ZAPISI IVANA ČIVIĆA - MIJALJEVA

Babina Greda 27. svibnja 1907.

Ovaj tekst je transkript nekoliko sačuvanih listova rukopisa

Ivana Čivića – Mijaljeva. Prikazani tekst je uglavnom u izvornom
obliku, tek sa minimalnim gramatičkim i interpunkcijskim
izmjenama zbog razumljivosti i lakšeg čitanja. Nažalost, pojedini
dijelovi listova su oštećeni ili nečitki i na tim pozicijama je
stavljena oznaka '(?)'.

Zahvaljujem se svojem drugu g. Josipu Lešiću- Adnađevom što

ih je sačuvao i meni dozvolio da ih presnimim i objavim.

Mato Petričević – Blažićev

travanj 2019. g.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
©Dozvoljeno je svako citiranje, kopiranje ili umnažanje u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu
napomenu izvora.
Babina Greda 27. svibnja 1907.

Čivić Ivan kbr. 772 rođen je 14. svibnja 1868. od oca Andrije i matere
Petre i to četrnajsti od koji je bilo 10 muški i 4 ženske. Otac i mati bili
su pod kbr. 151 sa 40 jutara zemlje, djeca su im sva mala pomrla,
samo nas 3 brata i 2 sestre odrasli smo.

Šta sam sve doživio 1875.

Pošo sam u školu 1. listopada, učitelj je bio Mijo Lešić, župnik Đuro
Gamperl, biskup Josip Juraj Štrossmajer, papa Pio lX., car Franjo Josip.

Godine 1876. o žitnoj žetvi došli su madžarski husari u selo i bili su do

1878. Ti ljudi nisu znali hrvatski, ali su znali krasti siena pa 'ranit
svoje konje, bili su se s momcima, krali voće i sve što je za jelo. Bili
su u kvartiri po kuća, a konji u naši štala. Bilo je i pošteni, ali malo.
Vidio sam i generala Filipovića kad je dolazio u selo.

God. 1878. umro ja papa Pio lX, a papom izabran Lav Xlll.

U god 1878. narediše mi oca da mora u Bosnu na svoji kola i konja

vozit za vojsku municiju. Svi smo plakali, a i otac je tužan bio.
Mjeseca srpnja otišo je otac u Brod sa više ljudi. Silna je tamo bila
vojska kaže - topovi, hrana i sve što je trebalo. Bio je tamo i general
Filipović koji je vodio.
Otac je čeko u Brodu 3 nedilje dok je sve bilo gotovo. Turci nisu dali
priko Save, ali je Filipović napravio ćupriju od čamaca veliku i tako
vojska, topovi i hrana sve je prišlo u Bosnu. Bez otpora dođoše do
Maglaja.
Škvadron husara, što su došli 1876. u Babinu Gredu, prođe kroz
Maglaj, a ostala vojska osta dalje.
Turci su mislili da nema više vojske pa udariše na taj škvadron i sve
je pobiše, samo 3 utekoše. Vidio ovo Filipović pa zapali Maglaj, mlogo
turaka pobi i zarobi i pođe dalje do Sarajeva.
Na više su mjesta turci udarali, ali su pobijeni. Sarajevo Filipović
zapali i uniđe u njega. Sad turci, bule i djeca stadoše na vojsku pucat
iz kuća pak jedna bula skoči kroz pendžer i ubi 3 soldata, ali nju
ubiše, a Sarajevo osvojiše.
Moj otac je vozio sad zob, sad (?), brašno i drugo koješta. Na dan je

1
imo 2 fr. plaće, ishranu za sebe i konje. Šest nedilja bio je u Bosnoj i
u Sarajevu.

