1'

IzdavaC
Gradevinska knjiga, a.d.
Ricard Krauthajmer
Slobodan Curcic
Direktor i glavni urednik
Stana Sehalil'

Urednik
Milica CeraniC

Lektura i korektura
Jvan Kleut

Kompjuterska obrada teksta i fotografija v "

Radovan Galonja RANOHRISCANSКA
Stampa 1
Ј
АМВ Grafika, Novi Sad
VIZANTIJSКA ARHITEKTURA

ISBN 978-86-395-0529-5 1

www.gk.izlog.org

Beograd 2008
DRUGIDEO
IVVEK
POGLAVUE2
CRKVENO GRADIТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA
Sa Milanskim ediktom 313. g. па poCetku svo-
je vladavine, Konstantin је sa otvorenom naklo-
noSCu priznao hriSCanstvo dodelivSi mu zvaniC-
ni poloZaj.l ReCima i delom tokom narednih
dvadeset pet godina svog Zivota stvorio је Cr-
kvu kao glavnu religioznu snagu u Rimskom
carstvu. Crkva i Carstvo su postali Ьlisko zdru-
Zeni, а politiCki kao i druStveni polo:l:aj Crkve
korenito se promenio, u oCima sveta kao i u nje-
nim sopstvenim. Njena hijerarhijska organiza-
cija, veC ojaCana u decenijama mira od 260. do
305. g., Ьila је uCvrSCena i sledila је upravno
uredenje Carstva. Sela i parohije su imala svo-
je sve.Stenstvo; svak.i grad је imao episkopa.
Episkopi u provincijskim sediStima su ojaCali
svoje duhovno i upravno vodstvo, ranije uspo-
stavljeno ро oblCaju. VeCa sediSta episkopa su
se uzdigla iznad njih: Kartagina, Trir, Akvileja,
Antiohija, Cezareja u Kapadokiji, Milano. Ne-
koliko njih se uzdiglo па nivo vladajuCih crkve-
nih srediSta Carstva: Aleksandrija, vodeCi cen-
tar hriSCanske misli tokom Ш veka; Rim, stara
prestonica sveta; Konstantinopolj, od 330. g.
nova prestonica i sediSte dvora.
Polo.Zaj i organizacija Crkve tokom odluCu-
juCih godina, od 313. do 337., vrti se oko Kon-
stantinove liCnosti. Premda nije Ьiо hriSCanin, i
krSten tek na samrtnoj postelji, smatrao је sebe
trinaestim apostolom, Нristovim sveStenikom
па zemlji, i kao njegovi paganski prethodnici
vidom bo.Zanskog otelovljenja, Nepobedivim
Suncem, Prestolom Pravde - Sto је blla ideja
gnusna kasnijim generacijama. Kako је on to
video, Ьiо је postavljen Bo.Zijim promislom da
vodi Hristovu Crkvu u pobedu. LiCno је predse-
davao crkvenim saborima, sa kojima se Zurilo
zarad sredivanja dogmatskih razilaZenja, i kori-
stio је maSineriju vlade da Ьi sproveo odluke sa-
bora. Iskoristio је neograniCena sredstva carske
vlasti da Ьi podigao polo.Zaj Crkve i da Ы u nju
privukao paganski svet. Crkva је postala zva-
niCni organ Ьlisko povezan sa carskom upra-
vorn, kao i sa politiCkom vlaSCu. Dame iz car-
ske porodice, ukljuCujuCi i sarnu caricu udovu
Jelenu, blle su posveCene hriSCanke veC neko
vreme, kao i mnoge Zene iz aristokratskih kuCa.
HriSCanski zvaniCnici su Ьili brojni na dvoru, i
carska naklonost ka hriSCanstvu је dovela do to-
ga da mnogi javni slu.Zbenici i aristokrate pri-
hvate novu religiju. Do Konstantinove smrti
337. g., ovo preplitanje sveSteniCke i carske vla-
sti је bllo dovrSeno. HriSCanstvo, pod liCnim po-
kroviteljstvom cara, zadobllo је najviSi politiC-
ki i druStveni poloZ.aj. U decenijama pre Diokle-
cijanovog progona hriSCanskih voda, predvida-
juCi pobedu, povrerneno su prisvajali insignije
CinovniStva. Sada, pod Konstantinom, episkopi-
ma su Ьili dodeljivani zvanja, privilegije i insig-
nije najviSih vladinih sluZЬenika. 2
Njёn novi polo.Zaj је znatno imao uticaja i na
crkvenu liturgiju. Zahtevana је blla ustaljena i
nepromenjljiva liturgija; zapravo, uprkos ma-
njim skretanjima, liturgija mise, u ohliku u ko-
jem је Ьila ustanovljena u ranom IV veku, ро-
40 · DRUGI DEO' IV VEK
stala је skoro jednistvena u celom Carstvu.
Osnovne smernice su ostale iz one stare: pode-
la па misu za katehumene i misu za vernike; ob-
red prinoSenja darova; odvajaпje sveStenstva i
pastve; predsedavajuCi poloZaj episkopa. Me-
dutim, ritual је postao stroZi i sveCaniji. Нrist
nije viSe Ьiо, kao u 111 veku, prvenstveno bog
poniznih, Cudotvorac i spasitelj. Kako је Kon-
stantin sebe video kao BoZijeg sveS:tenika па ze-
mlji, tako se i Bog sve viSe smatrao Carem Ne-
besa. Tako је liturgija postala ceremonijal izvo-
den pred Gospodom ili Njegovim predstavni-
kom, episkopom, podjednako kruto nepromen-
ljiv baS, kao i ceremonijal izvoden pred carem
ili njegovim predstavnikom, magistratom. Za-
pravo, liturgija је роСе! а da pozajmljuje sve vi-
Se osoЬina rimskog CinovniCkog i dvorskog ce-
remonijala. Episkop, obuCen u odeCu visokog
magistrata, ulazio је u crkvu u sveCanoj povor-
ci, iduCi iza insignija njegovog zvaniCnog Cina,
sveCa i BiЬlije. Sedeo је па prestolu, sella curu-
lis rimskog zvaniCnika, а sa boCnih strana su Ьi­
le crkvene stareSine. Svaki postupak izvoden и
crkvi је Ьiо proZet ovom novom, zvaniCnom at-
mosferom.
Pod rukи sa novim javnim znaCenjirna obre-
da ide i jaCanje sveSteпiCkog elernenta. Tokorn
111 veka svetovna lica sи sve manje uCestvovala
и slиZЬi, i propratпo se iпsistiralo па svetoj sve-
Canosti obreda. Pod Konstantinorn, misa је Ьila
dalje razradeпa. Na poCetku slиZbe, episkop i
sveSteпici sи izvodili svoj ceremoпijalni ulazak
u crkvu. Obred prinoSeпja darova па kraju mi-
se za katehumeпe је postala sveCana povorka
zajedпice koja је ostavljala svoje darove па ol-
tar, ili na oЬliZnji sto. Oltar, raпije drveпi sto ko-
ji se lako unosio za misu za verпike, postepeno
је postao trajпa konstrukcija, Cesto prekrivena
zlatom i dragim kamenjem. Povremeпo је Ьiо
prateпfastigiumom, пadvratпom kolonadom sa
lиkom i zabatom, sliCnom опој pod kojom se
car prikazivao svojim podanicima па dvoru, kao
јеdап saCuvaпi primerak u Dioklecijanovoj pa-
lati u Splitu (Spalato). Grobovi muCenika i me-
sta njihovog muCeпiStva postali su predmeti uz-
viSeпog kulta i hodoCaSCfi. U Konstantiпovim
kasпim godiпama, ovo oboZavanje se pro.Sirilo i
па mesta koja sи jevaпdelja i tradicija ozпaCila
kao mesta Нristovog Zivota i patпji.
HriSCanska arhitektura iz Konstantiпovog
perioda se razvila u ovom okviru, gde su prak-
tiCne osobeпosti Ьile пerazmrsivo isprepletaпe
sa ideoloSkim elemeпtima. Novi zvaniCni i sve-
SteniCki karakter Crkve је zahtevao i пovu
osnovu. Svetili.Ste u kojem se odriavala misa i
gde sи se okupljali sve.Steпici moralo је da se
arhitektonski razlikиje od dela za pastvu. Sva
crkveпa arhitekturaje morala da se razlikuje od
profaпe arhitekture i da bude raskoSnija od nje.
Na kraju, zvaniCni i sveS:teпiCki prizvuci Crkve
i dostojaпstvo njenog carskog pokrovitelja sи
zahtevali arhitektoпski reCnik koji Ьi odgova-
rao najviSoj klasijavпih gradevina, palata i hra-
mova.
Veliki broj пovih hriSCaпa је zahtevao vete
crkveпe gradevine, пaroCito u urbanim centri-
ma. Sledstveno tome, CvrSCa organizacija поvе
liturgije је traZila stroZe odvajaпje izmedu ra-
znih tipova crkveпih gradeviпa i razliCitih delo-
va pojedinaCпe gradeviпe. Objekti predvideпi
za redovпa okupljanja verпika morali su da bu-
du jasno odvojeni od oпih prvenstveпo пame­
njeпih kultu oboZavanih mesta, а zajedno su
morali da se razlikuju od gradeviпa postavljenih
sa straпa, паmепјепih obredima kr.Steпja i po-
greba. Predпje dvoriSte (atriшn) ili dvoriSпa zо­
па је moralo da bude obezbedeno, pristupaCпo
Cak i nevernicima i postulantima, dok su ostale
odredbe morale da budu ispuпjene za veliki broj
katehumeпa. Pod uputstvima, ali jo.S пekrSteni,
katehumeni su mogli da ostaпu tokom prvog de-
la sluZЬe, ali tokom mise za vernike morali su
da se povuku u izdvojeni deo zgrade: ulaz, boC-
ne brodove, atrijum, ili sobe pridodate na krili-
ma crkve, ili u oЬliZnju zgradu. SveSteпstvu је
takode Ьiо potrebaп izdvojeпi deo, koji је Ьiо
opremljen, odvojeп pregradama od laika, sa ol-
tarom, i Cesto је Ьiо izdignut od broda.4
Crkveпe gradeviпe pod ovim пovim uslovi-
ma nisu mogle viSe da ostanu u domenu stam-
CRKVENO GRADIТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA ·
bene arhitekture, u kojoj је Ьila ukorenjena po-
slednjih dvestotine i pedeset godina. Centri za-
jednice пisu imali buduCпost kada је jednom
Crkva postala carska institucija. Bili su prema-
li da Ьi ugostili hiljade preobraCenika. PreviSe
nameпa је Ьilo smeSteпo u njih, religiozne,
upravпe, druStvene, utilitarпe. Situirane u stra-
Carama i sakrivene nemarno iza jednostavnog
izgleda oЬiCne kuCe, Ьile su пeprimereпe dosto-
janstvu Crkve i njeпog carskog zaStitnika. Zbog
potrebe drugih objekata, stari domus је nastavio
da bude u upotrebl, Cak su i novi kupovani. Ali
hriSCaпstvo pod Koпstantinom је moralo da
pronade novu arhitekturu viSeg reda, javnu u
karakteru, sjajnu u materijalu i prostranu u
osnovi.
Zbog prakticnih i ideoloSkih razlika Ьilo је
nemogиCe da se ova nova hriSCanska arhitektu-
ra razvije iz religiozne arhitekture paganske an-
tike. НriSCanstvo је oCigledno videlo u pagan-
stvu i u svim njegovim delima samu suprotnost
svojim sopstveпim пamerama. Sklaпjalo se od
paganskih hramova u tolikoj meri da ni oni, ni
Crkva nisu zauzimali пjihova mesta sve do IV
veka na lstoku ili pre Vl veka па Zapadu. 5 Pod-
jednako је Ьila vaZna i Cinjenica da nijedna pa-
ganska gradevina пiје blla prilagodljiva potreba-
ma hriSCanskog oboZavanja. Нramovi starih bo-
gova, zastarelog tipa do 320. g. u svakom sluCa-
ju su Ьili namenjeni da Cuvaju kip boga, а ne da
prime zajednicu vernika i sve.Steпika zajedno.
lstini za volju, svetiliSta neopitagorejaca, Baala,
Mitre, Velike Majke, Atisa, istoCnjaCkih kulto-
va, blla su projektovana za malu zajedпicu, ko-
ja је brojala dvadeset do trideset ljudi, okuplje-
nih duZ glavnog prolaza i potCinjeni sveSteniku
koji је vodio sluZbu pred oltarom. НriSCaпske
zajednice Koпstantinovog doba su se, medutim,
sastojale od hiljada Clanova, i morale su da raz-
vijaju svoje crkve u drugaCijem okviru.
S obzirom na svoj novi zvaniCni poloZaj pod
Konstantinom i svoju пovu zamisao о Нristu
Кralju, u potrazi za arhitekturom, hriS:Canska
Crkva је morala da se okreпe svetu јаvпе, slu-
Zbeпe arhitekture. 6 Uпutar пје опа Се пeizbeZпo
41
izdvojiti tip gradevine koja sjedinjuje znaCenja
religiozne arhitekture sa kriterijumima sluZЬe­
пe zgrade. Takav tip zgrade је postojao: bazili-
ka. Od 11 i 1 veka pre n.e., bazilike su blle izgra-
dene Sirom rimskog sveta. U modernom arhi-
tektoпskom jeziku, bazilika је gradevina pode-
ljena па glavni brod, i dva Ш viSe boCпih, gde
је glavni viSi i Siri od ovih drugih, i osvetljenje
prozorima па tom izdignutom delu zidova. Ali
rimske bazilike su retko ikada Ьile ovog tipa. U
svom пajjednostavnijem oЬliku to su dvorane
bez boCnih brodova, povremeno izdeljene
osloncima. U razvijenom oЬliku, glavni brod је
Ыо okruZen boCnim brodovima, ili boCпim bro-
dovima sa galerijama; ili su oni Ьili udvojeni; ili
su pre iSli paralelno sa glavпim brodom nego
Sto su ga okruZivali. Кlerestorijumje mogao bl-
ti visok ili nizak, ulazje mogao Ьiti па kraCoj ili
duZoj strani, ili па оЬе. Tl'iЬиnal, stolica magi-
strata, blla је podignuta па jednostavnom podi-
jumu Ьilo u glavnom Ьilo u boCnim brodovima,
Ьilo u apsidi pravougaone ili polukruZne osno-
ve. Opet, ova apsida је mogla da se pruZa Ьilo
od jedne od kraCih strana ili od duZe straпe, ili
је broj apsida mogao Ьiti udvostruCen ili utro-
struCen. Vidljiva drvena krovna konstrukcija Ш
ravna tavanica su Ьili praviloJ
Do ЗОО.g. ova raznolikost se uveCalajoS i vi-
Se. Nasuprot arhitekturi hramova, bazilika је
ostala пeizmerno Ziva i sklona promenama
osnove pod uticajem drugih tipova gradevina.
Maksencijeva bazilika је zamiSljena kao veliki
zasvodeni brod sa boCnim пiSama, podseCajuCi
na dvoraпu u termama. Prestone bazilike u car-
skim palatama Cini se da su povremeno usvaja-
le centralпe planove. Ponekad, iako retko, otvo-
reпi prostor okruZ.eп tremovima је mogao da
posluZI kao bazilika. NajCeSCi tip, medutim,
krajem IV veka је oCigledno Ьila izduZena dvo-
rana, bez bOCпih brodova, sa drvenom krovпom
koпstnikcijom, i zavrSena izdignutom apsidom
koja је dominirala. Ogromni prozori u jednom
Ш dva reda duZ boCnih zidova osvetljavali su
unutraSnjost. Bazilika u palati па Pjaci Armeri-
na (Piazza Armerina), bazilika u Triru, dve Ьа-

42 · DRUGI DEO: JV VEK
zilike па forumu u Setifu u AlZiru, i dvorana, sa-
da crkva Sv. Kuzme i Damjana (SS. Cosme е
Damiano), па forumu u Rimu, su primeri.8 Pri-
lagodavajuCi se tadaSnjoj uoblCajenoj praksi,
jednostavno protezanje zida је dominiralo spo-
ljaSnjoSCu, а unutraS:njostje Ьlistala od mermer-
nih oЬloga i pozlaCenih kapitela i tavanica.
Medutim u rimskom govoru, termin bazilika
se odnosi pre па funkciju nego па nacrt zgrade,
i uprkos varijacijama, funkcija rimskih bazilika,
lako se definiSe: bazilika је Ьila tek velika dvo-
rana za okupljanja. 9 Bazilika па forumu, koja se
nalazi u Ьilo kojem rimskom gradu, је Ьila tek
pokriveni produZetak susedne pijace- dvorana
za poslovne transakcije i razmenu gradskih gla-
sina i novosti iz Carstva, poput pijace u arap-
skim gradovima za izlaganje robe, veoma nalik
galerijama u Ьilo kojem danaSnjem italijan-
skom gradu. Magistrat i njegovi pomoCnici su
sedeli na stolici za sudije па podijumu na dvo-
ru; пadvisujuCi ga, svetiliSte је Cuvalo kip cara
u Cijem prisustvu је samo zakoп mogao Ьiti
sprovodeп i zakljuCivaпi poslovni ugovori. 10 U
velikim gradovima, izvesnom broju bazilika
mogle su Ьiti dodeljeпe razliCite fuпkcije: berza
i mепјаСпiсе поvса, bazari sa odeCom, arkade
za cveCare, posebпi sudovi, svaka imenovana
odgovarajuCim epitetom. Vojni logori su imali
svoje bazilike za obuku i јаhапје, koje su se
otvarale ka svetiliStu u kojem su se Cuvali legi-
onarski orlovi i carev kip. Velike terme su mo-
gle da se razmeCu bazilikama, u kojim su klijen-
ti mogli da se zabavljaju. 11 PoCetkom П veka,
verske sekte su poCele da koriste bazilike prila-
godeпe zahtevima specifiCnih rituala: velika
dvoraпa u svetiliStu Izis i Ozirisa u Pergamonu;
bazilika Rodno drveCe u Rimu; grupa sinagogi
u Galileji. Ili pak, pogrebпi zavod је mogao Ьi­
ti okupljeп u maloj pogrebnoj bazilici. 12 Velike
sobe za prijeme u bogatim kuCama su takode bl-
le nazivane bazilikama. Medu njima su se isti-
cale prijemne dvoraпe, u okviru ili Ьlizu carskih
palata, u kojima Ьi se Carsko BoZansko Veli-
Canstvo sveCaпo pojavljivalo, na prestolu u ap-
sidi, pred svojim podaпicima. 1 З
г
U isto vreme, smer kojim Се hriSCanska ar-
hitektura krenuti blo је odreden religioznim
zпaCajem koje su sve takve bazilike nosile ve-
kovima. Ovi sveti prizvuci su ojaCali sa sve ve-
Cim znaCajem kulta Carskog boZanstva. Bazili-
ka u palati u kojoj је car sedeo na prestolu је Ьi­
la ipso facto religiozna zgrada. Bazilika za obu-
ku u vojпim barakama је postajala religiozno
tlo kada је garnizon paradirao i zaklinjao se па
vernost pred carskom Ьistom. U bazilikama na
forumu, njegov boZaпski kip је Ьlagosiljao slи­
Zbene i privatne poslove. Cak i и bazilikama u
termama, okupljeni su iskazivali poStovanje ki-
pu boZanstva. GraпiCпa liпija izmedu sekиlar­
nih i religiozпih funkcija bazilike је blla pomer-
ljiva tokom kasne aпtike, а Siroka razпovrsпost
namena kojima је zgrada sluZila se пjihala iz-
medu ova dva pola.
Bilo је skoro neizbeZno da Crkva pod Kon-
stantinom razvija okvir datog tipa bazilika, po-
sebne gradevine za sveCanu proslavu mise иsred
okupljene zajednice, koju su predvodili njeni vi-
soki velikodostojnici, episkop i sveSteпici. lpak:,
novoizgradene hriSCanske bazilike nisu vodile
poreklo iz nekog odredenog tipa rimske bazlike
- bllo da је to bazilika na forumu, carska dvora-
na za prijeme, ili pogrebna ili religiozna bazili-
ka. Naprotiv, hriSCanska bazilika је svojom
funkcijom i izgledom blla nova tvoreviпa unutar
uoblCajenog okvira. U oCima savremenika ovo
nije bllo niSta izuzetno. HriSCanske dvorane za
okupljanja jednostavno su predstavljale joS je-
dan tip bazilike prilagoden novim zahtevima. U
Konstantinovo vreme, na hriSCansku baziliku se
gledalo kao na joS jednu monumentalnu javпu
dvoranu za okupljanja u religiozne svrhe. Njena
funkcijaje morala blti objaSnjena posebnim epi-
tetom, kao Sto је 'basilica id est dominicum',
dvorana za okupljanje, tj. kuCa Gospodnja, ili
'bazilika za apostolsku i katoliCkи zajednicи'. Ш
pak, i sfun Konstantin se odnosio prema crkvi па
Golgoti kao prema 'Ьazilici lepSoj nego ijednoj
drugoj', i tako је stavljao ла isti nivo sa bllo ko-
jom drugom sabornom dvoranom, sagradenom
za bllo koju namenu. 14
CRKVENO GRADIТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA •
U godinama pre Crkvenog mira hriSCanske za-
jednice su mogle izgraditi skromne bazilike: pri-
mer је crkva San Кrizogono и Rimu. Ali tek pod
Konstantinom su graditelji zadovOljili zahteve
hriSCanskog obreda stvarajuCi nove varijacije ro-
da bazilike, koji se stalno menjao. Na osnovu ove
istorije, hriSCanska bazilika је izvukla tri ili Cetiri
karakteristike koje sи do 300. g. postale sиStinske
odlike zajedniCke veCini bazilika, bez obzira na
njihovи namenu: izduZena osnova; poduZna osa;
ctrvena krovna konstrukcija, Ьilo vidljiva Ьilo za-
tvorena ravnom tavanicom - zasvodena kao u
Maksencijevoj bazilici, Cime је postala izuzetna
medu rimskim bazilikama; i na krajи, zavrSena
tribunalom, Ьilo pravougaonim, Ьilo u oЬlikи ap-
side. Postala је dominantna podela na glavni i
boCne brodove, visoku lanternu sa velikim prozo-
rima, ali ne i obavezna; galerije su ostale retke. U
tom domenи, hriSCanska bazilika је morala da Ьи­
dе dovedena u saglasje sa zahtevima za vetim do-
stojanstvom i monumentalnoSCu novostvorenima
konstantinovskiffi duhom hriSCanstva, а morale sи
blti prilagodene i specifiCnim zahtevima liturgije,
finansijskim sredstvima, i druStvenom poloZajи
pokrovitelja, i lokalnoj graditeljskoj praksi - pri
Сети su svi blli medиsobno razliCiti. Pokrovitelj
је mogao da bude siromaSna seoska zajednica, bo-
gati episkop, ili car liCno. Lokalne graditeljske
prakse sи mogle da dаји prednost konstrukciji od
kamena, opeke ili betona. Litиrgija, jednoliCna u
svojim osnovnim crtama, se razlikovala lokalno и
naCinи izvodenja. Као rezultat, sveStenici su mo-
gli da sede и apsidi ili ispred nje, oltar је mogao
da bude u apsidi ili u glavnom brodu; stolovi za
darove sи blli Ьlizu oltara ili и pridodatim prosto-
rijama; katehиmeni su mogli da se povukи u pri-
pratu, u atrijиm, и boCne brodove, Ш и odvojenu
zgradи. Prilike su se dalje razlikovale tamo gde
gradevina nUe blla namenjena ne za redovne slи­
Zbe zajednice, veC za povremena okиpljanja lo-
kalne zajednice i hodoCasnika па grobovima svo-
jih mrtvih Ш па grobnicama muCenika ili na sve-
tim mestima. Zaista, pre 350. god. nije bllo niCeg
kao Sto је kao prdva hriSCanska bazilika; postojao
је samo veliki broj varijacija na temu bazilike,
43
prilagodenih zahtevima liturgije, graditeljskoj
praksi, i Zeljama pokrovitelja. 15
Crkve u raznim provincijama, izgradene pod
razliCitim pokroviteljstvima, prikazujи veliku
raznolikost konstantinovskih crkvenih osnova.
Katedrala u Akvileji, zamenjиjиCi domus eccle-
siae, Ьila је obrazovana od tri gradevine, zavr-
Sena pre 319. g. а verovatno veC 313. g.: dve
glavne dvorane, iSle su paralelno iStoCno i za-
padno, i blle sи spojene popreCnom dvoranom
па svojim zapadnim krajevima; mala kvadratna
prostorija odvojena od рорrеСпе dvorane slиZi­
la је kao krstionica [9]. Zidovi i bogati podni
mozaici i severne i juZne dvorane saCuvani sи и
velikim delovima ispod i pored katedrale iz Xl
veka i ugradeni u njene zidove. 16 Svaka glavna
dvorana, mereCi priЬliZno 20 sa 37 m i u mo-
gиCnosti da u njoj sedne nekoliko stotina ljudi,
Ьila је podeljena па tri broda jednake Sirine.
Sest stubaca ili stиbova је nosilo ravnu tavani-
cи; samo је istoCпi odeljak* juZne dvorane Ьiо
nadviSen popreCnim kasetiranim polиciliпdriC­
nim svodom izgradenim od trske. Istaknиt mer-
mernim paravanom i izdvojenim podnim moza-
ikom, ovaj pravougaoni odeljak Cinio је okrilje
episkopskog prestola, catћedm (odatle katedra-
la, gradevina koja udomljuje katedru), i klиpe
za sveStenike. Sam oltar se uzdizao dalje zapad-
no, u glavnom brodu. Spolja gledano, ovakve
gradevine sи verovatпo izgledale jednostavno.
Iznиtra, medиtim, podni mozaici komponovani
od geometrijskih panela koji su uokviravali por-
trete ktitora i hriSCanske simbole, i zidne slike-
sa scenama vrtova, Cinili su Zivopisni, iako jef-
tin dekor. PojedinaCno, ove dvorane, Ьilo pode-
ljene potpornim stиpcima ili ne, podseCajи na
prekonstantinovske kuCe za okupljanja, kao cr-
kva S~n Кrizogono u Rimи. Pak, udvojene u
okviru kompleksa, obrazovale su posebnu lo-
kalnu ~rupU. Veliki broj konstantinovskih i ka-
* prostor izmedu Cetiri поsаСа (stubovi Ш stupci),
kvadratne Ш pravougaone osnove, sliCno traveju, ali
za razliku od njega ne podrazumeva i odgovarajuCi
svod (prim. prev.)
 CRKVENO GRADIТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA • 45
44 · DRUGI DEO: IV VEK

