UNIVERZITET U ZENICI

PEDAGOŠKI FAKULTET
ODSJEK: MATEMATIKA I INAFORMATIKA

SEMINARSKI RAD
Tema: Web streaming

Student: Čehajić Mirnesa Zenica, 2012. godina

SADRŽAJ
REZIME.................................................................................................................................................2
UVOD....................................................................................................................................................3
1 Digitalizacija zvuka i slike.............................................................................................................4
1.1 Digitalizacija zvuka................................................................................................................4
1.2 Digitalizacija slike..................................................................................................................4
2 Kompresija zvuka i slike................................................................................................................4
2.1 Kompresija zvuka...................................................................................................................4
2.2 Video kompresija....................................................................................................................4
3 Streaming snimljenog audio/video materijala.................................................................................4
3.1 Prvi pristup: Web Server........................................................................................................4
3.2 Drugi pristup: Web Server sa Metafile-om.............................................................................5
3.3 Treći pristup: Media Server....................................................................................................6
3.4 Četvrt pristup: Media Server i RTSP......................................................................................6
4 Streaming živog audio/videa..........................................................................................................7
5 Interaktivna audio/video komunikacija u realnom vremenu...........................................................7
5.1 Karakteristike.........................................................................................................................7
6 RTP (Real-time Transfer Protocol)...............................................................................................10
7 RTCP (Real-time Transport Control Protocol).............................................................................11
7.1 Sender report (izvještaj pošiljaoca).......................................................................................11
7.2 Receivernreport (izvještaj prijemnika)..................................................................................11
7.3 Source Description Message (opis izvora)............................................................................11
7.4 Bye Message (pozdravna poruka).........................................................................................11
ZAKLJUČAK......................................................................................................................................12
LITERATURA.....................................................................................................................................13

1
REZIME
Ovaj rad obuhvata razvoj i rad streaming sistema koji služe za prenos živog audio/video
materijala putem Interneta. Video i audio streaming odvija se putem Interneta sa servera na
klijent, na klijentov zahtjev za Web stranicom koja sadrži audio/video. Bitan koncept
streaming sistema je kompresija materijala.
Ključne riječi: streaming, kompresija, server, real time.

2
UVOD
Напредак технологије је промјенио начин на који користимо звук и слику. Раније смо
слушали радио и гледали програм преко телевизије, користили смо телефон за
инетрактивну комуникацију, али времена су се промјенила. Људи желе да користе
Интернет не само за пренос текста и статичних слика, већ и за аудио и видео
комуникацију.
Аудио и видео Интернет сервисе дијелимо у три категорије. Стреаминг снимљеног
аудио/видео записа, стреаминг живе слике и звука и интерактивни аудио/видео, као на
слици (1). Термин стреаминг значи да корисник може да слуша или гледа фајл након
што је доњнлоад почео.

SLIKA 1. Podjela audio/video Internet servisa

При стреаминг-у снимљеног аудио/видеа фајлови су компресовани и чувају се на

серверу. Клијент доњнлоад-ује фајлове преко Интернета. Ово се понекад назива видео-
ауди на захтјев. Примјери снимљеног ауди записа су пјесме, симфоније, књиге,
предавања. Примјери снимљеног видео записа су филмови, ТВ емисије и музички
спотови..
За стреаминг аудио/видео материјала потребна је компресија тог материјала.
При стреаминг-у живог материјала корисник прати емисију путем Интернета. Добар
примјер овог је Интернет радио. Интернет ТВ је све популарнији, али многи људи
вјерују да ће класична телевизија још дуго опстати..
Термин стреаминг живог аудио/видеа односи се на емитовање радио и ТВ програма
путем Интернета.
Što se tiče interaktivnog audio/videa on se sad koristi za komunikaciju na daljinu. Dobar
primjer za to je Internet telefonija i telekonferencije.
Што се тиче интерактивног аудио/видеа он се сад користи за комуникацију на даљину.
Добар примјер за то је Интернет телефонија и телеконференције.

3
1 Дигитализација звука и слике
Прије него што се звучни и видео сигнали могу послати Интернетом морају се дигитализовати.

1.1 Дигитализација звука

Када микрофон детектује звучни талас на свом излазу даје аналогни сигнал који представља
амплитуду тог звука. Овај сигнал се зове аналогни аудио сигнал. Према Нyqуист-овој теореми
ако је највећа фреквенција сигнала ф морамо га узорковати 2ф пута у секунди. Постоје и друге
методе за дигитализацију звука али је принцип исти.