Kako je bilo kod kuće

Drugi dio vojske imao je prići Savu u Šamcu. Silna je vojska bila u
našem selu i ja sam

vidio 2 barjaka, 2 velika bubnja – vuče ga mali konjić, vidio sam silnu
vojsku kaže, topove i čuo gdje udara Banda. Vidio sam kad su otišli u
Šamac i turci im nedadoše, ali oni su na Šamac pucali iz topova i
porušili ga, a na Bukovi priko Save napraviše ćupriju i priđoše (?),
Šamac prođoše dalje, nješta vojske osta u Šamcu. Sad turci navališe
na njih, pucahu i na ovu stranu vidim to. Naši šamčani, kruševčani,
sikirevčani pa i babogredci čuvši silno pucanje uplašiše se i stadoše
bježati na Biđ u šumu i na stanove u našem selu. Zvona zvonila i na
(?) svi muškarci morali su na patrolu pokraj Save. Puške su se čule iz
Šamca u naše selo, ali je došo Damšift s vojskom, razbio turke koji
su udarali ono vojske što je bilo u Bos. Šamcu.

Mjeseca studenog 1788. bila je Sava tako velika da je voda na

Bukovi kod Šamca, gdje je vojska u Bosnu prilazila, prodrla nasap i
potopila i u mloga sela. Veliku štetu napravila, na onij strani Save
ušla je voda kroz pendžere.

G. 1879. slabo je bilo žita jer je voda odnila.

G. 1882. 29.1. umrla mi je moja majka. Bila je mala, ali pobožna

žena. Ona nije psovala ni lajala, niti je sprdnju govorila, niti drugog
ogovarala. Bila je milostiva i svakom dobra. Ali od nas 5 nijedno nije
kao ona što je bila.
Kad sam bio od 6 god. reknem ja teletu 'vraže', a moja majka čuvši
uze sikeru i metne mi glavu na panj, zamani, ja sam ju plačući molio,
a ona mi zapriti ako opet tako kažem da će mi zaista odsjeći glavu.
Jednom ona opravljala kudelju pokraj vatre, a ja uzmem triščicu,
zažgim i upalim 'kolo', a vatra uvati svu kudelju. Dok je mati poljala
vodom, dotlje je sva kudelja izgorila. Ja sam bio bos (?) bojeći se
sikere pobjego za kuću. Mati me uze za ruku i uvede u sobu i reče –
2
neću ti ništa, ali ne budi nesmotren, ali ako budeš psovao, kleo, krao
i lagao onda ću ti odseći glavu. Krao i lagao nisam dosad, a i neću, a
psovo i kleo jesam, a bolje da nisam.

G. 1884. otac se je oženio iz Gundinaca. S maćom sam se slago, ona

je dovela 2 dice, jedno moja parica, druga je bila mlađa. Mi smo je
obe odpremili kao rođene.

Ja sam se oženio g. 1887. Uze Petru Banovu, odraslu i krupnu

đevojku naučenu svakom poslu. Otcu joj je bilo ime Marijan, materi
Jozija koja je više godina ležala uzeta, a umrla god. 1888. Prvo nam
se diete muško rodilo mrtvo i to 1889.

Starac je umro 2. veljače 1891., bio je to čoek visok, krupan i rumen.

Bio je pošten,

dobar i šaljiv. Svoj mali posed ostavio je mojoj ženi i njezinoj sestri
koja je potljem umrla,a sud podiljio grunt nje čoveku i mojoj ženi, ali
smo i to od njega kupili.

4. prosinca god. 1891. umro je moj otac, čovek pošten i pravedan.

Istom smo bili uselili u novu zidanu kuću i on je u njoj bio 14 dana živ.
Prid svoju smrt na 2 dana reče - ja ću umrti, ali nemojte se rastajati,
ja sam vam sačuvo 41 jutro zemlje i vas otranio sa vašom materom,
ona je bila mala i vas 14 rodila, a 5 otranila i samnom sve kućne
poslove radila. Njeko je rodila došav sa zubljevine, njeko kad je
istovarila voz siena, a svako radeć teške poslove. Vas je više, vaše
žene ne moraju se tako patit i toliko radit kao ja i vaša mati. Slušajte
se i nemojte se rastajati.