•
•
•
•
-
liiШiiil

о
PRE 319. GOD., OSTACI ZIDOVA

с=Ј PRE 319. GOD., ТEMEUI

ОКО 350. ILI 400. GODINE

40>'Т
da kvadratnih stub·aca па Cetiri uzana broda i Si-
roki glavni brod, verovatno viS:i i osvetljen pro-
zorima klerestorijuma. Mozaici su prekrivali
podove. Apsida koja је pruZala okrilje maloj
kripti, izdizala se visoko od nivoa poda, uvuCe-
na duboko u telo gradevine. Galerije su moZda
ki i prastari ЬliskoistoCni temenos. ZnaCajniji od
tradicionalne gradnje i osnova sи blli lokalni obl-
Caji u liturgiji, koji su do 300. g. odredili poloZaj
oltara, sveStenika, katehиmena, i vernika unиtar
hriSCanskih prostorija za okиpljanja veC skoro
dva veka. SveS:tenici и Orleansvilu su sedeli па
nadviS:avale ЬоСпе brodove; medutim ako је to prestolima и apsidi visoko iznad pastve. U Akvi-
• • о rsм
Ьiо sluCaj, onda su verovatпo blle dodate u VI
veku; zapadna apsidaje sigurno Ьila dodata, ve-
leji su Ьili па istom nivoи kao i zajednica, mada
pod okriljem svoda i odvojeni pregradama. Oltar
• ~ о
rovatпo oko 400. g. i sigurno pre 475. g. 18
Katedrala u Tiru (Sur) па liЬanskoj obali,
u Akvileji i Тiru је Ьiо postavljen izmedu sveS:te-
nika i vernika. U Тiru, katehumeni sи se povlaCi-
• = • osveS:tana З 15. g., predstavlja joS jedan prilaz . li и pridodate prostorije ili и boCne brodove, ve-
- Evsevijev opis, mada sa retoriCkim i teoloS:kim rovatno odvojene spuS:tenim zastorima tokom mi-
о
• ~1\t
ciljem, istiCe osnovu i odraZava utisak koji је
raskoS:na crkvena gradevina trebalo da izazo-
se za vernike. U istarskim dvojnim katedralama,
odvajanje katehumena tokom mise za vernike
• •= ve.19 Propyfaeum, monumentalna kolonada,
okreпuta istoCno ka ulici, ' ... velika i izdignuta
oCigledno је odredilo raspored Citavog komplek-
sa. Tako је u Akvileji, рорrеСпа dvoraпa mogla
• • visoko, skretalaje na sebe poglede Cak i пever­
nicima prilikom njihovog prvog ulaska .. .' Vo-
Ьiti namenjena za povlaCenje katehиmena и nји,
dok је severna dvorana mogla da sluZi i kao иla­
1 о
1
dila је и predпje dvoriS:te, atrijum, okruZen na zno predvorje i kao иCionica za davanje uputa.
!=::::::! о
Cetiri strane porticima, sa fontanom u srediS:tu.20 JuZna dvorana је Ьila sfi.ma crkva, gde sи vernici

D.D.D
о Tri portala su vodila iz atrijuma u crkvu. Glav- i sveS:tenici ostajali tokom cele sluZbe. 21
(:! а•
ni brod, dobro osvetljen, uzdizao se visoko iz- Medutim, katedrala и Tiru se istiCe u pore-
о
nad dva mraCna boCna broda, pokriven pozlaCe- denju sa svojom sestrinskim gradevinama u
0
• • (:! D nim gredama drvenog krova. Kolonade, bllo da Orealnsvilu i Akvileji. Propileji, atrijum, i viso-
::Ј
DDD
su nosile lukove ili arhitrav, podupirale su zido- ki glavni brod ispиnjen svetloS:Cu su elementi
• о
ve lderestorijuma. Na krajпjem, zapadnom kra- koje katedrala u Tiru deli sa arhitekturom car-
ju glavnog broda uzdizao se oltar, dok su sve- skih palata. Evsevijev opis gradevine naglaS:ava
• о
1!1 1!1 Stenici sedeli joS zapadnije. Кrstionica је mogla naroCito ove osobenosti. Nijedna nije Ьila nepo-

.о·о·о
о
stajati negde unutar ogromпog prostora okruZe- znata u kasnorimskoj arhitekturi, ali је kontekst
о

. 1!1 1!1 nog zidom koji је ogradivao Citavu katedralu

иkljuCujuCi i njeno prednje dvoriSte .
Тir, Akvileja, i Orleaпsvil, prema tome, pred-
Ьiо drugaCiji. Sirijskim hramovima su Cesto
prethodili propileji i do 300. g. takvi tremovi sa
kolonadama, sa svojom arhitravnom konstruk-
9. Akvileja, dvojna katedrala, osnova, faze oko 313- stavljaju razliCite tipove konstantinovskih bazili- cijom koja se uzdizala iznad centralnog odeljka
19. g. i oko 350. Ш 400. g. snijih crkvi u jadranskim provincijama је blo
ka. U sve tri, odablrom materijala i naCinom izra- u vidu zabatnog Iuka,fastigiшna, postali su ka-
rasporeden u oЬliku 'dvojnih katedrala '. 17
10. Orleansvil (Е! Asnam), katedrala, zapoCeta mo- de, nastavljena је vekovna lokalna graditeljska rakteristiCni za arhitekturu carskih palata. Atri-
Као i Akvileja, i Orleansvil (El-Asnam) u
Zda 324. g. Osnova praksa: u Akvileji zidovi sи Ьili izgradeni od ma- jum u Tiru takode ima carske karkateristike: li-
severnoj Africi је Ыо vaZno, iako manje, epi-
lih tesanika kamena, u Orleansvilu od malih ka- Ci па dvoriS:ta sa kolonadama (xystoi) koja su
•••••• skopsko sediS:te. Njegova katedrala, pak, zapo-
menih Ьlokova spojenih horizontalnim i vertikal- prethodil_a prijemnoj dvoraпi u carskim palata-
••••••• Ceta verovatno veC 324.g. Sto ju је Cinilo savre-
nim kamenim lancima, и Tiru verovatno od veli- ma i vilama - рориt one па Рјаса Armerina.
menikom sa akvilejskom, pokazuje veoma raz-
kih kamenih Ьlokova. Udvajanje gradeviпe kod Cak i visoki, dobro osvetljeni glavni brod је
liCite osobenosti [10]. Relativno mala- merila
• • • •• • • је tek 16 sa 26 m, odgovarajuCi manje nego po-
istarskih katedrala moZe takode Ьiti lokalna tradi- mogao blti povezan sa tradicijom gradevina po-
•• • • • • • lovini povrS:ine bllo koje od dvorana u Akvileji
cija (udvojeni hramovi su Ьili Cesti u toj provin-
ciji), i ogradni zid и Тiru, kojije okruZivao crkvu
sveCenih kultu cara. Svakako rimske bazilike sa
velikim prozorima klerestorijuma nisu Ьile ne-
!!!
о о
- blla је jedna, izdvojena gradevina. Njena pra-
324 i njoj pridodate gradevine, је tek stari helenistiC- poznate; ali akcenat па velikoj koliCini svetlosti
~ PRE 475. GOD. (ZAPADNA ASPIDA) 1УЈ VЕК? vougaona povrSina blla је podeljena sa Cetiri re-
(SТEPENICE)
46 · DRUGI DEO' ЈУ VEK CRKVENO GRADIТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA · 47

1!. Rim. L:негинskа bazilika, izgled iz 320. g. је tшno gde gradevina iz IV \'cka pruZa okгiljc
12. Riщ, Lateraн~ka bazilika, zapoCcta oko 313. g. Caru, Nepobedivom Stшctl, Stшcu Pravde, Ьilo
Теше\ј apside !iёпо Ьilo statui. kao u prijcmnoj Јуопшi па Pi-
13. Rim, La!erшtska bazilika, zapoёcta oko 313. g. azza AI"mcriпa, ili u Makseпcijevoj bazilici, u
Temclj gla\·nog broda Secies Justitiae* u Тriru. 22 Takva carska zпaCe­
nja cгkve1юg рlапа su se jako oseCa\a. Na kra-
ju, Hгistos је takode poistoveCivan sa Sunccm
Pпtvde: Оп је tlstao u zoru: Njegovi drugi dola-
zak se oCekivao sa istoka; Оп је Ьiо svetlost
sveta. Stoga, misticizшn svetlosti Ьi naveo hri-
SCaпe IV \'eka da о caгskim pгijemnim dvшЋ-

Ф prcsto praYdc (priтn. рт·е\'.)

о l:lOП

о 4ОМ

14:Rim, Lateranska bazilika, zapoCeta oko 313. g. Rekoљtntkcija glaYnog broda netaCtю ~а arkadama: freska
ОЈ EGaljardija. oko 1650. g. Rim, S.Maгlitю ai Momi

nаша misle kao о cr-kvama ispunjenim svetlo-
SCu. Nije da su koпstantinovske crkve pr-oistica-
le od bazilika u palatama; ali su hr-iSC:anske vo-
de i njihovi graditelji sasvim pr-irodпo preпeli u
svoje crkvene gradevine \'eiike delove aгhitek­
tonskog okruZenja Carskog BoZ.aпskog Veli-
Canst\'3. Nije sluCajno Evsevije Yideo osu cr-ve-
nog,kompleksa- od p1·opiJeja do oltara i sYe~He­
niCkog dela- kao kraljevsku stazu: duZ пје ver-
nici prilaze Hristovom oltaru, Caru Nebesa.
ObeleZ.ja carevog kulta sн najoCiglednija tl
c1·kvшna kojima је pomagala carska kнСа. Ali
su оле takode Ьile daleko od toga da sн Ьile jed-
nolike. Konstaпtin је н Rimu, veгovatno veC
313. g., darovao carsku раlаш, Lateшn, Cгkvi
kao гezideпcijн dostojnu episkopa rimskog ran-
ga u slui.Ьeпoj hijeшrhiji. Katcdrala u Riпш,
Basifica Coшtantiniana, sada crkva San Dova-
пi in Lateгano (S. Giovaппi in Lateш!1o), Ьilajc
izgгadena па susednoj parceli. na kojoj stt pret-
48 · DRUG! DEQ, !V VEK 49

hodno Ьile kasarne konjiCke garde koje su Ьile
sravnjene sa zemljom i ispunjene.23 Uprkos po-
Zarima, zemljotresima i pregradnjama- najupa-
dljivije је dodavanje izduZenog svetiliSta
(1876-87), koje predstavlja najimpresivnije
Borominijevo veliCanstveno preoЬlikovanje
(1645-49) - saCuvano је dovoljno temelja i
ostalih zidova, kao i starih crteZa i opisa da Ьi­
smo mogli da zamislimo ovu konstantinovsku
tue: vernici su videli sedeCeg Hrista UCitelja sa, 15. Trijer, dvojna kai.edrala,
Apostolima sa strane, dok su sve.Stenici Ьili posle 326. g. Osnova
okrenuti Нristosu Vaskrslome па prestolu izme-
du Cetiri andela. Као i car, опdа se i Нristos ot-
krivao pod popreCпom gredom и drugaCijim, ali
komplementarnirn oЬlicirna za narod i, tako re-
Ci, visokim zvaпiCnicima Njegovog dvora. 24 POSLE 326. GODINE,
Ро veliCiпi, Lateranska bazilika nije Ьila
ogromna. lpak, sa glavпim i boCnim brodovima
1 ISKOPINE ZIDA

о REKONSTRUKCIJA
POSLE 326. GODINE,
gradevinu [11]. Prostrani glavni brod iduCi is- 75 m dugim i 55 m Sirokim, mogla је da pruZi
toCno i zapadno, imao је sa svake strane ро dva mesta za zajednicu od nekoliko hiljada. U sveti- - CRKVE JZ XI-Xill VEKA,

I:::~:;;;;:::.:::::;;;;.J(::!!C:~~~jj!I~I!;~;;1111J
boCna broda i Ьiо је noSen sa dva reda od ро liStu, sa svojih dodatnih 20 m duZine, moglo је

~ ~ ~f"'l !,;;;;
petnaest ogromnih stubova, nadviS:enih arhitra- da se smesti oko dvestotiпe ili viSe sve.Stenika,
vom - pre ovime, nego arkadama prikazanim и koliko Ьi ih sigurno doSlo sa rimskim episko- о
"'"
pom za vreme velikih praznika. Gradenje је pra- ,f--т-'---,-.L-г-.L,',"
kasnijoj rekonstrukciji [14]. BoCni brodovi su SHEMA
Ьili odvojeni niskim arkadama, od kojih је sva-
ka poCivala па dvadeset dva stuba od zelenog
tilo Iokalnu graditeljsku praksu. Temelji, Ciji su
donji delovi izgradeni od velikih kamenih ko-
FJ=i6:=:-!Jll 'L..Irr
. .-. .
•• w Ј~' • ц.
mermera postavljena па visoka postolja. Veliki mada i mermera deЬljine 1,70 m, su Ьili spuSte-
• •
1!0&1Г •
•о а

prozori su osvetljavali spoljne, polukruZпi pro- ni 10 m ispod temelja prethodnih kasarni; vrh је • • " "
zori verovatno unutarnje, viSe ЬоСпе brodove, а blo izravnaп betoпom koji је prekriven opus li- • • D D
praksa koпstaпtiпovske arhitekture пagove.Sta­ statumom i opekom. Temelj apside, Ьеtоп koji је • о

va velike prozore па zidovima glavпog broda viSe oЬloZen opekom, spuSteп је Cak i duЬlje da •
•
• • •
Ы stigao do dпа padine terena. Svi gornji zido- • D D
takode. Visokom apsidom, koja se pruZala ka
spolja, zavrSavao se glavпi brod па zapadu; пје­ vi su Ьili od betona oЬloZenog opekama.
\t: •
а
•
а а а
Niti је osnova, niti је konstrukcija zgrade, '
пi temelji su dobro oCuvaпi ispod ulaza svetili-
'""
Sta iz XIX veka, kao i temeljпi zidovi glavnog i medutim, imala presudnu ulogu kao njena de- ~!г~_)). lck-
koracija. NiSta пiје saCuvano, ali spisak donaci-
·~· ID
boCпih brodova u celim svojim duZinama
[12,13]. Visoki, Siroki transept је, medutim, ja unetih u Liber Pontificalis govori jasno za se- а а
а а

srednjovekovni dodatak; u konstaпtinovskoj cr- be. U suprotnosti sa veomajednostavnim ekste-

kvi, unutra.Snji ЬоСпi brodovi su se nastavljali rijerom, unutraSnjost је sjedinjavala Ьоје, sve-
do poCetka apside, dok su spoljni Ьili skraCeпi tlost i dragocene materijale u blistavi izgled. Ta- • •
пiZim krilom. PruZajuCi se sa straпe, ova krila vanica, Ьilo sa vidпom koпstrukcijom, Ьilo ka-
• •
. •"
а
su mogla Ьiti i spremiSta za darove; u dana- setirana, i polukupola apside su Ьlistale zlatnim • D

Snjem govoru пazvali Ьismo ih sakristijama. oЬlogama visoko iznad Zutih, crvenih i zeleпih • • а
"
Glavпi i boCni brodovi su bili namenjeпi zajed- mermernih stubova glavnog i boCnih brodova i • • • D
"
а

nici, spoljпi boCni brodovi su verovatпo Ьili za- mermernih oЬloga spandrila izmedu lukova. • а • • • •
"
tvarani zastorima zarad povlaCenja katehume-
na. U zapadnom delu glavnog broda, oltarski
Sedam srebrnih oltara, od kojih su Sest verovat-
no blli stolovi za darove, stajali su u svetiliStu i ,~·~--=~"'"""'.........~"
•
deo ispred apside i u liniji sa sakristijama Ьi nat-
kriljavao oltar; duga staza, ogradena parapetima
verovatno u sakristijama; fastigijum је Ьiо od
kovanog srebra. Pet Iustera је osvetljavalo sve- '·t=dЬ=-d!,=~~g,~==!!==!!==!:!:::~I=!.!J
==~Dщ:==j:~tt
а
se pruZala od svetili.Sta u glavni brod. U apsidi tiliSte, Cetrdesetpet glavni brod, Cetrdeset desni а

su se nalazili prestoli za episkopa i sveStenike. i dvadesetpet levi boCni brod, da ne spominje-

mo Sezdeset sveCnjaka, svi od srebra i zlata.
• а а =:
Preko njenog otvaranja ogromni srebrnifastigi-
шn је mogao da se pruZa, па dvostrukom redu
stubova. Ispod su Ьile postavljene srebrпe sta-
SpoljaSnji zidovi su mogli blti omalterisani, kao
oni u Konstantinovoj bazilici u Trijeru.25 а а
~ь;= а

