ЈУСШЦ Ђуро Радмановић

Нови Град

Матурски рад из рачунарских мрежа

Електронска пошта

Ментор: Ученик:
Момир Вујановић, проф. Амар Хрустић, IV4

Нови Град, мај 2019.

Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

САДРЖАЈ

1. Увод.....................................................................................................................................1
1.1 Терминологија............................................................................................................3
3. Историја..............................................................................................................................4
3.1 POP3.............................................................................................................................5
3.2 IMAP............................................................................................................................6
4. Формат поруке...................................................................................................................7
4.1 Датотеке......................................................................................................................8
5. Сигурност...........................................................................................................................9
6. СПАМ...............................................................................................................................10
6.1 Е-маил маркетинг оглашавање...............................................................................10
7. Закључак...........................................................................................................................11
8. Литература........................................................................................................................12
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

1. УВОД
Електронска пошта, е-пошта или колоквијално, англизовано имејл или само мејл (енгл.
electronic mail, e-mail или email) су различити називи за мрежни сервис који омогућава
слање и примање порука разноврсног садржаја користећи електронске уређаје. Једна од
варијанти писања електронске поште у српском језику је имејл (и-мејл), мада на визит
картама, позивницама и сл. није погрешно написати енглеску варијанту e-mail. Име
представља аналогију традиционалној пошти, при чему поштанско сандуче замењују
сервери, на којима се е-пошта „чува“ док је корисник не преузме.

Овај сервис, који је измислио Реј Томлинсон, првобитно је ушао у ограничену употребу
током 1960-их, и до средине 1970-их је попримио форму која се данас препознаје као
имејл. Електронска пошта функционише преко рачунарских мрежа, што је данас прије
свега интернет. Неки рани системи е-поште захтјевали су да пошиљалац и прималац да
буду истовремено на мрежи, попут данашњег сервиса за размјену тренутних порука
(енгл. instant messaging). Садашњи системи е-поште засновани су на моделу сачувај и
просљеди. Е-мејл сервери прихватају, прослеђују, испоручују и чувају поруке. Ни
корисници, нити њихови рачунари не морају да буду истовремено на мрежи; они се
морају повезати само на кратко, типично на мејл сервер или вебмејл интерфејс, за
колико је потребно за слање или примање порука.

Програми за рад са електронском поштом се заснивају на уређивачу текста за

састављање порука, чијом примјеном се порука припрема за слање, механизма за слање
и примање порука и читача примљених порука. Уз поруке се могу слати и датотеке.
Порука се шаље примаоцу на темељу његове адресе електронске поште. Порука се
може послати једном или више прималаца одједном. Послате поруке се чувају у
електронском поштанском сандучету примаоца, које се налази на његовом серверу све
док их не захтјева за пријем на локални рачунар. Готово сви провајдери интернет
услуга у својој понуди имају и сервис за електронску пошту.

Слика 1 – е-маил

1
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

Оригинално дизајнирана као комуникациони медијум који је подржавао само ASCII

текст, систем интернет имејла је проширен помоћу вишенаменских проширења за
електронску пошту чиме је омогућен пренос текста написаног другим сетовима знакова
и дата је подршка употреби мултимедијалног садржаја. Интернационална електронска
пошта, са интернационализованим имејл адресама користећи УТФ-8 је била
стандардизована, али према подацима из 2017. године још увијек није била широко
прихваћена.

Историја модерног интернетског имејла досеже до ране АРПАНЕТ мреже, са

стандардима за кодирање електронских порука објављеним још 1973. године (РФЦ
561). Порука е-поште послата раних седамдесетих година изгледа веома слично
основној електронској пошти која се шаље данас. Е-мејл је имао важну улогу у
креирању Интернета, а конверзија са АРПАНЕТ мреже на Интернет у раним
осамдесетим годинама произвела је језгро садашњих услуга.

АРПАНЕТ (енгл. Advanced Research Projects Agency Network) је прва рачунарска мрежа
на свијету чије се функционисање базирало на комутацији пакета података. АРПАНЕТ
је уједно и претеча Интернета. АРПАНЕТ је развијена у периоду 1967—1969 од стране
агенције АРПА (U.S. Department of Defense Advanced Research Projects Agency). АРПА
је касније је преименована у ДАРПА.