1.2 Дигитализација слике

Видео снимак се састоји од секвенце фраме-ова. Ако се ти фраме-ови показују довољно брзо
имамо утисак покретне слике. Разлог за то је тромост ока. Постоји више стандарда за број
фраме-ова у секунди (фпс): 25 фпс ПАЛ, 30 фпс НТСЦ, итд. Да би се избјегло треперње слике
фраме се приказује два пута.

Сваки фраме је подијељен на мале дијелове који се зову пиксели. За црно-бијелу слику то је 8
бита (256 нијанси сивог), а за колор 24 бита (по 8 за сваку од основних боја).

2 Kompresija zvuka i slike

Da bi se zvuk i slika poslali putem Interneta moraju se kompresovati, jer nekompresovani
video zauzima previše memorije.

2.1 Компресија звука

Потребни су различити степени компресије за пренос говора и музике. За говор је то 64 КХз
дигитални сигнал, а за музику 1,1411 МХз сигнал. Постоје двије технике за компресовање
звука: предиктивна и перцептуална.

Код предиктивног кодирања биљеже се разлике између узорака умјесто вриједности свих
узорака. Оваква врста компресије се обично користи за говор.

Перцептуално кодирање је засновано на психо акустици која проучава људску перцепцију

звука. Ова идеја је заснована на несавршености нашег слушног апарата. Неки звуци могу да
прикрију неке друге звукове.

2.2 Video kompresija

3 Сваки фраме у видео запису је посебна слика. Да би смо компресовали видео запис
прво морамо компресовати сваку од тих слика. На тржишту преовладавју два
стандарда ЈПЕГ и МПЕГ. Први се користи за статичне а други за покретне слике.
4 Streaming snimljenog audio/video materijala
Доњнлоад-овање („скидање“) оваковог садржаја са Интернет разликује се од
доњнлоад-овања других типова фајлова.да би смо разумјели концепт, размотрићемо
четри различита приступа проблему, сваки различите сложености.

4
4.1 Prvi pristup: Web Server
Компресовани аудио/видео запис може се доњнлоад-овати као текстуални фајл.
Клијент (броњсер) користи сервисе ХТТП-а и шаље ГЕТ захтјев серверу. Сервер онда
може послати тражени фајл. Броњсер на клијентовом рачунару онда користи помоћну
апликацију, „медиа плаyер“, да би приступио датотеци.

SLIKA 2. Pristup multimedijalnom sadržaju putem Web Servera

4.2 Овај процес је веома једноставан и не захтјева стреаминг. Међутим, он има своје
лоше стране. Мултимедијални фајлови су обично велики, чак и послије
компресије. Аудио запис може имати неколико десетина мегабајта, док видео чак
и више стотина. При употреби Њеб Сервера, комплетан фајл мора бити пренешен
на рачунар клијента како би му се приступило. То захтјева од корисника да чека
неколико минута, или чак сати како би прегледао (преслушао) запис.
4.3 Drugi pristup: Web Server sa Metafile-om
1. Овим приступом се медиа плаyер директно везује за Њеб Сервер. Сервер
складишти два фајла: аудио/видео и метафиле који садржи информације о
запису. При оваквој врсти приступа пролази се кроз слиједеће кораке:
2. 1. ХТТП клијент приступа Wеб Серверу наредбом ГЕТ
3. 2. Као одговор клијент добија метафиле
4. 3. Метафиле се предаје медиа плаyер-у
5. 4. Медиа плаyер користи УРЛ из метафиле-а како би приступио аудио/видео
запису
6. 5. Wеб Сервер одговара

5
 SLIKA 3. Pristup multimedijalnom sadržaju putem Web Servera koristeći metafile

4.4 Treći pristup: Media Server

Проблем са другим приступом је у томе што броњсер и медиа плаyер обоје користе
услуге са ХТТП-а. ХТТП је пројектован да комуницира преко ТЦП протокола. Он је
погодан за пријем метафиле-а, али не и за аудио/видео запис. ТЦП протокол прати ток
података и поново шаље изгубљене пакете, чиме крши саму филозофију стреаминг-а.
Потребно је заобићи ТЦП и његову контролу грешака. Користимо УДП. Како су Њеб
Сервери окренути искључиво ТЦП-у, потребан нам је још један сервер: Медиа Сервер.
Слиједећи кораци су потребни како би се остварио овакав вид комуникације:

