[19] Sy6sarwe m sepsaubie nepenasut, OR penakiiion H. H. Koruua, ‘Maumoctpocuue®,Jlexurpag, 1974 [20] Uyeasoe €. A., Andpuenxo J. A.: BusCop swcen sy6se0 xonec maneraprusx ‘Repent tpu ayroxmmonpontion npoekruponanit, Beers nasa erpoemma, Hom. 5, 1990. " aes 108 S.Tanasieis, A Val VARIJATORI 2.1 UVOD Kompleksna automatizacija proizvodnih procesa, stvaranje automatskih sistema zahteva i snaan razvoj razliitih sredstava automatizacie. “Mnogi automatskisistemi po prirodi operacija koje obavjaju zahtevaju automatsku jzmenu brzina redima obrade wzavisnostiod niza promenljvih parametara: vojstva ‘materijala, zahtevanog kvalitet gotovog proizvoda, itd. Druge automatske linije po svojoj Koncepeiji su predodredene za obavijane istih operacija ali na razlititim radnim komadima, Otigledno da je kod nj potrebna promena brzine pri pretasku sa jednog predmeta na drugi. ‘Mnoge putne i transporte magine za promenu brzina koriste slodene stupnjevite ‘menjaée. Tako uautomobilima brojstepena prenosa kreée se 0d 3-6, asaglasno tome i broj prenosnika. Pojedine samohodne magine rade i sa 8-11 stepena prenosa, a alatne maSine i sa jo8 vie. Savremeni nivo razvoja sveukupne industie nerazdvojno je vezan sa neprekidnim razvojem prenosnika za kontinuelnu promenu brzine gonjenog vratila. Neprekidna ‘teZnja ka automatizacitioptimizacijitehnoloskih procesauslovila je veliku primenu ‘ovakvih prenosnika, tako da je danas teSko nati granu proizvodnje ili oblast indu- strije u kojoj se ne ose¢a potreba za regulisanjem braina radnih mafina. Kontinualno regulisanje brzine mote se vsitina dvanatina: neposrednom izmenom ugaone brzine vratila motora ili primenom uredaja (mehanizama), postavijenih u kkinematski lanac pogona i predodredenih za kontinualno regulisanje njegovog prenosnog odnosa. Ovakvi uredaji se nazivaju varijatorima brzine i po svojim konstrukcionim i ostalim karakteristikama mogu biti: elektrin, hidrauliéniimeha- niki. Analize pokazuju da mehaniki varijator jo8 uvek imaju izvesna preimucstva ‘wodnosu na elektrigne i hidrauliéne varijatore, ako dasu danas inajvi8e u upotrebi.Kontinuaino regulisanje mehanigkog prenosa snage i krtanja vet skoro pola veka predstavja znafajnu moguénosttehnike prenosa, KoriSenje mehanikih varjatora znatajno pojednostavjuje konstrukcju mabine, dazvoljava iznlazenje optimalnih zelima, olak$ava upravijanje mafinama i pruéa moguénostautomatizaije process, Svakidainim porastom opSteg nivoa tehnoloskih znanja, razvijju se prilagodavaju iehanitki Kontinualni prenosnici. Poseban znaéaj su stokli sa opite proklamove. om &tednjom i racionalnom potrofnjom energie, pri emu se ukacala potreba 7a ‘Primenu prenosnih agregata visokog stepena iskori&éenja, 2.2 OBLAST PRIMENE VARIJATORA. Mehani¢ki varijatori po svojim konstrukcionim reSenjima pretstavljaju veoma slo- ene mehanizme, jo uvek nedovoljno savréene, pa je zatonjihova primena jos wvek vile usmerena na stacionarne mehanizme. Relativno Siroku primenu naSli su varijatori u opremi metalurékih preduzeéa, uw ‘matinama za preradu livene Sijake iz visokih peti, u centrifugalnim mainama i opremi za oplemenjivanje material Mehanitki varjatori su naili primenu u maSinama za valjanje, ma8inama za iz- vlagenje, maSinama za vigekratno izvlagenje aluminijumskih Zica, masinama 2a bladno valjanje trake, itd, \Varijatori su nal primenu u mehanizacij poljoprivrede i gradevinarstva, u putnim ‘maSinama, transporterima, eskalatorima, elevatorima, u proizvodnji gradevinskog materijala itd. Primena varijatora pobolgava tebnitke karakteristike i poveéava produktivnost automatski linija u lakoj i prehrambenoj industrij, pakerica, automata za doziranje {idodavanje, masina hemijske, hartjane i proizvodnje plastignih masa. Siroku primenu dobili su mehanigki varijator iu teksttnim maSinama. Danas se u velikom broju primenjuju u predilicama, motalicama, suiicama i drugim tekstilnim maéinama. Mchanizacija proizvodnih procesa,stvaranje tehnologkih konvejera i druge nestan- ardne opreme je nemoguée bez primene kontinualnih prenosnika. U masinama alatkama a u zavisnost od njihove namene, neophodnog dijapazona ‘egulisanja, sage idrugih faktora, koriste se raalittivarijatori. Zahtevani dijapazon regulisanja brzine glavnog kretanja nalazi se u granicama: 20-120 za strugove, 212, zavertikalne butlice, 20.30 za glodalice. Dijapazon regulisanje pomoénog kretanja moze dostizati 1000, pa Eak ivige. Ocbiljna i znaéajna istrazivanja