CEMENTACIJA

KLJU^ ZA ^ELIKE, Ma{inski fakultet, Beograd, 2000.

^ELICI ZA CEMENTACIJU (JUS C.B9.020)

U mnogim konstrukcijskim elementima samo njihova povr{ina treba da bude tvrda i
otporna na habanje, dok jezgro treba da ostane `ilavo. Za izradu takvih elemenata koriste se
~elici za cementaciju.
Osnovne karakteristike ovih ~elika su nizak sadr`aj ugljenika i poseban re`im
proizvodnje. Nakon oboga}ivanja povr{inskih slojeva ugljenikom i posle kaljenja, odnosno
nakon cementacije, ovi ~elici dobijaju na povr{ini visoku tvrdo}u, dok jezgro ostaje `ilavo.
Izme|u tvrde povr{ine i `ilavog jezgra nalazi se prelazna zona, u kojoj tvrdo}a kontinualno
opada od povr{ine ka jezgru.
Prema hemijskom sastavu razlikuju se:
1. nelegirani (ugljeni~ni) ~elici za cementaciju:
 kvalitetni i
 plemeniti;
2. legirani ~elici za cementaciju na bazi:
 Cr
 Cr-Mn
 Cr-Ni
 Cr-Ni-Mo
 Cr-Mo
 Mo-Cr
Ako su konstrukcijski elementi uglavnom optere}eni na habanje, a nije potrebna naro~ita
`ilavost jezgra, onda se preporu~uju nelegirani ~elici. U ostalim slu~ajevima preporu~uju
se legirani ~elici.
^elici za cementaciju ozna~avaju se prema standardu JUS C.B0.002, sa obaveznom
dopunskom oznakom za stanje ~elika.

UPOREDNE OZNAKE ^ELIKA ZA CEMENTACIJU

Jugoslavij Rusij
Nema~ka
a a
DIN170
JUS DIN17006 GOST
07
^1120 C 10 1.0301 -
^1121 Ck 10 1.1121 10
^1220 C 15 1.0401 15
^1221 Ck 15 1.1141 -
^1281 Cm 15 1.1140 -
^4120 15Cr3 1.7015 15X
^41201 20Cr4 - -
^41202 20CrS4 - -
^4320 16MnCr5 1.7131 18XG
^4381 16MnCrS5 1.7139 -
18XG
^4321 20MnCr5 1.2162
T
^4382 20MnCrS5 1.7149 -
^4721 20CrMo5 1.7264 -
^4781 20CrMoS5 - -
^7420 20MoCr4 1.7321 -
^7480 20MoCrS4 1.7323 -
22CrMoS3
^74201 - -
5
^75201 21NiCrMo2 - -
^75202 21NiCrMoS - -
 2
^5420 15CrNi6 1.5919 -
^4520 17CrNiMo6 1.6587 -
MEHANI^KA SVOJSTVA ^ELIKA ZA CEMENTACIJU U SLEPO KALJENOM STANJU
Mehani~ka svojstva kaljenog okruglog ~elika u slepo kaljenom stanju

Kaljenje
JUS 11 mm 30 mm 63 mm
oznak Napon
Zatezna ~vrsto}a, Izdu`enje Kontrak.
a te~enja,
MPa % (min) % (min)
MPa (min)
38 30 1 3 4
^1120 - 650-800 500-650 - 13 - -
0 0 6 5 5
38 30 1 4 5
^1121 - 650-800 500-650 - 13 - -
0 0 6 0 0
43 35 1 3 4
^1220 - 750-900 600-800 - 12 - -
voda