G. 1892. rodilo mi se drugo dite muško Valeta, a umro posle 14

dana. Svaja mi umrla 4. studenog 189(?).
4.1.1892. grmljelo je i pado led kod Šimunovi
koljeba.

8. listopada 1894. rođen Franja umro 22. lipnja

1895.

Pero rođen 29. lipnja 1896. (??).

Peter (Pero) Čivić

1915.g.
G. 1897.14.6. umrla sestra Đula davidova.

G. 1895. bio veliki snig do Josipa, potlje velika voda do Duhova,

poslje vode počele crkat svinje dosad nepoznatom bolešću svinjskom
kugom. Bolesne su svinje vozite u pokriti kola pod Savu u Mandušinu
livadu gde je bio svinjski špitalj. Mloge su tamo svinje izcrkale i u
budžak kod naše Save pokopane. Bolest ova je donešena iz Bosne.

1897. 22.5. bio je izbor u Bošnjaci. Narod je pošo pram kandidata

Kovačevića da ga dočeka, ali žandari im nisu dali. Narod pođe na silu,
a žandari stadoše pucati, ubiše 7 svita na mrtvilo, a 50 raniše od koji
je još mlogo umrlo.

1896. bilo ljeto kišovito. Na Ilijino je padala kiša cili dan. Snoplje
razvezivano i sušito, blato je bilo da se 8 dana nije moglo vozit ni
vršit.
1896. zbog slinavke i šapi nije bilo vašara na Lovrinčevo marvenog
nit sabata, već je bio marveni 21.10., a sabat 22.10. na sv. Kordulu.

1896. opravljan je crkveni toranj i naručite orgulje za 1729 fr,

dovežene na 9 kola, težke 21 m. cent.

1896. bio je popis marve, zemlje, voća i pčela i bici su popisani.

1897. 22.7. pado je led kolik kokošje jaje, a težak 10 deka i teži.

1898. pravita je škola.

1899. 2.11. blagosivana škola.

1899. nasipan drum gundinački.

1901. zatvorit Cintor gvozdenom rešetkom i posaditi kestemi i

bagrami.
1901. upo je snig 24.11., a spo 15.12.. Potljem je bilo lipo samo je
padala kiša, a ne jako.

1905. padala je kiša od 21.9. do Božića. Mlogo ljudi nije sijalo žita, a
koji su sijali ti su u blato. Šava Andrićev sijo u Beanskom (?) 8 vrića, a
izvršio 16, a naš baća Mija nije ni žeo. Tko je posijo do Božića u blato
imo je (?) i platno žita.

4
1907. s početka zima nije bila baša jaka, ali je bilo sniga i zamrzi.
17.1. se je popustilo.
22.1. nije bilo sniga, ali je bilo vedro sa susnježicom i vjetrićem i u
bunarovima se voda zamrzla i to 2,5 centimetara debel led.

1911. na Cvetnicu 9.4. pado je snig i to uoči Cvetnice cili dan kiša i
susnježica, a onda snig cili dan ko o Božiću. Zimi nije bilo sniga, a
proljeće je bilo krasno, krompir malo ko nije posijo, a i kukuruza imo
tko je sijo. S kajsija je već spo cvit, a breske, trešnje i rane šljive bile
su u cvitu. Snig je bio dosta čvrst i pada bez pristanka do 10.4.

1912. bila je zima blaga samo je upo jedan snig i to je brzo spo. 15.4.
opet je pado snig, onda mraz i zamrz. Kajsijama oko koljebe su
ispucale grane i sve su se posmrzavale. Bresaka, jabuka, trešanja i
drugog voća je malo bilo. 3.10. prid sv. Franju pado je snig, ali malo.

1913. ogradito je groblje.

5
 Rastanak naše zadruge

Rastanak zadruge Čivić kbr. 151 god. 1901.