Слика 2 - пошта

2
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

1.1 Терминологија
Историјски, термин електронска пошта је генерички кориштен за било који пренос
електронских докумената. На пример, неколико писаца током раних 1970-их је
користило овај термин за описивање факстрансмисија докумената. Стога је тешко да се
нађе први навод у коме је кориштен термин имејл са специфичним значењем које има
данас.
Електронска пошта се најчешће назива имејл или и-мејл од око 1993, мада су
варијације спеловања биле у употреби:имејл (енгл. email) је најчешћи облик који се
користи на мрежи и захтјева га организација за стандарде IETF у свом „захтјеву за
коментаре” (RFC) и радним групама, а и све је присутнији у стилским приручницима.
Овај начин писања се јавља у већини рјечника.
И-мејл (енгл. e-mail) је формат који се понекад појављује у уређеној литератури
објављеној на америчком и британском енглеском језику, попут података у Корпусу
савременог америчког енглеског језика, али се све рјеђе налази у стилским
приручницима. Мејл (енгл. mail) је била фомра која је кориштена у оригиналном
стандарду протокола, RFC 524. Услуга се назива мејл, и појединачни комад
електронске поште се назива поруком.
Имејл (енгл. EMail) је традиционална форма која је била у употреби у РФЦ
документима за „адресу аутора” и изричито је потребна „из историјских разлога”.
И-мејл (енгл. E-mail) се понекад користи, са великим словом И, попут сличних
скраћеница за електронски клавир (E-piano), електричну гитару (E-guitar), атомску
бомбу (A-bomb), и хидрогенску бомбу (H-bomb).

2.

3
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

3. ИСТОРИЈА
Пошта и поруке базиране на рачунарима постале су могуће са напретком рачунара са
расподјељеним временом током раних 1960-их, и неформалне методе коришћења
размјењивањем датотека ради преноса порука убрзо су проширене у прве системе
поште. Већина програмера раних мејнфрејм рачунара и мини рачунара развила је
сличне, али генерално некомпатибилне апликације за пошту. Током времена сложена
мрежа програмских капија и система за усмеравање повезала је многе од њих. Многи
амерички универзитети били су део мреже АРПАНЕТ (креиране крајем 1960-их), која
је имала за циљ преносивост софтвера између својих система. Та преносивост помогла
је да Једноставни протокол за пренос поште (СМТП) постепено постане широко
прихваћен. Једно вријеме крајем осамдесетих и почетком деведесетих година,
изгледало је да ће преовладати власнички комерцијални систем или систем електронске
поште X.400, који је био део профила за интерконекцију владиних отворених система
(GOSIP). Међутим, када су крајем 1995. године окончана ограничења за преношења
комерцијалног саобраћаја преко Интернета, комбинација фактора је учинила је
садашња гарнитура интернетских имејл протокола, SMTP, POP3 и IMAP, постане
стандард.
У октобру 1971. (мада има извора који тврде да се то догодило јула 1970.) стручњак за
рачунарство Реј Томлинсон је написао први програм за размјену порука између два
рачунара.
Томлинсон, дипломац са бостонског МИТ-а, био је у то вријеме запослен у ББН-у
(енгл. Bolt, Beranek, Newman), лабораторији у Кембриџу, у држави Масачусетс. Радећи
на Дигиталовим рачунарима ПДП-10, Томлинсон је најприје направио програм који је
омогућавао да корисници истог рачунара један другом остављају поруке. Међутим,
како теоретичар интернета Џон Наутон пише у својој књизи „Кратка историја
будућности“, „сврбели су га дланови“ па је написао и програм који текстуалне поруке
размјењује између два рачунара. Трансфер поруке је успио, а Томлинсон се не сјећа
како је прва порука гласила, чак верује да је написао нешто у смислу „тест“. Потпуно
несвестан да је направио нешто што ће потпуно променити свијет коју деценију
касније, он ипак није издржао а да се не похвали свом колеги Џерију Бурчфилу молећи
га да „не шири даље“. „Ово није оно чиме би требало да се бавимо“, рекао му је.
У то вријеме интернет је био мрежа од неколико десетина рачунара, углавном у
Сједињеним Америчким Државама, у оквиру пројекта америчке војске под именом
АРПА. За надлежне није представљало мало изненађење када су две године касније
утврдили да од укупног промета на мрежи чак три четвртине отпада на електронску
пошту, на један такорећи нуспроизвод.
Данас је електронска пошта водећи сервис на интернету, и сматра се да је у свијету
користи више од пола милијарде људи, док су процене да ће је 2005. користити 1,2
милијарде. Већина порука је тривијална и највећу гужву праве рекламе сваке врсте као
и поруке инициране (и инфициране) различитим вирусима.
Поред програма за размјену е-поште, Реј Томлинсон је одговоран за масовну употребу
знака @ (ет, познато и као „лудо а“ или „мајмунско а“). Смишљајући како да разврста
примаоце порука одлучио је да њихова имена и имена рачунара на којима се налазе
њихови рачуни раздвоји неким знаком интерпункције. Како је на својој тастатури имао
само 12 таквих знакова на располагању, одлучио се за онај који се никада не користи у
писању порука. Тај принцип адресирања користи се и дан-данас.