1. ХТТП клијент приступа Њеб Серверу наредбом ГЕТ

2. Као одговор Њеб Сервер шаље метафиле

3. Метафиле прослијеђен медиа плаyер-у

4. Медиа плаyер користи УРЛ из метафиле-а да би приступио Медиа Серверу

користећи УДП протокол

6
 5. Медиа Сервер одговара траженим стреам-ом

SLIKA 4. Pristup multimedijalnom sadržaju putem Media Servera

4.5 Četvrt pristup: Media Server i RTSP

Реал Тиме Стреаминг Протоцол (РТСП) је управљачки протокол пројектован
да увећа функционалност стреаминг процеса. Користећи РТСП имамо пуну
контролу над репродукцијом аудио/видео записа. РТСП је оут-оф-банд
управљачки протокол који је сличан секундарној конекцији код ФТП-а.
Слиједећи кораци су потребни како би се остварио овакав вид коминикације:
1. ХТТП клијент приступа Њеб Серверу наредбом ГЕТ
2. Као одговор Њеб Сервер шаље метафиле
3. Метафиле прослијеђен медиа плаyер-у
4. Медиа плаyер шаље команду СЕТУП да би успоставио везу са Медиа
Сервером
5. Медиа Сервер одговара
6. Медиа плаyер шаље команду ПЛАY како би започео репродукцију
(стреаминг)
7. Аудио/видео запис се преноси мрежом користећи протоко заснован на
УДП-у

7
 8. Конекција се прекида ТЕАРДОЊН командом

9. Медиа сервер одговара

SLIKA 5. Pristup multimedijalnom sadržaju putem Media Servera i RTSP-a

5 Streaming živog audio/videa

6 Стреаминг живог аудио/видеа је сличан емитовању ТВ-а. Умјесто предајника који
емитује радио таласе у етер, странице емитују програм путем Интернета.
Постоји неколико сличности стреаминга-а снимљеног и живог програма. Обадва
су осјетљива на кашњење и не дозвољавају ретрансмисију изгубљених или
оштечених пакета. Међутим, постоји разлика. Код првог је комуникација типа
уницаст и на-захтјев. Код живог стреаминг-а (ливе стреаминг) комуникација је
мултицаст и одвија се у реалном времену. Међутим, иако је много погодније
користити мултицаст могућности ИП протокола и УДП-а или РТП-а, тренутно
се углавном користи ТЦП и вишеструки уницаст, а не прави мултицастинг.
7 Interaktivna audio/video komunikacija u realnom vremenu
7.1 U tzv. real-time aplikacijama, ljudi komuniciraju mađusobno na daljinu u realnom
vremenu
7.2 Karakteristike

Однос у времену
Подаци преношени у реалном времену преко мреже са комутацијом пакета (пацкет сњитхцинг)
захтјевају одржавање временског односа између пакета једне сесије. Нпр. Претпоставимо да

8
реал-тиме сервер шаље стреам видео запис. Сигнал је дигитализован и подијељен на пакете.

SLIKA 6. Vremenski odnos

Начињена су три пакета, сваки по десет секунди видео записа. Претпоставимо да је и

сваком пакету потребна једна секунда да стигне до одредишта. Пријемник ће моћи да
пусти сваки од пакета по редослиједу, јер је вријеме потребно да они стигну кратко.
Тако добијамо илузију преноса у реалном времену. Временски однос међу пакетима је
очуван.
Али шта ће се догодити ако пакети имају различита кашњења? Ако пријемник почне
репродукцију, други пакет ће му бити потребан прије него он стигне. Појавит ће се
временска празнина од неколико секунди. Ова појава у стреаминг-у се зове јиттер.

Timestamp (vremenski kod)

Jedno rješenje je korištenje timestamp-a. Ako svaki paket sadrži informaciju o vremenu slanja
u odnosu na prethodni paket, onda prijemnik može da doda ovo vrijeme vremenu od kojeg
počinje reprodukciju.

Kako bi izbjegli jitter, dodajemo vremenski kod (timestamp) paketima kako bi razdvojili
vrijeme prijema od vremena reprodukcije.

SLIKA 7. Upotreba timestamp-a

9
Playback Buffer (Bafer reprodukcije)
Kako bi odvojili vrijeme prijema od vremena reprodukcije, potreban nam je bafer u kome
ćemo da skladištimo podatke dok nebudu potrebni. Kada sesija počne (prvi bit podatka
stigne), prijemnik odloži reprodukciju dok nestigne određeni prag bafera. Prag se mjeri
jedinicama vremena. Reprodukcija ne počinje dok se bafer ne napuni (dostigne prag).
Podaci pristižu u bafer različitim brzinama, ali se uvijek čitaju istom brzinom. Količina
podataka u baferu nije konstantna, ali dokle god download ide većom brzinom od
reprodukcije, ne dolazi do jitter-a.