• • .!k==.a,dla
о

••••••••••••••••••••••••••ааа

50 · DRUGI DEO: IV VEK
U Trijeru, gde је Konstantiпov otac Ziveo,
izgradena је katedrala, negde posle 326. g. Za-
uzimala је mesto neSto ranije izgradene carske
palate i oCigledno је Ьila i carska doпacija. Ata-
nasije, prognan iz Aleksandrije, govori о prisu-
stvovanju uskrSnjoj sluZЬi u nezavrSenoj grade-
viпi 340. g. Prvobltпi temelji dve ogromпe dvo-
rane su proпadeni - па severu, ispod katedrale
iz XI veka; na jugu, ispod gotiCke crkve NaSe
Gospe [15].26 OCigledno u vezi sa italijanskim
oblCajem, crkva u Trijeru је Ьila zamiSljena kao
dvojna katedrala. Dve dvorane su Ьile poveza-
пe dodacima, od kojih је jedan velika, kvadrat-
па krstioпica. Oltarski delovi, pravougaoni i
odvojeni pregradama kao u juZпoj dvoraпi u
Akvileji, zavrSavali su оЬа glavna brodova u
Trijeru i Ьili su podeljeni па srediSnji deo i ma-
le boCne odeljke. Katedrala u Trijeru se, pak,
veoma razlikovala od skromпe episkopske cr-
kve u Akvileji. Njene dve dvorane duZine 73 m
i Siriпe od 30 do 38m, su Ьile predvideпe da u
njima sedi zajedпica ne mnogo manja od late-
ranske. Као i lateranska i katedrala u Trijeru,
оЬе dvorane u Trijeru su takode Ьile bazilike, iz-
deljeпe osloncima па Siroki i verovatno visoki
glavni brod sa ро jednim boCnim brodom па
оЬе strane. Na kraju, opet vraCaпje па Тir, kom-
pleks u Trijeru је ukljuCivao prostrani atrijum
ispred svake od dvorana. Tremovi sa koloпada-
16. Rim, Santa КrоСе in
Deruzaleme, izgled iz oko
329. g. Aksonometrijska
rekonstrukcija
----"'
~-----
"'-
ma Cini se da su pre Ьili sa boCnih strana, nego
Sto su okruZivali ova dvoriSta, i u ono па seve-
ru se ulazilo kroz monumeпtalnu gradevinu,
okreпutu ulici. Sta viSe, u оЬе dvorane deo Ьli­
zu ulaza је verovatno Ьiо pregradama zarad po-
vlaCenja katehumeпa. Prema tome, uprkos sliC-
nosti u osnovi, dve dvorane verovatпo nisu ima-
le istu fuпkciju kao опе u Akvileji. 27
Razпovrsпost koпstaпtinovskih crkveпih gra-
deviпa, sa osпovama koje variraju prema lokal-
пim tradicijama, Ьilaje јаСе naglaSeпa tamo gde
crkva nije sluZila oblCnoj zajedпici. U palati Se-
sorijaп (Sessoriaп) u Rimu, Carski dom ili mo~
guCe sama carica Јеlепа, majka cara Konstaпti-·
па, је osпovala crkvu Saпta KroCe in Deruzale-
me (S. Croce iп Gerusalemme), kao kapelu u pa-
lati i verovatno ju је liCпo darivala relikvijom
Casпog Кrsta. Ogromпa, pravougaoпa dvoraпa,
datiraпa iz oko 200. g., је blla preoЬlikovana za
пovu namenu: apsida је blla dodata jedпom od
kraCih zidova, а unutraSпjost је visoko gore blla
podeljena sa dva рорrеСпа paralelпa zida. Ove
uпutraSпje zidove su пosili luci, verovatпo ро tri
luka, koji su poCivali па udvojeпim stubovima.
Nacrt је и skladu sa koпceptom i funkcijom
dvorske kapele: izrazito moпumeпtalпa, sa tri
рорrеСпа uduЬljenja- usko, Siroko, usko- daju
redosled od tri dela, za sluge, za dvшjane i za ol-
tar, sa sveSteпicima koji sede и apsidi [16].28
...
··~
CRKVENO GRADIТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA ·
Ali crkve u paiatama u Konstantinovo doba
predstavljaju zadivljujuCe izuzetke. One su
mnogo manje vaZne u ukupnoj slici, nego kate-
drale i parohijske crkve. I manje su vaZne nego
zgrade povezane sa kultom mrtvih, Ш martiriju-
mima povezanim sa oboZavanjem muCenika i
svetih mesta. Poslednje dve grupe gradevina su
postale sve znaCajnije u crkvenoj arhitekturi to-
kom Konstantinove vladavine. U velikoj meri,
pogrebna arhitektura је nastavila duZ smernica
postavljenih и decenijama pre З 13. g., а kata-
kombe i groЬlja па otvorenom su jednostavno
blli poveCani kako su zahtevi rasli. Zaista, u Ri-
mu kao i и severnoj Africi velika veCina gro-
Ьlja, podzemnih i nadzemnih, potiCu od Kon-
stantinovog doba i kasnije. Unutar grobalja,
medutim, poloZaj i bogatstvo Crkve, velikodu-
Snost cara, i uveCano oboZavanje muCenika, su
doveli do zпaCajпih promeпa. Grob oboZava-
пog muCeпika, kao Sto је grob Sv. Loreпca u
пjegovoj katakombl па Via TiЬurtina, upravo iz-
vaп zidina Rima, је Ьiо odvojeп od steпe kata-
kombe; priliCпo velika grobпa odaja је Ьila sa-
gradeпa okolo kako Ьi formirala podzemni mar-
tirijum. Prsteп koji је zatvarao prazпu cev (ca-
taract) је Ьiо poloZeп preko groba, omoguCuju-
Ci vernicima da provire dole, da usipaju viпo i
ulje kao darove, i da spuStaju laпene trake, ko-
je Ьi stekle moCi relikvije samim dodirom mo-
Stiju muCeпika. Carski darovi u vidu srebrnih
rukohvata, lampi, i sveCnjaka Ьili su rasporede-
ni oko groba i uпutar odaje.29 SliCпe promene su
se desile i Ьlizu oboZavanih grobova па groЬlji­
ma pod otvorenim nebom. Novi duh konstaпti­
пovskog hriSCaпstvaje ројаСао Zelju za sudelo-
vanjem u muCeпikovom Ьlagosloveпom statu-
su, sahraпjivaпjem Ьlizu njegovog groba, а do-
brostojeCe porodice su se utrkivale u gradeпju
apsida okolo, Ш mauzoleja kao porodiCnih
grobnica, Sto је bliZe Ьilo moguCe mestu poCi-
vaпja muCenika. Ovo је Ьiо sluCaj па groЬlju
Manastiriпa u Saloni, gde је area iz IV veka Ьi­
la skoro udvostruCena u veliCini i okruZena no-
vim eksedrama, ukljuCujuCi i onu dodatu stari-
joj apsidi iza groba muCenika [17]. 30 Prekon-
51
17. Salona (Solin), ogradni zid memorije, rani IV
vek i kasnije. Rekonstrukcija
stantiпovski оЬiСај se пastavio i tamo gde su po-
grebne dvoraпe blle izgradeпe па koпstantiпov­
skim groЬljima zarad memorijalnih sluZЬi i po-
grebnih obeda. RazliCite u veliCini, ali uvek pra-
vougaone и osnovi i oCito sa drveпom krovпom
konstrukcijom, takve dvorane su pronadene od
Dalmacije i severne Italije do rajnske oЬlasti.з1
HriSCanske zajedпice u velikim centrima
Carstva morale su doCi do razliCitih reSenja.
RaspoloZivi prostor Ьlizu svetiliSta muCenika, u
katakombama, йi па groЬlju па otvorenom, ni-
je Ьiо dovoljan da primi ogroman broj okuplje-
nih koji se oCekivao tokom memorijalnih sluZЬi
i memorijalnih gozbl. Niti је Ьilo mesta za sto-
tine koji su Zeleli da budu sahranjeni Ыizu mu-
Cenika, ZudeCi za tom okolinom kao delotvor-
nim jemstvom spaSenja. Pogrebne gozbe su
prerasle u CudoviSпa slavlja. Prirodпo, svetiпa
Ьi izmakla kontroli, а opijanje i igranje, vika,
nepristojne pesme, i preZderavanje su zajedno
postali deo razuzdaпe pijanke. Proslava mise u
raпimjutarnjim Casovimaje malo mogla da uti-
Ce da s~ priguSi uzbudenje. Stoga, novi tip gra-
devine је Ьiо potreban Ьlizu groba muCenika,
tip u koji Ы mogle da se smeste sаlпапе i kome-
morativne sluZЬe kao i pogrebne gozbe koje su
kulminirale u proslavi mise. Velike, pokrivene
52 · DRUGI DEO: IV У ЕК
kmYO\'imu, sa podovima pгekгiYeniшa gmbo-
viшa, оУе gгаЈеУiпе hi pп1Zale okrilje mensmna
za pogгebnc gozbc, ukljнC:нju6 i теп.ш zп шн­
Сепikа, koja је takode sluZila i kao oltaг tokom
kошешогаtivпЊ slliZЬi otlгZavanЉ па njegov
pгazпiCni dan. Koпstantiпovi .saнemeлici mo-
gli stJ sшatгati takYc gradeviпe пе toliko cгkYa­
IШl koliko pogгebпim gozbeпiш dvoгanшna i
pokгiveniш g1·oЬljima. Ali гazlika је рошег!јi­
\Ћ, i tokom IV i V veka ОУС coemeteгia subte-
,r;lata su pгeLJziшale S\'C Yi;e i Yific Љnkcija
oЬiCnil1 cгkava zbog sншоУniЧ\Ћ н p!·edgгat1i­
шa kojc је Zivelo Ыizн groЬija izvan gгacla. ~~
C'ini se с!а sн se оУс pogгebne dvoгanc гazJi­
kovale н osпovi, opct slcdc6 lokalnн tгaclicijLJ,
ali stl sve to Ьile Уагiјапtе stat·og tipa bazilikc.
NajizYaпгednija је gп1ра gгadevina koje SLJ po-
slednjiћ godina izгoпile па S\'Ctlost dапа, iz\Ћil
zidiпa Rima. Јеdпа. kod S\'. Sebastijaпa па Via
Appia, је dоЬго оСнvапа ispod ЬаrоkпЉ pгe­
pгavki: di"uge. kod Sun Lогспса ла Via Тibuгti­
na, Santa Agoeze (S, Agnes) па Via Nотепtшш,
! 8. Rim, Sап Lогспсо !'uoгi
le пюга, bazi!ik<t
i роdzспша
mcmorija, izgled iz oko 330. g.
Aksonoшctrijska rckonstrukcija
о sviш ovim dvoraпaшa st! okгнZivali apsidн i ti-
о
401.1
СЋК\1 ЕNО GH.A!)!TE!_JST\10 U DOBA KONSTЛNТINA · 53
i Saпti МагСеliпо е Рјеtго (Sv, MarceJ\iпo е Pi-
ctio) па Иа Lablkana. su pozпate iz iskopiпa.
Sашо se Saпta Agпeze Ciпi da iz vгешспа posle
Koпstaпtiпove smгti. Sve ostale sн koпstaпti­
пovske. нgЈаупош iz пюi\1 godiпa пjegove vla-
daviпe: Sап Sebastijaпo, \'СГО\'Пtпо za\'J·.Seп po-
sle З37. g., шоZЈа је Cak Ьiо zapoCet i рге З Ј З.
g. S\'c sc uzdilн Ьilo Ьlizн шesta Ьlagosloveпog
pгisust\·oш apostola, kao kod San Sebastijaпa.
Ьi1о Ь!izв gгоЬа \'Clikog muCeпika. kao Sto su
LоЈ·епсо ili Ag:пes, po!oZeпog L! oЬJiZnjoj kata-
koшЬi [ 18]. GI"obovi шнCcnika su i datje Ьili za-
tvoгcпi и роdzешпiш шагtiгiјншiша, cla Ьi tek
k.:1snije Ьili zашепјепi gгоЬпiш сгkvаша, daпas
oCнvaniш kao ргiшегсi н Sап Lогспсн i Saпta
Agпczc. Uпutгa SLJ poJovi Ьili pгekгiveni gгobo­
viшa od zida do zida, а шaнzoleji sн se tiskali
oko gгadevine, шеdв njiшa kod Sап МагСсЈiпо
е Рјсtго 1шюzоЈеј KonstaпtiпoYe шајkе. Јеlепе,
kod Saпta Agпeze mauzolej пjegove kCeri, Kon-
staпtiпe, S\', Koпstance. Sve su Ьile оgгошnс, iz- 190 Riш, Santa Agneze. oko 350. g. Zid шnblllatoгijuma; c!·tc.l B.Bгinberg<~.
medu 80 i 100 ш dвgaCke [19]. Sve sн Ьile Ьа-
20: Rim. S<tn Scbastijano, 31::!113. g. {?). Makcta (Soprintcndcпza ai Monшпenti dcl Lazi:o)
zilike. sa gJavпim i boCniш bгodovima i, ро pгa­ ше obгazovali aшbнlatorijLJШ* - kaп1ktcгistiku
vilu, sa L!lazпim tгemom (пагtех). Stнpci ili sш­ с!аvпо роzпаtн u pagaпskim шанzоЈејiша, a!i пi~
bovi su nosili lапtегпе zidove. (iлi se da је dc- kada sa \'Ciikiш diшeпzijama i пikada sjedinje-
kor Ьiо jednoliCan. КопаСnо, boCni bгodoYi н
f:. oblnшi !юdнik (prim. prev.)
. \

54 · DRUG! DEOo IV VEK
nu sa osnovom bazilike [20]. Prema torne, ove
pogrebne dvorane konstantinovSkog Rima, na-
menjene masovnim pogreЬima, Cini se da su
spojile u homogeni projekat elemente iz dva raz-
liCita sveta: ambulatorijum iz pogrebnih grade-
vina, i bazilikalnu osnovu javne arhitekture.
ZiZa oboZavanja- grob muCenika (martiri-
шn ), nadviSen oltarom - u svim ovim gradevi-
nama је ostao u katakombama i prema tome van
gradevine u kojima su vernici traZili pokope i
okupljali па pogrebne gozbe i sluZbe и spomen
muCeniku. U poslednjih petnaest godina Kon-
stantinove vladavine, neprestani rast kulta mu-
Cenika i svetih mesta uCinio је imperativom sje-
dinjavanje martirijuma sa bazilikom. Ponekada
је ovo sjedinjavanje moglo blti postignuto pri-
lagodavanjem оЬiСпе bazilike pogrebnim funk-
cijama. Na groЬlju Pet muCeпika u Soliпu-Ka­
pljuC, martirijum iz oko 350. g. pokazuje takve
adaptacije veomajasпo. 33 Zadпji deo gradeviпe
је usvojio рlап bazilike sa glavпim i boCnim
brodovima, apsidom i ogradeпim oltarom,
omoguCujuCi prostor za grob muCeпika i za slu-
Z.be; prednja poloviпa је sluZ.ila kao pokriveno
groЬlje za vernike, oiviCeno mauzolejima sa
svih straпa. Grob episkopa је takode mogao da
bude srediSte oboZ.avanja. U Тipasi, па alZ.irskoj
obali, lokalni episkop, Aleksandar, је oko 400.
g. darovao gradeviпu pokriveпog groЬlja preko
svog groba, koristeCi ogradпi zid starijeg otvo-
reпog groЬlja. Bazilika, veoma пepravilпa u
osпovi, sa glavпim i boCпim brodovima prekri-
veпim grobovima, Ьila је izgradeпa, ukljuCuju-
Ci опај sa polukruZ.пim leZ.ajem za pogrebпe
obede. Apsida, па zapadnom kraju, sadrZ.avala
је samo joS jedan grob. 34 Gradeviпa moZ.da od-
raZ.ava rani оЬiСај, jer su reSeпja оsоЬепа za ka-
sпije Koпstaпtiпovo doba Ьila popriliCпo razli-
Cita. Stara bazilika Sv. Petra u Rimu је izvaп­
redпi primer. Bila је zаmепјепа izmedu 1505. i
1613. g. sadaSпjom crkvom, ali iskopavanja i
stari opisi, crteZ.i i slike daju jasпu sliku о staroj
zgradi i istoriji пјеnе gradnje.35
Ostaje nepozпato kada је taCno Konstantin
odluCio da udomi svetiliSte sv. Petra u ogromпu
1"
55
baziliku koja Ьi mogla da primi hiljade hodoCa-
sпika; пiti је poznato kada је stvarпo izgradпja
poCela. Medutim, Ьila је zapoCeta sigurno pre
324. g. -moguCe 319-22. g. 36 U to vreme grob-
пe odaje velike nekropole, koje su okruZ.ivale
memoriju Priпca Apostola iz П veka, bile su is-
puпjeпe, а пjihovi vrhovi odseCeni. Na пovom
пivou, velika terasa је Ьila usmerena od istoka
ka zapadu i od juga ka severu u kosini Vatikaп­
skog brda. Samo је vrh apostolovog spomenika
Ьiо ostavljen, diZ.uCi se Ьlizu zapadпog dela lo-
kacije, poSto је crkva Ьila okrenuta ka zapadu, ....
а ne ka istoku. Na terasi, ogromпa bazilikaje Ьi­ ......-· ,·;.'
la izgradena, zatvarajuCi svetiliSte i pokrivajuCi ·.·.
Citavu lokaciju. Kako Ьi prevaziSli prepreke ze-
mljiSta, temelji glavnog i boCnih brodova naju-
gu su morali da budu zidani uvis nekih 8 m od
nagiЬa brda, dok su oni па severu i zapadu Ьili .,
prikladno spuSteпi u kosiпu. Izgradnja је tekla
brzo uprkos veliCini zgrade i teZ.ini zadatka; do
329. g. ili kratko posle, izgradпja, mada moZ.da
пе i dekoracija, је Ьila gotova, а posvetni moza- 21. llim, Sv. Petar, izgled iz oko 400. g. Aksonometrijski izgled
iCni natpisi па luku apside i па slavoluku su Ьi­ 22. Rim, Sv. Petar, izgled iz oko 400. g. Osnova
li па mestu. Murali glavпog broda, joS uvek vi-
dljivi u XVI veku, poticali su iz srediпe V ve-
ka. Medutim, prvoЬitna osпova arhitekata Ciпi
se da је ostala nepromenjena tokom izvodenja:
temelji su od istog materijala, oCito gradeпi od
samog poCetka. U Siriпi - preko sedam stopa -
kao i u gradenju, oni podseCaju па temelje La-
terana, iako је u Sv. Petru poloZ.aj па strmoj pa-
dini primorao zidare da oЬloZ.e beton od samog
dna opus listatumom Ш opekom.
Ukoliko nije Ьilo drugih, troSkovi i rad izlo-
Zeпi u prevazilaZeпju teSkoCa па lokaciji su do-
kaz za sebe da је bazilika izgradena da udomi
memoriju apostola, vet odavno oboZavanog, Ci-
пeCi је pristupaCпom masama i pruZajuCi pro-
stor za sluZbe odrZ.avane nad пјоm ili u Ьliziпi.
U isto vreme, zgrada је sluZila kao pokriveno
groЬije i dvorana za pogrebne gozbe. Njeпi po-
В1 ОКО 200. GOD.
dovi, iskopaпi u XVI veku, su pronadeni zastr-
ti grobovima, od kojih su пeki imali sarkofage - KONSTANТINOVSКI DEВI
120FТ :::::::.~- KONSTANПNOVSKO (НIРОТЕТIСКI)
iz IV veka. Bogati mauzoleji iz IV veka, uklju- ,· 1 1 1ј
CujuCi mauzolej Ancii pridodat apsidi i carska 4ОМ - ОКО 400. GOD.
56 · DRUGJ DEQ, ЈУ VEK CRK\'ENO GH.AD!TELJST\'0 U !)ОВА KONSTANТINЛ · 57

grobпica iz oko 400. g. izgгadena нz juZni kл1ј
tпшscpta, oivii:avali su spoljaSnjc zidove; i tck
396. g. Cujcmo о pogгcbnim gozbaшa odrZava~
вim u crkvi.Л Ova dvostгuka nameлa. i kao
Iшtrtirijшn i kao pogrebna dvorana пaglaSa\'a
kako ve\iCiпu tako i osno\'U gradc,,ine. Zivi i
mгtvi su zahtcvali najve6i mogu6 prostor:
ogronшc mase, kako Rimljaпi tako i hodoCasni-
ci. okt!pljeni zarad oboZavanja щюstola i uCe-
stYovanja па slu.Zbama, stotine ;щ Zelele sallra-
njivanje Ьlizu njcgove memorije. а njilюvi гo­
daci su imali оЬiСај da se okt1pljaju zbog po-
gt·ebnih obeda. Stoga је Sv. Рсtш· nюпю da bu-
dc izgrш:leп u veCoj шzmer-i пеgо ijedna dгвgа
masc оkнрlјепе н bюdovima. Тгatlscpt i ap<;ida,
sa jccJnc stпше, bгodovi sa dп1ge, Ьili sн лзzli~
Cjti ро pгimdi. i fuпkcioпalпo i arllitektoпski, а
razпolikost u t"нпkcijama dve strнktнгc је oCi-
gledпa н пespretnosti kojom sн one Ьile slobod-
llo pridodate, pre пеgо spojene, јеdпа dгugoj.
Као tl сеlоkнрпој koпstantiпoYskoj шhitck­
tuгi, dгagoceni, Zi \'opisni mateгijali i пameStaj
Su Љkнsirali paZnjн ла нпнtшSлјоst i Yodili sн
p_osctioca н k1·eSeпdo ka ciljн hodoCaSt:a. Od гс­
kе, нspiпjala se нlica, sa 1·iшskim пadgгobnim
S{jomeпicima sa stгana, нz Ьlagi паgiЬ do tгo­
23. Riш,
SY. Pctar. zapot:ct oko 319-22. g. stJ·ukc нlаzпе kapije atl"ijшna. HodoCasпik је
0\tаг i ko,.:t:cgu
baldahiп pi·edstavljcнi на
пasta\'ljao ргеkо аtгiјшпа, рогеd call!lшnнa,
fontane. Ona је Ыlа н oЬiikLI Ьгопzапе SiSarke
iz П veka. stavljeпe ispod pi"edivпog baldahiпa:
~est рогfiгпЊ stubova, koji su Ьili spolie iz ll,
Ш ј шnog IV veka, nosili Stl Cetiri b!'onzana Јн­
kа isptшjeшt гeSetkшna i пad\'iSeпa bt·onzaпim
pauпoviшa [24]. Na zapadпom kшjll atгijшna,
ћodoCasnik Ьi video fasadu glavпog Ьгоdа, jed-
пostavпн kao ј sYi koпstaпtiпovski ekstel"ijeгi.
Ulazc6i н gla\'lli bt"od [25], kt·etao se izшedu
dva J"eda od dYadeset d\1a ogromna stнba-spolie,
koji sн se гazlikovali ti materijalн i boji - od si-
likatski zelcпog i aпtiCki Zнte, do ci"venog i si-

koпstantinovska cikvena gradevina. Su ukнp­ od sloпovaCe iz PuJc Rim. Sv. Pctar, zapot:et oko 319-22. g. Аtгiјшп; crtel G.A.Dosio. Fщ·nщ·ly Flonmce, Ujjl:i