u oblasti primene kontinualnih prenosnika (va tora) kao automatskih transmisija vibe se u industri traktora, automobila i moto. cikla (posebno u SAD). Izvesno je da primena ovakvih transmisija znatajno Poveéava vuénu sly, dinamitke i ekonomske karakteristike maSina, poboljiava, 23 KLASIFIKACUA VARUATORA. tmanevaske sposobnsti mfr, laktava rad vals, poveavastepen bez pasnosti kretanja, produzava vek trajanja elemenata i sklopova pogona. Ispitivanja fa pokaale da pt leplota!atomobiass Hasan medjtem u asin Csiovia, na svi £0 put, woz prbléno 6DD$00 puta dae ma mena izaziva ukljutivane iskljutivanje pojedinih elemenata prenosnika itoéesto u veoma pari stuacjoa, Prasenom rato clminfusewojna kuti eama vobnje pote ude. Marjtorsatapeznim remesina tories transi dtomobia motor emena rodkcaHontinvalihprenosika sve tte sabdeva tite Kombi novanim konsrufanavaratorelekrmolor redukiorvarator- ee eee z i h tore ove grupeCeone ss afninim i kontnim vale, kon (meduprosorl 2 §| amar (© Late. fan - kuglica) sa unutraSnjim it spoljaSnjim Kontaktom, torusne (diskoviimaju 8 wo SF torusnu povrSinu)satetivaim li dijametralnim polodajem valjaka, viediskni (medu- 2) pple! AY lan - disk) sa spoljasnjim ii unutragnjim kontaktom., * Fee eae : g ‘Treéu grupu ine vacijtori sa pokretnim toBkovima (as izlatenje). 6 ie a Heianene: eT Bea: Meduprostorni slanovi (meduélanovi) fetvrte grupe varijatora su gipka tela (cemeni a: | Sis T i ili lanci) koji obubvataju pogonski i gonjeni totak. Prenos snage i kretanja se z| as ES g ‘ostvarue il frikljom (lama trenj),pritiskivanjem elastiénog elementa ka krutoj 8 — 5 ‘emenies, i zupcasto-plocasuim sprezanjem. Regulisanj brane Ustvatuje se power g : a | 3 ranjem pogonskog i gonjenog élana due svojih ose. i 4 ae U zavisnost od tpa kata rcikuju se vajatorisapjosnatim Kafer uskim trapez- 5 i (za a nim, i firokim trapeznim remenom. =| lke é Lanéani varijatori kao meduglan mogu imati: valjkasti, prstenasti, papuéasti ili | Lom Solrer, | cot 2) Be 13 [frogs Le ro Petu grup fine vaistor grade po plaetamoj fem ivaritor atoren up- s|_Re Sasi Hi iferencijalom. Karakteristine osobine ovib variatora su postojanje obrinih SE) eee!“ — clemenata, dije se ose obréu u odnose aa centralau osu varjatora Varijatori ove ale | gpeesmmel | “BS L eee ee *) Bed |e Huta & nee +L an aa) Fd { 2.4 FRIKCIONI VARIJATORI SA KRUTIM CLANOVIMA, 7 BL Hh a 1, SL ag aae| Fl 2.4.1 Osnovne karakteristike U osnovi svake konstrukcje frikcionih varijatora sa krutim élanovima ledi jedan i pri bs |o Samal Shes : ‘he ttinnctnth deen cen ow. Geoneinoe Semesh = | {arora} | ba & lo bomehanitkih sistema mogu biti paralelne, mogu se seéi ili mimoilaziti. Poéetni i v dodir elemenata je po linjj ili u taéki, a prenos snage i kretanja se vr8i trenjem u Shae EO Ble zajednitkoj povdini kontakta, x Mehanizam prenosa snage i kretanja jeu principu sadrZan u molekularno-meha- nigkoj ‘trenja, Proces suprotstavijanja relativnom kretanju tela je iskorigéen S. Tonasijevis, A. Valié -MEHANICKI PRENOSNICI 10924.1 Osnovne karakteristike 2a osnovnu funkeiju i namenu prenosnika. Principsk i upro8éeno bi se rad svakog frikcionog prenosnika mogao pretstavti sl. 2.2. Pogonski toak (1) pritska silom Fy gonjeni oak (2). Prenos momenta sa jednog na drugi totak ws se trenjem i (Fe) Koju je moguée preneti je trenja (Fr) i zavisi od normatne sile pritiska i koeficijenta trenja: Fr=Fo=H-Fy. ‘Tzvesno je dae frikcioni prenosnik omoguéiti pprenos snage i kretanja samo onda ako je obrtni moment (Mo) manji ili najvie jednak ‘momenta "sle trenja mirovanje" (Mrpy)- Za poveéanje pouzdanosti prenosnika, obi&n0 Se ‘eligina Mo zadaje manja od momenta "trenja mirovanja’: Mo=k- Meat, ae je: k-koefiijer sigurmost sprezanja za dati frikcioni prenosnik. S22 Otigledno da je mehanizam prenosa snage frikcionih prenosnika utemeljen na osobinama "trenja mirovanja" i da x20 proces sprezanja (od potetka do kraja ciklusnog kontakta frikcionih clemenata) protiée u uslovima “trenja mirovanja”. Na ovom mestu valja aapomenuti da su pojmovi "trenje mirovanja" i "sila trenja ‘mirovanja” sasvim uslovni jer su ispitivanja pokazala da se i trenja mirovanja ‘ostvaruje pri malim pomeranjima elemenata u kontaktu. Danas se pod pojmom sile trenja mirovanja podrazumeva sila suprostavijanja kretanju, pri matim, delimino reverzibilnim tangencijalnim pomeranjima, nazva- nim prethodna pomeranja, Saglasno tome, prethodno pomeranje je relativno