Sadržaj

1. Uvod....................................................................................................................................3
2. Istorija elektronske pošte.....................................................................................................4
3. Elektronske komunikacije....................................................................................................5
4. Pojam elektronske pošte......................................................................................................6
5. Princip funkcionisanja elektronske pošte............................................................................7
6. Struktura elektronske pošte..................................................................................................8
7. Protokoli za prenošenje elektronskih poruka.....................................................................10
8. Nalog i e-mail adresa.........................................................................................................12
9. Programi za elektronsku poštu...........................................................................................12
10. Rad sa elektronskom poštom.............................................................................................13
11. Attacchment.......................................................................................................................14
12. Zaštita od neželjene pošte..................................................................................................15
13. Saveti za korišćenje elektronske pošte...............................................................................17
14. Zaključak............................................................................................................................18
15. Literatura............................................................................................................................19
 1. Uvod

Snаžаn i brz rаzvoj nаuke, tehnike i tehnologije doprineo je (i dаlje doprinosi) pronаlаženju
rаznovrsnih efikаsnih tehničkih mogućnosti zа komunicirаnje među ljudimа, orgаnizаcijаmа,
držаvаmа i sl. Apаrаti kаo što su fаks, telefon, (prenosivi) rаčunаr i dr, omogućuju brže i
pouzdаnije komunicirаnje.
Ovаkаv tehnički i tehnološki progres doprineo je ostvаrivаnju drugih novih i znаčаjnih efekаtа,
kаo što su nuđenje, prodаjа i kupovinа rаzličitih vrstа proizvodа i uslugа (hrаnа, аvio kаrte,
knjige аutomobili rаčunаri, bаnkаrske usluge, hotelske rezervаcije i dr).Dаkle, rаzvoj nаuke,
tehnike i tehnologije pružа ogromne mogućnosti zа unаpređenje postojećih i rаzvoj novih oblikа
komunicirаnjа. Ipаk, mogući efekti su dostа dаleko od stvаrnih.
Dаnаs je korišćenje rаznih vrstа elektronske komunikаcije veomа rаsprostrаnjeno. Nаjčešće su to
elektronskа poštа i elektronske konferencije.

3
 2. Istorija elektronske pošte

Oktobra 1971Rej Tomlinson, napisao je prvi program koji je omogućavao razmenu poruka
između dva računara.

Tomlinson, diplomac sa bostonskog MIT-a, bio je u to vreme zaposlen u BBN-u (Bolt, Beranek,
Newman), laboratoriji u Kembridžu, u državi Masačusets. Radeći na Digitalovim PDP-10
Tomlinson je najpre napravio program koji je omogućavao da korisnici istog računara jedan
drugom ostavljaju poruke. U to vreme Internet je bio mreža od nekoliko desetina računara,
uglavnom u Americi, u okviru projekta američke vojske pod imenom ARPA. Za nadležne nije
predstavljalo malo iznenađenje kada su dve godine kasnije utvrdili da od ukupnog prometa na
mreži čak tri četvrtine otpada na elektronsku poštu, jedan takoreći nusproizvod.

Danas je elektronska pošta vodeći servis na Internetu, i smatra se da je u svetu koristi više od
pola ljudi, dok su procene da će je 2000. koristiti 1,2 milijarde. Većina poruka je trivijalna,
najveću gužvu prave reklame svake vrste kao i mejlovi inicirani (i inficirani) različitim virusima.
No, život bez e-mail-a mnogima je danas potpuno nezamisliv. Pored programa za razmenu pošte,
Rej Tomlinson je odgovoran za masovnu upotrebu znaka @ (et, poznatiji kao „ludo a“ ili
„majmun“, u Finskoj „uspavana mačka“, u Koreji „puž“, u Mađarskoj „bubica“, dok se
kod Slovena sve više naziva svojim imenom “deset hiljada“ ili “tma“). Smišljajući kako da
razvrsta primaoce poruka odlučio je da njihova imena i imena računara na kojima se nalaze
njihovi nalozi razdvoji nekim znakom interpunkcije. Kako je na svojoj tastaturi imao samo 12
takvih znakova na raspolaganju, odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u pisanju poruka.
Njegov princip adresiranja koristi se i dan-danas.

