momen- tom deluje na stub? 261. Homogena greda AB, dutine [=2m i mase mm30 kg, ukleStena je jednim krajem uw vertic kalni id Kolikim sopstvenim momentom ova greda opte- reguje tid uw meste ukleStenja A? Nacriati vektor ‘ovog momenta 3. SLAGANJE MOMENATA SILA, SLAGANJE MOMENATA SPREGOVA SILA 262, Koliki Je rezutujuél moment sil Yojedeluja a greg, prikacanu na sles odnose su os Tone OF Creda je Homogena, hdine foam | mass ke dok masa togh, Koi vit o ule, anos, ok 363. Kolikom najmanjom horizontalnom silom je potrebno deleral na hocku Hf muse mes100 ke, Te'ihae ona prewraule? De stlcoevom neke drugs, ane es om kockn mote provi? 264, Suplja kocka, ivica a= m, nalivena je do polovine Yocom I” Kolitom najsunjon Hotton: inom slom je Eairebno delovatl a Focku, Se Bi sevont previa 268, Cilindrino teo (valk), mase mi polypres- nike Ret my eas se me potetkastepenie Bi Taki stepen ime visi Na telo deluje horizontalna sila F &iji je intenzitet Jednak intenzitetu sile tee mg koja deluje na tel Kolika je najveéa visina i na koju se moze poditi ovo telo pod dejstvom sile F? 266. Na platformi kolica nalazi se kameni blok u obliku kocke tija je ivica 6. Kolikim najmanjim ubrzanjem treba kolica da se kreéu da bi se kocka neprestano prevrtala? Koeficijent trenja_kocke i platicrme je toliko veliki da kocka ne mode da klizi. in hy i2%, Da bi diem tect, mate mit by. tov se Hag naam ge Ate m=DO he, tv te pod ele un Agee Dt nalegnuv3i na drugi kraj poluge, mogao dignuti ovaj teret? Masa Coveka je mz=80 kg. vain 268, Kolko putes mods ete ee spo cpg A aden caver ts pn 260, Dea mati ote ms lt cet ne "hance eadne se me gem ul le goto raged Ee hea ae ee aes izdrée prvi i drugi radnik? a 270. Neola vio del da mone sn peg pie eto Bt de, momen Je SE Nal Sse al dele a a HacTaht ttagtal date tia finda at 21H Ap tock mote de dc v rakama tet ae EO ak Na es ite Ga pereCona avs maa ee Kah ‘na slici 9? Pe : aaa 2a barn bing JO mi we adn vom vate te lO ae, dn | SS Et foe oval oe stom —_| TEER Pate Roepe ra AF kat pee ae Ie RA oe romana cds MEER a pomebae de a a — ~N, b) Koliki red treba da se izvrli za invlatenie F 4 weit ae es veda ea ee ee a sh Pie acura aaa ae valve yong last fee Teese an eam eat SE ra meh incense rs cles Jae esa oie de mt 274. Kvadar, prikazan ma slici ff], dimenzija a lovati ua kvadae po ivici C pa da ne postoyt mjesoy pritisak'na vertivatns ravan'( oslonca A)? 3 | ~ _b) Kolikom silom tada Kvadar deluje na horizon fainu ravan (u osloncu B)? \, Bl =0.8 m, b=0,6m, c=0,5 m, nadinjen Je od gr | ; pita gustine 3200 kg/m! Ugao a m8 stich tz 7 = — | 2 8) Kolikom je najmanjom silom F potrebno de- 4 TRENSE = a 275. Da bi se odredio koeficijent trenja izmedu nekog tela i podloge, izvrli se sledeti eksperiment. Na horizontalnu ravan se postavi telo, mase m—30 ke. Zatim se ono vee uetom za tas Fl] na koji se po- stavljaju tegovi. Telo se podne kretati kada masa fegova dostigne vrednost m,-=5 kg. Koliki je kge- ™ ijent trenja? Za Kaliko ye potrehns povecati magy tegova da bi (elo dobilo ubrzanje a4 m/s2? 276. Na horizontalno} podiozi nalazi se telo mase m=50 kg, Kolikom hori- zontainom silom treba delovati na telo da bi se ono pokrenulo? Koeficijent trenja, jzmedu tela i podloge izosi u~0,2. 277. Na horizontalnaj podlozi nalazi so telo mase m=d0 kg. Na telo detuje horizontaina sila intenziteta F=300 N. Koliko je ubrzanje tela? Koeficijent trenja izmedu tela i podloge iznos! %=0,1 278. Neko telo, mase m,-nalazi se na ravnoj horizontainoj podiozi, pri Sema Je Koeficijent trenja izmedu tela i podloge a. Kolikom horizontalnom silom tre ’ba delovati na telo da bi ono imalo ubrzanje g, tj. ubrzanje koje je jednako ubrai- ju Zembjine tee? 279, Na telo koje se nalazi na horizontalno} podlozi deluje sila F pod uglom .