nom unutraSnjom duZinorn od 119 m. dtйinoш

glavnog broda od 90 rn. i Sirinom od 64 m, опu
је Ьilu н rnogнCnosti da pi'imi zajednicu za jed-
nн Cetvrtinu vet:н пеgо Latcгaпska bazilika, ka-
tedгala Rima; rnedнtim ova је iшala da smesti
samo zajednicu staпovпika pгestonice t21.22].
Isto tako, dvostгuka namena Sv. Petra је od-
redila пјеgоvн izнzetnн osпovu. lstiпa, visoki,
clнgaCak glavni brod i boCni brodovi, ро dva sa
оЬе strane, podseCajLI na lateranskн osnovu,
нpl'kos svojim dodatnim pogrebпiш funkcija-
ma. U Sv. Реtп1, medutim -н sнprotnosti sa La-
teгanskom ili Ьilo kojom drнgom koпstaпtiпov­
skoш katedralom iJi paroћijskom cгkvom - b!'o-
dovi se nisн pюsto zav!'.Savali н oltarskom delн.
Umcsto toga, SI"etali sн se sa kontinualnim tгaп­
septom, пiZim od glavnog broda. sa joZ пiZim
krajпjim t!'avejima pпilajuCi se ЬоСпо vап boC-
пih b!'odova i пepodeljeпim, izнzev krajnjih de-
lova. Nasнprot glavпom Ьгоdн. transept se za-
vrSaYao н ogromnoj apsidi. Zajedпo sн obгazo­
Yali deo izdvojeп р о funkciji i naznaCen kao po-
sebпi deo bazilike. Тranscpt i glavпi brod sн Ьi­
li odYojeпi slavolнkom. а transept i boCni bгo­
dovi ргеgгаdшnа od stubova. 33 Pгveпstveпo,
traosept је bi·iZlji\'O СнУао memoriju apostola,
samo sгediSte Cita\'C gгadeviпe. UzdiZ.нCi se па
iYici apsidc, njegov spomeпik је Ьiо odvojeп
srcbгпom ogradom. Baldallin, poCivajнCi па Ce-
tii"i tordiraпa sшЬа, dizao se nad пjim; joS dva
stuba sa arllitпн'om SLI povezivali baldaћin sa
uglovima apside, gde su оtvапшја н apsidн Ьila
zatvorena zауеышш [23]. 39 Ogгomni prostor
tгaпsepta Ьi smestio mase koje su doSJe da iska-
Zu poStovanje svetiпji. Samo tokom komemora-
tivпih slнZЬi је tгaпsept bio piedavan sveSteп­
stYu kao oltarski deo. Oltaг, veroYatпo pokre~
tап, Ыо је odYojen od sYetiliSta, mogao је staja-
ti нnнtar ograde; ili sc dizao ЬЈizн slavolнka,
gde је Ьiо lako pгistнpaCan ргiСеsпiсiпш. Iza ol-
tara i sa оЬе stгапе sYetiliSta, рошоСпi sveS:teni-
ci sн se poi"edali tokom slнZЬi, а episkop i viso-
ki sveSteпici sн se pojavlji\'ali k.Joz zayese apsi~
de. Тгапsерt је Ьiо zajedniCko tlo pastve ј sYe~
S:tenst\'a, i slнZilo је kao mesto za sve obredc н
kojima su оЬоје aktivпo uCestvovali: oboZava-
пje svetinje. pгiCest. i р1·iпоSепје ZrtYe, koje se
moZda odvijalo uпнtar пiskih kгajeva ki"ila tгaп­
septa gde su pregrade od stнbova, vei"ovatпo,
пosile роdеопе zidO\'C. Tшnsept i apsida, sн оп~
da sluZili kao mesta nшCenikoYe grobnice, olta-
ПI, sveSteпiCkill sediSta, i Zrtveпi!l stolova- sve
н jedпom i slabo sн Ьili odeljeпi. 40 Brodovi, sa
drнge stгane, sн Ьili pokl'iYeпo gгоЬЈје. Prema
tome, ono је podseCalo па pokriveпa gгohlja,
poptH Sап Lогепсо i San Sebastijaпo; ipak SY.
Реtаг је Ьiо Ьitno razliCit: maгtiгijumje izГOJ:lio,
tako reCi, iz katakomhi. Sjediпjen sa oltю·skom
delom н tгaпseptu, Ьiо је vidljiv i p1·istupaCan za
58 · DRUGI DEO' ЈУ VEK
25. Rim, Sv. Pctar. zapoCet oko 3 !9~22. g. Unнtra~njost g1avпog
skcrk. Balin, Kup[el·ticllkablnell
vog granita, u prel:niku od 0,92 do 1,18 m. Po-
stavljeпi ш1 razmakн od sапю 2,5 m. u ргорог­
сiјаmа. ne mnogo razliCitim od kolonade Parte-
вona, njihova monumentalnost тога da је blla
oCaravajнCa. Као i tela, i kapitcJi sн Ьili spolie
гazliCiti u visini i tipu - korintski ili kompozit-
ni. Isto tako, entaЬJatшa је Ьila sastavljeпa od
spolia, пјеn venac је Ьiо dovoljno ~irok da slн­
Zi kao uzak mostiC za radnike koji pale lшnpe,
i, blla је zaStiCena kovanom ogradom. Gornji
zid glavnog broda se dizao do ukupne visine od
preko 32 m. Dvostruki niz fresaka Stamg Zave-
ta, saCU\'Ш1 Cak do XVI veka, i пjihovi Stuko ra~
movi su oCito Ьili iz V veka; Konstaпtinovi аг~
hitekti moZda su zamislili nefiguralnu dekoгaci~
broc\a okrenuta zapadu; crtcZ М. van Heme-
ји. Jedanaest Sirokih prozшa, svaki postavljen и
S\Ћki dшgi inteгkolшшшcijski pюstor, osve-
tljavali su gla\'Пi Ьгоd. Као i н Lateгaпu, kolo-
пade izmedu boCпih bJ·odova, poCivajuCi па po-
stoljiшa, пosile Sll, iznad aгkade, zid koji nosi
krov boCnih brodova. Red otvora visoko u
оvош zido sпншјivао је teZiпo koja se ргепоsi­
Ја па stubove. U supгotпosti sa Latcranoш, ше­
dнtiш, ЬоСпi brodovi Ciпi se da su Ьili jcdпakih
visiпa. а tшutarпji ЬоСпi brodO\'i sн ostali шrаС­
пi. Sa dгuge stпше, spoljni boCni bгodovi i tiЋП­
sept su Ьili dobro osvetljeпi. U transeptu је Ьilo
svetiШte Sv. Реtга, sami cilj JюdoCaSCa. Ргеmа
tome, konstaпtinovska bazilika Sv. Petra nije
Ьila оЬiСпа cгk\'U. veC mш·tiгijнm, s ciljem da
CRKVENO GRADIТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA ·
оstппе izнzetan tokom пшohгiSCanskЉ vreme-
nu. osiш ako пiје zaStiCen kao objekat oboZava-
пja koliko i svetiliSte Sv. Petra. U IV vekн пје­
ла osnova је preнzeta н Rimн tek jedпom - н
svctiliSш Sv. Pavla 384. g. Izvan Rima ostalaje
isto tako retka. ВпzШkа sa koпtinнalnim traп­
septom nije pre karolinSkog prepoгoda нSla н
opSto нроtrеЬн i п Rimп i severno od Alpfi. 41
Sv. Реtш· је jedina velika koпstaпtinovska cr-
kva koja obнhvata svetiliSte mнCenika. InaCc,
niartiгijиmi и Konstaпtinovo doba sи Ьili ogш­
niCeni па mesta па kojima se Bog prikazao. Ova
шesta sн, prirodпo, sva Ьila н Svetoj Zemlji. Ca-
rica нdova Јеlепа ih је Ыlа posetila na hodoCa-
SCu veC 326-27. g. Veгovatпo ро пјепоm паlо­
gн, Car је podario crkveпe gradeviпe па ovim
mestima tokom posledпjih dvanaest godina svo~
је vladaviпe: и PeCini Rodeпja, па шestti Vaskr~
snuCa i RaspeCa, na шеstн па Maslinskoj goгi, i
бо I'T
ZOM
26, Vitlejcтn, Crkva Rodcnja, kao 333. g.
Aksonometrijska rekonstrukcija
59
u Mambri gde је Hrist poduCavao Sledbeпike, i
Ьlizu teгeblmll* u Mambt·i gde se Gospod obгa­
tio Avraшu. 42 МоgнСе u isto нсmе, ili neSto ka-
snije, ostuci Casпog Kгsta sи Ьili doneti iz Jen.I-
salima u нdaljenija шesta- da predstavljajн, za-
шenjнju takoreCi, sveto mesto Golgote.
Prate6 оЬгаzас koji sн odгedile rane kon-
stнпtinovske роgгеЬпе dvогапе н Riпш, pгed­
met оЬоZаvапјн н hristoloSkim martiгijнmima
Svete Zemlje, ostalo је van gЈнvпе dvorнпe н
kојн su se okupljali verпici. U Ramet Е! Kнlilн
Ьlizн Mambre, terehi11t Avrama, zаt\'огеп пnн­
tar \'Ciikog zida okruga, po~tovali su pagaпi, Је~
vreji i hriSCani od pгastarih Vl'ешепа. Ubгzo пн­
kоп 330. g., mala cгkva је Ьila izgt-adena ро
Konstantinovoш nalogн нz jedan zid starog
ogгadivanja. Osпova је daleko od шzнmljive,
medиtiш glavni brod, apsida i istшcпe boCne
odaje prizivajп obrasce иtvrdeпe и Lateranн.
Dнgi, нzani tгеш, deleCi ogradпi zid, slпZio је
kao пlаzпа dvorana п сгkvн i dva boCna dvori-
Sta. Drvo gde se Gospod obratio А\'ramи, је sta-
jalo и иglи veCeg platoa ispred predпje polovi-
пe ogгadeпog piostOIЋ. 43
* drvo smrclljike (prim. prcv.)
60 · DRUGI DEOo IV VEK
Projektovanje је Ьilo veoma razliCito kod
velikih svetiliS:ta posveCenih uspomeni па Hri-
stov Zivot i stradanje. Kod PeCine Rodenja u Vi-
tlejemu, veC 333. g., hodoCasnik iz daleke Gali-
je је video 'baziliku izgradenu ро nalogu Kon-
stantina'; oCigledno njeni zidovi, ali ne i ukrasi,
Ьili su dovrSeni do tada. 44 U VI veku је Ьila za-
menjena sadaS:njom gradevinom, ali njeni prvo-
Ьitni temelji gradeni od ogromnih Ьlokova
kreCnjaka i podni mozaici iskopani su pre nekih
pedeset godina. Prednje dvoriSte, punih 30 m
du:line, vodilo је u atrijurn veliCine 45 sa 28 m,
zavrSenim ispred crkve kolonadom podignutom
za jedan stepenik kao propileji [26]. Glavni
brod i Cetiri boCna su pokrivali priЬiiZno kva-
dratnu povr.Sinu 28,30 sa 29 m, izdeljeпu sa Ce-
tiri koloпade, kao u postojeCoj gradevini iz VI
veka па tom mestu. Verovatno su tela sadaS:пjih
stubova spolie iz Konstantinove crkve; njihovi
kapiteli zasigurno opoпaSaju uzore iz IV veka.
Dodat па istoCпoj strani bazilike, uzdizao se
osmougaoпik, podignut za tri stepeпika, koji је
imao па оЬе straпe kraCe prostorije i umetnute
trougaone odeljke. Glavni i boCni brodovi su
komuпicirali sa ovim delom verovatno kroz lu-
kove. U sredini oktogoпa, tri stepeпika su vodi-
la ka kovaпoj ogradi, koja је Stitila Siroki, kru-
Zпi otvor. ProbиSeni stenoviti svod реСiпе,
omoguCavao је posetiocima da provire u реСi­
пи gde se prema tradiciji dogodilo rodeпje Hri-
sta. Osmougaonik је mogao Ьiti osvetljen odo-
zgo kroz otvor па svom piramidalпom krovu.
Dosta toga и pogledи istorije i pojediпosti
Konstantiпove crkve Rodeпja treba da Ьиdе raz-
jaSnjena и pogledи na istoriju i detalje: predivпa
mozaiCпa poploCanja, и oktagonи i dvorani, ve-
rovatno пisu Ьila poloZ.eпa sve do kraja IV ve-
ka; prvoЬitпi prilaz peCini moZ.da је Ьiо ispred
oktagona, zaиzimajиCi polovinи uzlaznih stepni-
ca. Ali osnova gradevine nagoveS:tava funkcije
njenih osnovnih delova. UveCano dvoriSte Ьi
slиZ.ilo kao mesto za odmor hodoCasпika i mesto
za trgovce koji sи ih snabdevali potrepStinama.
Atrijum, је takode, Ьiо velik i verovatno podjed-
nako otvoren vernicima i nevernicima. S druge
CRKVENO GRADIТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA • 61
strane, glavni i boCni brodovi sи jedva Ьili do-
voljni da smeste jedпu Cetvrtinu zajednice kоји
su arhitekti predvideli za Lateransku bazilikи.
HriSCanska zajednica и Palestini tokom Citavog
IV veka Ьila је, sve u. svemu, mala, а hodoCaSCa
su joS uvek Ьila retka; u Koпstantinovo vreme,
zemlja Hrista је Ьila misionarska zemlja. U re-
lativno malom prostoru glavnog i boCпih brodo-
va и Vitlejemи, Clanovi zajednice i hodoCasnici
sи prisustvovali sluZЬi. Oltar је Ьiо postavljeп и
glavпom brodu, пeSto иdaljen od stepenica koje
sи vodile u oktogon. SveStenstvo је moglo da
zauzima osmougaoпik, ali је on sluZ.io uglav-
пom kao martirijum koji је Stitio mesto Нristo­
vog rodenja. OpaiOn и njegovom krovu i otvor
u роdи povezivali su mesto Njegovog rodenja sa
пеЬоm па koje se uzdigao. Pre i posle sluZ.Ьi,
vernici Ьi mogli da se kreCи osmougaonikom i
27(А). Jerusa\im, bazilika i Anastazis rotonda na Golgoti. НipotetiCka rekonstrukcija bazilike iz oko 335. g.
da gledaju preko kovane ograde dole u peCiпu.
Као i kod Sv. Petra и Rimи, martirijum i bazili-
ka su, prema tome, pridodati јеdпо drugome, ali си. Graditelji iz IV veka sи је izdvojili, izrezali apside, od 74 m, i duЬinи atrijuma, bazilika, ko-
ostaju razliCiti i и osпovi i u пameni. Osebenost је и kиpasti oЬlik, i иkrasili је sa dvanaest stu- joj је dalje Ьiо ograniCen pristup Stenom Kalva-
ova dva dela је vaZ.nija od razliCitih oЬlika mar- bova koji su nosili baldahiп. Ogromna rotonda rijskom па zapadu, mogla је Ьiti samo kratka i
tirijuma, u vidи neprekidnog transepta u onom koja је zatvarala Sveti Grob iz kojeg је Нristos Siroka. UnиtraSnjost i dekoracije је opisao Evse-
slиCaju, i osmougaonika ovde. ustao - stoga Aпastazis* - moZ.da пiје Ьila pla- vije tek neodredenim izrazima. Glavni brod, ka-
SliCno Konstantinovoj bazilici па Golgoti, ba- nirana od poCetka, veC izgradena tek u Konstan- Ze оп, poCivao је па ogromnim stubovima- ali
zilika i martirijиm centralne osnove su Ьili pripo- tinovoj poslednjoj godini, ili posle njegove smr- se njihova veliCina se moZ.e dovesti и pitanje- i
jeпi jedan drugome. Carici Jeleпi, и poseti 326. ti. Tlo koje se pruZ.alo od groba do glavпe rim- imala је па оЬе strane ро dva boCna broda. Ovi
g., је Ьila pokazaпa stenovita grobпica u srcи ske иlice sa kolonadama, 120 m ka istoku, Ьilo sи zauzvrat Ьili izdvojeni ili stиbovima ili redom
rimskog Jerusalima kao Sveti Grob. Konstantin је izravnaпo. Stena Golgote nekih 30 т jugoi- kratkih stиbova koji su se uzdizali па postoljima,
је veC zпао za taj nalaz; carski nalog је zapove- stoCno od grobnice је oЬlikovaпa u kocku. Iz- kao u Lateranskoj bazilici. Galerije su oCigled-
dio episkopи Jerusalima da izgradi baziliku 'lep- medu Kalvarije i Svetog Groba i njegove roton- no nadviSavale оЬа boCna broda. Nema dokaza
Su пеgо ijedпu па zemlji'. Pouzdaпi, iako kasni de, pruZ.alo se dvoriSte, uokvireno porticima sa za lanterne prozore; ali је postojala kasetirana
izvori, роmiпји imena arhitekta, ZепоЬiје ili Zе­ tri strane. Jedan па istoku а, iza njega, i apsida tavanica i moZda је iSla i preko glavnog broda i
поЬiиs, sirijskog imeпa, i crkvenog stareSinu Ev- Konstaпtiпove bazilike, пedavno su otkriveni. preko galerija. Sve ovo је Ьilo nagиrano u malu
statija (Eиstathios) iz Koпstaпtiпopolja. ZapoCe- Na suprotnoj strani, na istoCnom krajи celog иnutraSnjost veliCine treCine Lateranske bazili-
ta 325/6. g., bazilika ~ martirijиm, kako sи је пa­ kompleksa, bazilicije prethodio atrijum i propi- ke, а пagomilavanje mermernih stubova, pozla-
zivali njeni savremeпici- Ьila је posveCena 336. leji sa kolonadama [27]. Deo atrijumskog zida i Cenih kapitela, i kasetiranih tavanica sи zapanji-
g. od strane sabora episkopft, izradena za Jerusa- dva stuba su preostali i ispalo је da su to ostaci vali vernike, kao Sto sи i uglaCaпi kameni zido-
lim iz Tire, gde su se Ьili okupili zbog Siпoda.45 ulice i sиsednih gradevina iz П veka. lako nisи u vi i pozlaCehe bronzane ploCe spolja. Apsida sa
Preostali sи samo oskudпi fragmeпti sa Koп­ istoj osi sa Sv. Grobom, joS uvek иspostavljaju boCniпi odajama, podrZ.ana pravim zidom i sa
stantiпove gradevine па Golgoti. Sveti grob, је Sirinu kompleksa od priЬliZ.пo 40 m. S obzirom polиkruZ.nom unutraS:njoSCu (ili priЬliZ.no ta-
verovatпo prvoЬitпo Ьiо jedna od brojnih grob- na udaljenost fasade atrijuma od novopronadene kvom), је Ьila tek Siroka 8,20 m. TeSko ju је Ьi­
пih odaja tradicionalпog jevrejskog tipa u steno- lo zamisliti kao 'glavni deo celiпe', kako је opi-
vitoj litici, sa ulazom okreпutim izlazeCem Sun- *Uspenje (Vaznesenje) (prim. prev.) sao Evsavije, 'okruZ.enu kao venac sa dvanaest
62 · DRUGI DEO' IV V ЕК CRKVENO GRADJТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA · 63

17(8). Jerusaliш, bazilika i Anпstazis rotoп­
da па GoJgoti. Osnova ostataka iz !V veka
о 6о FT
о 2-ОМ
stubovu, kao Ьгојеш npostola ·, od kojih је svnki
nosio srebrni sнd, а sve је Ьilo pokriveпo kнpo­
Jom Ш polнkupoloш llemi5plmiгioлom. Ncgde
se Evsevije, ili - Sto је vcrovatnije - шi sшо se
· zabunШ pokuSavajнCi da protшnaCimo ш1crt.
Nije пcmoguCe, posle sYega, da sc оп, nakon
opisivanja atrijшna, vratio Svetom Grobu i za-
Stitnom baldal1inu.
Osnova, medнtim, ostaje jasna. Propileji,
atrijum, bazilika i dvщ·iSte sa porticima sн vodi-
li vrhtшcu celine: Hгistovom grobн. SluZbc su
Ьile raspodeljene па шzJiCita mesta i vodile sн
jedna dt11goj. Misa, osim tokom Velike nedelje,
odrZavana је u bazilici. Medutiш, propoYedi sн
odrLavane i crkvene рсsше pC\'ane takode i па
otvorenom, u d\'OriStu, а povшke sн se kгetale
od bazilike cio Stene Kalvarijske, do Svctog
Groba iz kojeg је Оп ustao, i nazad u baziliko,
шatгiгijom. Cit<tv kompleks. рrеша tоше, нЈјu~
Cujt!Ci bazilikн, Sveti Grob, i dvшiSte, Ьili su
maгtil'ijum Hгistove Zгtve i vaskrseпja. Ciпi se
da neшu гazloga da se odvaja oblast koja okl'u-
Zuje Golgotu od Svetog Gt'Oba kao lюsilica cli-
scopcгta:њ Svi delovi kompleksa slнШi sн S\'O-
jim specifiCnim ft!nkcijama unнtaг Cudne pel'i-
patetiCne'~ sluZbe iz IV veka, шnogo vi;e рнtu­
јнСс nego па ijednom drugom svetoш mestн,
gde sн redovne slнZЬe !okalne zajedпice Ьile
sjedinjene sa oboZavunjeш svedoCeпja Њ·isto­
vog VaskrsпuCa od straпc lюdoCasпika koji sн
* kojn podrnzшncva kretanjc i \'UH crk\-c tprim. prc\'.)

27(С). Kalup zn lllcb, УП- VПI vck, pokuzujc grndevinc na Go!goti: s !eva: propileji(?), bazilika, Aпastazis ro-
tonda; ispod, нnнtraSnjost bazilike(?) i poploCanjc dvoriiita
1 1
1
64 · DRUGI DEOo IV VEK
doSli izdaleka, kao Eterije iz Akvitanije, koji ih
је opisao za nas.
Sv. Petar u Rimu, crkva Rodenja u Vitlejemu
i bazilika па Golgoti su naporedna reSenja sliC-
nih proЬlema: sjedinjavanje unutar jednog gra-
devinskog kompleksa dvorane za okupljanje za-
jednice sa monumentalnim okriljem nad martiri-
jumom. lpak, razlike su podjednako uoCljive. Sv.
Petar, poput pokrivenih grobalja и Rimu, prven-
stveno је Ьiо groЬ!je i pogrebna gozbena dvora-
na, а svetiliS:te svetog Petra zatvoreno u transep-
tu predstavljalo је njegovu grobnicu. Zato se cr-
kva Sv. Petra uzdizala van grada, па groЬlju. Ni-
je imala stalno sve.Stenstvo, misa је proslavljana
samo povremeno za hodoCasnike pre nego za lo-
kalnu zajednicu. U svetiliStima ро Palestini, sa
druge strane, пisu se odvijali пikakvi pogrebl.
Опа su se uzdizala uпutar graпica grada, i sluZi-
la su kao katedrale u kojima se lokalпa zajedпi­
ca okupljala tokom godiпe. U svetiliStima koje
su one obuhvatale, nisu Ьili grobovi, veC u jed-
nom sluCaju, реСiпа Hristovog rodenja, i u dru-
gom, mesto VaskrsnuCa, trofej Njegove pobede.
Razlike u funkcijama su Ьile ukoreпjeпe u
razliCitim tradicijama, koje su rezultirale razli-
kama u plaпiraпju. Osmougaona gradevina, ka-
ko је zavrSeпa konstaпtiпovska crkva u Vitleje-
mu, lako se moZe pratiti nazad do velikih kasno-
aпtiCkih carskih mauzoleja, od kojih se svi diZu
nad ceпtralпom osпovom. Dioklecijanov mau-
zolej u Splitu (Spalato) nam se prvi javlja:
osmougaoп spolja, kruZan iznutra, nadviSen је
poluloptastom kupolom. Osam stubovaje staja-
lo uz zidove i nosilo entaЬlature koje su se pru-
Zale u prostor. OCigledno ni Dioklecijanov ma-
uzolej, пiti ijedaп od ostalih carskih mauzoleja
iz kasnog 111 i ranog IV veka пisu Ьili samo
grobпice. Oni su blli heroa, grobni hramovi па­
mепјепi podseCaпju na mrtvog cara, uzdignи­
.! tom medu bogove, i za odavaпje boZaпskih po-
Casti. Prema tome, lleroa su lako iz religiozпih
gradeviпa, kao Sto је Panteoп, usvojili okruglи
Ш kruZnu osnovu, okruZujuCe пiSe, пebesku ku-
polu i arhitektonski reCпik. HriSCanstvo u Kon-
i. staпtiпovo doba, dok је zanemarivalo prisutпi
kult Cara, promeпilo је veoma malo zamisao
koпcept deifikacije. lstovremeпo, funkcija car-
skih l1eroa је blla promenjena tek toliko da Ы se
mogle bolje pridodati stranama Ш tremu grob-
пih bazilika. Jelenin mauzolej, do 329. g. vero-
vatno namenjen samom Konstantinu, је blo ta-
ko dodat bazilici Santi MarCelino е Pjetro; ma-
uzolej Koпstantine, oko 350. g., је Ыо pridodat
bazilici Santa Agneze u Rimu; i mauzolej dina-
stije Honorija, oko 400. g., jиZnom transeptи
Sv. Petra.47 Ali Konstantiпovi savremenici mo-
ra da su smatrali prirodnim prepravku osnove
carskih rnaиzoleja zarad podseCanja па Hrista-
Coveka, Boga i Кralja- i Cinjenje takvih lleгoa
sa centralnim planom srediS:tem crkve u spomen
Hristovog Zivota i stradanja. Dvorane и bazili-
kama samo pruZaju mesta vernicima i usmera-
vaju ih ka herooп-martirijumu koji briZljivo Cu-
va svedoCaпstvo о Hristovom prisustvu па Ze-
mlji. Prema tome, Ьilo је prirodno da integritet
martirijuma i bazilika centralnog plana za vre-
me vladavine Koпstantiпa ostane ograniCen па
one nalik u Sv. Zemlji koje sи slavile uspome-
nu па Нrista - rodenog kao Coveka, vaskrslog
kao Boga, а vladajuCeg па nebu. Suprotпo ovo-
me, transept Sv.Petra se javlja kao nиZna potre-
ba, пovoizmiSljena, jer za tip carskog heroon-a
rezervisanog za Hrista, nijedan svetac nije blo
smatran dostojnim, Cak ni sv. Petar.
Projektovanje konstantinovskih crkava ne
poznaje norme. Standardni tip crkvene gradevi-
ne, koji moZemo пazvati 'иoblCajena ranohri-
SCanska bazilika' se razvija samo u drugoj polo-
vini IV i tokom V veka. Najupadljivija osobe-
nost hriSCanske arhitekture tokom Konstantino-
ve vladavine ostaje njena raznovrsnost. Hri-
SCaпske vode i graditelji su pokuSavali sa najra-
zliCitijim tipovima: jednobrodne dvorane, bazi-
like i centralizovne gradevine; baiilike sa i bez
boCпih brodova; bazilike sa spoljnim krilima,
kao kod Lateranske; bazilike sa ambulatoriju-
mom; bazilike pridodate gradevinama sa cen-
tralnom osnovom ili пeprekidnom traпseptu;
dvojпe katedrale; gradevine zatvorene uпutar
dvoriSnog zida; bazilike sa i bez atrijuma. Takve
CRKVENO GRADIТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA ·
varijacije su uglavlюm blle odredeпe raznoliko-
SCu funkcija kao katedrale, bazilike-martiriju-
mi, i pokrivena groЬlja. Ali i unutar jedne kate-
gorije osnove se razlikuju. Medu katedralama
koje је podizao car, gradeviпe razliCite kao La-
teranska crkva i katedrala и Trijeru stoje јеdпа
иz drugu. SliCпo, proviпcijske katedrale i paro-
hijske crkve ukljuCuju tako razliCite gradeviпe
kao one и Orleansvilu i Akvileji, dok bazilike-
martirijumi ukljиCuju Crkvu Rodenja u Vitleje-
mu, Sv. Petra u Rimu, i martirijum па Golgoti.
OndaSnji izvori nagove.Stavajи пеkе od razlo-
ga za takvи raznolikost. Za crkvu и Mambri, ро
Konstantiпovom пalogu, skup proviпcijalnih
episkopa sastavio је specifikacijи, oCito uzimaju-
Ci u obzir lokalni litиrgijski oblCaj i namenu sve-
tiliS:ta kao martirijuma. Za gradeviпe па Golgoti,
carskim пalogom predvideno је da lokalni gu-
verner obezbedi jedпostavпe materijale i radni-
ke. Lokalna graditeljska praksa Ьi, onda, odredi-
la koпstrukciju. Osnova, sa druge strane, је mo-
Zda Ьila delo Eиstathiosa iz Konstantinopolja; а
iskuSeпju smo da пjegovog kolegu, arhitektu Ze-
noblusa, vidimo kao lokalnog nadzorпika.
Bilo da је Eustathios doneo osnovu sa car-
skog dvora ili пе, Konstaпtin је, makar posred-
пo, иticao па projektovanje svojih crkava. Nje-
govo pismo koje se odпosi na gradevine па Gol-
goti, savetuje episkopa da uzima iz carske Ьla­
gajne sredstva za mermerne stubove i pozlaCi-
vanje kasetirane tavanice. Nijedan sluZbenik,
kada mu је ропudепа takva carska dareZljivost,
ne Ьi oklevao. U Mambri, Koпstantiп пalaZe
okupljeпim episkopima da planiraju crkvu 'do-
stojnu moje velikoduSnosti i dostojnu katoliCke
i apostolske crkve'. U jedпom od svojih govo-
ra, оп predoCava hriSCansku Crkvu kao zgradu
kojoj prethodi fasada od dvanaest sпeZnobelih
mermerпih stubova пadviSeпih fastigijumom.48
Potom prirodno car predlaZe sakralпu arhitektu-
ru koja se podudara sa oЬlikomjavne arhitektu-
re najviSe klase, koja izraZava njegovи moC i
dostojanstvo, i koja usvaja sјајпе elemente arhi-
tektonskog reCnika, svojstvenog carskim pala-
tama ijavnim gradeviпama. U istom smislu Eu-
65
sevije је opisao katedralu u Trijeru: prava staza
vodi od propileja kroz atrijum do 'kraljevske
kuCe', glavnog broda, i kulminira u oltarskom
delи, u kojem su iza oltarske ograde, na presto-
lima sedeli episkop i sveSteпici. Crkveпa arhi-
tektura za vreme Koпstaпtina mora Ьiti posma-
traпa u okviru konstantinovske javne arhitektu-
re. Nagomilavanje unutar jednog kompleksa
nekoliko gradeviпa, razliCitih ро nameni i Cesto
и osnovi,je suStiпsko za konstantiпovske terme
i palate, kao i za dvojпe katedrale, bazilike-mar-
tirijume, i пatkrivena groЬlja okruZeпa mauzo-
Jejima. Na sliCan пaCin, i u javпim i u crkveпim
kompleksima, dvoriSta su prethodila glavnoj
zgradi kao xystos ili atrijиm, Ш su је okruZivala
kao ogradna dvoriSta. Cesto, glavпi delovi pra-
te јеdап drugi duZ glavne ose, ali ponekada se
podu.Zпi i popreCni elementi presecaju kao и
zgradama palata i u crkvama sa krilima ili u
dvojпim katedralama. U projektovanju crkve,
ovo grupisanje је u vezi sa raznolikoSCu funkci-
ja namenjenih razпim delovima zgrade kao i sa
peripatetiCnim karakterom sluZbe: sveS:teпici su
u povorci ulazili u crkvu; katehumeпi i drugi is-
kljuCeni iz priCesti su napu.Stali sluZbu; vernici
su prinosili darove u povorci ka oltarskom de-
lu; episkop, sveSteпici, i zajednica, u crkvama
martirijumima, kao Sto su gradeviпe па Golgo-
ti, ispиnjenoj svetim mestima, su se zaustavlja-
li zbog molitvi i pevanja crkveпih pesama. Dа­
паSпја BoZiCпa povorka od Jerusalima do Vitle-
jema је poslednji primer takvih peripatetiCnih
sluZЬi koji је saCuvan.
Uprkos projektovanju sloZenih kompleksa,
spoljaSnjost konstaпtinoVskih crkava, kao Sto
smo videli, Ьila је priliCno jednostavna. Sva ras-
koSnostje Ьila usredsredena па unutra.Snjost: po-
zlaCene' tavanice, zlatne i srebrпe oplate, Sareпi
mermerni stubovi, mozaiCпi ukrasi. Stubovi, ka-
piteli, i arhirravi и zapadnim provincijama su Ce-
sto Ьili Spolie- meSoviti ро tipu i materijalu, raz-
liCiti Cak i u veliCini i izgledu. Na istoku, ukrasi
su izgleda ostali viSe homogeni. Ali Cak i tu, kon-
cept strukturalпog reda, koji је joS uvek vladao
tokom 111 veka, postepeno је zamenjivan пovim
66 · DRUGI DEO: ЈУ VEK CRK\'ENO GH.ADIТELJSTVO U DOBA KONSTANТINA ·
vizuelniш pгisttlpom. Коlшшdе koje su пosile
arhitrav ostale su pгavilo, kako svedoCi crkva Sv.
petra, Lateraпska, i verovatno crkva п VitJejenш.
Cak su se supeчюniгani i gigantski redovi роја­
-.;Ш. kao u bazilici па Golgoti. Ali takvi ostaci
klasiCпog, statiCnog koncepta redova su CeSCi па
Istoku i tamo su, takode, podredeni koloristiC-
koш projektu koji obuhvata сео zid. Konstanti-
nbve crkve, u oЬJiku u kom su danas, saCuvale su
ovaj novi oЬlik, п najboljem sluCaju u fragmeл­
tiina,.s obzirom па prepra\'ke kojima su Ьile iz-
Jagane. Ali projekat је poznat и svojoj celosti и
шauzoleju Konstantinove kCeri Konstantinc, da-
lius Santa Konstanca (S. Costanca), izgгadenom
oko-350. g. uz pripratu velikog natkгivenog gго­
Ьiја Santa Agneze и Rimи [28]. Ovde se kruZni
srediSnji prostш sa kнpolom uzdiZe па aгkadi
koju_ nosi dvanaest parova kompozitnih stubo\'a
sa, velelepnim impost kapitelima. Dvanaest
ogromnih Janterпiћ pгozora su ispuпjavali sredi-
Ste_svetloSCu. MraCni ambulatorijum, sa poluci-
JindtiCпim svodom, ga је okruiivao, prekinut,
nasuprot ulazн, visokom, dоЬш osvetljenom ni-
~om, nekom vrstom baldahina. Ovaj Ъaldahiп'
se_ uzdiZe nad porfiшom ploCom ispod sredi-
~Sfljeg luka srediSnjeg prostoгa, kojaje nekada ve-
royatno nosila priпcezin sarkofag. Od ukrasa,
preostali su mozaici и svodн ambulatшijшпa:
postepeno vode od geometrijskil1 Sara н t1laznoj
нiSi i Ьlizu nje, do рапеlа sa vinovom lozom i
puttima, kulmiпirajuCi u mraCпom delu ЬоСпо od
Sarkofaga sa paпelima prekriveпim granCicama i
P'o,ZlaCenim posuclama za usipanje vina. Oni su
z~uzvrat vodili do mozaika baldahina, koji је
predstavljao Nebeski Jerusalim, apostole kao ja-
griлjce, i zlatni svod Nebesa. Ovi mozaici pozna-
ti_--ыi' sa ct·te.Za iz XVI veka, kao i dekoracije ku-
pole; gde su scene iz Starog Zaveta па plavoj po-
zadini Ьilc okruZene pozlaCenim kal'ijatidama sa
balюvskim panteгima sklнpCanim podno njih. Iz-
Iriedu i ispod prozora, zidovi srediSnjeg prostora
su oЬloZeni poliћroшnim mermernim oЬ!ogama.
RaskoSni mateiijali, svetlost i Ьоје sн Ьili sjedi~
rijeni u jasnom konceptll, mada zasnovanom па
28. Rim, Srmta Konstanca, oko 350. g. Unutra~njost vizuelniш, а ne na konstruktivпim elementimu.
~~
/
;~
§?ь <>{;>.;;
67
Luci па glaYniш osanш srediSnjeg p1·ostora su
neprimetпo Siгi i viSi пеgо ostнli, а опi па
podu-
Znoj osi, iza i ispгed sarkofaga, sн пeSto Siгi i vi~
Si nego oni na popreCnoj osi. Male niSe u zidн
шпЬuЈаtогiјнmа ne odgovarajн arkadama; samo
kada se gleda iz lнka нasuprot sal'kofagu. опе po-
staju potpuno vidljive. 49
UпutraSпjosti velikiћ koпstantinovskЉ crkvi
mош da su izgledale sliCno Saпta Konstanci ili,
caгskoj prijemпoj dvoraпi u Trijcгu. Vizt1elni
р1·е nego konstruktivпi odпosi sн odredivali pl'i-
kaz. Kolonade u Lateranu i Sv. Petru stajalc sн
kao kontrast slabo osvetljeniш boCnim brodovi-
шa; niie kolonade izmedu ЬоСпЉ brodova н оЬе
crkve takode su se potCiпjavale zakonн vizнel­
nog poretka; ogromni pгozori glavпog broda su
se smenjivali sa tamnim pгozшЋkim stupcima. 50
Konstaпtiпovska dekoracija па ogгomпom pro-
stпшstvu zida н Lateraпskoj crkvi i u Sv. Pet111
izшedu kolonada i klerestorijнma је izguЬljeпa,
ako је uopS:te i postojala: Konstaпtino\'i arhitek-
ti mogli sн piedvideti i meппcrne ili imitirajuCc
opla\.e, nadvi~ene ornamentalпim шozaicima.
Zнti i crveni stubovi tl gJavnom bt·odн Jateшn­
ske cгkve sн stajali kao koпtrast zcleпim Saгe­
пim stt!hovima нпutгаSпје arkade, а svod apside
је svetltJcao zlatnim listiCima oЬloge. Воја i sve-
tlost, viSe nego iS:ta drugo, oZivUavali su ovu aг-
11itekturu. Svetlost, sijajuCi kl'oz Sit·oke prozшe
glavпog Ьгоdа ili tokom noCnЉ slнZЬi trepeieCi
od hiljade kandila i sveCa, svetlucalaje i odЬija­
la se о meгmerпe stubove, oЬloge, mozaike, po-
ziaCenc tavanice. i dгagoceпu metalnu opгemu.
Spisak carskih daгova riшskim crkvama oЬiluje
siebrnim i zlatпim lusterima. lampama i sveC-
пjaciшa, putirima, taпjiгima, kгCaziшa i VJ'Cevi-
ma, i oltaгskim platпima sa draguljima. Zгaci
Sunca koji sijaju kroz pl'ozore glavnog Ьгоdа,
crveпkasto svetlнcaju tavanice i шozaika, kao i
tiepeгeCi шcrmeшi stubovi, su peiiodiCni topoi
u tadaSnjoj prozi i poeziji.
Sve ove kш-akteristike sн sYe viSe postajale
odlike kasnoaпtiCke arhitektшe od 11 veka; is-
palo је daje konstantiпovska crkvena aгhitektu­
гa ЫЈа posledпja faza aгћitektuгe kasne antike.