Razvoj imejla zaokružen je 1975.godine kada je programer po imenu [pdja]] napisao program
“Msg“ (od engleskog “message“ tj. poruka). Njegov istorijski doprinos sastoji se u genijalnoj
ideji da u program uvrsti opciju odgovaranja na poruku, takozvano “Re“ (reply) koje je on tada
nazvao “answer“ (odgovor). Dve godine kasnije Ted Majer i Ostin Hendersonizbacili su protokol
za prenošenje poruka u kojem su definisali koje informacije (osim vašeg teksta) imejl poruka
treba da nosi i od tada nije bilo značajnijih promena strukture imejla.

4
 3. Elektronske komunikacije

Prvu elektronsku komunikaciju ostvario je Aleksandar Graham Bel 1876. Godine.

Danas se pod elektronskom komunikacijom podrazumevaju sve komunikacije koje se obavljaju

putem Interneta uz posredovanje bar jednog računara. Ove komunikacije mogu biti i između dva
ili više računara i nekog drugog uređaja, recimo mobilnog telefona, faksa, fiksnog telefona...
Informacije mogu biti podaci, pisane, usmene i video poruke. Komunikacija može biti i
jednosmerna i dvosmerna.

Jednosmerna komunikacija podrazumeva postavljanje sadržaja na Internet na neko mesto koje

zainteresovani korisnici treba da posete, kao što je internet strana, blog, forum... Ovaj sadržaj je
u principu svima dostupan. Dvosmerne komunikacije odvijaju se između dva ili više učesnika.
To su razmena poruka koje mogu biti glasovne ili kucane, razmena elektronske pošte ili
programi za razgovor preko Interneta, gde se uz zvuk prenosi i slika.

Elektronske komunikacije omogućavaju brzu, laku i besplatnu komunikaciju među korisnicima.

Najčešće korišćeni vid elektronske komunikacije je elektronska pošta ili e-mail, pa potom slede
sve ostale vrste poruka. Jedan od veoma rasprostranjenih načina elektronske komunikacije je
elektronska trgovina. Putem ove vrste poruka može se poručiti bilo koja roba iz celog sveta. U
ovoj vrsti primene računara uvek treba voditi računa o bezbednosti.

5
 4. Pojam elektronske pošte

Elektronska pošta ili e-mail jeste najstariji servis Interneta. Njegova osnovna funkcija jesteslanje
pisama u elektronskom obliku.Danas je ovaj servis Interneta široko raprostranjen i imaveliku
primenu, čak se i smatra najkorišćenijim servisom Interneta.Po proceni iz 2010.godine, te godine
je serviselektronske pošte koristilo čak 1,88 milijardeljudi.

Elektronska pošta (eng. electronic mail ili e-mail) je pojam koji označava prenos tekstualnih
poruka ili dokumenata putem komunikacijskih mreža, najčešće Interneta. Elektronska pošta ima
mnogo prednosti kao što su velike brzine prenosa podataka, i to praktično bez obzira na
udaljenost, relativno niske cene i mogućnosti direktnog prenosa teksta sa računara na računar,
zbog čega je danas vrlo popularan način dopisivanja.

Postupak slanja i primanja poruka je veoma jednostavan. Poslate poruke se čuvaju u

elektronskom poštanskom sandučetu primaoca, koji se nalazi na serveru elektronske pošte sve
dok se primaoc ne poveže na mrežu i dok ne preuzme poruke na svoj računar. Nakon što korisnik
pročita poruku, on ima mogućnost da je obriše ili sačuva u obliku tekstualne datoteke, prepravi,
obriše ili prosledi na druge adrese e-pošte. Elektronska pošta je veoma snažan komunikacijski
alat u svetu, pa je gotovo nemoguće zamisliti život bez njega.