mi- ‘kropomeranje (Klizanje, kotrljanje) dva tvrda tela pri trenju u granicama prelaza od relativnog mirovanja ka relativnom kretanju. Poznato je da su razlitita prethodna pomeranja uslovijena zapreminskim deformacijama frikcionih elemenatau kontakt rim prethodnim pomeranjima. Kontaktna prethodna pomeranja uslovljena sw iz- ‘menama naponskog stanja u zoni kontakta tvrdih tela u momentu smicanja, ‘Saglasai da proces prenosa snage i kretanja kod frikcionih prenosnika protiée u uslovima trenja mirovanja, u daljem tekstu koristi¢emo samo termine trenje i sila ‘xenja. sno problemi vezaniza prenos snage i kretanja su usuStini problemi tribolo&kih procesa, odasno trenja Kotrljanja u kome se javija i klizanje. Suprotno dobro poznatim teznjame za smanjenjem trenja u zupanicima i letajima, na pr., kod frikcionih prenosnika izvesno pove¢anje trenja je cilj. Naravno da se pri tome Gini sve dase habanje svede na najmanju moguéu mer. 24 FRIKCIONI VARUATORI SA KRUTIM CLANOVIMA, Stvarna povrSina Kontakta frikcionih prenosnika je relativno mala. a kontaktni naponi veoma veliki. U mnogim konstrukcijama ostvareno je i zadovoljavajuce podmazivanje Saglasno opiteprimatim teorjama trenja,gdese pod poimom "trenj" podrazumeva ‘u Sirem smislu proces suprostavijanja kretanju tela, osnovne komponente suprosta- janja kotljanju su: + otpor pri klizanju, + elasténihisterezis, + plastiéne deformacij, + athezione pojave. ‘Otpor pr klizanju je veoma znaéajna komponenta trenja ufikcionim prenosnicima nastaje kao posledica elasticnih deformacija kontaktnih povrsina (elastiéno Kliza- 2je), kao i nejednakih obimaih brzina elemenata frikcionih parova (geometrisko lizanje). Elastifni histerezisni gubici nastaju pr elastinim deformacijama elemenata u tok ‘veemena. Naizmenigni ciklusi opterecenja 1 rasterecenja elemenata u Kontakta prikazuju se petljom histerezisa i o ovome treba voditi ratuna pri odredivanju i indetifikacijiotpora kotejanjai ile trenja. O&igledno da su hstorezisni gubicivezani 2a priguina irelaksaciona svojstva matrijala ida su utilavo-elustiénim materjalima daleko jaéeiaradeni nego u metalima. Pri optereéenjima koja prelaze granicu tegenja materijala elemenata frikcionih parova, dolaai do neprekidnih i kumulativni plastiénih deformacija. Deformacije sukumulativne u tom smislu Sto sasvakim obrtom nastaju priblino jednakipriastaji plastinih deformacja. U isto vreme, pri optereéenjima niim od granignih, sistem se prilagodava posle nekoliko prolaza ka elastiénom ciklusu naprezanja, €ak iako su prethodno nastala neka plastiéna te’enja. Pojava plasti¢nih deformacija u zoni kontakta ima znatnog ude u izmeni veligine otpora kotljanju, odnasno v izmeni mehanizma i inteziteta trenja, Saglasno mehanitko-molekularnoj prirodi trenja, u uslovima kontakta kotrjanjem, na kontaktnim povrSinama mogu delovati povtSinske sile. Athezione sil u oblasti kontaktnih povrtina, 2bog prirode relativnog kretanj, su u osnovislabog vandelval- sovog tipa. Kratkodejstvujuce sie, kao Sto su sile metalnih veza, mogu nastati samo umikrokontaktu unutar klizanja. Ukoliko se oforme athezione veze, one se razaraju na zadnjem kraju kontakta Kotijana usled istezanja i na zadnjem kraju kontakta dizanjem usied smicanja. Smicanje je ovde relativao malo, znatno manje od smi- canja klasitnog koatakta Klizanja Iz th razloga je i atheziona komponenta trenja kotejanja sa klizanjem sbitno mala. Treba napomemuti da ova komponenta moze biti znatno veéa u pojedinim realnim sluajevima (na primer kontakt clemenata sa razltitim tankim metalnim previakama). Razmotrene osnove trenja kotrljanja pokazuju da je trenje kotljanja sa Klizanjem slozen proces koji zavisiod nizasvojstava elemenata u kontaktu, radnih uslova iniza no S Tanasijevi, A. Vlié ‘MMBHANICKI PRENOSNICI un2.4 Osnome karakteristike 2.4 FRIKCIONI VARUATORI SA KRUTIM CLANOVIMA, rugih faktora. U nizu sluégjev Komponentitrenja mote biti dominirajuca i ona u mnogome odreduje pouzdanost i ‘vek trajanja prenosnika. Posebno je znataj- ‘na komponenta trenja klizanja kod frikcio- nih prenosnika uslovjenarelativno slozenim Jzetanjem (Kotrjanje sa Kizanjem). Osnovne kinematske karakteristike koje utiéu na zakonitost trenja, podmazivanj ‘habanja irazvojtoplote ukontaktnomsloju subrzine kotrljanjaiklizanja, Pod breinom otrjanja pri kotrljanju sa Klizanjem po- drazumevamo brzinu premestanja linije kkontakta po povrlini elemenata u dodiru. Nasl.23sutobrzine vj iva Brana