Прајорова упутства

за писење радова из филозофије

Преведено, са малим изменама, са Прајорове личне интернет странице:

Jim Pryor

1          Садржај

 Шта се ради у једном раду из филозофије?

 Три фазе писања

o       Рана фаза

o       Напишите прву верзију

o       Прерадите, и наставите да прерађујете

 Још неке ствари

 Како ћете бити оцењивани

2 Шта се ради у једном раду из филозофије?

        

2.1      Филозофски рад се састоји од рационалне одбране неке

тврдње.
 

Ваш рад мора да пружи аргумент. Рад се не сме састојати само од приказа
вашег мишљења, нити само од приказа мишљења филозофа којима се бавимо.
 Морате да браните своје тврдње. Морате да понудите разлоге зашто у ваше
тврдње треба веровати.

Немојте дакле рећи само:

Ја сматрам да П.

Морате рећи нешто овако:

Ја сматрам да П. Ја у то верујем јер ...

или:

Сматрам да ови разлози ... пружају убедљив аргумент да П.

Такође, немојте рећи само:

Декарт тврди да П.

Реците, уместо тога, нешто овако:

Декарт тврди да П. Међутим, овај мислени експеримент ће показати да

није тако...

 
 или:

Декарт тврди да П. Сматрам ту тврдњу прихватљивом из ових разлога: ...

2.1.1     

Постоји више ствари које могу бити циљ рада из филозофије. Радови обично
почињу излагањем неког гледишта или аргумента које се затим узима у
разматрање. У раду се онда покушава једно или два од следећег:

o       Критикује се аргумент; или се показје да неки од аргумената у прилог

наведеног гледишта нису добри

o       Брани се аргумент или гледиште од нечије критике

o       Нуде се разлози за прихватање гледишта

o       Нуде се пртовпримери за наведено гледиште

o       Упоређују се јаке и слабе стране два (или више) супротстављена става о
наведеном гледишту

o       Дају се примери који објашњавају гледиште, или га чине

прихватљивијим

o       Показује се да су неки филозофи обавезни да прихвате наведено

гледиште с обзиром на њихова остала становишта, иако они то гледиште
не прихватају експлицитно, или га чак поричу

o       Расправља се које би последице гледиште имало када би било тачно

o       Преиспитује се гледиште и прилагођава да би одговорило на извесне

приговоре

Без обзира шта од овога узмете да радите, морате екплицитно навести разлоге
за своју тврдњу. Студентима се често чини да нема потребе бранити неку
тврдњу када је њима јасно да је тврдња тачна. Међутим, врло је лако преценити
смагу нашег сопственог гледишта. Најзад, ми га већ прихватамо. Потребно је да
претпоставите да они који вас слушају или читају не деле ваше мишљење. Ваш
 рад треба да буде покушај да се људи убеде у ваше мишљење. Немојте дакле
почињати претпоставком коју ће ваши противници сигурно одбацити. Да бисте
имали било какве шансе да људе убедите, морате почети од опште прихваћених
претпоставки.

           

2.2      Добар филозофски рад је скроман и мало тврди, али

представља свој закључак јасно и брани га добрим разлозима
 

Људи често покушавају да постигну исувише у свом филозофском раду. Исход

тога је обично нечитљив рад, пун недовољно брањених и слабо објашњених
тврдњи. Немојте дакле бити сувише амбициозни. Не покушавајте да у раду од
2-5 страна установите закључке од којих ће се затрести свет. Када се ради како
треба, филозофија напредује малим корацима.

2.3      Оригиналност
 

Сврха ових радова јесте да покажете да разумете материјал и да сте способни да

о њему размишљате критички. Да бисте то постигли, рад мора да покаже неко
ваше самостално размишљање.

То не значи да морате да предложите своју теорију, или да морате да дате

потпуно оригиналан допринос људској мисли. Биће довољно времена за то
касније. Идеалан рад ће бити јасан и прецизан, коректно ће приказивати
гледишта других филозофа, и садржаваће промишљени критички одговор на
литературу коју читамо.

Од рада се не очекује да отвори потпуно ново подручје. Али потребно је да

пружите сопствене аргументе, сопствени начин разраде и критиковања или
одбране неких аргументата којима смо се бавили на часу. Само преглед онога
што су други рекли неће бити довољан.
 

3 Три фазе писања

        

3.1      Рана фаза

 

Рана фаза писања филозофског рада укључује све што радите пре но што
седнете и напишете прву верзију. Рана фаза ће укључивати писање, али још
нећете покушавати да напишете цео рад. Уместо тога вадићете белешке из
литературе, скицирати своје идеје, покушавати да објасните главни аргумент
који ћете бранити, и саставити нацрт рада.