Elektronska pošta osim prednosti ima i nekoliko nedostataka kao što su spam poruke, odnosno
beskorisna pošta koja nam zauzima mesto u našem elektronskom sandučetu. Takođe razmenom
elektronske pošte postoji opasnost od računarskih virusa i sličnih sadržaja koji mogu naneti štetu
računaru. Da bi delotvorno koristili i razmenjivali elektronsku poštu moramo poznavati pravila,
odnosno bonton u komunikaciji posredstvom interneta. Poruke trebaju biti što kraće, a opsežnije
dokumente treba staviti u dodatak poruke (engl. Attachment ). Međutim, ni datoteke u dodatku
ne bi smele biti prevelike jer primaocu opterećuju sanduče elektronske pošte.

6
 5. Princip funkcionisanja elektronske pošte

Da bi neko mogao da koristi elektronsku poštu, mora da poseduje nalog za elektronsku poštu,e-
mail adressu, koja je povezana za određeni server. Server je specializovani računar kojisluži za
skladištenje i dalje procesuiranje elekronske pošte. Danas se sva elektronska poštakojukorisnik
primi skladišti na memoriji servera, a ne na memoriji računara koji korisnikkoristi. Sopstveni
server mogu da poseduju kompanije koje svojim zaposlenima dodeljujuadresu za elektronsku
poštu. Takođe sopstveni server mogu posedovati škole i univerziteti, alii servisi veb-mejlakao što
su Gmail, Yahoo, Microsoft Outlook (nekadašnji Hotmail) i drugi.

Adresa elektronske pošte ima sledeći izgled:marko@server.com

Ona se sastoji iz korisničkog imena koje bira korisnik, simbola @, i domena servera.

Pri stvaranju adrese za elektronsku poštu, određeni serveri ne dozvoljavaju upotrebuodređenih

karaktera. Sistem koji serveri načešće koriste jeste sistem ACII karaktera to jestsistem
kojiuključuje velika slova, mala slova, brojeve i ,u nekim slučajevima, prevlake itačke.

Uz ovu adresu, korisnik takođe ima mogućnost da upiše svoje puno ime i prezime kadastvara
nalog za elektronsku poštu.

Nalog za elektronsku poštu korisniku dodeljuje njegovo elektronsko poštansko sanduče

imogućnost da piše, šalje i prima elektronske poruke.

Korisnik pristupa elektronskoj pošti preko korisničkog agenata za elektronsku poštu,Message

User Agent. Funkciju korisničkog agenta mogu vršiti klijenti za elektronsku poštu,veb
pretraživači i apliakcije za elektronsku poštu. Klijenti za elektronsku poštu jesuspecializovani
računarski programi preko kojih korisnik pristupa svom elektronskom poštanskom sandučetu.
Primeri takvih programa su Microsoft Outlook Express, MicrosoftOffice Outlook, Apple Mail,
Lotus Notes i drugi. Danas se za pristup elektronskoj pošti češćekoriste servisi veb-mejla kojima
se pristupa preko veb- pretraživača, ali i aplikacije zamobilne telefone i tablete

7
 6. Struktura elektronske pošte

Svaka elektronska poruka ima sledeće delove

 Adresa pošiljaoca (From)-automatski se popunjava

 Adresu primaoca (To) – piše se u adresnom delu.
 Carbon Copy (cc): možete da unesete e-adresu neke druge osobe u cc polje i ta osoba će
primiti kopiju te poruke
 Blind carbon copy (bcc): primalac ne zna da šaljete kopiju osobama kojima su
naznačene u bcc polju
 Predmet poruke –tema (Subject) – kratak opis sadržaja. Kod primaoca se osim imena
(adrese) pošiljaoca i datuma vidi i predmet poruke. Na osnovu tih podataka primalac
odlučuje da li će i kada će čitati neku poruku
 Tekst poruke – piše se u delu za tekst poruke. Tekst poruke zavisi od toga kome je
namenjena. Ako odgovaramo na neku poruku potrebno je citirati deo pisma na koji se
odgovor odnosi da bi primalac znao o čemu se radi.
 Prilog (Attachment) – fajl koji se dodaje poruci. To može biti dokument, radna tabela,
slika, prezentacija, program...).
 Potpis(signature)

Da bi koristili elektronsku poštu moramo imati program za poštu koji omogućava slanje,
primanje, prosleđivanje, snimanje i sortiranje poruka
Skoro svi ovi programi imaju zajedničke sledeće funkcije:

 Kreiranje elektronske poruke (new message)