Klizanja je vektorska razlika obimnih brzina: v=. ‘Srednjabrzina klizanjafrikcionih prenosnika zavisi ne samo od geometrije kontakta {izadatih brzina, SuStinski uticaj pokazuju materijal i topografija kontaktnih povr- Sina, rekimi rada, viskoznost maziva, temperatura, odnos normalnih itangencijalnih sila idr. Kako se veliki brojrikcionih prenosnika i podmazuje, u obair svakako treba wzetii uticaj maziva na sveukupni proces trenja. Prenos snage i kretanja trenjem, kao 8t0 {eto slutaj kod frikcionihvarijatora sa krutim @lanovima, pretstavja veoma sloten i nedovoljno ispiten proces sa nizom triboloskih problema koji se u eksploataciji smog javiti. Frikcioni varijatori sa krutim Elanovima, kod kojh se prenos enage i kretanja vel neposrednim dodirom, odnasno trenjem, mogu se podeliti na sledeée grupe: koai- ne, sa krutim meduprostornim dlanovima na osloncima, sa krutim meduprostorni ‘anovima bez oslonaca (3.2.1). Karakterstka ovin prenosnika je da su geomet ske ose obrinih elemenata nepokretne. Samo pri regulsanju prenosnog odnosa, ose nekih lanova se relativno premestaju u odnosu na kuéiste. ‘Varijatori namenjeni prenosu neznatnih optereéenja ili namenjeni kinematskom fanca, odlikuju se prostom konstrukcijom ili dovoljno velikim dljapazonom regi sanja. Primena ovih varijatora u prenosu energije je manje opravdana jer u slu¢aju ‘maéajnih optereéenja njihova konstrukcija moze biti glomazna i slozena, 12 S. Tanasijevié, A. Vulié 2.4.2 Kinematski proraéun COsnovna kinematskakarakterstka varijatora je dijpazon reglisanja (1). Za vari jatore kod kojih se regulisaje prenosnog odnosa vii promenom radnog poli- pretnikajednog od tela kotrjanja (2.4.10): ners 7 in” Raia Prenosni odnos vaijatora kod Koj se epulisane vf promenom polupregnika R gonjenog totka, moje se izraziti kao: Renin Remax ed TR Ba” 2 promentji polpeetnikkontakta gonjeniog tof Rj konstantai polupreéaik pogonkog totka 84 = 094-0995 -koefcjentKlzanja kj avs od Konstrukcionih reSenja ‘vatljtora, kao {od tog d Ise varstor podmazue il ne. Rey. Reni, Ry Sl. 24 Princiske Seme frikcionitvarijatora sa krutim Elanovima MEHANICKI PRENOSNICI 113‘Ako je proj obrtaja pogonskog vratila m/min”, a broj obrtaja na jzlaznom vratilu 1n [min” J, tada se mote uspostaviti odnos: Ren=Ry-mo- bt Ukoliko su R in vezani hiperbolignom zavisno8u, skala regulisanja brine nete biti raynomerna, ‘Za varijatore kod koji se regulisanje ugaonih brzina vi8i promenom polupreénika R pogonskog totka, vaée sledeti odnos!: ‘ade su: ; - konstantni polupretnik gonjonog tozka .- promenljvi polupreénik kontakta pogonskog totka. Za konstrukcije ovog tipa vai relacija: Rity-Bu=Ryon, iz koje sleduje da je skala regulisanja braina ravnomerna, Prenosni odnos varijatora kod koji se regulisanje prenosnog odnosa viii istovre- ‘menom promenom polupreénika oba tela, pri simetriénon polodaju oblasti reguli- anja, moze se izraziti u obliku (1. 2.4 odakle sl: Inacinin =I. . ‘Ukoliko su poznatigraniénibrojev obrtaj (mer min) 8 icazu,tada je brojobrtaja na ulazu: nye Vin be Potrebni dijapazon regulisanja Firadni polupreénici Rar Rrun Vezani su odnosom: ade je: B- ugao nagiba konine povrtine Slice. ‘Zaizrabunavanje prenosnog odnosa torusnib varijatora (s.2.4.£), moguée je koristiti sledeéu relaciju: 2.4.8 Sila pritiska ‘Osnovni nedostatak frikcionih varijatora je potreba za obezbedenjem vecih sila pritiska, uz pomoé kojih se ostvaruje potreban kontakt radnih tockova. Intenzitet ‘ovih sila je vige puta veti od obimnih sila. ‘Ako je najveéa obimna sila koja se prenosi frikcionim parom Fo, tada je veligina ‘normalne sile kojom su toékovi pritisnuti jedan uz drugi {de su: .- koefcjenttrejafrkeionog para ‘e- koefijent sigumost sprezanja. Frikcioni totkovi vesine varjatora ovog tipa izraduju se od éelika, sa kaljenim i Dbrusenim povrSinama koje mogu raditiiuprisustvu maziva, Njihov koeficijenttreaja Ikreée se u rasponu jt = Q015- 05, a koeficijent sigurnost sprezanja k = 12-20. ‘U najpoljem sugaju, za = 0.05 ik = 1.2, sila pritska Fy = 24F. Normalna sila pritiska kojom se ostvaruje kontakt radnih tofkova mote biti kon- stantna ili sa automatskom promenom u zavisnosti od brzine ili optereéenja. Kon stantnost se najéelée postize sistemom opruga, a automatska promena specijalnim ‘mehanizmima pri éemu se korsti i centrifugalna sila na élanovima sa promenljivom brainom obrtanja. Pain Kao mehanizmi za obezbedenje automatskog potrebnog kontakta radnih togkova Prenosni odnos varijatora sa pokretnmm konignim dskovima (sl. 2.48) je: aajedce se oristezvojni parov, v koja se moment wan (Mf) transormise Prey 1 aksijanu silu Kontakta (F,) frikcionih totkova, Velitnasile Fa je upravo propor- in Roint3-tg_ cionalna momentu uvijanja i moze se odredivaiti po dobro poznatoj formuli: Si- Ron =8-#8 6) — a ‘ade su: 5 - pomeranje pogonskih diskova mereno od polotajs ajihovog maksimalno ert ‘moguéeg priblizavanja nwa 2 ugao nagiba konusa ‘ade su: r srednji polupretnik navoja ‘+ zazor izmedu diskova u pofotaju njihovog maksimalno moguéeg pribliZavanja. ‘a.