ОСНИВАЧИ НАРОДНЕ СТРАНКЕ У ЦРНОЈ ГОРИ ПРИЈЕ 11О.г.

(На Лучиндан-31.октобра 1906.г.)

Из прве по Уставу изабране Народне скупштине 1906. године, од 76 народних посланика

(62 изабрана + 14 вирилаца - по положају) Клубу Народне странке је припадао 51
посланик. Чланови Клуба су били сљедећи посланици:

а) Изабрани

1. Војвода Шако Петровић Његош – посланик вароши Цетиње

2. др Митар Радуловић – посланик вароши Подгорица
3. Симо Шобајић – посланик вароши Никшић
4. Павле Вујисић – посланик вароши Колашин
5. Марко Петровић Његош – посланик вароши Бар
6. сердар Саво Пламенац – посланик вароши Улцињ
7. поп Илија Капа – посланик цетињске капетаније
8. Иван Лабуд Петровић Његош – посланик његушке капетаније
9. Марко Вукотић – посланик чевско-бјеличке капетаније
10. Саво Кривокапић – посланик цуцко-ћеклићке капетаније
11. Петар Рамовић – посланик команско-загарачке капетаније
12. Гаврило Церовић – посланик барске капетаније
13. Саво Ђурашковић – посланик улцињске капетаније
14. Лазар Јововић – посланик шестанско-селачке капетаније
15. Мило Драгојевић – посланик доњоцеклинске капетаније
16. Ђуро Дрецун – посланик љуботињске капетаније
17. Митар Вукчевић – посланик љешанске капетаније
18. поп Војин Поповић – посланик подгоричке капетаније
19. Михаило Ивановић – посланик доњокучке капетаније
20. Спасоје Пилетић – посланик пиперске капетаније
21. поп Вуко Поповић – посланик горњокучке капетаније
22. Никола Симовић (Секуловић) – посланик братоножићке капетаније
23. Драго Радовић – посланик мартинићке капетаније
24. др Милован Марушић – посланик вражегрмске капетаније
25. Јовета Ћетковић – посланик спушке капетаније
26. Милија Павићевић – посланик павковићке капетаније
27. Спасоје Радуловић – посланик петрушинске капетаније
28. др Душан Матановић – посланик граховске капетаније
29. поп Шпиро Глиговић – посланик бањанске капетаније
30. Вуко Кривокапић – посланик никшићке капетаније
31. Милисав Николић – посланик луковске капетаније
32. поп Ново Станишић – посланик требјешке капетаније
33. војвода Лазар Сочица – посланик жупопивске капетаније
34. војвода Ђуро Церовић – посланик ускочке капетаније
35. Илија Бојовић – посланик жупске капетаније
36. Бајо Гардашевић – посланик рудинске капетаније
37. поп Милисав Томић – посланик дробњачке капетаније
38. Никола Бајагић – посланик планино-пивске капетаније
39. Никола Јовановић – посланик ровачке капетаније
40. Сава Драговић – посланик горњоморачке капетаније
41. Мујо Влаховић – посланик колашинске капетаније
42. Јанко Тошковић – посланик липовске капетаније
43. Ристо Бошковић – посланик пољске капетаније
44. Милосав Раичевић – посланик шекуларско-трепачке капетаније
45. Љубомир Бакић – посланик краљске капетаније
46. Јеврем Бакић – посланик величке капетаније
47. Васо Ћулафић – посланик полимске капетаније
48. Радоје Поповић – посланик љеворечке капетаније -

б) Вирилни (по положају)

1. Војвода Гавро Вуковић – посланик као предсједник Државног савјета

2. Марко Радуловић – посланик као члан Државног савјета
3. Андрија Радовић – посланик као члан Државног савјета.

Интересантно је примијетити да међу оснивачима Народне странке, члановима Клуба

народних посланика, има више правника него што су сви судови у Црној Гори имали
1910. године. Од 30 судија, Великог и пет обласних суда, било је са дипломом правника
само 5 судија, а међу оснивачима Народне странке било је десет правника. Међу
оснивачима Народне странке су: пет војвода, два сердара, седам свештеника, два љекара,
два учитеља, пет трговаца, инжињер, публициста... итд., што се може видјети из
приложеног списка народних посланика из 1906. године. Поред чланова Клуба један од
оснивача странке је и Митар Ђуровић, који није био посланик овог сазива Народне
скупштине, али је био потписник Програма странке и покретач активности за формирање
Народне странке.