 Slanje poruke (send message)
 Preuzimanje pristiglih poruka (get message)
 Čitanje primljene poruke (read message)
 Odgovor na primljenu poruku (replay)
 Prosleđivanje primljene poruke na drugu adresu (forward)
 Brisanje poruke (delete)

8
  Štampanje poruke (print)
 Uključivanje drugih dokumenata u poruku (attach)
 Korišćenje adresara (address)

Pristigle poruke se čuvaju u folderu Inbox

Folder ukome se čuvaju poruke koje čekaju na red da budu poslate Outbox

Nedovršene poruke se čuvaju u folderu Draft

Kopije poslatih poruke se čuvaju u folderu Sent

Fascikla u kojoj se čuvaju brisane poruke Delete

Neželjena pošta se čuva u folderu Spam

Da bi naglasili važnost poruke koju šaljemo, određujemo joj jedan od tri nivoa prioriteta.

 High (!) – visok prioritet, poruku bi trebalo odmah pročitati

 Normal – normalni prioritet

 Low – nizak prioritet, poruku možemo pročitati i kasnije

9
 7. Protokoli za prenošenje elektronsih poruka

Za prenošenje elektronskih poruka se koriste dva osnovna tipa protokola:SMTP iPOP3/IMAP.

SMTP(Simple Mail Transfer Protocol) -predstavlja osnovni protokol sloja aplikacija

za elektronsku poštu, koji koristi uslugu pouzdanog transfera podataka protokola TCP. Kao i
većina drugih protokola aplikacijskog sloja ima klijentsku i serversku stranu (koja se izvršava na
serveru za elektronsku poštu onoga koji šalje i druga strana koja se izvršava na serveru).

Kada server salje poruku drugim serverima, on preuzima ulogu SMTP klijenta, a kad prima
poruke ponaša se kao SMTP server.

Protokol SMTP je definisan dokumentom RFC 2821.Iako originalni dokumetn SMTP RFC
datira iz 1982.sam protokol se pojavio znatno ranije i znatno je stariji od HTTP protokola.

Opšte je prisutan na Internetu, budući da poseduje izuzetne osobine, iako mnogi smatraju da ima
i arhaičnosti. SMTP ograničava tela svih poruka na sedmobitni ASCII, što
razvojem multimedijalnih sadržaja dovodi do problema, budući da binarni mutimedijalni podaci
moraju da se kodiraju u ASCII, da bi se preneli protokolom SMTP, posle čega se poruka ponovo
dekodira.

Klijentska strana na portu 25 uspostavlja TCP konekciju sa serverskom stranom, ukoliko je ne

uspostavi, pokušava ponovo. Nakon uspostavljanja konekcije prelazi se na
proces sinhronizacije aplikacijskog sloja, tokom koje SMTP klijent navodi adresu pošiljaoca,
posle čega počinje slanje poruke, oslanjajući se na uslugu pouzdanog transfera podataka
protokola TCP .

Ukoliko ima još poruka postupak se ponavlja, ukoliko nema, prekida se konekcija.

POP3(Post Office Protocol version 3) -Kada se koristi POP (Post Office Protocol ) za prijem
pošte, sva pošta sa servera se preuzima i čuva na lokalnom računaru i sve radnje koje izvršimo na
primljenim porukama se vrše na našem računaru. Kada bismo promenili računar sa koga
proveravamo poštu (npr. kućni računar, računar na poslu ili mobilni telefon), poruke koje smo
preuzeli na kućni računar ne bi više postojale na serveru, tj. ne bismo mogli da preuzmemo i na
drugom uređaju već preuzete poruke.

10
To se može izbeći tako što bi se u podešavanjima mail klienta izabrala opcija da se kopija poruke
ostavi na serveru, ali će se onda na drugom računaru i poruke koje smo već pročitali prikazati
kao nove.

Uz to, POP protokol omogućava pravljenje samo lokalnih foldera i markera za sortiranje pošte –
sva pošta na serveru se smešta u Inbox, pa je potrebno na više računara imati ista podešavanja
filtera i foldera.