=45° prema horizontu Ff]. Masa tela izosi m=30kg, a koeficijent trenja iz- ).1. Kolikom najmanjom silom F ovo telo mote da se edu tela i podloge pottenet 290, Na verttalnom det koics koja oe kota ybraanjem 7 nalazi se telo A. EL Koefjent tenjalzmeda tela 1 podioge iznosl y-0,3. Koliko treba da bude Moreno Halls pa da telo ne pudoct 261. Kolic, mase m, kreéu se stainom brzinom v» po horizontelno} eam. Na preda bij Holce Botts 16 tel, nts mo zanemerivin dimentje” KOKO mrorgje du buda dugnéle Kallen pe da tele ne spade’ nl? Koefcjnt treme med tol fatten fe te 22. Na stzme) tami duling [= 10m j visi he’ m, nalaa se telo Koj klic nig stm tivane Rallko Je uoraanle ovog tla? 283, De bie odredio Koeficjent ten izmedu nekog tla. { podloge, ivede se stodetiataperinent Bk Telos pots’ sem van Ot pso ods dese men, U potetku je podioga u horizontalnom polo%aju, pa se zatim njen ugao «. Potapeno povelava. Kade je-visina gtrme favni hod m, elo poste. de Ml Tadole, Dulina podioge je ACIS im Koll je odgovarjuti Kocticene tre tae vt 284, Na. srmoj ravni, dutine /= 10m i vsine mud kg. Kocfiojent tenia izmedu tela podloge iznodl i sm, nalazi se telo mase 1. Kolikom naj- ‘manjom tangeneijalnom silom moze da se spreti kretanje ovog tela niz strmu.285, No. strmoj rayni, dufinel J=20 m i visine had m, nalazi se telo. Koliki treba da je Koeicilent trenja_y izmedu tela i podloge da bi se telo kretalo niz str- mu raven stalnom brzinom? 286, Avion, mase m=I0{, treba pri usleianju da razvije najmanju brzinu od 10 km/h. ‘Dudina piste iznosi s=100 m, @ koeficijert trenja ‘Ako je kretanje aviona pre uzletanja ravnomerno ubrzano, Kolika treba da je najmanja snega motora da bi wzletanje bilo moguée? 287. Vagon, mase m=20', kreée se ravnomerno usporeno pod dejstvom ile trenja, intenziteta F,—6KN, i posle i2vesnog vremena se zaustavi, Ako je potetn2 bbreina vagona )—$4 km/h, odrediti: a) rad sile trenja, ) dvsinu puta Koji prede vagon do trenutka zoustavijanja, 288, Telo, mase m=40 kg, nalazi se_na_strmoj rayni nagivnag ugla a=30" fl]. Koliki najmanji intenzitet treba da ima sila F, koja deluje na telo pod uglom 6=20%, da se ono he bi kretaio niz str- > mu ravan? Koeficijent trenja izmedu tela i podloge a Fe iznosi 4=0,1 a p> 5. PRITISAK. NAPON 289, Pritisak od 2,5 kPa, 6 uPa i 21 MPa izra ziti w_paskalima. 290. Telo w obliku kocke, mase mi~100 kg, na- finjeno je od minerala gustine. po°3 200 kg/m. Telo se maladie: a a) horizontalnoj podlozi, ®) stro} ravm, nagibnog ugla «=30", Roliki Je pritsak tela na podlogv v obe shuteje? 201, Bakarni Stop; duzine [2m i popretnog preseka S—10 m?, obelen je na nagin prikazan na Slici J. Koliki je napon na sedini Stapa, a koliki nna njegovom vrhu? Gustina bakra je e=8 600 kg/m?, 4 ubzanje slobodnog padanja na inestu gde se nalazi 80 m/s 292. Oslonac vertikalnog noseéeg stvba, krutnog popretnog preseka povrsine Sos=200 em?, prikca- i GM]. Stub nosi teret_mase’ m=2 sak stuba 1a leli8te? Trenje na dodir- nim povréinama zanemariti. tap iznosi 293, Sila, intenziteta F=2KN, deluje na drveni osionac, mase me100 kg, na natin prikazan na "Bovrsing popretnog preseka. oslonea ie Kotiki peitsak vieda me denjew dela 294, Oslonac make masine je nasinjen u oblik polusiere §fJ- Kako zavisi pritisak u oslonce od ugia 2? 