3.1.1    Расправљајте са другима о теми о којој ћете писати

Као што сам рекао раније, ваши радови треба да покажу да разумете и да
можете критички да мислите о материји коју радимо на часовима. Један од
најбољих начина да проверите колико добро разумете материју јесте да је
објасните некоме ко са њом није упознат. Ја стално наново откривам док
предајем филозофију да се дешава да не могу како треба да објасним неки текст
или аргумент који сам веровао да разумем. То се дешава јер је текст био заправо
више проблематичан или компликованији но што сам ја увиђао. Ви ћете имати
ово исто искуство. Дакле, добро је да једни са другима, и са пријатељима који
не слушају овак курс, расправљате о питањима која дискутујемо на часу. То ће
вам помоћи да их боље разумете, и учиниће да уочите које ствари још нисте до
краја разумели.

Још је корисније да међусобно причате о ономе што ћете доказивати у свом

раду. Када имате идеје довољно разрађене да их можете некоме објаснити,
вербално, онда сте спремни да седнете и напишете нацрт.

 
3.1.2    Саставите нацрт рада

Пре но што почнете писање прве верзије, размотрите ова питања: У ком реду
треба да објасните појмове и становишта које ћете раљсправљати? На ком
месту треба да представите гледиште или аргумент свог противника? На ком
месту треба да изложите критику свог противника? Да ли неки од ваших
закључака претпоставља да се најпре расправља о неком другом закључку? И
тако даље. Колико ће на крају ваш рад бити јасан зависи много зависи од
структуре рада. Због тога је потребно да о овим питањима размишљате пре но
што почнете да пишете.

Поново истичем да вам препоручујем писање нацрта рада и аргумената које

ћете представити пре но што почнете да пишете. То ће вам омогућити да
организујете своје закључке и да добије слику о томе како се они сви заједно
уклапају. То ће вам такође помоћи да будете сигурни да сте у стању да кажете
шта је ваш главни аргумент или критика, пре но што седнете да напишете прву
верзију целог рада. Када студентима не иде писање, то је обично зато што још
нису сасвим смислили шта желе да кажу.

Посветите пуну пажњу свом нацрту. Треба да буде исцрпан. (Нпр. за рад од 5
страна нацрт може да заузме целу страну.)

Ја сматрам да је писање нацрта бар 80% посла на писању филозофског рада.

Ако имате добар нацрт, остало писање ће ићи много лакше.

3.1.3    Почните да радите рано

Филозофски проблеми и филозофско писање захтевају пажљиво и дуго

промишљање. Немојте чекати да почнете две или три ноћи пред рок за предају
рада. То је врло глупо. Писање филозофског  рада тражи доста припрема.

 
 Потребно је да себи оставите довољно времена да размишљате о теми и
напишете детаљан нацрт. Тек онда треба да седнете и напишете прву верзију
целог рада. Када једном напишете прву верзију, оставите је да одлежи пар дана.
Онда јој се вратите и преправите је. Неколико пута. Бар 3 или 4. Ако можете,
покажите је пријатељима и видите како ће они реаговати. Да ли разумеју ваш
главни закључак? Да ли су им делови вашег рада нејасни или збуњујући?

Све ово тражи времена. Зато бисте требали да почнете са радом чим добијете
теме.

3.2      Напишите прву верзију

 

Када сте једном смислили свој аргумент и написали нацрт, онда сте спремни да
седнете и напишете прву верзију.

3.2.1    Служите се једноставном прозом

Не оптерећујте се тежњом за књижевном елеганцијом. Користите једноставну

прозу. Пишите кратке реченице и параграфе. Користите уобичајене речи.
Смејаћемо вам се ако употребљавате велике речи тамо где могу да послуже и
мале. Ствари о којима пишете су већ довољно дубоке и тешке и без замућивања
претенциозним језиком и сувишним речима. Не служите се прозом коју не
бисте корисили у говору: ако нешто не бисте рекли, немојте то ни писати.

3.2.1.1        

Можда претпостављате да, пошто особа која ће радове оцењивати већ зна доста
о вашој теми, можете изоставити основна објашњења и пишете на супер-
софистициран начин, као што би то радили стручњаци међу собом. Гарантујем
вам да ће то ваш рад учинити неразумљивим.