POGLAVLJE З ka,je Ьiо ponovo oZivljen и ambljentu dvora to-
НRISCANSКA ARНIТEKTURA U PRESTONICAМA
PolitiCke promene u Rimskom Carstvu sedam-
deset godina nakon Konstantinove smrti su Ьile
neznatne. Do 395. g., njegovi naslednici su vla-
dali carstvom ujedinjenom centralizovanom
upravom i sve viSe hriS:Cansk.i nastrojenom. Si-
tuacija је Ьila takva, uprkos otporima pagana pod
Julijanom Apostatom (360-63) i produzenom
pasivnom otporu paganskih aristokrata, primet-
no u Rimu, kao i paganskih uCenjaka па lstoku.
Cak i podela Carstva posle Teodosija 1 (379-95)
је Ьila viSe formalna nego stvarna. Medutim,
kao Sto је Ьiо sluCaj od Ш veka, odbrana grani-
ca i upravljanje udaljenim teritorijama prirnora-
vali su careve da menjaju svoje glavne Stabove.
Zajedno sa konstantinovskim prestonicama па
Istoku - Konstantinopolj, Antiohija, i Nikome-
dija - nove prestonice su izblle u prvi plan na
Zapadu. Rim је izgublo svoj politiCki poloZaj.
Ali Milano, Trijer, i Keln su doblli na znaCaju
kao carska preЬivaliS:ta i, kako svedoCi Milano
pod svetim Ambrozijem, kao sediS:ta-moCnih cr-
kvenih voda. U isto vreme, tri grada su stajala
na Celu u IV veku kao religiozni centri i ciljevi
hodoCaS:Ca: Jerusalim, sa svetim mestima Hri-
stovog VaskrsnuCa i Uspenja; u manjem oblmu
Aleksandrija, presto egipatskog patrijarha i na-
vodno, pogrebno mesto svetog Marka; na kraju,
Rim, sada nebltan kao politiCka prestonica ali
sve znaCajniji kao grobno mesto Petra, Pavla, i
drugih mиCenika, i kao papski presto- а od pa-
da Zapadnog carstva, predstavljalo је jedinu uje-
dinjиjuCu politiCku i dиhovnи silu па Zapadu.
Nije Cиdno Sto su ove svetovne i crkvene
prestonice postale vodeCi arhitektonski centri.
Dvor i moCne crkvene vode sи Ьili nestrpljivi da
finansiraju preЬivaliS:ta i crkve za lokalnu upo-
trebu i da slave podse~anje na mesta Hristovog
Zivota i stradanja, i grobove Njegovih muCeni-
ka. U sluCaju nekih od prestonica - kao Niko-
medija i Aleksandrija - nijedan spomenik nije
saCuvan, osim nekolicine izvora koji bele:le gra-
diteljsku delatnost. Drugde - kao u Konstanti-
nopoljи, Jerusalimu i Antiohiji- monumentalni
materijal је oskudan u poredenju sa dostиpnim
pisanim dokazima. Rim, Milano, i Trijer, sa
druge strane, oblluju i spomenicima i pisanim
izvorima. Ipak, gde god је dokaz dostupan, on
vodi zakljuCku da su arhitekti zaduZeni za iz-
gradnju novih zgrada Cesto dolazili iz daleka,
verovatno kao pratnja dvora. Sa druge strane,
graditelji, su ро pravilu bili domaCi. Zato stilski
koncepti i reCnik crkvene i carske arhitekture
ostaju Ьlisko povezani medu politiCkim i religi-
oznim prestonicama rimskog sveta. RazliCito-
sti, Cesto иslovljene lokalnim tradicijama gradi-
teljskih tehnika, su иvek prisutne, ali imaju ne-
znatnu ulogu. Sigurno da nijedan upadljiv kon-
trast ne moZe Ьiti primeCen medи stilskim kon-
ceptima, koji preovladuju na Istoku i Zapadu na
najviSem nivou hriSCanskog graditeljstva и sfe-
ri dvora. (Crkve koje је zajednica gradila van
ove sfere prate razliCite smernice; ali moraCemo
da odloZimo raspravи о njima.) Na nivou dvo-
ra, arhitektonski reCnik је isto tako ostao Cvrsto
usidren u klasiCnoj tradiciji kasne antike. Snaga
njene tradicije na Istoku poCivala је na uCenja-
cima i oratorima, bllo hriS:Canskim Ьilo pagan-
skim, dodeljenih иniverzitetima i carskom dvo-
ru. Preko njih su Crkva i dvor Ьili proZeti kla-
siCnim duhom; i kao ishod, carevi, dvorjani,
dvorski episkopi, i dvorski arhitekti su ostali
glavna uporiS:ta klasiCnog nasleda: novog hri-
SCanskog Carstva do dиboko u V vek. Zapravo,
dиh klasike, oslaЬljen tokom III i ranog IV ve-
kom kasnog IV i ranog V veka. Ostaje nejasno
da li је grCki Istok Ьiо zaCetnik ovih preporoda. 1
Zasigurno u Rimu, izиzev malog aristokratskog
(veCinom paganskog) kruga, klasiCni duh је za-
dиgo ostao slab. Crkva u Rimu је ostala ravno-
duS:na prema klasiCnom uCenju i kulturi veCim
delom IV veka; ovaj polo:laj se promenio tek
. kada su, kasnije tokom veka, раре doS:le na Ce-
lo Zapada kao snaZna kuturna sila.2
Sa poslednjim godinama Konstantinove vla-
davine ра nastavljajuCi dalje tokom IV veka,
sve sloZeniji zahtevi crkvenih slиZЬi i Ьliske ve-
ze izmedu Crkve i Carstva sи, doveli do razvo-
ja novih tipova crkvi u politiCkim i dиhovnim
prestonicama Carstva. Martirijumi su poCeli da
se uzdiZи nad mestima oboZavanja, i viS:e nisи
Ьili pripojeni glavnom brodи bazilika veC su bl-
li nezavisni i krstastih, kruZnih, ili ovalnih osno-
va; u okviru okruga carskih palata ili Ьiizu njih,
uzdizale su se tetrakonhosne ili oktokonhosne
crkve. Svi ovi tipovi slu:le takode i za redovna
okupljanja gradskih zajednica, i pojavljиju se sa
neznatnim razlikama и raznim novim prestoni-
cama Carstva, od Konstantinopolja do Jerusali-
ma i Kelna, smiSljeni i potpomognиti migracij-
skim dvorskim miljeom, njegovim pokrovitelji-
rna, teolozima, i arhitektima. VeCina novih tipo-
va u svojim prvobltnim oЬiicima је nestala po-
sle dvesta ili trista godina. Ali njihov uspon и IV
veku pokazuje viS:e nego iS:ta drugo stvaralaCkи
plodnost hriSCanske arhitekture kojaje joS uvek
Ьila Cvrsto ukorenjena u stilskim konceptima i
gradevinskim tehnikama kasne antike.
KONSTANТINOPOU (CARIGRAD)
Od Konstantinovih crkvenih gradevina u njego-
voj novoj prestonici, te.Sko da је i ostao trag.
Katedralи koju је zapoCeo uz svoju palatu - pr-
va Sv. Sofija (Hagia Sophia), zavrSena tek 360.
g. - Ьila је, Cini se, velika bazilika sa dvostru-
kim boCnitri brodovima i galerijama. Кratka, u
poredenju sa svojom verovatno velikom Siri-
nom, imala је atrijиm i verovatno propileje; na
KONSTANТINOPOLJ (CARIGRAD) · 69
severoistokи do danas se uzdiZe rotonda,
skeuophylakion*, tj. dakonikon. 3 Bazilikaje liCi-
la na onu kod Svetog Groba, osim, naravno, ро
svojim veCim dimenzijama. Tragovi Crkve Sve-
tih apostola iz IV veka, koja је zamenjena 536.
g. Justinijanovom crkvom, а 1469. g. dZamijom
OsvajaCa, Fatiha, takode nisu saCuvani. Medu-
tim Evsevijev opis ove prve gradevine, napisan
ubrzo nakon Sto ju је Konstantin izgradio, izno-
si njene istaknute pojedinosti.4 Crkva se uzdiza-
la u srediStu Sirokog dvoriSta, oiviCena sabor-
nim dvoranama, kupatilima, i bazenima. Bilaje
krstoobrazna, sa ulaznim krakom verovatno
Ьlago izdи:lenim. PozlaCene i kasetirane tavani-
ce su pokrivale sva Cetiri kraka, ali ostaje pita-
nje da li su svi Ьili jednobrodni, ili izdeljeni па
glavni i boCne brodove. Zidovi su Ьili prekrive-
ni mermernim oЬlogama. Tambur, dobro osve-
tljen prozorima sa bronzanim reS:etkama, иzdi­
zao se nad ukrsnicom i verovatno је Ьiо nadvi-
Sen kupastim krovom. Ispod ovog tambura, sta-
jao је sarkofag cara, sa stupcima ili kenotafima
posveCenim dvanaestorici apostola па strana-
ma. Sarkofag i stupci su stajali unutar ograde-
nog prostora u kojem је na oltaru Citana misa.
Prema tome, oCito, gradevina је Ьila mauzolej
cara i martirijum posveCen apostolima. Njena
znaCenja, medutim, su Ьila znaCenja koj pripa-
daju heroon-martirijumu samog cara: gde је on
poCivao na znaku krsta- kao Sto је nagoveSte-
no osnovom gradevine; gde је Ьiо oboZavan kao
trinaesti od UCenikil, u pratnji same dvanaesto-
rice apostola; i gde је on Ьiо srediS:te, ako ne po-
sveCenja, а onda pa:lnje, u istoj meri ili viS:e ne-
go Evharistija proslavljana pored. Takvo krivo- -
verno glediSte oCito је postalo nepodnoSljivo
kada su 356/7. g. prave moSti apostola donete u
crkvu, a'Konstantinovi ostaci prebaCeni u odvo-
jeni, pridodati mauzolej tradicionalne kruZne
osnove, sa kupolom. U nacrtu, Apostoleion је
Ьiо mariirijum, isto koliko i bazilika kod Svetog
Groba u Vitlejemu, i kod grobnice svetog Petra.
Ali u svojoj osnovi, Konstantinova crkva Sv.
* riznica (prim. prev.)
70 · DRUGI DEO: IV VEK
KONSTANТINOPO!_J !CARIGRЛD) · 71

lcZe prijemпe pгostшije. U mапјој palati, pri~
jemna odaja је kru:lna, а njeпi zidovi izdнЬ!je­
пi niSama; vrata пasuprot нlazti vode и prili6no
dиgu dvoranu, sa apsidoш i sa ро tri пiSe па оЬе
straпe: dvorana za gozbe uobiCajeпog tipa н
Carigшadu, kako svedoCi (izgubljeпa) Dvолша
devetпaest leZaja н Cщ·skoj palati, gde је sva-
koj niSi Ьiо dodeljeп ро leZaj, је sa apsidoш и
kojoj је blo Cat'Ski visoki sto. U dгugoj paiati,
Sestougaoпa dvoraпa zaиzima ceпtar - svaka
od пјепih straпaje preko 10 ш .IЉ·oka i uve6a-
пa dиЬоkош пiSom; шаlе kru:lne pгostorije me~
du пiSшna, • otvoreпe, Ciпi se, ka spolja н vidu
-:~ roundcl (fга.)
aгkacla sa stнbovima. (DvшЋШl iz \/Ј Yeka је
postala ct·kva SY. Jefiшije.) КшZпе prijcmne
prostшije, priliCno velike, prate Scstoнgaoпн
dvогшш па оЬе straвe, а пjih su cluZ polнkшga
fasade sledile шапје osmougaoпe prostorije.
КшnЬiп.асiја polнktЋgova, rotondi, Sestoнgao­
nika i osmougaoпika, daje slabн predstavн о iп­
ventivtюsti kasпoaпtiCke ari1itektш·e palata i u
Carigшdн V veka [30]. Dгuga kruZпa palata, sa
niSama i kupoloш, neSto kasnijeg datuшa, је
izaS!a IШ svetlo Ьlizu Miгeleona (Myгelaion):
dobro oCнvana do visine od pt·eko pct metara, i
kojoj је pretlюdio trem sa koloпadama, sa unн­
traSпjim pгeCnikom od 29,60 ш i zidoYima de*
Ьlјiпе 6, 1О ш. U Х vekн bilaje pretvшeпa н vi-

Koпstantinopo!j (Carigгad), pa!ate sеvегпо od ћipodroma, пшi

29. Konstantinopolj (Caгigrш.l), s!avoluk Teodosija 1. 393. g. sa kasnijim dodacima. OsnoYa

Apostolil oznaCava odstupanje od tradicije. Deo јн zrakasto od srediSnjeg jezgra, dok па Zapa- 120FT

sa шartirijuшom- radije nego dodat glavnom i dн dva ЬоСпа kt·ila izlaze iz koпtiпualnog podн­ 4ОМ

boCnim brodoviшa bazilike, kao u Vitlejemн, ili
sakтiveп pod zешlјош u katakombama, kao kod
Sап Lorenca н Rimu - postaje sfi.mo srediSte
gradevine. Na ovo srediSte dodata su Cetiri kra~
ka da prime vernike. Stvoren је пovi tip marti~
rijuшa u vidu пezavisne gradevine пsrediStene
па Zi:lu oboZavanja.
Тоkош kasnog IV ј ranog V veka па deseti~
ne crkava је kopiralo osпovu Konstantinovog
Apostoleioпa- na паСiп na koji је termin 'ko~
piraпje' Ьiо shvataп tokom srednjeg veka.s Od
originalnog Apostoleioпa preпzete su najmanje
dve najvaZnije karakteristike: osnova sa siшbo­
likoш Casnog Krsta ј posveta apostoliшa. Ро~
nekad veliki svetac, Jokalпi apostol, tako reCi,
preuziшa шesto lstiпitih UCenika. NaiJaziCeшo
па takve 'kopije' iz kasnog IV i ranog V veka
u Milanu i Raveпi, u Efesu i Antiohiji, н Gazi i
Sehemu; isto tako, Apostoleioп Konstaпtina Ci-
ni se daje Ьш· usputпo uticao па obшzovanje
bazilika sa ukrsпiш traпseptom, kao ona u gra-
du Menasн. IstoCni i zapadпi tipovi se razlikн­
ju u osпovama: па Istoku Ceti1·i kraka se pruZa-
Zпog glavпog broda. 6 Medutiш, dalekoseZпi
uticaj koji је izvrSila Koпstaпtiпova crkva Sv.
Apostola nije шоrао da znaCi daje veC u to vгe­
me Konstantinova prestonica Ьila glavni aгhi­
tektonski centar. NiSta пiје saCuvano od palata,
trgova, нlica sa kolonadaшa, i javnih gradeviпa
koje sн tadaSпji i kasniji pisci pripisivali пjego­
voj graditeljskoj delatпosti. U stvari, gradeviпe
iz IV veka koje sн preostale u Carigгadu poti-
Cн iz samog kгаја ovog pe1ioda. Ali опе ozпa­
Cavaju Carigrad iz 400. g. centrom primarпog
zпаСаја. Ти је hipodroш, koji је proSirio Teo-
dosije l (379-95) нvеСао, пjegovi impresivпi
teшelji spuSteпi dvadesetak шetara u doliпн. Тн
su i baza i kapitel d:liпovskog stuba koji је пo­
sio njegovu kопјапiСkн statии; zatim ostaci
ogromnog slavolнka iz 393. g., koji poCiva па
Cetiri gi'Upe stllbova, Cija su te!a obele:leпa 'sи­
zаша' н imitaciji deЬia Cempresa [29]. Na kra~
ји, ostaci dve dodate palate sи proпadeпi sevet·-
пo od hipodroma, verovatno iz prvih deceпija
V veka. U obema, stepeniSni kгaci se uspiпjн
do zakrivljeпe fasade sa koloпadama, iza kојЉ PREТVOREN U SV. JEFIЫ!JU ОКО .550. GODINEJ -·--. :.-.: :::·_-.:::_~~.;_~·_.lf!!li!!~::~~
.
" - .::::t:::L:..-_.:::_.::
V VEK (NISE PRIJEMNE DVOJ~ЛNE. ОКО 5ЈО. GOD .• ZASVEDENE ОКО 550. GODi'NE?J
MAUZ()LEO. PRIKUUc':EN SV. JEFIMIJI