SLIKA 8. Bafer reprodukcije

Sortiranje
Pored vremenskog odnosa paketa koji je definisan timestamp-om, za prijenos u realnom
vremenu potreban je još jedan važan parametar, broj sekvence za svaki paket. Prijemnik ne
može utvrditi da li je paket izgubljen na osnovu timestamp-a.
Bafer i broj sekvence su neophodni za reprodukciju materijala u realnom vremenu.

Prevodioci (translators)
Prevodioci su programi koji mijenjaju format signala, smanjuju njegov kvalitet kako bi oni
bili poslati kroz mrežu male propusnosti.
Miješanje (mixing)
Ako postoji više izvora koji mogu slati podatke u isto vrijeme, kroz mrežu se prenosi više
tokova podataka. Kako bi se više tokova (stream-ova) sklopilo u jedan, radi lakšeg prenosa,
oni se spajaju u jedan. Mixer je uređaj koji matematički sabira dva signala iz različitih izvora
kako bi gernerisao jedan signal.

10
Podrška transportnog sloja (OSI model)
Prethodno objašnjeni postupci implementiraju se u sloju aplikacije. Međutim, oni se tako
često koriste da je njihova ugradnja u transportni sloj veoma važna.
TCP nije pogodan za interaktivni saobračaj (streaming). Nema mogućnost timestamp-a i ne
podržava multicast-ing. Ali zato podržava numerisanje paketa. Međutim, glavni razlog zbog
kojeg je TCP nepogodan za interaktivne aplikacije je njegova korekcija grešaka. Kod
aplikacija u realnom vremenu ne možemo gubiti protok na retransmisiju izgubljenih ili
oštečenih paketa.
TCP nije pogodan za real-time aplikacije, jer je rentrasmisija nedozvoljena.

UDP je daleko bolje rješenje. On podržava multicast-ing i nema transmisije paketa. Ali UDP
ne podržava timestamp, numerisanje sekvenci ili mješanje stream-ova. Novi protokol Real-
time Transfer Protocol (RTP) pruža usluge koje nedostaju UDP-u.
8 RTP (Real-time Transfer Protocol)
RTP ne posjeduje mehanizme dostave paketa, neophodan mu je UDP da bi funkcionisao. RTP
se postavlja kao posrednik između UDP-a i aplikacije. Glavne osobine RTP-a su: timestamp,
numerisanje sekvenci i mješanje stream-ova.

SLIKA 9. Slojevi RTP-a

11
9 RTCP (Real-time Transport Control Protocol)
RTP omogućava slanje samo jedne vrstu poruka, onu koja šalje podatke od izvora do
odredišta. U mnogim slučajevima je neophodno i slanje drugih poruka. Ove poruke upravljaju
tokom podataka i kvalitetom zapisa, i omogućavaju povratnu vezu između prijemnika i
predajnika (izvora). RTCP je projektovan baš za tu potrebu. RTCP ima pet tipova poruka.

SLIKA 10. Tipovi RTCP poruka

9.1 Sender report (izvještaj pošiljaoca)

Ova poruka daje izvještaj o statistici svih poslatih i primljenih RTP paketa.
9.2 Receivernreport (izvještaj prijemnika)
Izvještaj prijemnika je za pasivne učesnike, one koji samo primaju, a ne šalju RTP datagrame.
9.3 Source Description Message (opis izvora)
Izvor periodično šalje svoj opis da bi dao dodatne informacije o sebi.
9.4 Bye Message (pozdravna poruka)
Izvor šalje ovu poruku kada zatvara tok podataka (stream).

12
ZAKLJUČAK
Web streaming je sve rašireniji u svijetu i koristi se u različite svrhe (prenošenje operacija,
video konferencija, prenošenje informacija, ...).
Elektronsko učenje (e-učenje ili engl. e-learning) danas sve češće susrećemo u praktičnoj
primjeni. Osim osnovne upotrebe multimedije i interneta u sklopu svakodnevnog formalnog
obrazovanja, danas se putem sistema e-učenja omogućava i organizacija konferencija, kao i
tzv. E-learning akademije, online obrazovanja zaposlenika u nekim kompanijama te različiti
komercijalni kursevi.

13
LITERATURA

1. www.wikipedia.com
2. Data Communications and Networking, fourth edition
(Copyright © The McGraw-Hill Companies, Inc.)
3. http://www.am.unze.ba/osm/2011/14%20Multimedia.pdf

14