3.2.1.2        

Ако ваш рад звучи као да је писан за трећеразредну публику, онда сте
вероватно постигли задовољавајућу јасноћу.
3.2.1.3        

На часовима ћете се понекад бавити филозофима чије је писање нејасно и

компликовано. Свако ко их чита сматра њихово писање тешким и
фрустрирајућим. Ти аутори су важни за филозофију  упркос њиховом лошем
писању, а не зог њега. Дакле не покушавајте да их имитирате.

3.2.2    Учините структуру рада очигледном

Нека структура вашег рада буде очигледна ономе ко чита. Читалац не би требао
да улаже напор да сагледа структуру. Тресните му је у лице.

Како да то урадите?

Најпре користите речи као:

         јер, пошто, зато што

         дакле, стога, следи да

         ипак, при свем том, али

         на првом месту, са друге стране

То ће помоћи читаоцу да прати вашу дискусију и да зна у ком правцу се она

креће. Пазите да ове речи користите исправно! Ако кажете „П. Дакле Р.“, тиме
тврдите да је П добар разлог да се прихвати Р. Боље би било да сте у праву. Ако
нисте, ми ћемо приговарати. Немојте убацивати 'дакле' или 'стога' само да бисте
представили след ваших мисли боље аргументованим но што заиста јесте.

 
Још један начин на који можете читаоцу учинити структуру рада очигледном је
да кажете шта сте урадили до сада и шта ћете урадити следеће. Можете рећи
нешто овако:

         Почећу са...

         Пре но што кажем шта није у реду са овим аргументом, желим да...

         Ове речи сугеришу да...

         Сада ћу бранити ову тврдњу...

         Још један разлог у прилог ове тврдње произилази из ...

         На пример...

Ове речи заиста чине велику разлику. Размотрите ова два фрагмента:

... Управо смо видели да С каже да П. Сада ћу представити два аргумента за не-
П. Мој први аргумент је...

Мој други аргумент да не-П је...

С може одговорити на моје аргументе на неколико начина. На пример, он може

рећи ...

Међутим, овај одговор не ради јер ...

Још један начин на који С може да одговори на моје аргументе јесте да тврди ...

Али и овај одговор није добар јер...

Видели смо, дакле, да ни један од С-ових одговора на мој аргумент да не-П није
успешан. Према томе, треба одбацити С-ову тврдњу да П.

Желим да браним своје гледиште да Р. Имамо три разлога да верујемо Р.

Прво, ...
 Друго, ...

Треће, ...

Најозбиљнији приговор гледишту Р је ...

Али ова примедба није успешна из ових разлога: ...

Зар није јасно сагледати каква је структура ових радова? Тако треба да буде и у
вашим радовима.

Не можете учинити структуру рада очигледном ако не знате како структура

треба да изгледа или ако рад нема структуру. Због тога је толико важно
направити нацрт.

3.2.2.1        

Још једна врло важна ствар: потребно је да буде сасвим јасно када излажете
своје мишљење а када излажете мишљење неког од филозофа којим се
бавимо. Читалац никада не сме да буде у недоумици око тога.

3.2.3    Пишите сажето, али дајте пуно објашњење својих тврдњи

Да бисте написали добар рад из филозофије, потребно је да будете сажети али

да у исто време дате пуна објашњења.

Ови захтеви изгледа вуку у супротним правицима. (Као да први каже „Не
причајте сувише“ а други „Причајте пуно“.) Ако се ови захтеви правилно схвате
видећете да се оба могу испунити.

3.2.3.1        

Саветујемо вам да будете сажети јер не желимо да лутате по свему што

знате о датој теми, покушавајући да покажете како пуно знате и како сте
 паметни. Сваки наслов упућује на једно посебно питање или проблем, и
потребно је да се бавите тим проблемом.

3.2.3.2        

У вашем раду треба да буду само ствари које се директно односе на тај
проблем.  Избаците све остало. Увек је боље усредсредити се на једну или
две ствари и развити их подробније него претрпавати. Једна или две добре
стазе су боље од непрегледне џунгле.

3.2.3.3        

Формулишите централно питање или проблем којим желите да се бавите и

све време га имајте на уму. Јасно кажите који је то проблем, и зашто је то
уопште проблем. Пазите да све што пишете буде релевантно за тај проблем.
Поред тога, објасните у раду зашто је то релевантно. Немојте да оставите
читаоцу да сам погађа.

3.2.3.4        

Једна од ствари на коју мислим када кажем „дајте пуно објашњење“ јесте да,
када имате добру поенту, немојте је избацити само у једној реченици. Објасните
је; дајте пример; појасните како она користи вашем аргументу.