Takođe, kod POP protokola se sva nova pošta i eventualni fajlovi koji su prikačeni uz mail
preuzimaju na lokalni računar prilikom provere pošte, što možda nije praktično ako se koristi
spora internet konekcija.

POP3 protokol koristi port 110 za komunikaciju sa mail serverom.

IMAP(Internet Message Access Protocol) - je protokol koji omogućava pristup i upravljanje

porukama direktno na serveru. To praktično znači da folderi za sortiranje poruka koje napravimo
sa IMAP protokolom kreiraju te foldere na serveru i biće potpuno isto vidljivi sa bilo kog
računara da se povezujemo. Obzirom da se sve poruke čuvaju uvek na našem serveru, odnosno u
vašem hosting nalogu veoma je važno da vodite računa da u email nalogu i hosting nalogu uvek
ima dovoljno slobodnog prostora i da po potrebi proširite limit prostora mail naloga ili obrišete
nepotrebne poruke ili pređete na veći hosting paket, ako imate potrebu da čuvate veći broj
poruka na serveru.

Takođe, za razliku od POP protokola, IMAP na serveru označava poruku kao pročitanu, tako da
će jednom pročitana poruka biti prikazana kao pročitana i na svim drugim uređajima (email
klijentima) na kojima preuzimate e-poštu.

Još jedna razlika u odnosu na POP je u tome što IMAP ne skida sve nove poruke sa servera, već
samo one koje korisnik otvori. To u praksi znači da je potrebna otvorena veza sa serverom sve
dok se ne završi pregled i/ili prijem poruka.

Za komunikaciju sa serverom, IMAP koristi port 143.

11
 8. Nalog i e-mail adresa

Da bi se koristio E-mail pored kompjutera potrebno je i napraviti nalog kod dobavljačainternet

usluga, a većina ih uključuje e-mail u svoje usluge(teol,blic,inecco…) ili nalog koji obezbeđuje
besplatno korišćenje e-maila(kao npr. Yahoo, hotmail) i odgovarajući softver za pristup
njihovom serveru za poštu.Potrebna je i jedinstvena e-mail adresa, da bi se koristio e-mail. E-
mail adrese se univerzalno konstruišu na isti način, a sastoje se od sledećihkomponenti:

 ime primaoca
 @ (čita se kao ’’et’’), koji razdvaja ime primaoca od preostalog dela adrese
 ime domena servera za poštu(blic,teol…)
 tip servera za poštu(.com, .org…)
 i možda oznaka države(.uk, .yu…)

U adresama e-maila se mogu koristiti slova, brojevi, tačke, i crtice.Obično se ne pravi razlika
između malih i velikih slova,ali se najviše koriste mala. Adrese su obično kraće, da selako
izgovaraju i pamte. Najčešće je to ime praćeno prvim slovom prezimena, ili prvi inicijal I
prezime.To je jedna od kombinacija,sve ostale su dozvoljene, pod uslovom da
je adresa jedinstvena na serveru.

9. Programi za elektronsku poštu

E-mail softver služi za sastavljanje, pregled i upravljanje porukama koje šaljete ili primate.
Zahvaljujući usvojenim standardima za e-mail servere, može se slobodno izabrati bilo koji od
popularnih programa za elektronsku poštu:

1. Outlook Express se isporučuje uz čitač weba Internet Explorer. Program je jednostavan i

lako se koristi.Nudi liniju menija kao u u Windowsu, paletu sa alatkama i lako
razumljivim sadržajem.

2. Microsoft Outlook koji se isporučuje kao čitač Microsofta. Radi na istom principu kao i
predhodni program.

12
 3. Netscape Messenger je besplatan server za elektronsku poštu, i dobija se kao dio paketa
Netscape Communicator. Takodje je veoma jednostavan za korišćenje.

4. Eudora je samostalan program, pravljen specijalno za Internet e-mail. Verzija Light je

besplatna, međutim, da bi imali napredne opcije, mora se doplatiti opcija Pro. Radi na
praktično isti način kao i predhodna dva, sa nekim razlikama u nazivima komandi.

Pored ovih programa postoje još mnogi drugi, ali se manje koriste, međutim zajedničko većini
njih je da rade na istom principu.