Развој е-поште заокружен је 1975. године када је програмер по имену Џон Витал
написао програм „Msg“ (од енглеског message - порука). Његов историјски допринос

4
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

састоји се у генијалној идеји да у програм уврсти опцију одговарања на поруку, „Re“

(енгл. reply) које је он тада назвао „answer“ (одговор).

3.1 POP3
POP3 (енгл. Post Office Protocol) је једноставан интернет протокол за приступање е–
пошти. Дефинисан је у кратком документу РЦФ 1939. Због ове једноставности,
могућности овог протокола прилично су ограничене. Један је од најзаступљенијих
протокола своје врсте.
Протокол POP3 ступа на сцену оног тренутка када клијент отвори TCP везу са сервером
за е–пошту на порту 110 (порт за POP3). Пошто се успостави TCP веза, POP3 пролази
кроз 3 фазе:
 овлашћење (ауторизација)
 трансакција
 ажурирање
Током ове фазе, клијент шаље корисничко име и лозинку којим се провјерава идентитет
корисника. Фаза овлашћења захтјева од корисника две основне команде: user
<имеКорисника> и pass <лозинка>. Сервер се одазива са +OK уколико је корисник унео
тачне податке или -ERR уколико је пронађена грешка. Пример успешног приступања е–
пошти:
Претпоставимо да је назив сервера за е–пошту mailServer,
Током друге фазе, трансакције, клијент преузима поруке, брише постојеће и може да
преузме информације о е–пошти. Клијент који користи протокол POP3 може да се
подеси да „преузима и брише“ или да „преузима и чува“ поруке. Редослед команди које
издаје POP3 клијент зависи од тога за који се од ова два режима корисник оприједелио.
У режиму преузимања и брисања клијент издаје команде list, retr i dele. На пример,
претпоставимо да неки корисник у свом поштранском сандучету има две поруке. У
следећој размјени порука C означава клијента а S сервер за е–пошту.
Клијент најприје тражи да сервер за е–пошту наведе величину сви сачуваних порука.
Након тога, клијент најприје преузима, а затим брише поруке са сервера. Нако фазе
овлашћења, клијент користи само 4 команде: list, retr, dele и quit. Синтакса ових
команди дефинисана је у документу РЦФ 1939. После обраде команде quit, POP3
сервер прелази у фазу ажурирања и из поштанског сандучета уклања поруке 1 и 2.

Недостаци POP3
Проблем у режиму преузимања и брисања јесте у томе да прималац, Петар, може да
користи више рачунара, а да притом жели да са свих рачунара које користи (у кући, на
послу, са преносивог рачунара) може да приступа својим е-порукама. У овом режиму
рада, Петрове поруке се налазе само у једном од та три рачунара: тачније, ако Петар
неку поруку прво прочита на рачунару у канцеларији, неће моћи да је увече поново
прочита на свом преносивом рачунару.
У режиму преузимања и чувања, клијент, након преузимања, оставља поруке на
серверу за е–пошту. У овом случају Петар може поново да отвори своју е–пошту на
неком другом рачунару; може да је прочита на послу, а касније у току недеље и код
куће.

Е-mail клијент је програм који комуницира са удаљеним сервером и омогућава чување

порука на локални диск.
Неки од најпознатијих клијената који користе POP3 су:
 Microsoft Outlook
 Microsoft Outlook Express

5
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

 Mozilla Thunderbird
 The Bat!
 Opera

6
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

3.2 IMAP
IMAP (енгл. Internet Message Access Protocol) је мали протокол за пријем електронске
поште од сервера до локалног клијента. Користи  TCP прикључак 143. Последња
верзија ИМАП4 рев1 дефинисана је документом РФЦ 3501. У експерименталној фази је
нова надоградња документом РФЦ 5738, која обухвата подршку употребе UTF-8
интернационлних симбола у корисничким именима, адресама и заглављима порука.