3.2.3.5        

Али „дајте пуно објашњење“ такође значи бити јасан и експлицитан највише
што можете. Није добро жалити се, након што вам је рад оцењен, „Знам да сам
то рекао, али оно што сам мислио је...“. Кажите тачно шта мислите. Део онога
што се оцењује је колико сте у стању да то урадите.

3.2.3.6        

Замислите да читалац није читао материјал о коме пишете, и да није о њему

много мислио унапред. Наравно, то неће бити тачно. Али ако пишете као да је
то истина, то ће вас натерати да објасните техничке појмове, објасните чудне
или магловите дистинкције, и да будете прецизни у највећој могућој мери када
представљате шта су други филозофи рекли.

3.2.3.7        
 Заправо, било би врло корисно да одете један корак даље и
замислите да је читалац лењ, глуп и злобан. Лењ је јер не
жели да одгонета шта ваше завијене реченице значе, и не
жели да одгонета у чему се састоји ваш аргумет, уколико
то већ није очигледно. Глуп је, тако да морате све да му
сервирате јасно и сажвакано. И злобан је, тако да неће
читати ваш рад добронамерно и благонаклоно. (На пример,
ако кажете нешто што се може интерпретирати на више од
једног начина, он ће претпоставити да сте хтели да кажете
ону мање прихватљиву ствар.) Ако разумете материјал о
коме пишете, и ако пишете за оваквог читаоца, вероватно
ћете добити 10.

3.2.4    Дајте пуно примера и дефиниција

3.2.4.1        

Веома је важно користити примере у филозофском тексту. Пуно ствари које

филозофи тврде су врло апстрактне и тешке за разумевање, а примери су најбољи
начин да се те тврдње учине јаснијим.

Примери су корисни такође за објашњење појмова који играју главну улогу у

вашем аргументу. Увек је потребно појаснити како ви такве појмове разумете, чак
и ако су они познати из свакодневног говора.  С обзиром да се користе у
свакодневном говору, ти појмови могу имати недовољно јано или прецизно
значење. Претпоставите, на пример, да пишете рад о абортусу, и желите да тврдите
„Фетус је личност“. Шта подразумевате под „личност“? Од тога у великој мери
зависи да ли ће ваши читаоци сматрати вашу тврдњу прихватљивом. Од тога
такође у великој мери зависи колико ће остатак вашег аргумента бити убедљив.
Сам по себи, овај аргумент је прилично безвредан:

Фетус је личност

Убити неку личност је лоше

Дакле, убити фетус је лоше

 
 То је стога што не знамо шта аутор мисли када фетус назива „личношћу“. По
једном схватању речи „личност“, може бити сасвим очигледно да је фетус личност;
али онда је спорно да ли је увек лоше убити неку личност, у том смислу
„личности“. По другом схватању те речи, може бити прихватљивије рећи да је увек
лоше убити личност, али потпуно нејасно да ли је онда фетус „личност“. Аутор
мора да појасни како користи ту реч.

У раду из филозофије је у реду ако речи користите на начин нешто другачији од

обичне употребе. Само је потребно да буде јасно да то радите. На пример, неки
филозофи користе реч „личност“ и под њом подразумевају свако биће способно за
рационално размишљање и самосвест. Ако се то тако схвати, животиње као китови
и шимпанзе лако могу бити „личности“. То није начин на који се обично користи
реч „личност“; обично бисмо само људска бића звали личностима. Али у реду је да
се „личност“ користи на овај начин ако експлицитно кажете шта тиме мислите. И
слично за друге речи.

3.2.4.2       Немојте мењати терминологију без потребе.

Ако сте нешто назвали „Т“ на почетку рада, зовите га “Т“ до краја. На
пример, немојте на почетку говорити о „Платоновом гледишту о души“, а
после прећи на „Платоново гледиште о духу“. Ако мислите на исту ствар у
оба случаја, онда је називајте исто. У филозофији је мала промена у
терминологији обично знак да се намерава причати о нечем новом.

3.2.4.3       Коришћење речи са прецизним филозофским значењем

Филозофи дају многим наизглед обичним речима прецизно техничко

значење. Проверите да ли овакве речи користите правилно.  Немојте
користити речи које не разумете потпуно.

Користите филозофске техничке термине само када су вам потребни. Није

потребно објаснити опште филозофске термине, као 'ваљани аргумент' или
'дедукција'. Али објасните сваки технички појам који користите и који се
односи на тему коју расправљате. На пример , ако користите неке
специјализоване појмове као „дуализам“, или „физикализам“, или
„бихевиоризам“, потребно је да их објасните. Исто тако ако користите
технички термин као „супервенијенција“ и слично. Чак је и експертима када
пишу другим ексертима потребно да објасне посебну техничку
 терминологију којуј користе. Различити људи понекад користе техничку
терминологију на различите начине, и зато је важно бити сигуран да и ви и
ваши читаоци придајете оваквим речима исто значење. Замислите да их ваш
читалац никада пре није чуо.

