ДАТУМ: 25.3. 2020.

РАЗРЕД: IГ2
БРОЈ ЧАСА: 103.
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Франческо Петрарка, Канцонијер

Није тешко заљубити се, теже је умјети то рећи.

Алфред де Мисе

Биографија

Франческо Петрарка рођен је у Арецу у Тоскани 1304. године.

Син је Пиетра ди Паренце, који је био биљежник у Фиренци и који је
себе прозвао Петрако (Петрарка је касније узео хуманистички облик
овог имена), и мајке Елете Каниђани. Дјетињство је провео у Инчизи,
Авињону и Пизи. Студирао је право на универзитету у Монпељеу и у
Болоњи. У Авињону је касније радио као дворски савјетник, а на
папском двору успио је да се истакне нарочито својом рјечитошћу,
одличним познавањем класичне културе и својим првим пјесмама на
тосканском народном језику. За његов боравак на двору везује се и
сусрет са Лауром (како тврди сам Петрарка, срели су се 6. априла
1327. године). Године 1330. постао је каноник што га је обавезивало
на целибат, али није морао да се зареди, но то га није спријечило да
има двоје дјеце. Путовао је, учествовао у јавном животу, а уз то се
бавио и књижевношћу. Био је изасланик папе и многих важних људи
свога доба, а бавио се и дипломатијом. Био је и културно-политички
посредник између два најважнија политичка центра тога доба у
Италији, између Венеције и Милана. Осмог априла 1341. године
крунисан је ловоровим вијенцем на Капитолу у Риму. Био је, дакле,
poeta laureatus још прије него што је написао многа дјела по којима је
касније био познат. 
Највећи део Петраркиног рада написан је на латинском. Он своја
дјела на латинском описује као узвишенија, док о дјелима на народном
језику говори као о небитним ситницама. Језик Петраркине прозе
искључиво је латински. Он је, међутим, до краја живота радио на
исправљању и сређивању своје збирке Рима показујући велику бригу и
за дјела на народном језику. Главни поступак Петраркиног писања
налази се у такозваном поновном писању, тј. сталном ишчитавању и
преправљању већ написаних текстова. У својим дјелма на латинском
језику, он тај језик жели да доведе до савршенства. Вјеровао је да ће
му вјечиту славу донијети дјела написана на латинском, али догодило
се савим супротно, славу су му сачувале песме написане на народном
језику. 
Веома тешке године за Петрарку биле су четрдесете
XIV века када су преминули неки за њега веома важни људи, међу
њима и Лаура (1348).
Умро је у Аркви 1374. године.

Канцонијер је збирка пјесама посвећена љубавним осјећањима према

једној жени -Лаури. Збирка има још један наслов Расуте риме. Дјело чини
укупно 366 пјесама од којих је 317 сонета, 29 канцона , 9 сестина, 7
балада, 4 мадригала.
Збирка је подијељена на два дијела : За живота госпе Лауре и По смрти
госпе Лауре.
Поуздано се не зна ко је била Лаура која је љубавним пијанством очарала
пјесника, али ће опис њене љепоте у Петраркиним сонетима, постати
идеал женске љепоте у хуманизму и ренесанси.
Задаци:
1. Прочитати Петраркине сонете из читанке, страна 227. 228. 229.
2. Одговорити на питања из читанке – Интерпретација
3. Научити биографију пјесника