72 · DRUGI DEO: IV VEK
Scdelni геzеЈ'\'ШЈ.Г, Ciji sн svodovi slнZili da no-
se шаlн palatt1. 7
Utilitaгпe цradeviпe Curiцгada najboljc po-
tvrdLJjll. bolje~ncgo dгuge, n}egov poloZaj kao
aгl1itektonskog сепtга pгvog гсdа и decenijama
Шl poCetku i tokom V \'eka. Rezeгvoaгi stt blli
гadcni ро celom gгаdн i njcgovim predgгadima.
а oni vcCi otvoreni ka nebu ostali su zasigнrno
zasYodeпi ргеkо gustil1 !'Cliova stubova \1 СС н V
vekн. Najimp1·esivniji шсdн otvoreпim гezcr-
31. Baki1·koj, Fi!dшni ci::.terпu. V YCk
32. Konstantiпopolj (Carigrad), gradske zidiпc, 412113. g.. sa kasnijim opravkama
voariпш је Fildaшi геzегvоаг гaskгCen oko
1965. g. н Bakiгkojн, 127 ш dнg i 75 m Siгok;
пjegova fasada podнprta niSama.joS нvek se LJZ-
diZe skшo do svojc рнпе pгvobltnc visiпe, pгi­
ЬliZпo deset metaгa [31]. Najiz\1 aпгedпije нtili­
tarпc gгadeviпe bllc su, nагаvпо zidinc Carigгa­
da okгcnute prilazн sa kорпа, izgгadeпe 412/13.
g. Dнgi, gla\'Пi zid se diZc do visine od skoгo
1ОО metara, debeo је ргеkо 50 metara i pгetho­
di mн predпji zid i skoгo 200 metara Sil'Oki гоv
[32]. Devedest i Scst kula, kvadгatne ili YiSeнga­
onc osnovc, izl11ze iz gla\'Jюg zida, а Scst glav-
nЉ kapij11 је omoguCavalo priJaz gгado. Sa pre-
pravk11ma iz VIII i XII veka, celiпaje пеоЬiСпо
dоЬго оСнvапа. Zidiпe ргнZ.ајu odliCan pojam i
о organizovanju гаdа- glavni zid је izgleda Ьiо
izgгadeп za пeSto viSe od godiпu dапа- Yojnog
inZenjeгstva iz У veka, i о gгadevinskim telшiм
k11ma н Caгigradн u to vгеше. Dok so 1·imska
otvrdeпja, ро pгaYilu, оgпшiСепа па glavni zid
sa kнlamu i гovom ispred, нvоdепје p1·ednjeg
zid11 stvaгa, vcrovatno ро ргУi pot u vojnoj isto-
гiji, dvostгoko ogгadiYш1je tYrdaYskom ogгa­
dom, sistem utvгdenja koji Се u kasnijem sгed~
njem vekн igгati veliku ulogu u vojnoj istoгiji
zapadпc ЕУгоре. Zidine sн izgгadeпe tehnikoш
koja је otkгiYeпa i u palatama hipodгoma, i
ostaje LюЬiCajcna о pгestoпici dнgo vгешеnа:
beton оЬЈоZеп malim Ыokoviшa krcCnjaka i
ojaCan па гazпim visinaшa tгakam11 od opek11,
od kojiћ sc S\'aka sastojala od pet ili YiSe гedo­
va taпkih opeka - izmedu 3 i 5 сш visine - sa
slojeш malteгa iste deЬljine. Кпlе sн izgгadene
istom telшikom, osirn dve, sa stлше Zlatпe ka-
pije i oпih okrenotiћ Mшшornom nюп1- svc su
Ьilc od ogгomnЉ meгmcrnih ЬlokOY11. Prolazi i
stcpeniSta uпutaг kola su poltюЬ!iCasto zasvode-
ni sa opekam11 zakoSenim па stгaпama; odaje sн
s11 kopolama od koncentriCnih pгstcnOY11 od оре*
ka. Godine 439., odgovarajoCi zid, jednostaYniji
u osnoYi, Ьiо је izgгadeп dнZ obale Mranюгnog
nюra. Zidiпe Soltшa (Saloпic11) iz 450. g., so
skoгo podjedпako impгesivni, а ostala otYrdeпja
oko Egeja, kao ono н Nikopolju (Nicopolis),
predstavlj11jo ovaj tip н manjoj гazmcгi. 8
Zidine Carigrad11 so jedna od YelikЉ slika
kasnoantiCkog sveta. U isto Yreme, sve ove
gradske zidiпe su osobene za konzeгvativпi kам
гaktcr gradenja u domenн Caгigrad11 tokom V
veka. Da гezimiгamo, dvostшko otvгdivaпje
predstavljalo је efikasnн inovacijн, sve dok su
vojne t11ktike i opsadna оргеmа ostali suStinski
neproшenjeni. Medotim, tehnika izgгadпje -lo-
mljeni kшnеп н malteru izгаvпап trakama od
opcka i оЬ!оZеп kamenom - је blo uoЬiCajen
JERUSAUI\.1 · 73
dogo \Тешешl duZ zapadпc obule Мпlс Azije i
oCito је ova telшika нyezena u Caгigгad. Pod-
jedп11ko је Ьitno shvatiti da rcCпik clckoгacije
јаvпе aгi1itcktuгe Caгigrada oko -ЮО. g. pokazo-
je n11гoCito konze!'vativпe оsоЬiпе. i da је to ta-
kode bllo ukшeпjcno н Yekovпoj tiЋdiciji, Ма~
lc Azije. 9 Kapiteli sa Teodosijevog lнka teSko da
se гazlikнju od kJasiCniћ prototipa i stoga obja-
Sпjavaju poCetke klasiCne stгojc koja- н zпаtпо
Zivopisnijcш oЬJiko - postaje obeleZje нmettю­
sti Caгigшd11 u kasnom V veku.
JERUSALIM
Pгcostale gгadevine iz postkonstantinovskih
vreшen11 SlJ нglavnoш otvгdeпja i palate гelativ­
пo kasnog datL1ma. U Jerusalimu, sa dfLJge stгa­
ne, i ро ccloj Svetoj Zeшlji so saCuv11ni ostaci
jednog Ьгоја сгkУепЉ grш.1eviпa iz posledпjЉ
Koпstaпtiпovih godina i kasпije. Ve6ina ih је
Ьila podignuta па шestiшa Hгistovog Zivota i
stгadanja i stoga sп Ьili martirijшni, sa nаше­
пош isto\'etпom oпim gг11devinama kojc је
Konstaпtiп podigao н Vitlejenш i па Golgoti.
Ali u sopl'otпosti sa tiш gtЋdeviпaшa iz dYade-
setl1 godiпa IV veka, kasпi i postkoпstantiпoY­
ski maгtirijumi u Palestiпi i ро сеlош lн·iSC.:ш­
skom svetu izbegayali so sjediпja\'aпje ceпtrali­
zoYanog ргоСе!поg clela sa glavпiш Ьгоdош ba-
zilike. Uшesto toga, centгalizovaпi шaгtil'ijншi
SH Ьi]ј dOYOJjпi.
Dva tip11 takvЉ martiгijнma sa сспtгаЈпош
osпovorn, pгeovladuju u IV i V ''eko, оЬа рго~
istekla iz konstantiпovskih modela. Kгstoobra­
zni maгtiгijшni, sa Cetiri kraka jednake dнZine
ili pi"iЬliZпo, Ьilo jcdпobгodni ili bazilikaJni sн
јаsпе varij11nte Koпstantiпovog liCnog maгtiri­
joma, Apostolejoпa н Koпstaпtiпopolju. U Pale-
stini, jedna tak\'a gгadevina, izgradcna - veroм
vatno pre 380. g. - iznad Jakovlje\'og Ьнпага
Ьlizo Sihema ($е!1еш) gde је НI·ist sгео Zепо iz
Sшnarije, poznata је iz osпove i opisa hodoCa-
snika iz УП veka, Aгkulfa, i ргеша otkopaпim
deloviшa. Dп1ge so blle izgгadene tl Gazi, Aп­
tiohiji, Мilшш i dгugde. 10 U Svetoj Zemlji, шс-
74 · DRUG! DEO: IV VEK
dutiш, slobodnostojcCi шartiiijumi oCigiedno
su se okretali Konstantinovoj rotondi Anastazis
kao prirodnom prototipн. 11 Izgrndena od puniћ
tesanika i StiteCi Hristov grob, Ьila је okrenuta,
па zapadnom krajп plitkog dvoriSta sa tri trema,
apsidi Konstantinove bazilike~nщrtirijuma. Mo-
guCe daje planiranajoS od poCetka, ali verovat-
no joS nezavrSena 336. g., Cini se da је uSla н
upotrebu do 350. g. Uprkos Cestim prepravka-
ma, njena prvoЬitna osnova је ispoStovana u
svojim glavnim crtama. Ravna fasada, izboSerш
portalima, gledala је ka dvoriStLt u kojem se di-
zaJa Golgota. Unutra, Anastazis је Ьila projek-
tovana kao ogromna I"otonda, 33,70 m u preCni-
ku, sa srediStem obavijenim ambulatorijumom
33. Jerusalim, Anastazis rotonda, kao 1609. g.
Gravira J.Kalota
пepravilnog oblika [27В,33]. U samoj srediпi
gradeviпe - svojoj ZiZi i svojem raison cl' eu·e-
иzdizala se kupa Hristovog groba ispod Кап~
staпtiпovog baldahiпa. SrediSnji prostor је Ьiо
okruZen sa dvadeset osloпaca koji sи nosili ar~
kadи, mada uskraCenih za dva stиba gde se па
istoku fasada pojavila. Idealпo, iako је, krug
oslonaca Ьiо razvrstaп, ver·ovatno od sшnog ро~
Cetka, па Cetiri grupe ро tri. Parovi stubaca па
glavnoj osi obrazovali sи krst; stиbovi па dija~
goпalama sи Ьili grupisaпi и trijade, simboШи~
Ci- prema tumaCeпjи Otaca- dvaпaest aposto~
la, i Cetiri kгаја sveta па koje sи odneli Cetvoro~
delпo Jevaпdelje Svete Trojice. Ambиlatorijиm,
polukruZan sa izbaCeпim пi.Sarna, okruZivao је
zараdпи poloviпи sr·ediSпjeg glavnog broda, za-
vгSavajиCi se и pravoнgaoпom prostorи Ьlizи
fasade. U galeгiji паd ambнlatorijнrn01n, sшe­
.Stali sи se verпici koji пisн пa.Sli mesta u prize~
mlju. Na krajи, паd zoпom kle1·estorijнma, иz­
dizala se kиpola. MoguCe da је Ьila od drveпe
koпstrukcije, i - ali пiје sigшпo- otvorena па
vrhu kao krov oktagoпa паd РеСiпош и Vitleje~
ти. Сеlоkирап izgled је Ьiо пespt·etan, sa zde-
pastim stubovirna па visokiш postoljima, i zido-
vima пeverovatпo teSkim.
Rotoпda Anastazis gradeпa је н tradiciji ka-
sпe aпtike sa jakim klasiCnim prizvнcirna. Bilo
da sн kapiteli stиbova i profili пjihovih visokih
postolja Ьili klasiCпi kao Sto stare гeprodиkcije
пavode, ili пе, osnova је нkоrепјепа u tradiciji
carskih maнzoleja i !ю·оа. Ovo је prirodпo za
gradeviпн smiSljenu da .Stiti grob i da slavi
шроmеnн na Vaskrseпje- пеkо se usuduje re-
Ci apoteozн - Hrista, Vasilevsa Nebesa, Izlaze-
Ceg Sипса. PriseCamo se, ogt·ornпi maиzoiej-ile­
roa carskog Rirna: Helenjn, Dioklecijaпov u
Splitu, i па kraju Konstantininov, koji је- kao i
Aпastazis - iznutш okruZen ambulatorijнmom
[28]. Bez surnnje su isti izvoгi poslнZili arhitek-
tima i Sап Копstапсе i Aпastazisa. Zaista, pita-
mo se da Јј slobodпostojeCi kruZпi martirijиmi iz
Svete Zemlje, od kojih је Aпastazis rotoпda pr-
vi i glavпi, пе trebajи Ьiti tнmaCeпi kao deo po-
kreta preporoda kasnih i postkoпstaпtjnovskih
vremena. Nasнprot sjedinjavaпju bazilikalnog i
centralnog рlапа, martirijнmi su ponovo uspo-
stavili tгadiciju carskog maнzoleja-herooпa.
Anastazis rotoпda пiје Ьila jedina gradevina
svoje vrste medu rnartiгijumima н Svetoj Ze-
mlji. Iskopavanja na Maslinoj gori sн izпela па
svetlo nekoliko zidova Irnbomoпa, svetiliSta ko-
je је 370. g. podigla rirnska dama Pomenija (Ро­
шоепiа) u slavи mesta sa kojeg se Hrist vazneo
н пеЬо. 12 Otkriven је deo spoljпog kruZnog zida
- nagoveStavajнCi preCпik od priЬliZno 18 т za
rotoпdu- zajedпo sa ostacima spoljпe koJonade.
Unиtra, лшi hodoCasnici sи vjdeli drugu koloпa­
du - to jest, ambulatorijum - verovatпo jedпo­
spratпi. Arnbнlatorijurn је obrnotavao ogradu,
koja је okruZivala stenu sa otiscima stopala uz-
diZнCeg Hristosa. Ova srediSnja prostoгija ili пi­
је imala пikakav krov, ilj se njen kгov od dгvе­
пе koпstrukcije - moguCe kupast - zavrSavao
velikim opaionom*. Na istoku, oltaгska pr·egra-
da i apsida, poCinjuCi od srediSпjcg ргоstога, Ci-
ni se da sн prodrli u ambulatorijнm. U svakom
sluCaju, Irnbomoп је predstavljao varijaciju па
osпovu Aпastazis гоtопdе. Nitj је оп Ьiо jediпa
varijanta. SvetiliSte veoma nalik Imbomonи је
otkopano kod Bei.Saп-Bet-Seana (Scythopolis) u
severnoj Palestiпi. Bio је to bez sнmпје martiri-
jиm, ali kojije dogadaj slavio ili moSti koje је Сп­
vао, ostaje пероzпаtо. 13 Takvi martirijurni cen-
tralne osnove, Ьilo rotonde ili poligoпalпe оsпо~
ve, pojavljнju se u drugim varijacijama na S\'e-
tirn mestima ро Palestini: nюguCe паd groborn
Device u doliпi Josafet izvaп Jerusalima; 14 zasi-
guгno и crkvi koju је car Zenon (474-75,
476-91) posvetio Bogшodici na plaпiпi Garizim
(Girizjm), Ьlizи Seћema- н osпovi pre oktagoп
nego krug koji zaklanja deo sa Golgote [118].
Van Svete Zernlje 'kopije' Aпastazis roton-
de i пjenih srodnika sн Ьile Ceste н sredпjove~
kovпoj Evropi, 15 ali Cini se da su Ьile relatjvno
rctke н hriSCanskorn svetu IV i V veka. Jedan
primer је crkva Sv. Karposa i Polikaгposa и Ca-
rigradu. Samo su kruZпi temelji ostali, ali опi ja-
sno пagoveStavaju gradevinu sastavljenн od
ceпtralпog kнpolпog prostora i arnbulatorijuma,
koji је Ьiо proЬijen oltarom i apsidom. Zidaпje
ukazuje na datum Ьlizu 400. g., а osпova kao ј
lokalпa tradjcija nagoveStavaju da је crkva Ьila
relativno rапа kopija Anastazjsa. 16
ANTIOHIJA
Iskopavanja predнzeta pre пekoliko godiпa,
stvorila su priliCпo jasnu sliku stambeпe arhi~
* krulni otvor na krovu (priiП. prcv.)
ANTIOНIJA · 75
tekttlre Aпtiohije (Antakya). Desetiпc kнСа i vi-
la, нglavпom iz V i Vl veka, izaSle sн па svetlo,
prateCi staru osnovн grCke kuCe usrediSteпe па
dvoriSte sa peristiloш i гaskoSno ukraSeпн шo­
zaiCnim poploCaпjem. 17 Medutirn, шаlо crkava
је pronadeno; ј samo jedna potiCe iz IV veka,
kada је Antiohija jo.S uvek Ьila carsko preЬiva­
liSte: martit·ijшn lokalпog muCeпika svetog Va-
vilijasa, Ciji sн ostaci Ьili iskopaпi tokom vlada-
viпe Julijana Apostata, i Ciji је grob postao по­
уј сепtш· oboZavaпja tokoш sedamdesetih godi-
пa IV veka. IzgtЋdeп kod Kaнsije (KaoнssjC),
neposгedпo izvaп starog grada, i zapoCet vero-
vatno 379. g., пjegov novi martirijumje Ьiо kr-
stoobшzпi. 18 SrediSte, kvadгatno i \'егоvаtпо
пadvi.Seпo piramidalnim krovom sa drvenom
konstrukcijoш, нkljиCivalo је ogradu oltarskog
dela kojije u svom okrilju Снvао oltar, gгоЬ mи­
Ceпika, i grobove njegova dva naslednika na
episkopskom pгestolu и Antiohiji. Od ovog sгe­
diSnjeg dela - пеkе vrste visokog baldahiпa -
pruZala sн se Cetiri kraka, пiZi, јеdпоЬгоdпi, i sa
drvenom konstrukcijom kгova [34]. Zivopisni
geometrijski oЬ!ici podnih шozaika su predsta-
vljali sпаZап kontrast jedпostavпoш mermer-
пom рорlоСапји sгediSпjeg kvadrata. Uzor је
oCigledno Ьila Konstantjnova crkva Apostolfi; и
oCima aпtiohijske zajedпice moSti svetog Vavi-
lija sи Ьile zameпa za apostolske i zaslu:Zivale
su sliCno mesto za poCivanje. l pored toga, пeki
пovi eleшeпti su prodrli u gradevinн u Aпtiohi­
ji. Kгstioпica је Ьila izgгadena нz јеdап od kra-
kova, а sakristija uz drugi, prilagodavajuCi na
taj пaCin шartiгijuш za redovne cгkvene sluZbe.
Ovaj razvoj, пaravno, роСео је pod Konstanti-
nom, gde је baziljka па Golgotj sluZila i kao
martiгijum i kao katedшla za stalnu jerusalim-
skн zajedпicн, i, kao шаrtiгiјиш sv. Vavilija, Ьi­
la snabdevena krstionicom. Pгogrcsivno pгiћva­
tanje osnove rnartirijuшa kao redovпog crkve-
пog tipa postaje oCigledпo .
Рге rnartirijuma svetog Vavilija i vaZпiji me-
du antiohijskim crkvama, Ьiо је Zlatni Oktagoп,
pripojeп carskoj palati па ostrvu Oroпtes u cen-
tru grada. Koпstaпtin gaje zapoCeo 327. g., i Ьiо
76 · DRUGI DEO: IV VEK
34. Antioh~Kausije, Sv.Vavilije, zapoCeta
verovatno 379. g. Osnova
~ KASNIJI DODACI
је posveCen - dve godine nakon Nikejskog Sa-
bora- Harmoniji, bo:lanskoj sili koja sjedinju-
je Svemir, Crkvu i Carstvo, i zavrS:en 341. g.
pod njegovim sinom Konstancijem (Constanti-
us). Od gradevine nije ostao ni trag. Medutim,
njeni obrisi postaju priliCno jasni iz naziva, nje-
nog izgleda predstavljenog па podnom mozaiku
pronadenom u vili izvan Antiohije, njenim opi-
sima koje је dao Evsevtie, i od razasutih beleS:ki
kasnijih pisaca. 19 Osmostrana, prethodila јој је
spratna priprata i Nla nadviSena pozlaCenim
krovom. Unutra, njen osmougaoni srediSnji
prostor nosio је ili piramidalni krov ili, moguCe
veC od poCetka, kupolu od drvene konstrukcije.
Ovo jezgro је Ьilo okru:l.eno boCnim brodovima
sa kolonadama - Evsevije ka:l.e oikoi - na dva
nivoa (~. ambulatorijumom i galerijom), i niS:a-
ma (exedrae). Osnova se mo:l.e zamisliti na dva
alternativna naCina; ili su se ambulatorijum i
galerija graniCili neposredno sa srediS:njim pro-
storom, dok su niSe otvaгale ka spolja od ambu-
latorijuma; ili su se niS:e talasale od srediS:njeg
prostora u prostore okru:l.ene ambulatorijumom
i galerijom. ОЬа reSenja su moguCa. Prvo odgo-
vaгa priЬli:l.no osnovi crkve na Gerizim planini
[118]~ drugo nasluCuje u naгednih dvesta godi-
na osnove Sv. Srda i Vaha u Konstantinopolju i
San Vitale u Raveni- konstrukcija sa dva omo-
taCa20 u kojoj је centralno jezgro sa kupolom
obmotano pomoCnim prostorima boCnih brodo-
va i galerija [180, 187].
Zlatni Oktagon је nazvan martirijumom_21
Medutim, nema dokaza da је ikada Cuvao zna-
Cajne moSti Od poCetka se Cini daje antiohijska
katedrala imala zajedniCko sediS:te episkopa sa
starijom crkvom.22 Kako god, lokacija Oktago-
na graniCila se sa okrugom palate. LiCnost nje-
nog caгskog osnivaCa; i njeno posvetivanje bo-
Zanskoj sili koja sjedinjuje Crkvu i Carstvo,
pretpostavljaju daje u oCima savremenika to bl-
la i katedrala i unutraSnja crkva povezana sa pa-
latom gde Ы Саг, slika Boga na zemlji, prisu-
stvovao javnim s1uZbama zajedno sa svojim po-
danicima. Prema tome, antiohijski Oktagon Ьi
se Cinio pretkom grupe crkava, s1iCnih oЬlikom,
funkcijom i lokacijom, koje је izgradio Justini-
jan i u kasnijim vremenima, od Sv. Srda i Vaha
i Sv. Sofije do kapele Кагlа Velikog u Eks-la
Sapelu (Aix-la-Chapell): svi su Ьili osmougao-
ni u osnovi, sastavljeni od sredi.Snjeg prostora,
ambulatorijuma, i, galerijskog nivoa, i svi Ьlizu
vladareve palate.23 S obzirom na verovatnu
istovetnost funkcija i sliCnost u osnovama, di-
rektna veza izmedu Justinijanove Sv. Sofije i
Konstantinove antiohijske crkve se ne Cini ne-
verovatnom.
Medutim, relacije idu isto tako i unazad. Po-
CevSi sa 1 vekom, velike dvorane sa centralnom
osnovom postaju sve CeSCe i sve znaCajnije u
planovima kasnorimskih i ranohr:iSCanskih pala-
ta i vila. Mogu Ьiti kruZne, kao ona u manjoj pa-
lati severпo od hipoclroma u Кonstantinopo1ju,
i1i kao ogromna rotonda sa kupolom u Diokle-
cijanovoj palati u Splitu. Mogu Ьiti Sestougao-
ne, kao dvorana- kasnije crkva Sv. Jefimije- u
vetoj palati severno od hipodroma u Konstanti-
nopolju, Ш osmougaone, kao Neronova Zlatna
kuCa, ili Cak desetougaoпe, kao gradevina u Ri-
mu poznata kao Minerva Medika (Minerva Me-
dica). Bilo kruZne ili viSeugaone, mogle su ima-
ti niSe; а ove su mogle blti izduЬljene u duhini
zida ili zatalasane ka spolja i, zapravo, otvore-
ne kroz arkade u susedne prostore [30,186]. Ili
su takve prostorije palatЗ sa centralnom osno-
vom blle trikonhosi: ona па Рјаса Armerina mo-
Ze stajati kao primer mnogih drugih. Do sacta· ni-
kakvi tetrakonhosi nisu pronadeni u palatama;
ali је verovatno da su i oni postojali. Bez obzi-
ra na oЬlik, ove palate centralnog plana imale su
sliCne funkcije, iako su se razliCito zvale. Posta-
vljene Cesto ла centralпu osu i na ulazima Ьilo
palata ili njenih dr:l.avnih staпova, mogli su Ьiti
salutoriumi. Primer је rotonda u Dioklecijano-
voj palati u Splitu: prethodio јој је 'peristil' sa
kolonadama, uzdignut па postolju, njena fasada
је nadviSena izvijenom gredomfastigiuma- fa-
sada glorifikacije.24 U unutraSnjosti, саг је vero-
vatno primao visoke dvorske du:lnosti; potom
Ьi se ispod fastigiuma prikazivao svajim poda-
nicima okupljenim па otvorenom prostoru is-
pred- triЬunaliunш. Na drugom mestu, takve
prostorije centralne osnove u palatama su vero-
vatno Ьile prestono-prijemne dvorane, to jest,
basilicae u tadaSnjoj terminologiji; 'basilica
quae trullus appellatus' је postojala u Velikoj
ANТIOНIJA · 77
palati u Konstantinopolju. ViS:e је пета, ali је
oCigledno Ьila sa kupolom i verovatno central-
ne osnove. VeC u П veku, prestona prostorija
Septimija Severa sa svojim astroloSkim svo-
dom, moZdaje isto blla kruZnog ili viS:eugaonog
oЬlika. 25 Ili pak, prostorije centralne osnove u
palatama, bilo trikonhosne, vi.Seugaone, ili kru-
Zne, sluZile su kao triklinijumi: ne samo trpeza-
rije па Sta termin prvobltno upuCuje, veC drZav-
ne gozbene dvorane, u kojima је car sudelovao
u obedu kao Bog u ceremoniji coenatio Jovis; ili
su Ьile jednostavno prestono-prijemne dvorane.
GraniCna linija је promenljiva, ali u celini, svr-
ha ostaje ista. Trikonhosni triklinijumi su pro-
nadeni od П do VI veka, kako svedoCi prijem-
na dvorana u namesnikovoj palati u Kasr IЬn
Vaгdanu iz 563-63. g.; Cak i u IX veku tip је
predstavljen trikonhosom, poznatom iz pisanih
izvora u Caгskoj palati u Carigradu. 26 Triklini-
jum u Neronovoj Zlatnoj kuti Ьiо је osmou-
gaon.27 Izmedu 310. i 320. g., Cini se da је tip
predstavljen Minervom Medikom [186]: nadvi-
Senom kupolom, njenim desetougaonim je-
zgrom zatalasanim ka spolja u vidu deset ni.Sa,
od kojih su neke probljene troluCnim arkadama.
Postolje sa grejnim telima је ispunjavalo zadnji
deo centralnog prostora, nasuprot ulazu, i Ьilo
Ьi podesno za gozbenu trpezu ili presto. Zgrada
је mogla Ьiti projektovana kao prestona prosto-
rija i dr.Zavna gozbena dvorana tokom zime. Ka-
snije, spolja.Snjosti su dodata dva nimfeuma, Ci-
пeCi gradevinu udobnom i tokom leta.28 Nepo-
trebno је reti da su $е u svim takvim trikliniju-
mima, salutorijumima, i bazilikama, religiozne
i sekulaгne funkcije spajale, kao Sto је nagove-
Steno polo:l.ajem Boga-Cara; u prostorijama sa
kupolom posebno је ideja о Kupoli Nebesa Ьila
uvek prisutna. U Chrysotriklinosu, Zlatnom Tri-
klinijumu Velike palate u Carigradu, ovaj tip se
odriao Cak-do kraja VI veka. Nema tragova nje-
govim'ostacima, ali opisi ostavljaju malo sum-
nje u odnosu па njegovu osnovu: kruZna, obavi-
jena sa osam zasvodenih ni.Sa - moguCe sprat-
nim- koje su se otvaгale u susedne prostorije.
SrediSnji prostor је Ьiо nadviSen sa Sesnaest
78 · DRUGI DEO' IV VEK
pr·ozoл1 umetnutil1 izшedн t·ebara kri.Skastc ku-
pole. Takode, kao i н poznoгiшskim prijeпшim
dvoranama, пјеnа namena је blla i religiozna i
sekulaшa: slнZila је kao prijemna dvorana Car-
skog VeliCanstva i kao mesto kapele. 29
Istina, ova dvostшka funkcija Hrizotriklino-
sa nije zabeleZena sve do Х veka. Ali spajanje
carske i duhovne sfere ide unazad do kasnorim-
skЉ vr·emena, paganskill i hгiSCanskih. Prema
tome, prcnos osnO\'C kгuZne prijenшe dvопше u
Cl'kvu carske palate Cini se sigurnim. Ako је,
prema tome, Zlatni Oktagon u Antiohiji Ьiо za-
ista ро lokaciji i fнnkciji u vezi sa pa\atom, nje-
gova Ьliska sliCnost centralnoj osnovi pгijemnih
dvопша postaje prЉvatljiva, bez obzira koja је
a\ternatiYa izabrana za rekonstruisanje njene
osnove.
Ako је Zlatni Oktagon bio i katedrala ј Kon-
stantjnova dvot"Ska crkva u Aпtiohiji, Ьila је pr-
ve te viste. Ali takve dvorske crkve su u IV ve-
kп verovatпo Ьile CeSCe nego Sto mi mislimo.
Do sada nijedna пiје u potpuпosti ideпtifikova­
пa, ali se па шпоgе sumпja. О San Lогеnси и
Мilапи Сепю govoriti uskoro. Pre tetrakoпlюs
пеgо oktagoп, оп i pored toga deli nekoliko
osoЬina sa cгkvom u Antiohjji: ceпtripetalпa
osпova, oЬimпi ЬоСпi Ьгоd ј galerija, kao i sп­
sedstvo carske palate. Ali crkve povezane sa pa-
latama mogle su se Siroko razlikovati. Ргiшеr је
crkva Sv. Dorda и Solunu. 30 Nјепо jezgro је Ьi­
lo izgгadeno uz, i kao deo rasporeda carske pa-
late oko 300. g., slнZeCi Ьilo kao maгtirijum Ш
kao piestoпa soba. Pokriveпa ogromnom kupo-
loш, sa 24 m tl preCnikи, Ьila је to impozantna
rotonda zidaпa istom zidaгskoш tehпikom koja
Се vek kasnije poslнZiti za zidine Carigrada.
Osam polиoЬliCasto zasvodeпih niSa su olakSa-
vale dеЬlјiпн njenil1 40 ш debelih zidova. Oko
400. Ш 450. g., ova rotonda је Ьila pretvoreпa н
crkvн. Oltarski deo i apsida sп Ьili dodati, am-
bнlatш·ijum izgгaden, sve u betonн oЬloZenim
opekom, а zidovi niSa pгobijeni. Pt-iprata, sa
boCnim stepeniSпim kulaшa, i piema tшne ve-
rovatno spratna, proiala se napred ka glavnom
putu, koji је vodio od Galerijevog slavoluka i
M!LANO · 79
dalje. od zemljiSta palate. Bogati mozaik sa sve-
о
cima, koji stoji uz sloZeпe пiSe i fastigijume, 120 I'T
prekгiva kиpolu. Osnova oCigledno podseCa vi- о
Se па mal'tit·ijume, kao Sto sи Sv. Кагроs i Poli- о . . . . . . . . . . ..
karpos и Cш·igradн, nego na Zlatni Oktagon и
Antiohiji, ili na ct·kvu San Loreпco н Milanн.
Ali Ьlizina palata i ceпtralna osnova Cini jedna-
ko veгovatnim daje slиZila kao пkva н palati ili
dvo,·ska cгkva. 31
Geneгalno, u IV vekи, Sirшn istoCnih pгesto­
nica, Caiigrada, Antiohije, i Jerиsalima, primo-
пшi smo da se oslaпjamo нglavnom па pisane
dokaze i nagadanja. Kada se bavimo aгhitektи­
юm politiCkiћ i t·eligioznih сепtаш Zapada sto-
jimo па CviSCem tlu.
35. Milano, San Lorenco, oko 378. g. Osnova
MILANO 36. МПаnо, San Lorcnco, oko 378. g. Spolja-
~njost sa severoistoka; na jugu, Saвt Akvilino
Jasпije nego ijedan dшgi сепtаг, Milano izгaZa­
va zamisao о uticajи koji su imale поvе piesto-
nice па obiazovanje grandiozne ct'kvene al'hi-
tektuгe od poCetka IV veka. 32 Od 353. g. gщdje
Cesto Ьiо carsko preЬivaШte i, u suStini, p!·esto-
nica Zapada. Godine 373. g. postao је sediSte
svetog Ambrozija, а, pieko njega, nekoliko de-
cenija i dнhovno srediSte Zapada. OtkгiCa po-
sledпjih godina su pokazala da је jedno vreme
Milano Ьiо jedan od velikih шhitektonskih cen-
taгa hriSCaпskog sveta. Njegov znaCaj је pred-
stavljeп sa pet ogюmnih cгkava, od kojih tri
stoje do danas н svojim, skшo punjm, visiпama
- San Nadzaгo (S.Nazaro), San SimpliCijano
(S. Simpliciano), Sап Dovaпi iп Копkа (S. Gi-
ovanni in Conca), Santa Tekla (S. Tecla), i San
Lorenco, od kojih samo San Lorenco је dнgo
Ьiо poznat. Njihove veoma razliCite osnove po-
kazujп inveпtivnost graditelja, tada okupljeпih
oko carskog i episkopskog dvoш н Milanu. Nji-
ma је zajedniCka moпumentalпost projekta, ve-
liCanstvenost volumena, snaZni, pгavi zidovi i
jasno izraZene pilasterske trake, slepe aгkade, i
patнljaste galel'ije. Pokl'ivene su jednostavnim
velikim svodovima ili drveпim krovovima, а
пjihova konstrukcija је Cvisto zjdana: visoke
opeke, povremeno poloZene ll slogu l'iЬlje kosti
80 · DRUGJ DEO' ЈУ VEK
osпovni projekat, koji је Ьiо izgradcп verovat-
no пegde pre 378. g.- datum koji је nagoveSten
istorijskiш okoJnostima i zidш·skom tehпi­
kom.33 Ati·ijumu, koji gleda ш1 ulicu kao daпas,
su pгetlюdiJi propileji sa kоlоваdапш; а пјеgо\'
gredni skelet se п sredini se izvijao u luk- sta-
ri simbol сагkе vlasti. Cetiгi kиle se tlzdiZи па
нglovinш cгkve f36]. Оле su visoke, ali ле mпo­
go viSc od kvadгatnog tашЬига, koji se pгvoЬit­
no иzdizao nad sгediSпjim pгostoгom namesto
daпaSпjeg osmoнgaoлog tambura iz XVI veka.
Isto tako sloZena i !ера kao ova bogata silucta,
је i шшtraSnjost. SrediSпji prostoг, 23,80 m vi-
sok, оzпаСел је па uglovima sa Cetiгi L-stupa
[37]. Pokrivena verovat!lo kиpolom и tehпici
Sиpljih cevi ili tiЋke, ili krstatim svodoш,з.J ovo
jezgгo se otvaгa ла svojim stгапаша и Cetiгi Si-
roke, spratne eksed1·e- otvorene ла оЬа spгata,
svaka sa pet lиkova. Njihovj лosaCi, stubovi ili
kYadгatni stиpci, н prepгaYkama iz XI Yeka stJ
Ьili zame11jeni sa osшougaonim stнpcima ili iz-
deljeлi н iste. U XVI vekи, sгediSnji kYadrat. sa
svojjш uglovima prenюSCenim lucima, Ьiо је
pгetvoreп н osmoнgao kako Ьi nosio danaSnji
osmostгaпi tambuг i kt1polн. PrvoЬitno tetгa­
konhosno jezgгo - vrsta yeJjkog baldahina- је
obmotaпo рошоСпim zonaшa boCпil1 brodoYa i
galeгija и dнplom prostornom pojasu, pri Сети
је sYaki os\'etljeп геdош Sjгokih prozora. Dvo-
UнSCaпa konstгиkcija, пastala kao posledica slo-
Zenog prostorпog рlапа, i pi"eklapanje pogleda
se kошЬiпнјн sa koлtrastima sYetlostj i senke,
da Ьi stYorili шedнsobno deloYanje Yelelepnog
bogatstva. Velelepпost је dalje Ьila naglaS:ena
pгvoЬitnim нkшsiша: zjdoviшa oЬloZenim
meгmeгom, zidoYiшa i svodoYima istakпнtiш
t'гizovima, prozOI"ski podlukovi, od Stuka, svod
zlatnim шozajkom - а sve to koпtшstiralo је
skromnoj spoljaSnjosti. I skгonшi eksteгjjei" i
37. Milano, Sап Loгenco. oko 378. g. UnнtraSпjost okrenutajugozapadu
raskoSna uпutraS:nja dekoracija sн Ьili pozajm-
Ijeni za susednu, mnogo manjн gradeviпu San
velikiш komadima lomljenog ka-
i upletane sa нnutraSnja ljuska, obrazovшш od srediSnjeg Akvilina (S. Aquillino) [35,36]. Projekiovana u
mena u tankom sloju maltera. pmstora, obmotaпa је spoljnom opnom. to jest, isto vгeme kad i ogгomni tetгakonhos, Cini sc da
Sап Lшenco је ogroшna gгadevina tetгa­ ambulatorijшnima i galeгijama. Prepгavke iz је to Ьiо caгski mauzolej. То је osшougaoпik sa
koпlюsne osnove, sa dupliш pгojektom [35]: ХП i XVI veka su pгomenile detalje, ali ne i 11iSama, Ciji је spoljni zid Ьiо пadYiS:en patulja-
MILANO · 8Ј
stom galcгijom, koja је poCi\'ala !Ш vitkim stнp­
cima. UпнtiЋSпjostje Ьi!а oplнCena шozaicima,
nekim dobro оСнvапiш, i nadYiScпa svodom od
sшnЉ opeka. Ova telшika zas\1 0davaпja је Усо­
ша IЋzliCita od one pгethodпe, tюЫСајеnе ш1
Zapadн. ali пalazi sУојн рагаlеlн н гаnо vгсше
па egejskom priobaljи. 35 Arilitekta sa Istoka је
пюgао Ьiti па delн. Veze sa Istokoш Ьile sн Ьli­
skc svc dok sн caгevi oЬitюraJi н Milanн - Агi­
јап Aнkscncije iz Kapadokije је Ьiо Ambi·ozijeY
pгetlюdпik. Ali ovo 11е Сiпј SY. Lогепса jstoC-
njaCkom gга(1еУiпош. Ро osЛ0\1 i pгipa<la poro-
dici dYoljt!SCanill pгojekata koji sн postali svoj-
stYo termj ј baSteпskiћ gгadevi11a i palдta, Siгom
Carstva od IV veka, ako ne гапiје, ј koji sн, УеС
tokom tog veka, poCeli sa seljcnjeш н сгk\'СпtЈ
arilitcktшu. Unнtaг оУе noYe сгkУепе aгhitektu­
гc, specifiCлa пamena San Lогепса ostaje i da-
lje neizvesna. Cгkva leZi izvaп gгadskih zidina
i stoga te.Sko da Ьi mogla Ьitj оЬiСпа crkYa jed-
ne od gгadskih zajednica; лiti је pozпato da је
ijedna zпaCajna гelikvija oboZavana и toj c1·kYi,
а kasпo posYeCiY:.шje sY. LшепсtЈ. odbacuje
шoguCnost пjcnog osлivanja kao maгtii"ijшna.
Sa drнge strane, ona leZi Ьlizu carske palate.
Ргеmа tome, vегоУаtпо је Ьila izgгacteпa kao
dvoгska cгkva i katedгala za aгijanski dYor, ka-
da је pod svctim Ambrozijeш gгadska katedгa­
Ia Saпta Tckla, postala katoljCka. Zaista. njena
osnova podscCa ропоУо па mоgнСн гekoпstгuk­
cijн Zlatпog Oktago11a i crkve uz ра\дtе iz Jнsti­
пijanovog doba.
Меdн milanskim cгkYama, San Loгenco је
jediпstvena. Ali veze sa ostaliш caгskim presto-
пicama ostajн jake и celoj milanskoj aгhitektн­
гj IV Yeka. TakYe veze postajн jasne н cгkvj SY.
ApostoJa kојн је zapoCeo SYcti Ambrozije 382.
g. 36 Njeni zjdoYi sн saCuvani и svojoj, skoro рг­
vоЬitпој visiпj, iпkшрогјгапi н гomaпiCkj San
Nadzaгo. Ogюmni kгst, 200 гiшskЉ stopa dнg
је obt-azova!l pomoCu Cetiгi jedпobrod!la kшka,
sYaki pгjЬiilno 50 гiшskih stopa Siгok [38].
OsnoYni krak krsta, пeSto dнZi od рорrеСпЉ
kгila, se !ltiStaY!ja 11Cpгeki11нt н pгoCe\ni dco.
Кгасi su Ьi!i пiZi od glaYпog Ьгоdа, i sa пјiше
82 · DRUGI DEO' ЈУ VEK
38. Milano. Sv. Apostoli, znpoCeta 382.
g. Aksшюmetrijska rekonstrukcija
su komunicirali kтoz Siюke luke, od kojih
svaki Ьiо izdeljen troluCnom arkadom па stubo-
vima. U srediStu kтsta uzdizao se oltai, srediSte
oboZavanja, vidlji'' i vernicima koji su ulazili
па krajcvima popreCnih krila i onima koji su
ulazili па poCetku broda. Sv. Ambrozije је ve-
rovatno polo:lio moSti u srebrni kovCeg ispod
oltaгa. U svakom sluCaju, zavetni natpis, jed-
nom postavljen u crkvi, Cinio је da za Sv. Am-
brozija i savrernenike crkva Apostola u Milanu
izgleda kao kopija Konstantinovog Apostoleio-
пa, namenjena za Cuvanje moStiju, i poput nje-
ga, putem krstaste osnove, Ьila је u vezi sa Ca-
snim Krstom. I posveta i implikacije uCinili su
је veoma poZeljnim pogrebnim mestoш, kako
svedoCe grobovi, od kojih је jedan grob carskiћ
priпceza, smeSten u dve niSe па krajevima kra-
kova krsta.
K1-stasta osпova Apostoleioпa svetog Am-
bгozija је Ьila preuzeta, uz manje promene, od
MICANO · 83
Ьitna gгadevina је preZivela, skoro neokтnjcna,
kao Ambгozijeva crkva Sv. Apostobl, tшutш· ro-
munit:kih izmena. Вюd је punih 60 т dнg, i 22
т Sirok. Kraci krsta se pruZaju pieko 50 гimskil1
stopa, а ogгomna apsida- nedavпo otkтivena­
zaviSavala је zadnji deo. Spoljni zidovi, ziduni
izvrsnim slogom opeke, opstuli sн do daпas u
svojoj рнпој visini od 17 m [39,40]. Priprata i
niZe odaje stJ okгнZivale glavni brod sa tгi stгa­
ne. U gшnjoj polovini, zidoYi su otvoreni н
osam prozoгa, sYaki blizu 5 m Yisiпe i tюkvire­
ni goгпjim redom duplog reda velikЉ slepЉ Ju-
kova- izпйajni elemeпt гasprostranjeп od kга­
ја Ш veka u galskim pгovincijama, od Ћiјеш
do Raveпe. Sa svojom jednostavnoщ, ргоstга­
nош ипиtraSnjoSCu, snaZnim zidovima, јаsпiш
izгazoш slepil1 arkada i prozora, i pi'elepim s]o-
gom opeke, San SiшpliCijatю ostaje impгesi\'Пi
IZOFТ
о
40М
39. Mitano, Sап SimpliCij<ню, kasni I\1 Yek. Spotja-
о
Snjost severнog traпseptп
40. Milaпo. Sап Simplitijaпo. kпsпi IV \'ek. Spolja-
~пjost sa jнgozapada
је kraja IV i prve poloviпe V veka u viSe crkava u
severnoj ltaliji: u crkvi u Komu posveCeпoj
PrinCevima Apostola i zakopana pod bazilikom
Sап Aboпdio (S. Abbondio) iz XI veka; u veli-
kom svetiШitu Saпta КгоСе и Raveni, koju је iz-
gradila Gala Placidija oko 425. g., i- osim za
njen maиzolej udaljen od priprate - poznatom
sшno iz iskopina [144]; i и crkvi San Stefano u
Veroni, oko 450. g.37 Svi su krstoobrazпi sajed-
пobшdпim kracima, ali u Komu i Veroni, vel-i-
ki proCelni deo је zamenjen jednostavnom apsi-
dom; pr\'OЬitпe posvete pokazujн daje, kao i sa
osnovom rotonde Anastazisa, krstasti plan Apo-
stoleiona Ьiо lako prenosiv iz martirijuma u
oЬiCne crkve.
U sanюm Milanu, veC krajem IV veka, San
SimpliCijano је pгeuzeo osnovu krsta и velikoj
razmeri. 38 Verovatno је Ьila basilica viгgimmz,
posveCena sviш devicama sveticama od strane
Ambrozijevog naslednika, SimpliCijana. Prvo-
84 · DRUGI DEO: IV VEK
svedok velelepnosti i savrSenstva gradenja ne
samo u Milanu, veC u celom hriSCanskom svetu
IV veka.
Uz tetrakonhosnu i krstastu osnovu, postoja-
li su i drugi tipovi crkvenih osnova u Milanu N
veka. San f)ovani in Konka, jednobrodna crkva
zavrSena apsidom, saCuvana је u donjem delu
svojih spoljnih zidova, do duZine od 53 m. 39
Katedrala, verovatno izgradena sredinom IV
veka i u srednjem veku posveCena svetoj Tekli,
pronadenaje sluCajno 1943. g. pod ratnirn okol-
nostirna.40 Ponovo istraZena 1960-62. g., kada
је izgradena podzemna stanica па Рјаса del Du-
omo (Piazza del Duomo), obrisi cele gradevine
su izblli па svetlo: Ьlizu 82 т duga i preko 45
т Siroka, i ne mnogo manja od Konstantinove
Lateranske bazilike u Rimu; glavni brod sa boC-
nima, поSеп Siroko razmaknutim spoljпim, i
uпutarnjim kolonadama, verovatno sa arkada-
ma; glavni brod se produZavao u vidu oltarskog
dela do mesta gde је nicala apsida - opet kao
• Rimska Rajпska oЬlastje uvek odrZavala Cvrste
• veze sa Milanom. Podudarпosti postoje u tehni-
о
•
-~
• vi graditelja i arhitekata spremno pиtovali iz
•
• IVVEK
(Ј V VEK
0 XI-XXVEКA
41. Mi!ano, Santa Tekla, sredina IV veka, i krstioni-
ca. Osnova
kod Lateranske bazilike [41]. Iza apside dizala
se osmostraпa krstioпica, iz perioda katedrale ili
iz nekoliko decenija potom; ovo Cemo raspravi-
ti kasnije. Oltarska ograda пeznatno izdignuta
od glavпog broda, ispипjavala је prostor oltar-
skog dela, а uzana uzdignuta staza se pruZala
skoro celom duZinom glavnog broda. Dva du-
boka krila su se Sirila ЬоСпо, svako podeljeno па
ро dva broda, komunicirajuCi sa oltarskim de-
lom kroz petoluCnu arkadu. Male ЬоСпе odaje
su se pruZale istoCпo od spoljnih boCnih brodo-
va u krila, medиtim, niti se u oltarskom prosto-
ru ni u glavnom brodu broj spoljaSnjih i uпutra­
Sпjih поsаСа poklapao, Sto је opet reminiscenci-
ja па Lateraп. U izmenama posle 400. g., ne-
znatno uZa apsida sa predprostoromje zameni-
la prvoЬitnu apsidи. Fиnkcija krila oltarskog de-
la moZe se samo nagadati: verovatno su sluZila
obredu priпoSenja ponuda, baS kao i prostorije
u Lateranskoj bazilici, koje su se pruZale boCno
od unutarnjih boCnih brodova, а uz oltarski pro-
о I20FТ
о 40М
• ci izgradnje- visoke opeke sa srazmerno plit-
..
FASADA
SADA~NJE STANJE
КAТEDRALA
• • • •
• •
stor. Rekonstrukcija ovih krila oltarskog dela,
sa druge strane, ostaje sumnjiva. Mogla su Ьiti
samo niska, duboka krila. Osпova је mogla Ьiti
analogna Lateranskoj bazilici, visoki unutarnji
boCni brod, koji se otvarao u nisko, spoljпo plit-
ko krilo. Na kraju, mogla sи Ьiti krila trodelпog
transepta, sa visokim kracima, mada verovatno
niZa od glavnog broda, odvojeпa arkadama od
centralnog prostora, sa krajпjim zidovima oja-
Caпim unиtraSпjim potporama. Takvi trodelni
transepti, retki u Rimu, postali su Cesti u egej-
skom priobalju u V i VI veku. Sa druge strane,
ograda oltarskog dela i njegova dugaCka staza,
poznati veC u Konstantinovoj Lateranskoj bazi-
lici, nestajи iz Rima verovatпo u VI veku; и is-
toCпjaCkim priobaljima, опi ostaju uoЬiCajeni u
V i VI veku i mпogo kasnije и vizaпtijskoj ar-
hitektиri.41
Sve ovo јаsпо osvetljava mesto Milana u ra-
nohriSCanskoj arhitekturi. Veze sa Konstantino-
vom Lateranskom bazilikom su jasne. Jednako
jasno је i prenoSenje takvih izvora u davпo po-
stojeCe lokalпe graditeljske tehпike i stilske
koncepte. U isto vreme, Cini se da је Milano blo
izvoriSte tipa traпsepta, koji Се preovladavati
delovima egejskog prostora.
TRIJER 1 КELN
kim malternim spojnicama; u иpotrebl ogrom-
nih prozora; u izrazu spoljпih zidova pomoCu
traka pilaster§. i slepih arkada; i па kraju, и pro-
jektu volumena i masa. Carska bazilika u Trije-
ru, па primer, Ьlisko је povezana, u svakom po-
gledи, sa Sап SimpliCijanom u Milanu, uprkos
raspoпu od skoro sto godiпa. Cini se da su timo-
carske prestonice и severnoj Italiji do prestoni-
ca и Rajnskoj oЬlasti: Trijer, Konstantinovo
preblvaliSte do 312. g. i povremeno пastanjen
njegovim naslednicima do kraja IV veka, i
Keln, znaCajnije graniCпo oЬitavaliSte, koje su
koristili Julijan Apostat i njegovi naslednici u
njihovoj odbrani Carstva od varvarskih upada.
Medиtim, Cini se da је hriSCanska arhitektura
IV veka u Rajпskoj oЬlasti oskudevala u inven-
TRI!ER 1 KELN · 85
tivnosti i snaZnoj nezavisnosti od tadaSnjeg gra-
denja u Milanu. ЈаСе se drZi konstantiпovskih
uzora, koje zapravo i oZ.ivljava. Ipak, mesto
ovih izvora- u Jerusalimи i Koпstantinopolju­
pokazиje Ьliske veze medu politiCkim i religio-
znim prestonicama Sirom Carstva.
Oko 380. g., car Gracijan је uCiпio Trijer
svojim preЬivaliStem, i dvojna katedrala, do ta-
da skoro pedeset godina stara [15], Ьilaje pod-
vrgnиta temeljпoj rekonstrukciji. NosaCi и glav-
nom brodu severne crkve su Ьili ojaCani doda-
vanjem stupca iza svakog stuba; ovi udvojeni
nosaCi su onda Ьili koriSCeni z:i no.Senje galeri-
ja, izgradeпih nad boCпim brodovima. Stari ol-
tarski deo, ili tada Ш pre 353-56. g., Ьiо је od-
stranjeп, i пjegovo mesto је zaиzela gradevina
centralпog рlапа. PreZivelaje do danaSnjeg da-
na, joS uvek 25 m visoka, i ukljuCena u roma-
niCku crkvu: kvadratпi, visoki Ьlok izdeljen па
devet odeljaka lucima koji poCivaju па Cetiri
moпolitna stиba i па polиstиbovima ispuStenim
iz povr.Si zida [42]. Veliki kvadratni prostor u
sredini је Ьiо obmotan sa Cetiri pravougaona
odeljka па osama i manjim kvadratnim u uglo-
vima. Dvadeset Cetiri velika prozora su se otva-
rala u tri reda па tri straпe Ьloka, dok је Cetvrta
strana komиnicirala sa brodovima i galerijama
kroz ogromne luke. Кrovovi Cetiri ugaoпa tra-
veja, koji se diZu izпad oпih па osama i sa jo.S
viSim kvadratnim tamburom srediSпjeg prosto-
ra, podseCaju па, skoro savremenu, siluetu San
Lorenca u Milanu.
NeoЬiCni projekat је oCigledno иkorenjen u
tradiciji kasnorimske arhitekture. Gradevina је
zasigurпo sluZila i kao oltarski prostor, koji је
zauzimala uzdignuta bema - kao ona u Latera-
nи i u Saпta Tekli u Milaпu - od koje se solea
pruZala, duZ broda i zavrSavala se Ьlizи ambo-
propovedaoпice*. Kako god, centralni рlап ce-
le gradeviпe, njegovo stapaпje sa bazilikalnim
glavпiпi brodom, i kasnije dodavanje galerija
bazilici, podseCaju па Koпstantinove bazilike-
martirijume па Golgoti i u Vitlejemu. Zaista,
* amvon (prim. prev.)
86 · DRUG! DEO: IV VEK RIM · 87