-ugao nagiba navoja. m4 ‘S. Tanasijevié, A. Vulié ‘MEHANICKI PRENOSNICI 1s2.44 Nestabilnost prenosnog odnosa 2.4.4 Nestabilnost prenosnog odnosa Nestabilnost prenosnog odinosa je jedan od glavnih nedostataka frikcionih preno- snika, pri Eemu nestabilnost zavisi od velitine optereéenja koje se prenosi, Postoje najmanie tri uzroka ove nemile pojave. Nestabilnost prenosnog odnosa je prvo posledica molekularno-mehanitke prirode procesa trenja. U periodu uhodavanja éaki pri dovoljnoj sil priiska ikonstantnom ‘optereéenju, ili pri udarnim vibracionim optere¢enjima, koeficijent trenja je nesta- bilan, a uobiéajen koeficijent sigumnosti sprezanja nedovoljan Drugi uzrok nestabitnog prenosnog odnosa je Kizanje izazvano elasti¢nim deformacija- ma kontaktnih povrdina pogonskog i gonje- nog to&ka (elastigno Kiizanje). Elastigno Klizanje je izazvano delovanjem normalne sil pritska Fy i sile wenja Fre (61.2). Usted delovanja normalne sie, de- formitu se povrSinski slojevi frikcion todkova na mestu dodira. Dodi potinje w tatki 1, a zaveéava se u tadki 3 (44 - ugao kkontakia). Usted delovanja sile trenja, Kon- taktni sloevi su na jednom delu dodiraiz- 1a Toieni istezanju (napon +0), a na drugom elu pritisku (-0). Naponsko stanje povrsin- “| skog slojau zoni dodira usloljava elastine deformacije elementarnih &estica, tako da se : jedne izduzuju a druge skraCuju iu dodiru su _ ve induéene sa skra¢enim Sesticama. Najvesi snjen—P 4deo obimne sile prenosi se na mestu dodira 0d tatke Ido tate 2 s25 Na delu kontakta od taéke 2 do tatke 3 (ap - ugto proklizavanja), elastitne sile postaju veée od sila trenje, usled éega nastupa proklizavanje éestica u kontaktu. Najveéa brzina proklizavanja (v2) je tacki 3. Zbog toga u zoni Kontakta elementi radnih povrSina gonjenog totka zaostaju u kretanju u odnosu na pogonski tofak. Klizanje koje se tom prilikom javja zavisi od intenziteta obimne sile i modula clasti¢nosti materijala kontaktnog para. Za éeligne frikcione tozkove, relativna brzina elatignog Klizanja je =0.2%. ‘Treéi uzrok nestabilnosti prenosnog odnosa je nejednakost obimnih brzina pogon- skog i gonjenog totka dut lini Kontakta. Tako kod koninih varijatora sa nepodu- Fedukovani polupretnikkrvinaradnih povrtina.na mestu dod ‘Prax ~ doavoljeni pritisak po kriterijumu zamora radalh povr8ina (tebela 23), +E Dodima povrSina ovakvih frikcionih tela je ravan duzine b. Redukovani polupreésik krivina radnih povrSina na mestu dodira (1/p) kod koji je ppotetni kontakt finijski, a dodima povrfina pravougaonik, zavisi od polupreénika tela u kontaktu i dat je u tabeli 2.1. Tabet 2.1 Redukovani polupretnik krivine frikcionog para PGBSIAT doak po Wij posi doar joan. Reduk. polupr.. Sens ieroeies cnn a Re | a+ Za vatijatore kod kojh je poetni Kontakt frikcionog para u tatki (povrSine jednog itioba frikciona to¢ka imaju dvostruku krivinv), dodimna povrSina je elipsa, a najveéi pritisak je: pemNew- = spou. Redukovani polupretnik (1/p) se odreduje uravni najteSnjeg kontakta, a koeficjent .m mote biti odreden iz dijagrala (sl. 2.6). 2a odredivanje koeficijenta m neophodno je znatl odnos 4/B, odnosno odnoskrivina radnih povtSin frikcionih tela. Vrednosti za Iip i AIB dati su tabeli 2.2. Za varijatore kod kojih se prenos snage i kretanja ‘ostvaruje kontaktom sfernih tela (kugligni varijator) ili kontaktom kuglice i ravme povrdine m=0.388. U varijatorima sa krutim meduprostomim élanom, pri proveri ovog elementa na Gxrstoéu, treba uzimatiu obzr dae njegova radna povrsina podvrgnuta vesem broju lusa optere¢enja nego povrSina osnovnih Kotrljajnih tela, za sve vreme eksploa- taci Za obedbedenje Kontakte &rstoce frikcionih elemenats, neophodno je ispostovati uslov: PSpmus, £46 je: Pmar dozvojon pritisak po krterjumu zamora povrina. U tabeli 2.3 date su osnovne karakteristike uobi¢ajenih materijala za frikcione