3.2.5    Представљање и оцењивање туђих гледишта

Ако намеравате да распљављате гледишта филозофа Ф, почните тако што ћете

сагледати његове аргументе и главне претпоставке.

Онда се запитајте: Дали су Ф-ови аргументи добри? Да ли су његове претпоставке

јасно зложене? Да ли су прихватљиве? Да ли оне могу оправдано послужити као
полазна тачка за његове аргументе, или их треба бранити неким независним
аргументима?

3.2.5.1        

Обратите пажњу да ли разумете шта тачно значи гледиште које критикујете.

Студенти губе много времена критикујућу гледишта која звуче слично, али су
заправо различита од гледишта којима треба да се баве. Запамтите, филозофија
захтева високи степен прецизности. Није довољно само стећи општу идеју о
нечијем аргументу или гледишту. Треба их схватити тачно и прецизно. Велики део
посла у филизофији чине покушаји да се уверимо да смо гледиште противника
тачно схватили.

3.2.5.2        

Претпоставите да је ваш читалац глуп (видите горе 3233). Али немојте

претпостављати да су филозоф или гледиште које критикујете глупи. Да су глупи,
не бисмо их помињали. Ако не можете да видите ништа што ваља у неком
гледишту, можда је то зато што немате довољно искуства у бављењу том темом, и
стога нисте схватили зашто је некима то гледиште привлачно. Покушајте да видите
шта њих мотивише.

Филозофи кажу понекад нешто претерано, али ако гледиште које ви приписујете
неком филозофу изгледа очигледно сумануто, онда бисте требали добро да
 промислите да ли он заиста каже оно што ви мислите да каже. Покушајте да
смислите које би разумно гледиште тај филозоф могао да има на уму, и усмерите
своје аргументе протим тог гледишта.

3.2.5.3        

У свом раду, увек морате да објасните ште је гледиште пре но што га критикујете.
Ако не објасните шта сматрате да је становиште филозофа Ф, читалац неће моћи да
процени да ли је ваша критика Ф-а добра, или је једноставно заснована на
неразумевању или погрешној интерпретацији Ф-овог гледишта. Дакле кажите
читаоцу шта мислите да Ф каже.

3.2.5.4        

Али не покушавајте да кажете читаоцу све што знате о Ф-овом гледишту. Треба да
дате и свој филозофски допринос. Прикажите само оне делове Ф-овог гледишта
који се непосредно односе на оно чиме се у раду бавите.

3.2.5.5        

Понекад ћете морати да браните своју интерпретацију Ф-овог гледишта тако што
ћете цитирати одељке који иду у прилог ваше интерпретације. Имате право да
расправљате о гледишту које би аутор могао заузимати, или требао заузимати, иако
не можете да нађете сведочанство за то у његовом тексту. Међутим, када ово
радите, то мора бити експлицитно назначено. Реците нешто овако:

Филозоф Ф не каже експлицитно да П, али изгледа ми да он то ипак подразумева,

јер ...

3.2.5.6       Цитати

Ако је неки одељак из текста посебно користан као потврда ваше

интерпретације гледишта неког филозофа, може бити од помоћи да се тај
одељак директно наведе. (Не заборавите да тачно кажете где се одељак
може наћи). Међутим, у цитирању треба бити штедљив. Ретко је неопходно
цитирати више од неколико реченица. Обично је прикладније
 парафразирати шта је Ф рекао него га директно наводити. Када
парафразирате шта је неко рекао, не заборавите да то кажете. (Овде такође
треба навести стране на које упућујете.)

Цитати никада не треба да буду замена за ваше објашњење. И када цитирате

неког аутора, још увек морате да објасните шта цитат каже својим речима.
Ако цитат садржи аргумент, реконструишите аргумент и изложите га на
директан и експлицитан начин. Ако цитат садржи централну тврдњу или
претпоставку, укажите на ту тврдњу. Можете дати примере који би
илустровали ауторову тврдњу. Ако је неопходно, можете подвући разлику
између ауторове тврдње и тврдњи других са којима се ова може побркати.