Otac Andra pripovida da u našoj kući nije nikad bilo više od 18 duša

6
nego ili se razumru ili se razudadu. Tako je to bilo za njegovog
znanja 3 put, a to je i od strica čuo.
G. 1900. bilo je 18 svita do Šimunja i onda je maća Manda umrla i
ostalo opet 17, ali

pošto je bila Franca noseć Jozijom, a Martinka Lovrom, to bi bilo 19.

Stoga je ili po starom redu ili tadanjem neredu g. 1901. došlo do
rastanka i to ovako – nestalo reda pa i mira, svaki dan inat i svađa,
posao brez zapovidi, a trošak brez računa i to je svima dodijalo samo
nitko nije htio početi jer tko počme mora iz kuće ići i tako je radio šta
je tko htio, a ijo što je tko uvatio samo da tkogod počme rastanak.

Nas je bilo u zadrugi 17 i to brat Tuna, njegova žena, 3 sina i 2 snaje,

brat Mija i njegova žena, 1 sna i 8 kćere, ja i Petra i Pero.
Zašto smo se rastali. Nestalo reda i sloge, svaki dan inat i psovka i
tako je došlo do rastanka.
Zainatijo se ja i Martin, a brat Mija pristo u naš inat te se i svadismo i
on rekne meni da ja svoje žene žito nosim s kućanskog tavana, a
istom smo ga vršili, plast sa sinom da ne (?) u kućanskoj avliji, a kad
novaca treba u kuću ja pozajmim bez intereša.
1900. oćera Mija krmaču u Đakovo jer nismo imali žita za sijanje i
proda ju za 23 fr., a kaže da je prodo za 21 fr. i to je potrošio 80 fl. i
donio 20 fr. 20 fl., a Ivša Andrin kaže prid baćom Tunom da je on
vidio da je krmača prodana za 23 fr. Mija dade 5 fr. kućanski za
svojeg sina štuhauz, 2 fr. sakri od krmače, a moje žito i sino nije
imalo mjesta (??).
Stoga, a i zdrugi nereda, pak zbog mojeg slabog zdravlja, zatražim ja
rastanak.

3.3. 1901. na čistu Nedilju dođem s redne sa stana i kažem baće Tune
da ću ja se rastat, a on meni reče da će i on samo neda diobe dok
Franca ne rodi. Tako je i bilo. Otišo on bilježniku Andre Stojanović i
obeća mu da će uzet Glavić i snjime prominjit jer je bilježnikova
zemlja s obe strane, a naša u polak i on je htio i prije minjat, a mi
nismo htjeli odma da bilježnik smete rastanak.
Neznajuć ja za to, javim za rastanak, a bilježnik me reče oštro šta

7
tako žuriš, čujem da je jedna žena noseć pak žuriš, a nemaš (?) jutara
zemlje, nemoreš se dieliti. Ja mu reko ima moje žene, on mi odgovori
moraš najprije 1 jutro i frtalj ženine zemlje pripisat na zadrugu, a oni
će ti oto kao odobriti i ondase moreš dieliti. Dođe baća Tuna i Petra i
naprave ugovor da Petra prodaje Medveđa zadrugi i ja odnesem (?)
ugovor u Bošnjace 4 petka zaredom. Išo sam pješice u Bošnjace i
peti put na veliki petak dok sam dobio kontrace i izvadak koga sam
2 puta 1,20 forinti platio što ne bi moro.
Prid Josipa rodi Franca Joziju uvečer, a ja ujutro dođem, a i Tuna u
općinu i javim za diobu, reko što se čekalo dočekano je. Bilježnik me
pogleda oštro, ali smo upisani za diobu ako i nisu došli (?). Baću Tunu
upiše na drugi dio, mene na treći. Joziju koja još nije bila okrštena
upiše za osamnajstu, koja je po tadanjem zakonu od grunta dobila
cieli dio, a od marve, hrane, zgrada, ograda i pokućstva pol diela, pa
i kiselog kupusa.