10.Rad sa elektronskom poštom

E-mail se veoma jednostavno koristi. Postoje četiri glavne aktivnosti:

 Čitanje pošte

 Sastavljanje novih poruka i pridruživanje datoteka

 Slanje i primanje pošte

 Organizovanje pošte

13
 11.Attachment

Veoma značajna mogućnost elektronske pošte je mogućnost slanja dopunskih datoteka( poput
slika,programa itd.) zajedno sa porukama. Ove dopunske datoteke nazivaju se attachmenti ili
MIME(Multipurpose Internet Mail Extension) dodaci.

E-mailattachment je datoteka koja se šalje zajedno s nekim e-mailom ("priložena" je uz

poruku). Datoteka može biti poslata kao zasebna poruka međutim, danas je opšte prihvaćeno da
se šalje kao deo poruke uz koju je priložena. Da bismo prikačili „attachment“ na poruku,
prilikom pisanja poruke dovoljno je izabrati naredbu poput Attach File ili alatku na kojoj je
nacrtana spajalica nakon čega će se otvoriti dijalog koji omogućava izbor datoteke koju
hoćemo da prikačimo na poruku. Prilikom prijema poruke koja sadrži attachment, primalac će
biti obavešten o tome i imaće mogućnost da otvori saržaj attachmenta.

Ovde vredi isto pravilo kao i prilikom „skidanja“ datoteka sa Interneta: Bilo kakav attachment
pre otvaranja obavezno treba proveriti pomoću nekog od antivirusnih programa, čak i ukoliko
dolazi od poznatog pošiljaoca! Naime, mnogi računarski virusi razmnožavaju se na principu da
kreiraju lažne poruke sa adresama korisniku poznatih pošaljioca (koje zapravo ne potiču od
njih), a koje sadrže attachmente koji u sebi sadrže viruse i druge destruktivne programe.

14
 12.Zaštita od neželjenepošte
Elektronska pošta je danas postala najčešći vid razmene poruka. Kako iz svojih kuća, tako i sa
posla sve veći broj ljudi koristi ovaj vid komunikacije.

Elektronska pošta i veb su korisni servisi Interneta, ali pored dobrih strana postoje i određene
opasnosti od različitih zlonamernih korisnika i kriminalaca koji putem Interneta vrebaju žrtve
među lakovernim korisnicima. Zbog toga ovim servisima treba pristupati i koristiti ih sa velikom
pažnjom.

Na Internetu je korisnik izložen opasnostima koje možemo svrstati u dve grupe:

 opasnosti po računar
 opasnosti po korisnika lično.

Opasnosti po računar mogu biti različite, npr. od programa koji su napravljeni tako da uništavaju
podatke, do programa koji uznemiravaju korisnika na bilo koji način. Opasnosti po korisnika
lično mogu doći sa jedne strane od programa koji mu kradu podatke koji se mogu zloupotrebiti
(brojevi računa u banci, brojevi kreditnih kartica, lozinke za pristup računarima), a sa druge
strane - od podataka koje o sebi sam korisnik otkriva nepoznatim osobama.

U zaštiti računara od napada sa Interneta postoje dva nivoa. Prvi nivo omogućava zaštitu u
antivirusnim programima koje korisnik instalira na svom računaru. Postoji više dobrih AVP koji
su besplatni ili koji se mogu kupiti uz malu naknadu. Bitno je da se oni redovno dopunjavaju.
Ako je računar stalno priključen na Internet ovi programi se uglavnom dopunjavaju više puta
dnevno. Drugi nivo zaštite je zaštita koju pruža davalac usluge povezivanja na Internet - internet
provajder. Ova zaštita je vezana za za računarsku mrežu i o njoj se brine osoba zadužena za
mrežu - administrator mreže. Zaštita se sastoji od specjalnog hardvera i softvera koji prati ono
što dolazi u mrežu i ono što izlazi iz mreže provajdera i ima zadatak da spreči dolazak
neželjenog materijala u mrežu. Ovakva zaštita poznata je pod imenom zaštitni zid (engl.
firewall). Ime dolazi od zaštitnih zidova u velikim zgradama koji se prave od nezapaljivog
materijala i imaju zadatak da u slučaju požaraspreče dalje širenje vatre.