Са IMAP протоколом могуће је реализовати следеће акције:

 проверавање нових порука

 трајно брисање порука са сервера
 креирање и брисање поштанских сандучића
 подешавање заставица за стање поруке (непрочитана, прочитана, хитна,
одговорена, нова, обрисана и статус формирања поруке)
 читање атрибута порука (величина, структура, заглавље и тијело поруке)

Принцип примопредаје порука са сервера на клијента обавља се слично као и код

других протокола: клијент и сервер у првом тренутку успостављају комуникацију и
размјењују „поздраве“. Затим клијент шаље инструкције (команде) и податке на сервер.
Сервер обрађује податке, извршава захтјеване команде и шаље одговор клијенту. После
размјене података, канал за комуникацију се затвара. Сва комуникација између
клијента и сервера врши се преко стрингова (ниски), односно низа бајтова одређене
дужине. Свака нова команда коју шаље клијент започиње новом илинијом, а на самом
почетку линије налази се јединствена ознака за идентификацију команде (нпр. А0001,
А0002 итд.). Једна команда може да буде распоређена у више линија. Прилком обраде
команди, ако сервер констатује грешку, као одговор на команду ће стајати реч „BAD“
са идентификатором линије у којој је пронашао грешку. Ако се инструкција изврши
коректно, шаље се садржај одговор, а у колико сервер из било ког разлога није у стању
да изврши команду, он одговара са NO уз идентификатор команде коју није извршио

Слика 3 - IMAP

7
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

4. ФОРМАТ ПОРУКЕ
Свака порука електронске поште се састоји из заглавља и тијела.

Заглавље носи, између осталог, следеће податке:

 адресу и име пошиљаоца

 адресу примаоца
 адресу сервера преко којег је порука послата као и сервера који су прослеђивали
поруку на њеном путу до одредишта
 датум слања
 име програма који је коришћен за слање поруке
 адресу на коју ће се слати одговор, по назнаци самог пошиљаоца
 приоритет итд.
 Свака ставка заглавља се састоји од имена ставке и вредности ставке,
раздвојених двотачком.

Тијело поруке се може састојати из више дијелова, у зависности од тога да ли се са

текстом поруке шаљу и датотеке. Уколико се шаљу, онда се у самом заглављу поруке
то може назначити помоћу ставке следећег облика:
Текст означен са „boundary“ се користи за раздвајање дијелова тијела поруке (текста и
датотека) и мора бити такав да се не појављује нигдје друго у самом садржају.

У случајевима када се шаљу и датотеке са текстом, тада сваки засебан дио тијела
поруке има и сопствено заглавље које додатно описује тај дио.

8
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

4.1 Датотеке
Пошто је протокол електронске поште текстуалан, односно свака порука се састоји
само од знакова енглеске абецеде и ограниченог броја знакова интерпункције (види
ASCII), пренос датотека је омогућен превођењем бинарног садржаја у обични текст
помоћу алгоритма База 64. Употребом овог алгоритма на бинарном садржају не долази
до губитка података, али се свака три бајта бинарних података преводе у четири бајта
текста. На тај начин се величина датотеке која се шаље увећава за једну трећину, те је
за веће датотеке боље користити протоколе који су намјењени за размјену датотека и
подржавају компресију (FTP, HTTP итд.)

Слика 4 - форма електронске поште

9
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

5. СИГУРНОСТ
Коришћење електронске поште је угрожено од стране четири појаве: бомбардовањем
порукама, спамом, покушајима преузимања личних података и преношењем вируса.

Под појмом „спам“ се подразумева слање нежељених порука које служе за

рекламирање одређеног производа или услуге. Пошто је слање е-поште практично
бесплатно и представља врло јефтин начин рекламирања, дневно се пошаље више
стотина милиона таквих порука широм свијета. Због оваквих порука често може доћи
до загушења мреже, али и смета примаоцима који могу добијати и по више десетина
таквих порука дневно.

Вируси могу долазити у различитим облицима путем електронске поште, али се циљни
рачунар најчешће зарази захваљујући непажњи корисника. Порука која садржи вирус је
сама по себи најчешће немоћна да направи икакву штету, али уколико корисници
непажљиво отварају сваку врсту садржаја може доћи до активирања вируса. Данас је
овај проблем најчешћи код корисника Мајкрософт виндоуса и његових програма за
преглед поште али се, рјеђе, јавља и на другим оперативним системима.

Данашњи сервери за електронску пошту обично имају уграђену антивирусну и

антиспам заштиту која спрјечава нежељене поруке да уопште дођу до сандучета
примаоца и умјесто њих се обично шаљу обавештења о препознатим вирусима.