295. U kom sluéaju automobil stvara veti pritisak na podlogu ako su gume pod: ) visim pritiskom, b) nigim pritiskom? a 296, Celiéna tica, presnika d= mm, prekine se pri sili istezanja intenziteta F=600 N. Koliki je nspon pri kome se Hica prekinula (napon kidanja)? 297, Covek, mase my=80 kg, didi u ruci teret, mase ma=30 kg, stojedi na ray- no} podlozi. Dodiens povréina ‘njeBovih cipela i podloge Je S=360 em?. Kolikim prisskom Covek deluje na podlogu kada a) dri teg mimo, b) teg povude nagore silom intenziteta F400 N? 8. Dinamika rotacionog kretanja 1, CENTRIPETALNA { CENTRIFUGALNA SILA 298, Telo, mase m2 kg, rotira stalnom ugtonom brzinom w= krugu polupretnika telo? 10 rad/s po mi. Koliki je intenzitet centripetaine sile koje deluje na 299. Kolikom _ugsonom brzinom rotira telo A, mmave mos eg HU s40.dinamometar ‘Dna poll + Oa potaaajeadA: intense sie F100 N's ako Je polupresukkrushe putanje v0.5 mt 300, Telo, mase m, vezano ufetom dudine J rotira stalnom ugaonom brzinom @ u horizontalnoj favni, sile Koja zatede uke? ) Sta bi se desilo kada bi se uke prekinulo? 201. Ne. kraju poluge, dudine 1=6,3 m, nalazi se telo mase m=2 kg. Kolikom silom je opterecena poluga u tok ravnomernog kruknog kretanja oko jednog svog kraja ugaonom brzinom ©=600 ob/min? Poluga se kreée u Norizonialnoj ravi 20%, Kreéuti se brzinom w=$4 xin/h, automobil ude a rivine polupretnika fegtine sile koja deluje sa vores ovog auto- 303, Za ute, duzine /=0,7 m, vezano je telo mase m=0,5 kg. Kolikom naj- veéom usionom brziiam ume 22 rotina o¥o telo w herizontaine; tavmi ped vom da se uke ne prekine? Use mode da izdrli najvecu silu Pee 2)304. Na kraju Stapa, duzine [100 om i zenemarljive mase, nalazi se telo mase m= kg I). Stap rotira w vertikalnoj ravni oko ose O'stelnom ugaonom brzi= nom @—6,28 rad/s. 2) Koliké sila deluje na Stap keda se telo nade u polotaju A (najnifoj taki putanje), a kolika keda je ono u polozaju C (najvizoj ta&ki putanje)? ‘hy Kolike su sile zatezanja stapa u poloiajime Bi I»? 208, Kaglica, obeSena o ude, dukine 1=60.em, kruzi u_horizontalnoj ravi Period ove rotacije je T=1,5s. Koliki je ugao izmedu uzeta i vertikalne ose rotacije? 306, Zieb prikazan na slici J rotira stalnom ugonom brzinom «=30 ob/min ‘oko ose OO" Na kom de rastojanj CD od donjeg kraja Hleba mala kuglica da bude u ravnoteli ako ona rotira' zajedno sa Hebom? 307. Na osovini motora nalazi st poluga AB, eiji su krakovi jednaki i iznose 70,25 m [I]. Na krajevima poluge nafaze se dva pratena, mase my=100 8 1 ‘mr=200 g, Koji se mogu svudi sa\poluge najmanjom sllom Fmin 10 N. ') Pri Kojo} ée ugeanoj brzini da spadne prvi, @ pri kojoj drug! prsten? ') Kolike su tada brzine prstenova? 2) Nacrtati putanju prstenova posle odvajanja od poluge, 308. Koliki treba da je najmainji Koeficjent trenja izmedu gume automobila i puta da bi vozilo bez opasnosti od Klizanja uilo u krivinu, polupretnike 135 m, bbrzinom o=72 km/h? 309, Na platformi kamiona nalazi se drveni sanduk. Koeficijent trenja izmedu sanduka i podioge iznosi u—0,1. '8) Kolikom najvecom brzinom’vozas sme da ude u krivinu puta, polupretnike 0m, pa da sanduk ne sklizme sa platforme kamions? ') Sta de se desiti pri tome sa leksim sandukom na istoj platformi? 310, Kolika centrifugalna sila deluje w Heogradu na telo, mase m=I kg, usled Zemljine rotacije oko njene ose? Koliki je odnos ove sile { sile teze? ‘31k Kolika centrifugaine sila deluje na tele koja se nalaze na polovime Zemlje? 