Meni je dopalo 6 i pol jutara (?) i pol frtalja zemlje, 1 kobila, 1 vol
najmanji, kravu i malo tele, krmaču i 5 prasaca, gusku i 5 guščića, 12
kokoša, konjsku ormu staru, plug i ornice, traljave zubače, parenice
sa stana, akov sirćeta, bure staro, a sirće nekiselo, (?), kupusni čabar,
sa stana policu i to je sna Kata ćela otet, traljavi kotlič, škafić traljav,
verige, ožega je Mija sakrio sebi, nješto malo posuđa, hrane 4 vrića,
(?), žita i brašna ni trunke, slaninu je Mija dijelio (?). Od bunarova i
valova nisam dobio ništa. (?)(?)(?) na stupčiće podzidan polutinama,
(?), konjsku štalu i štagalj i stare kućare.

Što je kome ostalo priko diobe.

Mije 2 zidana bunara sa đermama i sošicama, 3 valova i kabol,
zidana taraba i kapica, šporet s Biđa, jastuk s Biđa, lonci, rajličica,
žđele, bila kabanica i šuma na njegovoj zemlje koja bi se još morala
diljit i moja 3 stolca mala.
Tune zidani bunar, valov i đerma, kapija, ćuprija, klupa, stolci (?),
klupčica ispod police i moj lopatak sa šatra.
Meni natovari u kola Mata Domenikin 1 stol mali i to je Mija il su
njegovi sinovi ukrali i odnili. Odnesem nepodiljita vrata i pokrijem
kočak, a Mija mi noću ukrade, a kokoše ostanu odkrite. Ja odem i
donesem, a oni ope treću noć ukradu i sakriju.

8
U rastanki su me svi zlobili.
Tuna je kazo prid bilježnikom da se rastajem zbog ženine zemlje.
Mija je kazo na Biđu da me je Petra nagovorila da se rastanem.
Kata je rekla da joj je Marija Andrićeva preča od Petre.
Matija je podgovorila Evu da pobije kokoše u vrtlu, a Eva je vikala
daj gazda i bacala se klipom.
Pava mi je psovo dragog Boga i nije do razmjeriti šljivik priko
čevatova, a njiova marva je odala po stanu.
Mata je u kuće govorio baš čiča Iva zna naći rastanak, da je to Mija
počeo ako bi šta i bilo.
(?) je govorila kod Delića kuće naša bi Petra sve sebi pograbila, ali
nije mogla kazat da je pograbila jer nije.
Eva je govorila babe Đurđe Andrićevoj nemoj ti s njima na stranu, oni
su ciganske komšije.
Mala je Eva rekla Petre nemoj ti strina lupati s kablom, to je naš
kabol (?), a kabol ni diljit nije.
Mala Marija se pripovidala Pere nemate kuće, a nje otac Mija reko
neće (?)(?)(?).
Martinka i Toma nisam čuo da su nam govorili, a Martin je bio u
soldačiji.

Ja i moja Petra nismo imali kad nji ogovarat jer smo im ostavili kuću i
kućište, koljebu i stanište, kola, konje i bunarove pa izišli pod vedro
nebo na golu zemlju razmišljajući kako ćemo sve ovo nabaviti.

Kad smo podiljili marvu i hranu, ograda još nije bila podiljita. Odnio
sam hranu i stvare Korinoj kuće, svinje u Korin, poslije u Bartolov
šljivik, tele u štalu Ive Andrićeva, kravu je čuvo Jozo bosanac.
Zgrade mi nisu dali prinit do Duhova i tako sam jedva skupio 8 ljudi i
prinio štagalj i štalu izprid kuće i isti dan digo. Drugi dan skupim 7
ljudi da nosim kućare sebi. Baća Mija neće nosit svoje stvari dok ja ne
iznesem svoj krevet i tako ja iznesem krevet i Peru u bešike
spavajućeg van pod orah. Prem je soba bila 4 hvate, a u Mije nije bilo
toliko stvari, ipak nije mogo čekat dok se Pero probudi.