parove. ‘Veligina opteresenja koje se mote prenositivarijatorom zavisi od karakteristika promene snage koja se prenosi, pri veé zadatom zakonu promene prenosnog od- nosa. U zavisnosti od tehnolo8kog proce- 4 sa, snaga moze biti konstantna u celom 08 di lisanja prenosnog odno- ag ‘ail se menjatitako da moment wijanja nna gonjenom vratily ostane neizmenjen, ‘cet codnosno da se menja po odredenom 22: oss konu, Po prvom retimu rade vatijatori koji se koristeu transportnim maSinama ilu po- ‘gonima glavnog kretanja strugova, god fica i busilica. Po drugom retimy rade OR EOSOE IOI US IB Dare varijatori u pogonima maSina alatki ili a konvejera, Po treéem redimu varijatori u podizno-transportnim maginama, u po- 26 gonima melica i dr. 18 8. Tanasievié, A. Vulié MBHANICKI PRENOSNICI 924 Proratun frikcionih elemenata na 6rstogu Tabela 2.2 Redukovani polupreénik krivine i odnos krivina frikcionog para i Potietnl dodiru tathi- powiina dodiraje elipsa i Regu | Oanes Oeiee | Pau | Oe ‘Sema prenosrika. 24 FRIKCIONI VARDATORI SA KRUTIM CLANOVIMA. ‘ade su: P kW] -snage, [radfs}- ugaona breina pogonskog vratit, ‘ni ie ~B8}mani i najveti prenosni odnos, T dijapazon regulisanja prenosnog odnosa, ‘= stepen korisnog dejtv. Tabela 2.3 Karakterstike osnovnih material fikcionih parova rsRy >-|1- Pi-|2/-| >|- Uslutajevima nepoznatog retima rada ukome éeraditivarijator, njegovise element proraéunavaju preko maksimalnog momenta uvijanja: 120 S. Tonasijevis, A. Vlié | - : | Matorarncionog | ES | pai, | ni i ‘nara ummm? | time | Sa tom (004-006 Kallon oto | 94.40% |1000-1500|_ 2a suve_|0.98 -0.90 0.01 -0.10 realjenom goth 015-020 (0.03 -0.06 Switivpo | 1.59108 | 400-600 | zasuve |0.99-0.95 0.01 -0.10 aljenom Eaticy 12-016 ee En 40 | 12-17 | 05-08 |096-090| R= 02 aflasiénemasero | eooo | 55-60 fose-025| v= 02 2.4.6 Koeficijent trenja Pri projektovanju fikcionih prenosnika od izuzetne vaznosti je pozavanje frikcio- nih svojstava clemenata u kontaktu, koja se u najveéoj meri xarakterisu zavisniéu ocfiijentatrenja od osnovnih parametara clemenata u kontaktu ireotoSvh karak- teristika koriéenih maziva. Stepen korisnog dejstva, pouzdanost i vek trajanja frikcionih prenospika zavise od feikeionih svojstava i otpornosti na habanje clemenata u kontaktu. Poseban uticg} na habanje pokazuju sie i rad trenj, kao i proces trenja u celini Koga najéesce kvantificiramo koefijentom tren. Poznavanje stvarih vrednosti koeficijenta trenja je od posebne vaznosti pri projek- tovanju frikcionih varijatora jer od njih zavisi potrebna sila pritiska, odnosno onstrukcija uredaja za obezbedenje potrebnog kontakta radnih totkova. Odstupa- nije od stvarnih vrednosti koeficijentatrenja vodi ili ka prevelikoj sli pritiska ili ka ppremaloj sili prtiska, odnosno ka neodgovarajuéem kontaktu radnih toBkova, Pre- veliko pritezanja frikcionih tela znati i njihovo preotereéenje, smanjen stepen korisnog dejstva i krativektrajanja. Nedovolino pritezanje smanjuje radnu sposob- nost i omoguéava proklizavanje prenosnika. Frikcioni varijatori rade u uslovima u kojima je relativno kretanje tribomehaniskog sistema frikeionih totkova kotrljanje sa klizanjem. Klizanje kontaktnih povrtina delimiéno menja opStu sliku mehanizma trenja kotljanja, a Koefcijent trenja je promenijva velitna i zavisi od velixog broja parametara. Vrednosti koeficijenta trenja date u tabeli 23 predstavijaju uprosetene vrednosti, pogodne za koriséenje u ‘MEHANICKI PRENOSNICI 12.46 Koeficilenttrenja ‘opitim ininjerskim proraéunima, Za detaljna analiza tribolofkih process u frikcio- nim prenosnicima od koristi je poznavanje uticaja pojedinih faktora na trenje lizanja kao jednu od komponenti pri ukupnom trenju kotrjanja sa Klizanjem. Zavisnost koefiejenta trenja Klizanja od braine Klizanja, pri koteljanj sa Klizanjem, ‘vopStem sluéaju ima oblik pokazan na sl 27. NajeSti oblik zavisnosti 1 = fia) pri kotrljanju sa klizanjem 1a podmazivanja (ver = p7F = const; p=const; veconst) moguée je podeliti na Setiti dela (25): 1 eblast math ana ja skater poston korn ensporastom rine nia, 11- oblast smanjenjakoefiijenta trenja sa porastom brine klizana, IT oblast malts promena koefienta trenjasabrinom Kizanja, 1V-- oblast kaastrofunog razaranja mazivogslojatkontakmnih powSina kad koefiijent tren nag rst. “Tatka A karakteri koeficijenta trenja i odreduje moguéu oblast stabilnog radafrikcionih prenosni- ka, VeliSina jinax 5© mode korstti kao posetni