312. Znsjuéi da stednja gustina’ Zemije iznosi p~$ 500 kg/m2, a njen stednji polupretnik R=6 370 km, naéi veliinu centrifugaine sile koja deluje na Zemlju pri obrtanju oko Sunca. Srednje rastojanje izmedu Zemije i Sunca iznosi d=0,15 Tm, 313, Polupretnik cilindritnog dobots centrifugelne pumpe iznosi r=30 em. 8) Kolika centrifugalna sila deluje na kapljicu vode, mase m=0,1 g, koja se nalazi u rublja, ako doboS rotira stalnom ugaonom brzinom «=500 ob/min? }) Ako koefieijent trenja izmedu dobosa i rublja iznosi u=0,05, pri kojoy ‘ugaono} brzini ée rublje skliznuti nir zid dobote? 314. U vagonu visi klatno. Kreduti se brzinom v—72 km/h, Kompozicija voza aude w'krivinu polupregnika r=150 m. Koliki ugeo €e tada zakiapati konac klatna sa vertikainim praveem? Kako zavisi ovaj ugao od brzine voza? 315. Na eet, dufine J=1m, obelen je teg mase m=I kg. Use mote izdrdati najvedu situ Faqy 11 N. Na koju’visinii se mote izvesti teg iz ravaotednog po lozaja a de se"pri njegovom oscilovanju ze ne prekine? 316, Na platformi, polupretnika R=2.m, koja rotica stalnom ugaonom brzi- nom ©=10ob/min, nalazi se telo, Koeficijent trenja izmedu cela i platforme iznosi e=0,05. Na kojoj zoni platforme sme da se postavi telo bez opasnosti da ono ne ks ‘vom centrifngaine sile? 317. Automobil, mase m=. xe, kreée se stalnom brzinom o=72 km/h. bp Hostbam sittra antomobil deluje nin ravan i horizontalan put? ‘ b) Kolika Je ova sila kada se automobil nade na stedini ispupéenog mosis po- lupretnika Ke=300 m? ©) Kolika je ova sila kada se automobil nade na sredini udubljenog mosta istog polupretnika? 2, MOMENT INERCIJE, 318, Metalni stap, dufine /=1 m i mase m=4 kg, rotira oko tetibne ose O-O', koja je normaina na ost ape BY) Kotik Je moment incroje Sapa 2 opt ‘319. Koliki je moment inereje, u odnosu na tei ‘nu ofu, homogene pune Jopce fiji je. polupreéaik 70,3? Lopta Je zeGinjena od metela gustine a= 8 300 kg/m 320, Smatrajuti da je Zemlja homogena puna lop- ta, srednje gustine ¢—5 500 kg/m?, 1 da je ubrzanje Zemijine tote na. njono} povrini g—9,81 mis izra- Eunati "moment. inercije Zemlje. Gravitaciona Kon- stanta iznost -y=6,07- 10-1 N-m2/kg?, 321, Valjak, dufine /=25 om i polupretnika 10cm, nadinjon je od gvosda tija je gusting 2=7 600 kg/m’, ‘Koliki je “njegov moment inefcije 74 telifnu osu Koja se poklapa sa osom valjka 322. Stap nadinjen od bakra, du¥ine /=0,5 i i ase m,—2 kg, i Slap natinjen od aluminijuma jed- hake dazine i mase m2-Tkg, spojeni su na dva nagina prikazana ag sliel FJ Kolikt su, moment! inercje a Oba Stapa za 032 0-0" i O}-01? 323. Ne stapu zanemarljive mase nalazi se pra- [% 1% i | vil asporedeno $ Jednskih kuglis, svaka mase mmm, mm Rastojanje izmedu kuglica je d=30em. Koliki je moment inereje o¥og sistema za ogc: f—d-tia—d—thend—sio dw 01-01, 0203’, 05-05’, O04" 1 Oss? a 3. DRUGI NJUTNOV ZAKON ZA ROTACIU 324. Kolikom je tangencijalnom silom F potreb- no delovati na materijalnu taku, mase_m—10 g, Koja rotira po krugu, polupretnika r=50 cm I, da bi ona imi stalno ugaono ubrzanje a=0,2 cad/s2? 