0 0 4 0 0
43 35 1 3 4
^1221 - 750-900 600-800 - 12 - -
0 0 4 5 5
43 35 1 3 4
^1281 - 750-900 600-800 - 12 - -
0 0 4 5 5
75 45 1050- 750- 1 3 4
^4120 - - 9 - -
0 0 1400 1050 1 0 0
^4120 63 50 40 1 3 4 4
900-1200 700-950 550-800 9 11
1 0 0 0 0 5 0 0
^4120 63 50 40 1 3 4 4
900-1200 700-950 550-800 9 11
2 0 0 0 0 5 0 0
63 60 45 800- 1 3 4 4
^4320 900-1200 650-950 9 11
0 0 0 1100 0 5 0 0
63 60 45 800- 1 3 4 4
^4381 900-1200 650-950 9 11
0 0 0 1100 0 5 0 0
73 68 55 1100- 1000- 3 3 3
^4321 800-1100 7 8 10
0 0 0 1400 1300 0 5 5
73 68 55 1100- 1000- 3 3 3
^4382 800-1100 7 8 10
0 0 0 1400 1300 0 5 5
85 80 70 1150- 1100- 1000- 3 3 3
^4721 7 7 8
0 0 0 1450 1400 1300 0 5 5
85 80 70 1150- 1100- 1000- 3 3 3
ulje

^4781 7 7 8
0 0 0 1450 1400 1300 0 5 5
63 60 800- 1 3 4
^7420 - 900-1200 - 9 - -
0 0 1100 0 5 0
63 60 800- 1 3 4
^7480 - 900-1200 - 9 - -
0 0 1100 0 5 0
^7420 73 68 1100- 1000- 3 3
- - 7 8 - -
1 0 0 1400 1300 0 5
^7520 63 50 40 1 3 4 4
900-1200 700-950 550-800 9 11
1 0 0 0 0 5 0 0
^7520 63 50 40 1 3 4 4
900-1200 700-950 550-800 9 11
2 0 0 0 0 5 0 0
68 63 55 1100- 900- 3 4 4
^5420 800-1100 8 9 10
0 0 0 1300 1200 5 0 0
83 78 68 1150- 1050- 3 3 3
^4520 950-1250 7 8 8
0 0 0 1450 1350 0 5 5

TERMI^KA OBRADA ^ELIKA ZA CEMENTACIJU

Kaljenje sa Kaljenje sa
Temperatura temperat temperatur Rashladn Otpu{tanj
JUS
cementacije ure e o e
oznaka o
C jezgra naugljeni~enog sloja sredstvo o
C
o
C o
C
^1120 880980 880920 780820 150200
^1121
^1220
^1221
^1281
^4120
^4120
1
^4120
2
^4320
^4381
^4321
^4382
^4721 860900
^4781
^7420
^7480
^7420
1
^7520
1
^7520
2
^5420

~elika, od oblika proizvoda, od toka hla|enja i od koli~ine koja se mora istovremeno

830870
^4520
ohladiti.
ZUP^ANICI U PRAKSI - II DEO, ing. Kosta [ipeti},  Veselin Masle{a , Sarajevo,
1955.