parametar i uslov pri projektova- njumehanizma za obecbedenjepotrebnog | Kontakta radnih totkova, ‘U tatki B nastaje katastrofalno razaranje smazivcg sloja i kontaktne poveline. Eksperimentalna ispitivanjavrdena ucla uspostavljanja zavisnosti koeficijenta trenja od ukupne braine kotljanja pripo- ‘etnom dodiro frikcionih tela u tat il po lini, mogu se uopitit u sledede zauke [15] + koeficijent trenja se smanjuje a poratom ukpne brane koran, + sepen uticaja brine kotrlanja zavisi od nvoa priska, + utc brine kotlana na koefiint rena je zmacanitpi mani apsolunim vrednostima brine (o 15-20 mis). imalnu vrednos 4 aksimalnuvrednost ‘Sa porastom redukovanog polupreénika krivine frikcionih tela, koeficijent trenja se smanjuje. Ova zavisnost je posebno izrazena u oblasti malih vrednosti redukovanog polupretnika. Pri postojanom optereéenju, pove¢anjem redukovanog polupresnika krivine smanjuje se kontaktni napon au shuéaju podmazivanja poveéava se debljina ‘mazivog sloja i stvarna povrSina dodira Savremene tendencije u konstruisanju da se Sto manjim masama i gabaritima prenesu Sto veéa optereéenja, otvorile su i veoma sloZeno pitanje uzajamne veze kontaktnih napona i koeficijenta trenja. 2.4 FRIKCIONI VARUATORI SA KRUTIM CLANOVIMA, joni prenosnici visokih kontaktnih napona, podmazivani i potetnog kontakta frikcfonih tela u taki, projektuje se obiéno na Kontaktne pritiske Pax = (20-30) oa} om Ispitivanja su uspostavila veoma slotenu zavisnost izmeds kneficjenta trenja (po- sebn0 Hex) i Kontaktnog pritiska (sl. 2.8). Pri malim brzinama kotrjanja i malo} viskoznosti maziva, Koefiijent trenja opada sa porastom pritiska (kriva 1). Pri visokim vrednostima pritiska, koeficijenttrenja praktiéno ostaje postojan. Za velike brzine kotrljanja i veéeviskoznosti maziva, max taste sa porastom pritiska (kriva3). Pri visokim vrednostima pyas, koeficjenttrenja se praktiéno ne menja. Otigledno da pri nekoj kombinaciji viskoznosti maziva i ukupne brzine kotrljanja (va vir2) koeficijenttrenja neée zavsiti od pritska u kontaktu (kriva 2), ‘Analizaeksperimentalnih rezultata poks zzuje da kod frikcionih prenosnika koji mex rade u uslovima podmazivanja, karakter_ 9,08 -zavisnosti ukupnog koeficjentatrenja od brzine Klizanja u velikaj meri zavisi i od 97 |2(verayva viskoznosti maziva na Kontaktnim por 9,06 inama tela u dodiru. ae ‘Saglasno molekularno-mehanickoj prico- © 4i trenja, vazno je napomenuti da pored 0,04 navedenih uticajnih faktira, na koeficijent @ 9 spoljainjeg trenja mirovanja utivimnogi Yara Yer Wea Mr 0-4 8 1216202428 32 px 10? 2.4.7 Stepen korisnog dejstva Pri radu frikcionih prenosnika pod optereéenjem, energija se troSina trenje geome- tijskog ielastignog Kizanja,trenj kotijanja frikcionih tela, tpore sredine (mazivo ilivazduh) i trenje elemenataleiaja, Stepen korisnog dejstva, kao jedan od najvani- ji parametara vaanosti Konstrukeje je odnos izmedu ukupne dovedene snage (P) i snage utrofene na savladivanje brojnih otpora u prenosnik (Pu) ti. 1a Put Pet Po Pi) P Snaga utroena na savladivanje geometrijskog klizanja (Pc) bi se mogla priblizno predstaviti kao: 122 S.Tonasijevis, A. Vulié MEHANICKI PRENOSNICI 1232.47 Stepen dejar Mma Po= a {200 su: Mraz - moment site trenja pogonskog totka u odnosu ua usu ULrtanjs, “Mrga ~ moment sile tenja gonjenog totka u odnosu na osu obrtanja, ‘@1 - ugaona brzina pogonskog tok, ‘nat - aksinalal prenoen odnos. ‘UtroSena snaga na sasprSivanje maziva (Py), najeSCe se odreduje po eksperimen- falagjformuli: Py =0.000736 v4 -b ‘ede su: -obimna breina pogonskog tok, DF Sirina toska koji se podmazyje, ‘v-viskoznost ulj ujedinicama Engler, pri temperaturi zagrevanja, Snaga gubitaka usled elastitnog klizanja se mote predstavit w obliku: Pex ‘obimna sila prenosnika, vy obimna brzina, Eat- Koeficijent elastitnog kizanja (tabela 2.3), ‘Snaga gubitaka na otpore kotrljanja fricionih todkova se mote priblizmo izragunati kao: gee su va Ff nae P, ade su: vg - brzina Klizanja, Fy normalna sia, fkraktrenjakotijanja (tabela 23), - polupreéaik frikcionog diska manje otpornosti na habanje. ‘Trenje u leZajevima sastoji se iz ti komponente: trenja kotrljanja,trenja klizanja i {renja u mazivom materijaly. Izmedu njih postoji veoma slozena i bliska uzajamna veza koja otezava detaljau analiza svake Komponente ponaosob. Za matematicku interpretaciju izraza za odredivanje snage gubitaka na trenje u leZajevima (Pz), neophodno je pomnavanje momenta trenja