3) Kako se menja brzina ove take w toku dej- stva sie? ) Kolika ce biti br2ina taéke ako sila prestane da Geluje posle vremena 15=5s od potcika kretanja? ©) Nacrtati odgovarajuéi dijagram brzine tela, 35 0% %4. RAD, ENERGIJA J SNAGA = 325, Oko vats, polupreésika r=0.2 m i. mase : a _# -40 kg, namotano je we Koje se vuée silom stal KOD ROTACIONOG KRETANJA Rog inte Fa EL 530. Da bi se surdlo obrslo, na njege treba defovati momentom spregeinten- ( 'S Kolko je ugion0 Sbrzanje vale? ticta"e-50 m-N. Kolikt se'nad Ulotl za V=5 obras evel? KX 5) Role Ssnaodmotaena ute pei re 381. Na, rotor elektsiénog motora deluje moment sprega magaetaih sila inten- mena fy=r10 3? rite so40 mo, used. Sogn on otra stainom ugsonom brzinom "= ‘e) Za koje vreme ée se odmotati N=10 navojake =6-000 ob/min. = as uieta ako je valjak zapoteo rotaciju iz mirovanja? a) Kolika se elektritna energije trogi na jedan obrtaj rotora ako je stepen ko- 326. Preko valika [J], polupretnika R=40 om i ‘ismog dejstva motora =0,95? rave mea00 ke, ‘preeaten je isn Kojim se on Koike je Korine Soagn motors? ahs Ra een be ene se Fhojgm «ApH woken te ator, Game Eom om ote ett : Taide selena valjak da bl on 2a vreme "2's - ; é Yaltaik dela ne valiak $6 on mint Sta ee ne deat rof),Ak® Je moment inercije rotors J=12 kg-m?, olka je kinetika energie sa valjkom posle prestanka dejsiva sile? : Teepe a 332, Flektrigni motor ima sneg P=25 KW i stopen Koronog detva 10.8 Ugiona brzina rotacije rotore motors iznosi &=3 000 ob/min, KoUki je intenzi- 327, Zamajac I}, momenta inereiie /=0.5 kg-m?, Usona brzins rotscie rotors snot pokreée se elektromotorom koji, rotira ugaonom fet momenta epregs o¥og mot TN a epotts iskjuteaie morons 333. Motors! uredaj za se8enje deva ima rotacionu testeru polupratoika. r= mite ‘ott token emenn fie min | ane em: Tevteru poktede cleiral motor Gee ngaont bring we 100 rad/s Eumalne, rotira tokom remena #12 | SARS Potreban fatenaltet ale 20 Kidanje.drveta.zupcima testere je F=iS N. Kolikt A ey salman Kon soso tobe dh ina pokteeht motor ove tee raieaneetar 1 polupretaiks .Snaga_motora putnitkog automobila imosi P—25 kW prilikom kretanja ee Oke ali nse erg’ beainom e=72 km/h, "Poluproinik:tockove. je. r=0,38 m. Koliki je intenaltct Ta eR OF ies ediaa ep se cbsee momenta spre ji raja motor na svaKom pokretadiom otk? 335, Elciniél motos, sepenakorsnog desta n= 0395, ine olor momenta @} Kolko je ubrzanje tegs? increije 120 kg-m®, Prilikom ukijutenje motora, rotor dobije nominaiau ugso- a 3) Posle Kolko vremens eon pret put ne briny G=100 red/s. za vreme Aim? | £) Kolika ée biti bina tega poste vremene f.=18? 2) Kolika se energja ultoll U toku ovog vremena 2a dovodenje motors uno | & Ako se posle NevlO brig le otkine, ia €2 —-minalne uslove rada? : fen se desiti sa valjkom? Kako ée se nadalje’kretati ) Koliki je intenzitét_ momenta sprega inercijelnih sila tokom vremena Ar i valjak a kako tee? ‘ako je promena brzine bila ravnomerna? “Trenje zanemarti. @) Koliko je trajao prvi obrtaj rotora? 329, Na valk, poluprednika R=0,2 m i mase 336, Valjak, mase m=20 kg, ima. polupretnik r=10 em, Cilindar rotira ste ma10 ke HE], tale se Sap zanemadjive mase; na ‘NOM ugaonom breinom w= 100 rad/s Kome se nalaze dva prstena, mase m=0,1 kg i 2) Kolika je kinetitka energija valjka? ym r= 0,6. 8) Koliki je intenzitet momenta sprega sila trenja_u svakom lezi8tu ukoliko mmp0,05 kp, na. rastojanjur re ee valika oko koje rotira cco sistem. Oko valj- _-zaustavijanje valjka treje Ar—=25s od momenta prestenka dejswva pokreteckog Fa je namotano ule ne tijem kreju visi teg, mase ‘moments sprega? ms=15 kg, po Somu njegovo krelznje nanize uslov- 337, Kuigla, mase m—d0 kg i polupretnike r=12 om, kreée se kotrljanjem po {java rotaciu valjka. zajedno s0 ftapom 1 tegovima revnoj podiozi ‘brainom 2=0,4 m/s. Kolko je ubraanje tega pri padanju? 