3.2.5.7       Парафразе

Понекад, приликом покушаја да објасне гледиште неког филозофа, студенти

ће покушати да то ураде препричавањем речи тог филозофа. Неке речи ће
променити, друге избацити, али све у свему остаће врло близу оригиналног
текста. На пример, Хјум почиње Расправу о Људској Природи овако:

Сви опажаји људског духа деле се на две различите врсте, које ћу

називати утисци и идеје. Разлика између њих састоји се у степену
снаге и живости којом се намећу нашем духу и пробијају до наших
мисли и свести. Оне опажаје који долазе са највише снаге и
најнасилније можемо назвати утисцима; под овим именом
подразумевам све наше осећаје, осећања и емоције када се први пут
јављају у души. Под идејама подразумевам  слабе слике утисака у
мишљењу и расуђивању.

Ево једног примера како не треба парафразирати:

Хјум каже да се сви опажаји људског духа деле на две врсте, утиске и
идеје. Разлика је у томе колико снаге и живости они имају у нашим
мислима и свести. Опажаји са највише снаге и насилности су утисци.
 То су осећаји, осећања и емоције. Идеје су слабе слике нашег
мишљења и расуђивања.

Постоје два главна проблема са парафразама ове врсте. Прво, урађена је

углавном механички, тако да не показује да ли аутор разуме текст. Друго,
пошто аутор није довољно промислио шта текст значи да би могао да га
изложи својим речима, постоји опасност да ова парафраза из немарности
промени значење текста. У горњем примеру Хјум каже да се утисци „намећу
духу“ са више снаге и живости него идеје. Парафраза каже да утисци имају
више снаге и живости „у нашим мислима“. Није јасно да ли су то исте
ствари. Поред тога, Хјум каже да су идеје слабе слике утисака; док
парафраза каже да су идеје слабе слике нашег мишљења. То није исто. Тако
изгледа да аутор парафразе није разумео шта је Хјум говорио у оригиналном
тексту.

Много бољи начин да се објасни шта Хјум каже би био следећи:

Хјум каже да постоје две врсте 'опажаја', или менталних стања.

Назива их утисци и идеје. Утисак је врло 'снажно' ментално стање,
као чулни утисци које имамо када гледамо црвену јабуку. Идеја је
мање 'снажно' ментално стање, као идеја црвене јабуке коју имамо
када мислимо о јабуци а не видимо је. Није сасвим јасно шта Хјум
овде мисли под 'снажно'. Вероватно мисли ...

3.2.6    Предвидите примедбе

Пробајте да предвидите примедбе вашем гледишту и да одговорите на њих. На

пример, ако дате примедбе на гледиште неког филозофа, немојте претпоставити да
би он одмах признао пораз. Замислите како би он могао да узврати. Како бисте ви
одговорили на његову одбрану?

Не плашите се да помињете примедбе својој тези. Боље да сами изнесете примедбу

него да се надате да је ваш читалац неће смислити. Објасните како мислите да се те
примедбе могу одбацити или превазићи. Наравно, често нема начина да се
 размотре све примедбе које је могуће изнети; дакле усредсредите се само на оне
које изгледају најаче и које се највише намећу.

3.2.7    Шта ако се заглавите па не иде даље?

3.2.7.1        

 Ваш рад не мора да пружи решење неког проблема, нити јасно да или не као
одговор на неко питање. Многи одлични радови из филозофије не пружају јасно да
или не. Некада се у њима показује да питање треба појаснити, или да нека даља
питања треба поставити. Некада се у њима показује да поставка питања зависи од
извесних претпоставки које треба оспорити. Некада се у њима показује да су
извесни одговори на питање исувише једноставни, тј. да нису добри. Ако су дакле
овакви радови у праву, одговорити на питање може бити теже но што нам је
претходно то изгледало. Ово су све важни и филозофски вредни резултати.

У реду је дакле поставити питања у вашем раду и указивати на проблеме чак и када
нисте у стању да на њих пружите задовољавајући одговор. Можете оставити нека
питања без одговора на крају рада. Али објасните читаоцу да таква питања
остављате без одговора намерно. И реците бар нешто о томе како би се на питања
могло одговорити и шта чини та питања интересантним и релевантним за тему
којом се бавите.

Ако има нешто у неком гледишту да вам није јасно, немојте то занемаривати.
Укажите на нејасност. Предложите неколико начина на које се гледиште може
разумети. Објасните зашто није јасно која је од ових интерпретација коректна.

3.2.7.2        

Ако процењујете два филозофска мишљења и, након пажљиве анализе, налазите да

се не можете одлучити између њих, то је у реду. Сасвим је у реду рећи да су јаке и
слабе стране ових мишљења отприлике на истом нивоу. Али имајте на уму да да је
то такође једна тврдња која захтева објашњење и рационалну одбрану, као и свака
друга. Треба да покушате да пружите разлоге за ту тврдњу које би сматрао
убедљивим  и неко ко до тада није веровао да су та два мишљења једнаке
вредности или значаја.