Međutim, ni jedan program nas ne može zaštititi od nas samih. Prilikom krišćenja elektronske
pošte ili veba korisnik će komunicirati sa nepoznatim ljudima, stvarati nova prijateljstva i druge
veze. Pri novim kontaktima i upoznavanjima treba biti krajnje oprezan. Nepoznatima nikada ne

15
davati svoje lične podatke, adresu stanovanja, školu koja se pohađa, podatke o roditeljima,
podatke o imovnom stanju, ... Naročito treba biti oprezan kada se sa nekim komunicra bez
neposrednog kontakta (veb kamere), jer na osnovu kucanog tekstane može da se zaključi da li se
komunicira sa vršnjakom ili odraslom osobom koja se lažno predstavlja. U slučaju ličnog
upoznavanja sa novim drugom ili drugaricom sa veba to uvek treba da bude na javnom mestu
gde ima mnogo ljudi. Ako na sastanak ne dođe ona osoba kakva se predstavlja treba odmah
obavestiti roditelje, a možda i policiju.

Dodatna opasnost koju e-pošta nosi je i slanje poruka koje su nedoličnog sadržaja ili
reklamiranje proizvoda uz davanje lažnih podataka. Takva neprimerena elektronska pošta naziva
se na engleskom spam. Stoga se treba na odgovarajući način zaštiti od "neželjene pošte".

Osnovna pravila su :

 Pošta nepoznatog pošiljaoca je najčešće "neželjena pošta". Stoga ne treba verovati, već
proveriti njen sadržaj.
 Nikada ne treba davati adresu svoje elektronske pošte, a prethodno ne proveriti identitet
onoga koji traži tu adresu.
 U formularima koji se javljaju na raznim sajtovima, ne treba ostavljati podatke koji mogu
biti zloupotrebljeni.
 Posebno treba biti oprezan pri davanju ličnih podataka, i nikada ih ne treba davati, a da se
prethodno niste dogovorili sa roditeljima ili nastavnicima.

Oni koji zloupotrebljavaju Internet pokušavaju da dođu do podataka o broju kreditne kartice,
korisnikovog identiteta i šifre.

Ova pojava se naziva "lov u mutnom" (prevod za englesku reč fishing). Pošto mnogi roditelji
nemaju temeljno informatičko obrazovanje, a koriste Internet, nije suvišno da ih upozorite na
moguće.

16
 13.Saveti za korišćenje elektronske pošte

 Obavezno navedite naslov odnosno „Subject“ mail-a;

 Oznaku hitno koristite samo ako je zaista hitan mail;
 Tekst poruke uvek počnite oslovljavanjem, a završite pozdravom;
 Uvek kratko objasnite šta se nalazi u prilogu mail-a;
 Nikada ne šaljite putem mail-a poverljive informacije ili one koje bi se mogle
zloupotrebiti;
 Tuđe e-mail adrese nemojte davati drugima bez dopuštenja;
 Potvrdite da je primljen važan e-mail;
 Najbolje je da na e-mail odgovorite odmah;
 Ne prosleđujte „lance sreće“ elektroničkom poštom, kao ni šaljive fraze ukoliko je
komunikacija formalna.

17
 14.Zaključak
Mediji imaju veoma važnu ulogu u živootu čoveka, jer mu pomažu u funkcionisanju društvenog
života. Internet je najveći medij putem kog možemo da komuniciramo sa velikom grupom ljudi.

Pojava elektronske pošte napravila je pravu revoluciju u slanju poruka, jer ja omogucila prenos
informacija na velike udaljenosti, velikom brzinom. Iako se u poslednje vreme često priča o
opasnostima koje vrebaju posredstvom interneta, oprezna i kontrolisana upotreba olakšava život
u svakom smislu.

18
 15.Literatura

https://sites.google.com/site/virtualnicas/racunarske-komunikacije/elektonska-posta

https://helix.chem.bg.ac.rs/hemnet/email.html

https://writingcenter.unc.edu/tips-and-tools/effective-e-mail-communication/

http://reagiranja.net/tag/elektronicka-posta

http://reagiranja.net/tag/elektronicka-posta

19