2) Kolika. je ukupna kinetitke energija_kugle? ) Ako se kugla zaustavi na putu s=10 m,.izragunati intenzitet srednje sile trenja koja deluje na kuglu tokom zoustavijanja. PULS MOMENTA SILE. MOMENT IMPULSA TELA 2B Tokom oremena Ara2s na telo de bm-N, Koliki je intenzter impulse ovog momema aile? Be Marerijelng tagka, mace mrovi@ g. rotira stalnom ugaonom brzinom a: spo kraga poluprocnika rus0,S m, Koliki Je: r © moment sile fiji je” intenzitet inapulsa tee? 5 31340. Na slici (lJ data su tri sijagrama moments. sprega koji deluju na tel Jaratunati intenzitet impulse ovia momenata spregova Uwvim sewing. 341, Na telo, momenta inercije 1=100 kg-m?, deluje impuls moments. ste Prikazan na sii (@) u prethdnom zadatkus Opisati Kretane tle . Metalni disk, mase m=10 kg i polupretnika r=0,25 m, rotire stalnom uugaoniom ‘brzinom @=l0 rad/s. S| OP ee 4) Koliki je moment impuli dista? like je njegova kineti¢ka energija? ©) Xoliki je impuls momenta sprega otpornih sila eko se disk zaustavi ze. v1 Ateds usled ajlhovog dejtva? ns Pomme sl eke se disk zaustav ze yreme 343. Zamajac, momenta inercije f=15 kg-m2, nalazi se u micovan} zamajac treba da bude spregnut se éekvim pokretatkim motorom Kon seals de dovede u nominsina rotaciju, dja je ugsona brzine «=3 000 ob/min, z= vreme 8) Koliki moment sprega treba da razvije pokretacki motor? b) Nacrtati dijagram porasta kineti¢ke energ! jcatokom a i oraste Kineti¢ke energije zamejea tokom njegoveg ubr vayania ako je ono tavnomerno, fj nacria)ajegram 2) veers . Na Zemlju neprestano pads kosmitke pratine tako da se njena mese. po- ainrh, Metenie + prradun sy pokazll da Je brane. povetevenje moss Pen SrriAey- 1000 godin. Kolin je! reletivag promene Periode Totasje Zemle acti, N& hovizontaini disk, mase m, leluje moment stalnog intenzitecy so=2 m-N. Usled toga on potae Uo. y stalnim ugzoaist ubreanjem. Na perifeli diska se nalezi malo lo masse he ‘0,4 ks. Koeficijent trenja izmedu itela i podloge je u=0,2. 2) Posle koliko vremena ée telo da sklizme se diska? b) U toku kog obrtaja zamajea' ce telo skliznuti? ©) Kolika ée tada da bude kinetitka energija, tele? 346, Breina puitanog metka najlakde se odreduj é r lake se odreduje pomotu tzv. belistitkog Klet- as. Ono se sastoji iz malog déaka napunjenog peskom | ulets 6 kome dik vic Iz putke se puca u d¥ak i pri tome se metek u njemu zaglavi. Usled toga cdak so metkom natini ugaoni otklon od 6—60". Masa dyaka st peskom je ot=5 kg, Sadstlene seine Waa, negovog te, do take vétana taiosl =, 6mm lasa metka je m=8 gj on’ se kretao po horizontal vo} koja protazi kroz febilte dita. Kolika je braine meta prema ovim podamay © POH 347, Na ‘valjku, ase m= namotano j i Ne ake, 1=10 kg, namotano je ue © kome visi teg mase 8) Koliko je ubrzanje tega pri padanju? Uzeti de je ul Jobo. anne ea cf Ubreanic {068 pri padanju? Uzeti de je ubreanje slobodueg pa- olikur de kinetitku energijn imati teg poste prede he ost og pits h=2 m? ¢) Koliki treba da bude odnos masa myjmy da b! ubrzanje tega bilo a=g/2? 348. Na glatkoj polusferi, polupretnika R=90 em, nalazi se malo elo ff. Tas od ae ghize ery, bez, Rotetne brine, pa se v jednom svom polo od voi 0 ge i naitavi Kretanje kroz vazduh. Taj polofaj je odreden Visi nom f ili uglom ¢. Koliki su oni? 5, poled) Je odved kg i polupretnike 70,8 m, potne 38 9. Svojstva teénosti i vrstih supstancija 1, POVRSINSKI NAPON 349, Kap tive ima oblik sfere polupretnika rol mm. Koliki je rad potreb- ao ulotiti da bi so ova kap dive podelila na dve jednake kapi? Koefieijent pov. Ninskog napona Zive iznosi 0,47 J - 380, Koliki Je rad potrebno ulotiti da bi se slobodna povrtina vode s—10 