3.2.7.3        
 Понекад ћете током писања увидети да ваши аргументи нису тако добри као су вам
испрва изгледали. Можете доћи до извесних примедби на ваше гледиште на које
нећете имати добар одговор.. Немојте паничити. Ако у вашем аргументу постоји
проблем који не можете решити, покушајте да видите зашто га не можете решити.
У реду је да промените тезу и прихватите ону коју можете бранити. На пример,
уместо да пишете рад који даје сасвим солидну одбрану гледишта П, можете
променити тактику и писати рад који иде овако:

Једно филозофско гледиште каже да П. То изгледа прихватљиво гледиште, из ових

разлога...

Ипак, постоје разлози за сумњу да П. Један од тих разлога је Р.

Р представља проблем за П јер...

Није јасно како би неко ко заступа П могао да одговори на ову примедбу.

Или можете писати рад који иде овако:

Један аргумент у прилог гледишта П је аргумент А, који каже...

На први поглед, то је веома убедљив аргумент. Ипак, аргумент А не ради, из ових

разлога...

Можемо покушати да побољшамо А тиме што би...

Али ни то неће радити јер ...

Закључујем да А заправо не успева да одбрани П.

Писање рада овакве врсте не значи сте „попустили“ пред противником. Најзад, ни
један од ових радова вас не обавезује на гледиште да не-П. Они су само искрена
објашњења тога да је тешко наћи конклузиван аргумент за П. Најзад, П још увек
може бити тачно.

 
3.3      Преправите, и наставите да преправљате
 

3.3.1         

Сада имате написану прву верзију целог рада. Оставите је да одлежи дан или два.

Онда јој се вратите и прочитајте је. При читању сваке реченице говорите сами себи
овакве ствари:

3.3.2         

„Да ли ово заиста има смисла?“ „То је потпуно нејасно!“ „Ово звучи
претенциозно.“ „Шта ово значи.“ „Каква је веза између ове две реченице?“ „ Да ли
се овде само понављам?“ и тако даље

3.3.3         

Пазите да свака реченица има неки користан учинак. Отарасите се оних које нису
такве. Чак и ако лепо звуче. Немојте никад укључивати у свој рад ствари које нису
важне за ваш главни аргумент, или ствари које не можете објаснити на простору
који вам стоји на располагању.

3.3.4         

Ако нисте задовољни неком реченицом у свом раду, запитајте се зашто вам она
смета. Може бити да не разумете сасвим шта сте покушали да кажете, или да ипак
не верујете то што реченица каже.

3.3.5         

Будите сигурни да реченице кажу тачно оно што желите да кажу. На пример,
претпоставите да сте написали „Абортус је исто што и убиство“. Да ли то заиста
мислите? Када је Освалд убио Кенедија, да ли је то било исто као абортус? Или сте
мислили нешто другачије? Можда сматрате да је абортус једна форма убиства.
Можете очекивати да ће у разговору људи разумети о чему причате. Али не бисте
требали да пишете на такав начин. Чак и ако је онај који ваш рад оцењује у стању
да препозна шта сте мислили, то је ипак лоше писање. У филозофској прози треба
да будете сигурни да сте рекли оно што сте мислили.

3.3.6         
 Такође обраћајте пажњу на структуру рада. Када преправљате прву верзију, много
је важније радити на структури и јасноћи целог рада, него сређивати ту и тамо неке
речи или изразе. Пазите да читалац види шта је ваш главна тврдња, и који су ваши
аргументи за ту тврдњу. Пазите да ваш читалац може да каже која је поента сваког
пасуса. Није довољно да ви знате која је поента. Она мора бити очигледна вашем
читаоцу, чак и ако је он лењ, глуп и злобан.

3.3.7         

Ако можете, покажите радну верзију пријатељима или другим студентима да бисте
добили њихово мишљење или савет. Препоручујем вам да то радите. Да ли ваши
пријтељи разумеју вашу главну поенту? Да ли су им делови вашег рада нејасни или
их збуњују? Ако ваши пријатељи не разумеју нешто што сте написали, онда ни онај
ко оцењује неће то разумети. Могуће је да се деси да су вама ваши пасуси или
аргументи сасвим јасни, али бесмислени неком другом.

3.3.8         

Још један начин да проверите вашу радну верзију јесте да је прочитате гласно. То
ће вам помоћи да видите да ли она има смисла. Читање на глас може вам помоћи да
уочите рупе у својој аргументацији, дигресије, и нејасноће.