О појединим оснивачима Народне странке и посланичком клубу Народне странке њихов

савременик Јован Ћетковић написао је сљедеће:

''Клуб Народне странке, у који уђоше млађи, напреднији, школовани људи, а поред њих
један број старих, виђених, заслужних и угледних људи, бивших главара народних, чија је
сујета била раније увријеђена, због разних личних ствари и нетрпељивости, па су се сад
лакше могли одлучити да уђу у овај клуб млађих и напреднијих људи. међу њима био је
предсједник скупштине уважени војвода Шако Петровић, блиски књажев рођак. Иначе
познат као врло одлучан, правичан и поштен човјек. Једна ријетка фигура расног типа, са
одликама правог, неизвјештаченог човјека. Послије ослобођења Никшића био је
постављен за гувернера никшићког округа и за вријеме управљања овим крајем оставио је
успомене као правичан и неподмитљив човјек. Он је доста учинио за подизање и
унапређење Никшића. Неко вријеме заузимао је и положај државнога савјетника. Прва
народна скупштина, цијенећи његове врлине и заслуге, изабрала га је једногласно за свога
предсједника. Чим се је формирао клуб народне странке изабран је за предсједника овога
клуба. Поред војводе Шака у овај клуб ушли су од бивших старијих главара још и ови
изразитији и популарнији људи: војвода Лазар Сочица, чувен главар и војсковођа. Једна
маркантна фигура. Тип необичних димензија, чувен колико са свога јунаштва толико са и
своје смјелости и богатства. Поп Никола Симовић, стари командир, по свему сличан
крсташу орлу. Јунак на мегдану а рјечит на дивану. Бајо Гардашевић бивши великосудија
и пашеног књажев. Човјек ријетко куражан. Један од најстаријих црногорских правника.
Књажев шурак Марко П. Вукотић, бивши великосудија. Од млађих школованих
посланика, који су ушли у овај клуб нарочито су се истицали: др М. Марушић, љекар по
занимању, иначе једна необична појава, један динамитан тип. Импулсиван, борбен, крут,
несаломљив. Човјек који не зна за страх, који не умије ни да се уклони ни да се поклони.
Он је међу својим друговима био нека врста Костреш харамбаше. Симо Шобајић,
посланик вароши Никшића, културан и борбен, чврст и поуздан, добар говорник и
новинар. Спасоје Пилетић, потомак Јола Пилетића, савршени правник са тек почетом
каријером. Митар Ђуровић, бивши члан Радуловићеве владе, културан и правдољубив
човјек, еластичан и интелигентан. Гаврило Церовић, члан бивше Радуловићеве владе.
Једна импозантна појава. Одлучан и борбен, научен да енергично наступа и упорно брани
своје мишљење. Милосав Раичевић, опет бивши члан Радуловићеве владе, човјек тих и
поуздан, неразметљив, што би се рекло увучен у себе, човјек који више размишља а мање
говори, али који има претензије да његову ријеч треба послушати а његово мишљење
уважити. Михаило Ивановић, такође члан бивше Радуловићеве владе; Митар Вукчевић,
Саво Ђурашковић, Марко Радуловић, бивши предсједник владе; Јанко Тошковић, Спасоје
Радуловић, једна маркантна сељачка фигура, гранитног карактера, Љубо Павић, расан и
ријетко борен тип, Јовета Ћетковић и други.

Посланички клуб Народне странке брзо је окупио око себе један број виђенијих људи из
народа, личности од положаја и од утицаја, међу којима су се нарочито истицали књажеви
рођаци: војвода Божо, војвода Ђуро и Андрија Радовић, бивши министар, човјек књажева
повјерења, коме је књаз Никола, као што ћемо доцније видјети, повјерио састав владе
послије пада Радуловића с власти.