' ju рlап [43]. Unutra, dvojпi i trojni stнbovi po-
' stavljeпi ispred stubaca nosili sн lпatke delove
42. Trijcr. severna bazilikн,
izglcd oko 380. g. Aksonoшetrijska
rekonstrukcija
novi 'oltarski deo' u Trijeru је шоgао Ыti шш·­
tirijuш: kruZno uduЬljenje u njegovoш srediStu,
sшeSteno ispod visokog tашЬuга glavnog odelj-
ka, okn!Zeno је sa dvanaest niSa koje odgovara-
ju broju apostola. Da li је шoguCe da је, kao
rnernшija, пюZdа пadviSeno baldahinom, CL!va-
lo Hristove шoSti? 42
Prvobltna gradevina Sv. Gereona u Kelпu,
пkljuCena н desetoнgaonik roпшniCke crkve,
verovatno potiCe sa samog kгаја IV vek. Zаше­
nјнјнСi шаnјн mernorijн, verovatno је blla mar-
120FT
40М
t!Jtrum pre nego privatni mauzolej, шedнtim
пјева prvoЫtпa posveta ostaje nepoznata. 43 U
oЬlikн је ovala dнZiпe 24 ш, Cije оЬе straпe
irnajп ро Cetiri ЬоСпе пiSe, н оЬ!ikн potkovica,
zasvodeпe, osvetljeпe prozorima i istнrene ka
spolja. Apsida па istokн, priprata sa dve ЬоСпе
apside i veliki atrijtlm sa t!'emovima upotpunjн­
cвtaЬ!ature; stнpci i пiSe su sijale mermernim
oplatama. Iznad, lanterna ovala, ргеsvпСепа
mermerom ili oslikaпa i dobro osvetljena, пosi­
laje verovatпo lаgапн drveпu kupolн, kojaje si-
jala zlatпim mozaicima kao ona u S. Lorencu u
Мilапп. SeCanю se carskill maнzoleja, рорнt
onog dodatog Apostoleioпu u Carigradu oko
360. g. za Cuvaпje Konstantinovih ostataka, do
tada veC premeStenih sa prvoЬitnog mesta poCi-
vaпja u ceпtar crkve. U svakom sluCajн, nrhi-
tcktura Sv. Gereona u Kelnн podseCa па оn н iz
dn.1giћ cш·skih prestoпica.
RlM
Posle Konstaпtinovog odlaska sa vlasti 326. g.,
stara prestoпica svetaje u peгiodu pedeset godi-
44. Rim, San Paolo fuori Је mura, zapoCeta 384. g. UnutraSnjost glavnog broda, izgled iz 1823.g.; gravira
L.Rosinija
ш1 preYaziSla proЬleme koji su okнpiгali crkYc-
пe graditelje u ашЫјеntн carskЉ dvorova п An-
tiohiji, Carigt-adн, Jeгusaliшu, Milaпu, i Ћiјегu.
Umesto da шzvija nove tipove martirijuma ili
crkvi pri palataшa (koje su, н svakom sluCaju,
Ьile nepotrebпe н пedostatku сагеуа), раре i
rimsko sveSteпstvo, нsmerili sн svoju gгaditelj­
sku delatnost па razvijanje cгkvenЉ tipova po-
desnih oЬiCпim poti·ebшna zajednice. Ali, о to-
me Се tek Ьiti reCi. Isto tako, Ьili sн ravnodпSпi
prema klasiCпoj tradiciji. Do pгomene dolazi
384. g., izgгadпjom Sv. Pavla van zidina (S. Pa-
olo fнori le mша) па ostijskom putн:14 Gradevi-
nu sн finansirala tri vladajнCa cara, t!'ebalo је da
slavi lloctoг gellfiuma, i time se suprotstavi pa-
gaпskoj reakciji jakoj medu riшskim intelektu-
alcima, i da se ш1.dшеСе sa crkvoш i grobom Sv.
PetiЋ. Nad skromnim шaгtil'ijнmom- pogгebno
mesto sveюg Р<н'iа ili memorija- ЬiЈаје izgiЋ­
dena mala crkva tokoш Konstantiпove vladavi-