Слика 5 - безбједност на Интернету

10
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

6. СПАМ
Врло често се чују разговори и коментари о томе како свакога живцирају спам поруке
које свакодневно у већим или мањим количинама стижу у инбоксе наших приватних и
пословних е-маил адреса. Иако мање више сви имају одређену идеју о томе што је то
спам, односно знају да их велики број е-маил порука које промовишу разне реплике
Ролекса и остала чуда живцирају и сметају, многи не знају тачну дефиницију спама
нити како је спам код нас регулисан законом.Спам је, кратко речено, сваки облик
нежељене, односно ненаручене електронске поште. Све оне е-маил поруке које нисте
директно затражили или пошиљаоцу дали изричито допуштење да вам повремено шаље
е-маил поруке о производима и услугама које нуде, њихов регуларни њуслеттер или
што слично, може се дефинисати као спам. Спам је непожељна комерцијална (или
групна) е-маил. Због врло ниске цијене слања е-маил,спаммери могу слати стотине
милиона е-маил порука сваки дан преко „јефтиног“интернета. Стотине активних
спамера слањем овог волумен маил-а резултира информације које су преоптерећење за
многе кориснике рачунара који примају волуминозан непожељне поште сваки дан.

Слика 6 - фолдер са Спам порукама

6.1 Е-маил маркетинг оглашавање

Е-маил маркетинг односно емаил оглашавање је поред опшег интернетног оглашавања
једна између најразвијенијих облика оглашавања. Такав начин оглашавања
употребљавају прије свега предузећа, која продају производе односно услуге, које су
актуелне више пута на љето, јер их преко емаил оглашавања обавештавају о својој
понуди и тиме придобијају потенциалне купце. Е-маил маркетинг је начин
обавјештавања ваших потенциалних купаца о свим производима у вашој онлине
трговини односно о свих новостима што се тиче ваше понуде. Код емаил оглашавања
се ради прије свега о слању електронских порука људима, који су заинтересовани за
вашу понуду и који се простовољно пријаве, да их занима ваш производ односно ваше
услуге. Изградња односа са што више потенциалних странака је врло важна, јер се тиме
придобије на маркетингу. Емаил оглашавање мора бити у складу с законом о заштити
личних података, зато се најприје увјерите, да ли имате дозволу за слање порука
различитим корисницима. Ако те дозволе немате не шаљите огласне поруке јер вас
могу пријавити ради незажељене поште(СПАМ) и зато ћете одговарати.

11
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

7. ЗАКЉУЧАК
Можемо закључити да је електронска пошта,односно е-маил,данас
најраспрострањенији облик личног комуницирања. Представља веома брз и јефтин
начин комуницирања између корисникау разним крајевима свијета. Корисник треба да
пази и провјерава своју е-маил пошту увијек да би се сачувао од разних вируса који су
данас веома приступацни и наравно спам-а.

Недостатци електроничке поште

Највећи недостатак је то што је немогуће одједном пребацити све поруке из

електроничког поштанског сандучета на кориснички рачун па их прегледа без потребе
за прикључивањем на Интернет,с обзиром да на корисничком рачунару постоји Инбокс
фолдер, већ се он само симулира путем веб страница(свака порука заправо представља
веб страницу). Другим ријечима, за вријеме прегледања електроничке поште корисник
мора читаво вријеме бити прикључен на Интернет , чиме се непотребно троше
телефонски импулси.Такођер како се свака порука формира као засебна Веб
страница,приказ порука може се одвијати прилично споро, нарочито уколико је мрежа
загушена. С друге стране,код класичних система електроничке поште
заснованих на ПОП3 или ИМАП протоколу, кориснику је довољно да буде прикључен
на Интернет само неколико секунди(колико траје пребацивање порука из
електроничког поштанског сандучета у кориснички Инбокс фолдер),након чега је
поруке могуће прегледати без потребе за трошењем телефонских импулса.

12
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

8. ЛИТЕРАТУРА
digis. (2019, 5 10). Преузето са http://digis.edu.rs/mod/book/view.php?
id=1813&chapterid=138
IT REŠENJA. (2019, 5 2). Преузето са http://www.itresenja.com
Jurić, Ž. (без датума). Informatika 1-3“ .
portalosv. (2019, 5 10). Преузето са http://www.portalosv.si/komunikacija/elektronske-
komunikacije/elektronska-posta/

1.

13
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4

Датум предаје:______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцjена__________ (___)

Комисија:
Предсjедник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

14