cm? povecala dva pula? Koeficijent povrSinskog napona vode iznosi a=0,073 J/m?. 361. Vodena kap, polupretnika r-=5 mm, nastala je spajanjem veseg broja jed- nakin’ manjih kapi. Pri tome se oslobodila energije AE=20mJ. Kolik! fe polu- preénikt manjih Kapi? 352, Koliku je energiju potrebno utrofiti za obrazovanje mehura sapunice pot Iupretnika r=2em? Koeficijent povrdinskog napona sepunice iznosi «0,04 3/m2 353, Prevougaoni ram od bakerne Bice (Cija je gusting p=8 900 kg/m) na- injen je tako da mu je jedna strana (dutine [=10 em) pokretna Ql. Tzmedu strana “rama obrezuje. se opna od sapunice, Koeficijenta povrtinskog nepona ,04'3/m? i kada se ram postavi u vertikalni polo%a), kretanje pokrete Strane rema AB prestane. ') Koliki Je pretaik Zice od koje je ram naginjen? B) Koliki. je rad potrebno uloditi da bi se strana rama AB pomerils asdote 384, Kock, mase m=15 g i iviea a=2,5 om, pliva na povrtini vode, pri Semu vvoda potpuno’kvasi strane Kocke, Kolika je visinskp razlika donje strane kocke i nivoa'slobodne poveline Vode? Koristiti rablice nal kraju knjige 355. Konstanta. povrSinskog nepona tednosti mote da se odredi i czv. metodom api, Pri tome tetnost istite kaponjem iz vertikalne covi malog pretnika. Za tu svt pogodae je Koristiti pipetu. AKO mase jedne kapi tetnosti (tija Je gustina =890 kg/m!) iznosi m=0,005 g, @. pretnik otvora pipete d=0,6 mm, izragunati Koeficijent poveSinskog napona ispitivane teénost 356, Kapilama cev, unutresnjeg polapretnika r=0,40 mm, potopijena je verti- sino u alkohol. Pri tome se u kapileraoj cevi obrazuje stub alkahola visine = 15,3 mm, Gustina alkohola je =720 kg/m’, @ ubrzanje slobodnog padanja na mestu gde se vrbi:merenje g=9,806 m/s. Koliki je prema. ovim podecime ko- eficijent povesinskog nepona sikohole? 357, Kolika je masa vode koja zaostone u lees cevi, pohuprets ka r= =0,35 mm, posle njenog izvlagenje iz vode u Yertikalnom praveu?, 39358. Metatno sito, povitine +=0,2 m2, naginjeno je u vidu kvadretne refetke, Dutina strana jednog kvadratnog owora je a=! mi, Koliko vode ioZs de. se zadrHi iznad ovog sita? Koristti se tablicrma ne kraju knjige | 389. Kap dive je nastalaspajanjem 68 male kapi, polupreénike r=2 mm, Kolike sf energija.oslobodi pri tome? Koefieijent povesinskog napone ive iznosi a= Soars. 360, Koliki je 129 poctebno invriti protiv sile povrSinskog nepon da bi ve prec- nik mehura sapunice poveéao od dj—i em na d=9 em? Koefisjent povrtinskog, apona sapunice je @=0,08 J/m?. 361. Ne_prayougzonom ramu Bile je jedne stran@ pokreme obrazuje se opna od teénosti, Due o ‘Zina pokretne strane rama je [=0,08 m. Koliki je Koeficiient povrbinskog napéna tetnosti ko se pri pomeranjy pokretae strane rama za s=l em lzveli rad 4=128 4)? 362. Masa N=160 kapi teénosti Koja istekne iz pipete iznosi m=2,5 g, dok je pretnik otvors pi- pete d=0,7 mmm. Kolidi je. Koeficijent.povetinskog hapona ove tetnosti? 363, Kolika je masa jedne kapi alkohola Koja istekne iz pipete polupretnika 2 mm? Koeficijent povrdinskog nepona slkobola iznost ~=0,020 N/m. 364. Iz dve pipete jednakih pretnika isteknu kepanjem jednake mese vode i alkohola. Koliki Je odnos broja kepi istekle Kolitine vode 1 elkohola? 