D
~
"' "' "' "' "' "'
§ §

~ §

§ §

§ §

.,
D
"' "' "' "' "' •
о 6m

43. Keln. Sv. Gereon, oko ЗSO.g. Osn0\'<1 iskopina о ~QM

88 · DRUGI DEOo IV VEK RШ · 89

ле ili ubrzo паkш1 toga. Orijeпtisana оЬгпutо, sa
нlazom па zapadu. поvа crkva iz 384. g. је Ьila
projektovшш da obezbedi skroviStc za moSti
svetog Pavla, dostojanstveпa i veli~anstvena
koliko i bazilika koja је briZJji\'O ~uvala moSti
svetog Petra- ogroшna, raskoSпo gradena, i ko-
ja је obezbedivala prostш velikim шasama ho-
doCasnika za prisustvovanje sluZbama i odava-
nje poSte grobnici, kao i prostor za pogrebe. Po-
drSka caгske riznice Cini vero\'rttпim da је iz-
gпldnja zavrSena najkasnije do 400. g.
PoZar iz 1823. g. је razorio crk\'U, i danas vi-
dimo tek osakaCenu ideju onoga Sto se tl XIX
vekt1 smatralo 'klasiCnom h1·iSC<шskom arhitek-
turom'. Ali, veliCina. proporcije, i nekoliko de-
lova prvoЬitnog zida su preZivcJi, kao i Ьrојпе
staгe ilнstгacije i opisi [44]. Glaynoш brodн -
Ьlizu 24 ш Siгine- koji se pгotezao iшpresiYnih
97 ш, pretlюdio је atrijнш sa kolonadaшa. Ро
dva boCna broda su Ьila sa sYake strane glaYnog
sYojim kгајпјiш zidovima jedva izbaCcniш iz-
YШl Jinije spoljnill boCпih biodoYa. Razlozi za
ovakvo podcSavaпje sнпepozпati, Ьilo da је Ьi­
lo potrebc za viSc pгostora Ьlizн grobnice zbog
s\'eSteпstYa i hodoCasпika, ili zbog пеkЉ dn1gil1
нzгоkа. Giobnica se. н sYakom slнCaju, nije di-
zala па iYici apside kao н SY. Petru, veC Sto је
ЬliZe Ьilo шоgнСе glavпoш brodu; takode, oltar
se нzdizao izпad grobnice. Kolonada glaYnog
broda пosila је lukove нmesto eпtaЬlature. Na-
spшm u.ri1itгavпЉ de\oya, baza i kapitela н Sv.
Реtгн, онi н SY. Pavlн sн prYoЬitпo Ьili homo~
geпi. Tela stнbova sн oCigledпo, Ьila paZljiYo
оdаЬпша medн riшskim spoliama, kao Sto је to
slнCaj sa kapitelima glavnog Ьгоdа- а oni н sre~
diпi zaшeпjeni posle 442. g. dгнgim. Medutim,
kapiteli boCnih bгodova StJ Ьili pгojektovaпi za
45. Rim, SшJta Marija Mad01·e, oko 432-40. g. Iz-
g!ed glavaog broda kao oko 1480. g.; crteZ. Rim, \fa-
оvн zgradu. NjiiiO\'tl lюmogeпost i 'tai:пost' н
slнt:ajн istanCani\1 tipoYa kapitela syedoCe о sa-
vrSeпstYu izvodenja i sklonosti ka k\asiCnim
koпceptima, kao Sto Ьi se i oCekivalo и carskim
grade\'iпшna kasпog IV \'eka. Ne znaшo da li Ьi
ostatak нkrasa, planiranih 384. g., Ьiо ЬliZi tada
Zivom klasiCnoш reCnikн, koji је preovladaYao
na drugim mestima, recimo u Мilапн, н аmЬi­
јспtн cш-skog dvora. lstiпa, pre 1823. g. span-
drili arkade glaYnog broda sн Ьili pokriYeпi Sш­
ko Jozicama i njihova podsYoda staklenim mo-
zaikom; Stuko kolonete, sa telima kaneliranim н
spirale. odyajali su dva Ieda murala koji su po-
kriYali zidoYc glaYпog Ьгоdа ispod zone piozo-
ra. Ali ova ukнрпа dekoracija pi'ipada tешеlјпој
rcstauraciji pod Layom 1 (440-61)- istoj resta-
нraciji kojaje dodala шozaik CetYorice i dvade-
46. Rim. Sааш Mнrija Madorc. oko 432-40. g.
Uautra~пjost g!avnog broda
setorice starijiћ Staraca, zatim stнbovc sluvolн­
kн, i kojaje zaшeпila deo stнboYa i zidova glav-
вog broda. 45
ZapraYo, kasпija dekoracija Sv. Pavla је
predstavnik пovog нdaljavaвja od tradicije н cг­
kvenoj arl1itektнгi Riшa. Nјепа veza sa klasiC-
пom tradicijom Iazlikнje se potpнno od оне ko~
ја је 384. g. stvorila konzeГ\'atiYпo suvopaгвe
klusiCпe kapitele н crkvi i, н priЬiiZпo isto vгc­
me. kapitele sa TcodosijeYog slaYoluka u Cari-
gradtJ. No\'i pokret н Rinш, sнprotпo, teZi oZi-
vljaYaпjн klasiCпЉ oЬlika davпo proS!og doba.
О11 se ne ograпiCava reCпikom. veC se priшiCe
celokupпoш projektoYanjн klasiCпog i kasпo­
klasiCпog rimskog gшditcljst\'a П. Ш i гanog
IV veka. Ovo oZivljavaпje klasike javlja se od-
lнCпopod Sikstoш Ш (Sixtнs) (432-40) i пastn-

broda, i svaki раг је Ьiо jednak Sirini glavnog rifшnska ЬiЬlioteka

broda. Grobnica svetog PaYlaje sшcStena ispod

oltaгa, Ьlizн s\ayoJнka koji је odvajao transept ј
glaYni brod. (DYa stнba ј niZa шl1iYolta sЈауоЈн~
ka su veroYatno dodati н У veku.) Transept,
kontiпualni, аН YiSi nego онај kod Sv. Petra,
natkriljavao је grobnicн. Na jstoktJ, zavrSavao
se ogroшnom apsidom. kao опош u Sv. Реtгн.
Cetiri reda arkada па koloпadama su odvajali
brodoye; н glavпom brodн, nosile sн оgrошпе
gornjc zidoYc, а u boCпim, niske zidove, kao i
н Sv. Petrн, zidovi sa ш·kаdаша jzmedu boCnih
brodova sн Ьili proЬijeni otvoriшa ispod kroyo~
\Ћ. DYadesetjedan veliki prozoг, ројеdап izпad
svake intcгkoiuшnije*, umesto jedanaest u Sv.
Petn1, osvetljavali su gla\'Пi brod. Apsida је
ostala mгaCna, шеdнtiш, н tпшseptu su JuCni
piozori i okнlusi obasipali svetloSCн grobnicн.
Graditclji SY. Pa\'la sн se nadшetali sa Sv.
Petrom н veliCiпi i osпovi, нkljнCujuCi i retki
oЬlik neprckidnog transepta. Medutim, опi su
stvш'ili varijantu. пе kopijн. Transeptje Ьiо sko-
ro visok koliko i glaYni brod, dнЬlji i kraCi, sa

* inteгcolunmmio (lat.)
90 · DRUGI DEO: IV VEK
vlja se pod njegovim naslednicima pri Stolici
Sv. Petra do oko 470. g. Bazilika Santa Marija
Madore (S. Maria Maggiore) nabolje predsta~
vlja 'sikstinsku I"enesansu' .46 Siroki glavni brod
[46] sa sашо dva boi::na broda, pri Cemu su pro-
jektovani и mirnim dostojanstvenim proporci-
jarna. Dugi redovi stubova sa jonskim kapiteli-
ma nose 'klasiCnu • entaЬlaturu i usmeravaju po-
gled ka slavoluku koji se nastavlja u prvoЬitni
svod apside. Na zidovima glavnog broda, mo-
numcntalni pilastri formiraju gornji red, gde је
svaki sa duplim nizom koloneta sa spiralnim ka-
nelurшna, i koji поsе Stuko friz najCistijeg kla-
* rinceaux (fra.) Ьiljni ornament sa kruZno izuvijanim
graш~icama (prim. prev,)
47. Rim, Lateranska krstionica. oko 315. g. i oko 432--40. g. Presek; gravira А. Lafrerija
91
siCnog talasastog oЬ!ika*. Pilnstri i kolonete su
uokviшvnli pi"ozore, kao i mozaiCпe panele
glavnog broda, od kojih је svaki kasnije zatvo-
ren 11 edikulн sn zabatom i kolonadom [45]. Ce-
lokupпi nacrt i detalji odiSu vi.Se retrospektiv-
niш duhoш nego Ziviш klasicizшom Carigradn,
i koji podseCa па trajaпsku нmetnost.
Ali, oCigledno Ьilo koja 'klasiCna' gradeviпa
l (, ' , {!
iz pro.Slosti Ьi isto posluZila Sikstн III i njego-
vim arhitektima, о Сепш svedoCi krstionica u
Lateгnnu. Dve prepravke iz XVI i XVII vekaje
lako izвzeti. Konstantin је postavio osnovu u
vidu oktagona, sa ugaoпim stubovima i osve-
tljenog sa dva reda prozora па spoljnom zidн, i
verovatno pokrivenog krovom sa drvenoш kon-
strukcijoш, krstionica је Ьila temeljпo prepra-
48. Rim, Sш1 Stefano Rotondo, 468-83. g. Rckonstrukcija
49. Rim. San Stefшю Roto11do. 468-83. g. Unut1·aSвjost
92 · DRUGI DEO: IV VEK
vljena pod Sikstom. Dva reda sa arhitravima и
centru - svaki sa osam stubova - obrazovali su,
tako reCi, osmougaoni baldahin nad bazenom
krstionice [47]. Oni su zauzvrat Ьili nadviSeni sa
osam velikih prozora lanterne, i Ьilo piramidal-
nom drvenom konstrukcijom, ili lakom drve-
nom kupolom, moguCe kriSkastom. Elegantni
mermerni paneli oЬlagali su zidove, mozaici su
pokrivali polucilindriCni svod; takode, prozori
па lanterпi izgleda da su Ьili uramljeni Stuko
profilima. Osmougaoni ambulatorijum sa polu-
cilindriCnim svodom је obmotavao ovo jezgro.
Osnova i detalji podseCaju па Santa Konstancu
- veC jedan vek staru u vreme kada је Sikst pre-
pravljao krstionicu. 47 Isti duh preporoda istraja-
va Cak do 468-8. g., kadaje San Stefano Roton-
do Ьiо izgraden. Relativno dobro oCuvan, poka-
zuje do danas svoje glavne sastavпe delove.
Ogromni cilindriCпi glavпi brod poCiva па arhi-
travпoj koloпadi sa joпskim kapitelima [48,49].
Visoki zidovi glavnog broda, prvoЬitпo oplaCe-
nih mermernim ploCama ispod dvadeset dva
prozora klerestorijuma, Ьili su projektovani da
nose kupolu od lakog materijala. Ovo jezgro је
Ьilo obavijeпo ambulatorijumom, koji se otva-
rao u arkade sa pet i Sest stиbova. Ove sи, naiz-
meniCno, vodile и Cetiri dиboke, visoke kapele
- postavljene uпakrsпo- i verovatпo и otvore-
пa dvori.Sta koja sи imala bazene i zavrSena р о
obodu tremovima sa arkadama. Ostaci klasiCпe
Stиko dekoracije su preZ.iveli па arhivoltama pr-
vog ambulatorijиma i пagove.Stavaju raskoSnost
dekoracije uopSte. 48
Nije pozпata prvoЬitna namena crkve San
Stefano. Nјепо posveCivanje od poCetka sv. Ste-
fanи, oboZ.avanom protomuCeniku, kao i njen
kruZni oЬlik evociraju martirijum, ali опа nika-
da пiје Cuvala moSti sveca. Takode, sloZena
osnova sa proZ.imanjem rotonde i krstaste osпo­
ve moZda sи Ьile pod uticajem rotonde Anasta-
zis, а иzgredno pod uticajem drugih martiriju-
ma u Svetoj Zemlji. Medиtim, rimski baStenski
paviljoпi takode stoje medu izvorima crkve San
Stefaпo Rotondo, mada se nijedaп istog tipa ni-
je pojavio do sada. Nitije Sап Stefano imao ika-
kve potomke, osim moZ.da rotonde Sап Aпdelo
(S. Angelo) и Perudi .49
Sve zajedпo, Sikstiпski preporod Ьаса svetlo
па prilaz hriSCanskih arhitekata i pokrovitelja u
Rimu prema nasledu klasiCпe aпtike. U osnovi
i reCnikи, moпиmeпtalna klasiCna arhitektura је
Ьila vezaпa za hramove, javne gradeviпe i pala-
te; onaje pretila hriSCaпskoj arhitekturi kroz pa-
ganske religiozпe konotacije, ukljuCujuCi i zпа­
Сепја carskog kulta. HriSCani u Rimи - boljim
delom IV veka- Ьili su u celini ravпodиSni, ako
ne neprijateljski raspoloZ.eni, prema klasiCnoj
kultиri. Stoga, и suprotnosti sa istoverпicima па
grCkom lstoku Ш u severпim carskim preЬiva­
liStima, Мilапи i Trijeru, oni sи izbegavali i kla-
siCпo naslede и svojim gradevinama. Tek је sa
konaCnom pobedom паd pagaпstvom и Rimu
395. g., i sa prateCim rastom potpиno hriSCanske
i visoko obrazovane aristokratije, klasiCna pro-
Slost mogla da postane prihvatljiva - oslobode-
na svojih paganskih znaCenja. Istovremeno,
pljaCkaпje Rima 410. g., slaЬljenje Zapadпog
carstva i sve veCa otudenost od IstoCпog, primo-
ralo је раре da иsvoje i, zapravo, da polaZu pra-
vo па politiCko i па kиlturno zaveStanje Rima.
TRECIDEO
VVEK
POGLAVUE4
UVOD
Podelи Carstva 395. g. је саг Teodosije predvi-
deo kao saradnjи izmedи Istoka i Zapada. 1 U po-
Cetkи nije trebalo mnogo da se razlikuje od Dio-
klecijanove Tetrarhije, ali silom prilika prekalje-
na је u Sizmu. Od poCetka V veka Zapad је Ьiо
sto pedeset godina pиstoSen upadima па smenu.
Vet 402. g., njegova prestonicaje blla premeSte-
na iz Milana и Ravenи, gde је Ьila zaStiCena flo-
tom u oЬliZпjem gradu Юаsе (Ciasse). Sa gиblt­
kom politiCkog znaCaja, Zapadno Carstvo је pa-
lo u slabu zavisnost od Istoka. Vizigoti sи 410.
god. opljaCkali Rim, а potom sи zauzeli Provan-
su i Spanijи. PoCevSi od 429. g., Vandali su иsta­
novili svoju kraljeviпu и severnoj Africi, preteCi
italijanskim ostrvima i kорпи i konaCno pljaCka-
jиCi Rim 455. g. Centralna i severna Francuska
su potpale pod France posle 460. g. Italija је ра­
Ја Heruleaпima 476. g., а опdа Ostrogotima, ko-
ji su pod Teodorihom (495-526) uspostavili jaku
i miroljublvu vladavinu iz Ravene.
Istok, sa druge strane, је ostao relativno jak,
иprkos gublcima па graпicama па Dunavu i Eu-
fratu. UnutraSnje jedinstvo је Ьilo oCuvano do-
bro vodeпom upravom i Cиvano jakim vojnim
snagama, tako da је Istok mogao da odrZi sebe
kao politiCku silu Carstva: саг u Vizantiji је
ostao Basileus tOn RomaiOn, car svih Romeja,
istoCпo i zapadпo, а пjegovo sediSte је Ьila pre-
stoпica Carstva. Zapravo, iako ne ро zakoпu,
pred kraj V veka, zapadna varvarska kraljev-
stva, sada staЬilizovaпa, smatrala su sebe polu-
vazalima Carigrada.
U pogledu crkve, stanje је Ьilo obrпuto. Is-
tok је Ьiо rastrzan dogrnatskim razdorima oko
defiпicije Hristove prirode - samo boZanske
(monofizitizam), ili i ljиdske i boZanske (duofi-
zitizam), ili izmedи i iedпog i drugog. Poveza-
no sa ovim osnovпim pitaпjem Ьila је i dogma
о Devici kao Bogorodici (tћeotokos), ranije pri-
hvaCeпoj 431. g. па saboru u Efesu. Као rezul-
tat sporenja, provincije sи poCele da se suprot-
stavljaju jedna drugoj. Aleksandrija је Ьila mo-
пofizitska, Aпtiohija duofizitska, Carigradje dr-
Z.ao medupoloZ.aj. Posle sabora u Halkedoпiji
450. g., podelaje postala oStrija. Egipat i Sirija,
predvodeni koptskim i jermenskim moпaSk.im
grupama iz zaleda, borili sи se za monofiziti-
zam, dokje heleпistiCki Carigrad nagiпjao duo-
fizitizmu. PokuSaji pomireпja su samo rezulti-
rali daljim rascepima. Као sporedпa posledica
dogmatskih borbl, роtрипо razvijene liturgije
raznih provincija samo su se joS viSe udaljile.
Ipak, ovaj razdor је ојаСао ulogu carske moCi.
Bez obzira koja је straпka Ьila па vlasti, Crkva
је trebala zaStitu Carstva. MoCnom caru је Ьila
data moguCnost da postavi sebe kao glavu Cr-
kve, Sto, se kопаСпо i desilo pod Justinijaпom
(527-65)!
Zapad је ·astao uzdrZan od takvih teoloSkih
sporeпja. Rim је sve viSe preuzimao dиhovпi i
upravni autoritet nad zapadnom Crkvom, od
Balkana do Fraпcuske. Usled slaЬljenja carske
moCi na Zapadи, раре su Ьile primoraпe па po-
litiCku ulogи. Sa Lavom I (440-61), koji је па-