3.3.9         

Рачунајте да ћете писати пуно верзија свог рада. Бар 3 или 4!

4 Још неке ствари

        

4.1      Почетак рада

 

Немојте почињати реченицом као што је ова: „Кроз историју, човечанство је

покушавало да реши проблем ...“. Нема потребе да почињете загревањем. Пређите
право на ствар, већ у првој реченици. (Видите 3232 и 3233 горе).

4.2      Речници и енциклопедије

 
 Немојте почињати ни реченицом као што је ова: „Вебстеров речник дефинише душу
као ...“. Речници нису добри ауторитети за филозофију. Они бележе како се речи
користе у свакодневном говору. Многе речи у филозофији имају другачије,
специјализовано значење, иако се користе и у обичном језику.

Немојте користити Википедију. Она је врло корисна за ствари којима се не бавимо

професионално и у случајевима када можемо да приуштимо грешку или
непрецизност. Ако желите да проверите значење филозофских појмова или научите
нешто о теми коју не познајете довољно, служите се литературом која је позната као
поуздана. Нпр Stanford Encyclopedia of Philosophy.

4.3      Можете ли да напишете свој рад у форми дијалога или

приче?
 

Не. Ако се ураде добро, ове форме филозофских радова могу бити врло ефектне.
Зато се бавимо и неким дијалозима у овом курсу. Али ове форме филозофских
радова су изузетно тешке за писање. Аутор је у искушењу да буде непрецизан и да
користи нејасне метафоре. Потребно је да најпре савладате обично писање
филозофских радова пре но што будете у стању да урадите добар посао са овим
тежим формама.

4.4      Техничке ствари

 

Трудите се да ваш рад буде мањи или једнак задатом ограничењу. Дужи радови су
обично преамбициозни, имају пуно понављања, или су пуни дигресија. Оцена ће вам
бити мања уколико ваш рад има ове недостатке. Потребно је дакле да се запитате:
„Које су најважније ствари које имате да кажете? Шта се може изоставити?“

Али ваш рад не треба да буде ни прекратак! Немојте нагло сасећи свој аргумент.
Ако тема коју сте изабрали тражи одговор на извесна питања, пазите да одговорите
на свако од тих питања.

Молим вас користите величину слова 12, дупли проред, број на свакој страници и
уобичајене маргине. Довољно је рад захефтати или ставити спајалицу. Није
потребно коричити, стављати пластичне фолије и сл.

 
 Напишите своје име на почетку рада. И немојте предавати једину копију! (Ове
ствари треба да су очигледне, али се показује да нису.)

5 Како ћете бити оцењивани

        

Бићете оцењивани на основу три критеријума

1                    Колико добро разумете ствари о којима пишете

2                    Колико су вам добри аргументи

3                    Колико вам је писање јасно и добро организовано

Ваш рад неће бити оцењиван на основу тога да ли се ми слажемо са вашим

закључком. Заправо, можда се ни ми међусобно не можемо сложити о томе који
закључак је исправан. Али без проблема ћемо се сложити да ли сте ви урадили
добар посао бранећи свој закључак.

Још прецизније, при оцењивању постављаћемо оваква питања:

 Да ли јасно излажете оно што покушаавате да постигнете у свом раду? Да ли је

читаоцу очигледно шта је ваша главна поента?
 Да ли браните своје тврдње аргументима? Да ли је читаоцу очигледно који су то
аргументи?
 Да ли је структура рада јасна? На пример, да ли јасно у ком делу излажете
мишљења других, а у ком пружате свој допринос?
 Да ли је ваша проза једноставна, лака за читање и разумевање?
 Да ли илуструјете своје тврдње добрим примерима? Да ли објашњавате главне
појмове? Да ли кажете тачно шта мислите?
 Да ли представљате гледишта других филозофа тачно и добронамерно?
  

Уочавам да су моје примедбе најчешће овакве:

o „Објасните ову тврдњу“ или „Шта под

овим мислите“ или „Не разумем шта овде
кажете“
o „Овај пасус је нејасан (или чудан, или из
другог разлога тежак за читање)“
„Исувише компликовано“ „Ово је тешко
пратити“ „Поједноставите“
o „Зашто ово верујете?“ „Ово је потребно
још бранити“ „Зашто бисмо требали да
верујемо ово?“ „Објасните зашто је ово
разлог за веровање у П“ „Објасните како
ово следи из претходног“
o „Ово није релевантно“
o „Пример?“

Покушајте да предупредите ове коментаре!

 овде упуцује на неки свој линк. требао бих и ја да направим глосар