368. Ir pipete, pretnike d=2mm, kapli alkohol. Kepljice se odvajeju of pipete u jednakim veemenskim intervalima od A’—1 s. Za Koliko vremena istekne Ko- Iidina alkohola tija je zapremina V=25 em>? Gustine alkohola je 800 ke/m, 2 koeficijent povrSinskog napona 2=0,022 N/m. 366. Vertikeina kapilarna cev, polupretaika r=0,2 mam, potopljene. ie jednim svojim krajem u benzol. Kolika je masa benzola Koji se nelle) u detu Kapilare a Koji nije potopljen? Koeficijent povrdinskog napona benzola je 2=0,030 N/m. 367. Pretnici spojenih kapilarnih cevi su dy=0,2 mm i dy=2 mm. Kolike. je visinska realika nivoa alkohola u ovim cevima’ kada su one Vertikalnom polo- Yaju? Koristiti teblice na kraju. knjige. 368. Visine: stuba alkohola u kepilarnoj cevi je he=S5 mm. U istoj kepilaroj cevi visina Vodenog stuba izmosi h,=146 mm. Kolika je gusting elkohola? Ko- ristiti podatke date u tablicama ne keaju knjige. 369. Koliki pritisak vleda ispod slobodne povrtine five u kapilarnoj cevi polu- pretnike r=-0,2 mm? Koeficijent povrSinskog népona Zive je 2=0,47 Nim. 370. Koliki pritisak-vlada ispod slobodne povrtine vode u kapilerno} cevi, polu- pretnika r=0,2 mm, koja se nalazi u kosmiékom brody na Mesecu? 2. ELASTICNOST 311. Celine whe, dukine kod gradevinske aizal 8) normaln na 1) relations ist e a poteneyalnu Energia istegnutos, vk Tungoy modul elastignosti Hlika od koga je na¥injeno ute iznosi F, 10 m { popretnog preseka S100 mm2, koristi se Dizslicom f= Wife tert mese m=O.5 t. Taretuneti: 40 372. Bakarna Zica, pretnika d==-2 mm, we sme da ima vete relativno izdu- tenje od 1,5%, iz konstruktivnih razloga.” Koliki je najvedi intenzitet sila Kojime ova Zica moze ds bude optereéena na isteranje? Jungov modul elastiGnosti bakra fod Koga je ica natinjens iznosi £,=125 GPe. 373. Se broda se ispasta u more éelitna sajla, ijije nepon kidanje or—SSOMPo. Kolika je najveta duzine sajle koja se moze ovako Ispustiti, pod uslovom da se ne prekine usled sopstvene teZine? Zanemariti potisek Yode, Uzeti da je gustina te- Lika p=7 800 kg/m’, 374, Telo, mase m=S0 kg, nalazi te na horizontalnoj podtozi. Koeficijent tre- nja izmedu tele i podloge iznosi u=0,10, Pomosu celitne Kee, popretnog pre- seka s=1,5 mm2, telo se vute w horjzontalnom praveu. Ako je napon kidanja telika od Koga je izradena fica o4=450 MPa, izracuneti koliko se ubrzanje mo saopititi telu na ovaj natin 375. Telo, mase_m=200 kg, visio dve éelitne Yee, jednakih duzina lg=2m, i povrtina popret- nih 'pieseke S=4 mm2, Zice su rezmaknute za ugao 1g=-60° J. Za koliko ée se smanjiti ugao a pri- likom optereéenja 4ica, datim tegom? Jungov modu) upotrebljenog celika za izredu ice iznosi Ey 210 GPa. 376, Celitno ute lifta ne sme da se izduti vite od Aim4 mm kada je njegova dudine. /=15 m, @ optereéenje mrm1,2t. Kolika treba da bude povr- Sina poprotnog preseka u3ela? Pretpostaviti de je ze izadeno od éelika tijj Jungov modul elastignosti iznosi £,=220 GPa. 377. Stap (ranemarljive mase) obeden je 0 dve op- ruge jednakih dutina [IJ Konstanta prve opruge je )=20 Njem i druge ky=30 Niem. Na kom mest ~ ‘aa Mapu je potrebno obesiti teg da bi Step i daljc gy fostao horizontalan’? may 378. Na_glatkoj polusferi, polupretnika R=2 m, nalazi se olovna kugla mase m—l0 ke Kugla je 4) @ verana z= tatku Ana poliseri Bf eelinom Zeom pretrika d=1 mm i dutine [=nR/4. Koliko je ap- Solutno istezanje Zice? Uzeti da je Jungov modul tlastignosti celika od Koga je tice izradena y= 205 GPa i da zica celom dufinom nalede na po- Iusferu. 379. Pod dejstvom sile, intenziteta F=100 N, metalne ice, duzine /=5,0 m i povzline popretnog preseka S=2,5 mm? jzdvdi <2 za A/=1,0 mm, 2) Kolikim je normainim naponom optereéena Zica? ) Koliki je Jungov modul elasti¢nosti metala od koga je nadinjena ica? 3en. Kotla e govt pometnon nesta, ba. dungoy natinjens je F, 4