9
Isti dan smo digli kućare i ja uselio krevet u štagalj gdje smo spavali
dok smo mazali kućare, a vatra je gorjela vani. Živad i pčelac bili su
pod šljivom još od Đurđeva dok smo mi još u kuće spavali, a stvare
kod Korine kuće.
Kad sam umazo kućare, onda smo se selili u kućare i stvare i krevet i
sve.
Pošto su došli poljski poslovi to sam štagalj sastavio poslje gospojina,
a prinio ga iz Bartolova šjivika kad su došli Svi sveti, mazo ga poslje
svetaca.

5 krstova (?) (?) (?) (?), a Mija odvezo moja 3 krsta s Grabica. Kad
sam ja sto govorit reče – ja sam se zabunio, eno ti 3 moja najbolja na
Loži. Pođe na Lođu, a Mika i Mata smotru mene, Mija brže doleti na
koli i dok sam ja došo stovaru žito. Ostavio meni 3 krsta samog
graška.
Pod jesen su pušćali pod Savom svoje konje po mojem žitu i potapali
ga ko gumno, ali je opet Bog do', isteralo je i platilo dobro.
Kad smo podiljili ogradu, došo Pava i praz mojeg vrtla osuši uoči
mlade Nedilje i odnio prid svoju kuću. To je bilo poslije sunca zahoda,
a ja mu reko – i ja ću svoju praz vašeg vrtla osušit, a on mi reče –
osuši pa čem oba u štuhauz. To je i uradio da i ja osušim svoje pa bi
me Tuna tužio, a ja bi Pavu, pa bi oba sjedili. Ali ja sam se dosta
nasjedio kod straže, naodo po Bošnjaci i Županju dok sam rastanak
dobio i svršio. I po 3 put sam za jednu stvar kod općine išo, odbijen
bio i opet išo dok nisam svršio.

13.3.1901. primio Đura Marčićev srezivo i zido kuću radio 27

diobu
20.5. prinio štalu
21.5.. prinio kućare
14.9. prinio štagalj sa
stana
30.9. dizo kuću
14.2. uselio u kuću
bunar uzido uoč
Lovrinčeva
dana za 16 fr.
Fabijan mazo kuću za 19 fr.
Lovra Dahm pravio vrata, (?), nutarnje
pendžere, kopče i okove za 20fr.
gvožđe za okov 10 fr.
staklo za pendžere 2 fr.
10
Kad sam kuću digo 91 kola zemlje dovezo što sam ju nasuo, a 37 što
sam umazo, u kućare 8, a za maz 15 i za maz na štale 5 kola sa
svega 155 kola. Zemlju sam sam vozio, a Petra samnom istovarljala.

tko mi je pomogo

Mata Bartolov 5 Mata Domenikin 2

dana Ignja Pavin 1
Mata Banov 6 -- Alda Andrin 2
Fila Bajlajn 4 -- Šava Andrićev 1
Šima Mađar 2 -- Andra Filin 1
Mija Vesin 1 -- Živka Rus 1
Mata Vesin 1 -- Adam Čivića 1
Ivša Andrin 3 -- Mata Andrin 1
Šava Andrićev 1 -- Ilja Stepanjin 1
Andra Filin 1 -- Bartol Čivića 1
Mata Rusov 1 -- Tuna Miškovića 1
Mija Banov 1 -- Šimo Krnića 1
Mata Andrin 1 --
Šimo Krnića 1 --
Lazar Krnića 1 -- ovi su na koli dan

ovi su pješice

11
Kad sam se rasto imo Izdo
sam gotovine fr.
120 fr.
dobio Đure Marčićeva
za olaj 16
9 Lovre Dahm
za vola 20
65 Fabijanu
za krmaču 19
19 gvožđe
za prasac 10
staklo
2-40
cigla
60
crip
3
žioke
4-50
rakija
9

12