TERMI^KA OBRADA ZUP^ANIKA - CEMENTACIJA

Pod cementacijom se podrazumeva oboga}ivanje spolja{njeg sloja ~elika ugljenikom,
koji posle kaljenja postaje tvrd i krt, dok jezgro koje sadr`i manji procenat ugljenika ostaje i
posle kaljenja meko i `ilavo. Dakle, proces cementacije podrazumeva u sebi i operaciju
kaljenja.
Cementacija se sprovodi u slede}im koracima:
1. za{tita povr{ina koje ne treba cementirati;
2. podvrgavanje delova procesu cementacije:
 pakovanje u materije koje osloba|aju ugljenik;
 zagrevanje na temperaturu pri kojoj ugljenik putem difuzije prodire u spolja{nji
sloj ~elika (ove materije koje ispu{taju ugljenik mogu biti ~vrste, te~ne i
gasovite);
3. kaljenje delova (zagrevanjem do potrebne temperature i naglim hla|enjem).
Usled dugog `arenja i sporog hla|enja povr{ina se kod nekih ~elika posle cementacije
te{ko obra|uje. Da bi se ovo spre~ilo, cementirani delovi se ne podvrgavaju prostom
kaljenju, ve} se ono izvodi u vi{e operacija:
 prvo kaljenje na temperaturi 10o20oC iznad temperature cementacije;
 `arenje radi rekristalizacije cementiranog sloja;
 posle mehani~ke obrade drugo kaljenje.
Prema tome, ceo tehnolo{ki postupak termi~ke obrade cementacijom, posle
zavr{ene mehani~ke obrade, sastojao bi se u slede}em:
1. za{tita povr{ina koje se ne cementiraju vr{i se nano{enjem elektroliti~kog sloja
bakra po slede}em postupku:
 oprati delove u trihlor-etilenu ili benzinu radi odma{}ivanja;
 umo~iti komad u rastopljeni stearin, tako da se po njemu uhvati tanka pokorica;
 skinuti sloj stearina sa povr{ina koje treba bakarisati;
 ponovo oprati sve povr{ine u trihlor-etilenu;
 odmastiti elektri~nim putem u pripremljenom kupatilu;
 komad spustiti u kupatilo za bakarisanje i dr`ati ga dok se ne uhvati sloj bakra
na povr{inama koje treba cementirati;
2. cementiranje delova do odre|ene dubine vr{i se po slede}em postupku:
 delove upakovati u sanduke prethodno oblo`ene cementacionim prahom, tako
da izme|u njih bude najmanje 30 mm praha. Sanduke dobro zatvoriti a zatim
oblepiti {amotnim malterom, da bi gubitak cementacionog gasa bio {to je
mogu}e manji. Sa delovima upakovati i jednu do dve ispitne epruvete dimenzija
10x50, radi kasnijih proba;
 sanduke ubaciti u komornu pe} zagrejanu na temperaturu 400 o500oC, ali tako
da izme|u sanduka ostane najmanje 4050 mm praznog prostora, kako bi
zagrevanje bilo jednoli~no. Naglo pove}ati temperaturu pe}i za 20 oC iznad
temperature cementacije. Obustaviti rad pe}i dok se temperatura ne ujedna~i,
a zatim opet pustiti pe} u rad i lagano podizati temperaturu do temperature
cementacije (800920oC) i na toj temperaturi dr`ati 28 sati, u zavisnosti od
toga koju dubinu cementacije `elimo posti}i;
 po{to se postigne `eljena dubina cementiranog sloja, obustaviti rad pe}i,
ostaviti sanduke u njoj da se ohlade do 400 oC, a potom ih izvaditi i ostaviti da se
potpuno ohlade na mirnom vazduhu. Posle hla|enja treba izvaditi ispitne
epruvete, prelomiti ih, prelome ispolirati i par~ad okaliti zagrevanjem na
temperaturu 780oC i hla|enjem u vodi. Prelome treba potom ponovo ispolirati i
nagrizati kiselinom. Nakon tretmana kiselinom cementirani sloj }e se jasno
ocrtati i mo`e se izmeriti da li odgovara zahtevanoj dubini;
3. kaljenje delova vr{i se po slede}em postupku:
  posle raspakivanja sanduka, staviti komade ponovo u pe} i zagrevati ih na
temperaturu u opsegu 830880oC;
 hladiti delove u vodi;
 drugo kaljenje izvr{iti zagrevanjem komada u komornoj pe}i do temperature
780o800oC;
 dr`ati u pe}i izvesno vreme zavisno od veli~ine komada;
 ohladiti u vodi ili ulju ~ija je temperatura 18o25oC;
4. otpu{tanje napona nastalih usled kaljenja vr{i se kuvanjem komada u ulju na
temperaturi 140o180oC oko 30 min, posle ~ega delove treba ostaviti na mirnom
vazduhu da se ohlade;
5. kontrolisanje ostvarene tvrdo}e da li odgovara tvrdo}i datoj na crte`u;
6. ~i{}enje delova peskiranjem.

NAPOMENA:
povr{ine koje ne treba cementirati mogu se za{tititi i drugim metodama, npr. pri
mehani~koj obradi na tim povr{inama ostaviti izvestan sloj materijala koji je deblji od
potrebne debljine cementiranog sloja, a koji se posle cementacije dela (a pre kaljenja) skida
obradom na potrebnu meru.