w lefaju [46]: Mrg = Mp + Mi, {de su Mp - moment trenja u neopteredenom ledaju, ‘M; - komponenta momenta trenja koja zavsi od optereéenja 2.4 FRIKCIONI VARUIATORI SA KRUTIM CLANOVIMA Moment trenja M; kod kotrljgnih le¥aja nastaje pod dejstvom histereznih pojava i tronja klizanja u zoni kontakta kotrljgjnih tee ? puta kotrljanja. On se veoma slabo ‘menja sa promenom broje obrtaja, ali sustinskizavisiodvelitine kontaktnih napona, 1 sami tim i od optereéenja. Dovoljno taéan proraéun stepena korisnog dejstva je dosta ote#an zbog brojaih otpora u varijatoru. Taéno odredivanje snage uiroSene na savladivanje ovih otpora je dosta sloien a Zesto i nepouzdan proces. Za indinjerske proratune moguée je Koristiti cksperimentalne rezultate [14] date utabeli 24, Tabela 24 Span ae g Wai ‘Klasa tatnosti. j ‘Karakter, onsnog. 088 Osioaeiwatia | Hkconih . eepratn| Yes | slemenaia | _ vetatore ~Zatvoreni 0.96-0.98 | soka tatnost| Kottjahiletaj | Cetk-derx | _‘prencenie = Keiter, pod. Rotini 082-098 Maye ttnont| SREP ETE) | Sto (rnanjh dimen) Gaik- pastifna 085-092 | Manatatnot| Kotter tah | 5,5." pdnal masa Povetano 090-086 | wana ttneat| Korapetas [Spina] ronerinc, ikizanip 2.4.8 Moguénosti poveGanja nosivosti varijatora ‘Mehanizam prenosa snage i kretanjafrikcionih varijatora sa krutim élanovima, kao i klasignih frikcionih prenosnika vostalom, zasniva se na osnovnim zkonima teorije trenja. Temedu normaloe site kojom su elementi prenosa pritisnuti jedan ka drugom i ‘obienne sile, odnosno siletrenja, postoji wzajarona veza: Few — Na slici 2.9 prikazana je klasitna konstrukeija frikcionog prenosnika koji se sastoji izdva kruta frikciona totka. Delovanjenormalne sile Fyuslovijava pojavunormalnih, y= Fr= ‘Moment trenja (MR) nastaje uglavnom usled trenja u mazivom materijaly i trenja nnapona pritska. Dijagrami raspodele maksimalnog istednjeg pritiskatakode su dati koje se javija u kontaktu kotrljgjnih tela u dréacu, Njegova veligina u prvom redu nasl.2.9, Usted delovanjarezultujucesiletrenjau kontaktu se javljaju iodgovarajuti zavisi od viskoznost i broja obrtaja. naponi. 14 8. Tanasijevi, A. Vu MEHANICKI PRENOSNICI 1252.48 Moguénosti poveCanja nosivostivarijato Zanemarujuéi za trenutak koeficijent sigurosti sprezanja (k), moguée je analizu ‘medusobnih odnosa sila i napona sprovest ina ovaj na Fo=Fr=Fy- wy fu, Fe Pe pn A=p-b, DD Dey (Odnos izmedu obimnesile (F,) iefektivne porrine koniaka (A) Eesio sew ieaturl S29 Jedno da je ref 0 odnosu izmedu sle koja obrazvje moment (najseSe jednaka ‘obimnoj sili) i nominaine povrdine kontakta. U frikcionim prenosnicima, koncentracija sia je na veoma maloj povrini pa i synomerno rasporedenin’ po efektivno} povrfini kontakta. Za razliku 0d pritiska p, srednji pritisak (pq) ne zavisi od redukovanog modula elastiénost i upravno je proporcio- nalan normalnoj sili Fx. ‘Visoka srednja gustina sila (r,.) omoguéava manje gabarite prenosnika, odnosno sa porastom srednje gustine sila moguée je prencdenje veCih snaga. Parametar tm Se ‘mode smatrati i kao svojevrsna mera efikasnosti konstrukeije, Srednja gustina sila odredena je proizvodom srednjeg pritiska (py) i koeficjenta trenja (y), pa je otigledno da se ona ne moze pove¢avati samo prostim poveéanjem spoljainje normalne sile, odnosno poveGanjem normalnog pritiska. Za dobijanje visoke srednje gustin sila svsishodno je poveéanje i koeficijentatrenja. U ovo ideji [ei jedna od moguénosti optimizacie frikcionih prenosnika, odnosno poboljSanja nosivih sposobnosti prenosnika. Kod frikcionih prenosaika koji rade u uslovima podmazivanja, posebno intereso- ‘vanje danas zasluzyjurazrade novih maziva kojima se do izvesnih granica povesavaju koeficijenti trenja v Kontakta, Zavisnost koeficjenta trenja (ji) od proklizavanja (relativne breine Klizanja- vai), pri clastohidrodinamitkom podmazivanju pokazana jena slici 2.10 [47]. U eksperi- ‘mentima su kori86ena tri razltita industrijska maziva koja se primenjuju za podma- zivanje frikcionih prenosnika. 2.4 FRIKCIONI VARUATORI SA KRUTIM CLANOVIMA Mineratna ulja parafinske osnove obezbeduju koefiijent trenja samo oko 005 pri 3% radnom proklizavanju usled smicanja u sloju maziva. Koeficijent trenja pri podmazivanju mineralnim uljima naftne osnove dostide vrednost 0.07. Nedostatak ‘ovih ulja je mala otpomost na oksidaciju. Skoro dvostruka vrednost koeficijenta trenja (11=0.1) dobijase pri podmazivanju sintetitkim mazivima na ugljwvodoniéno} osnovi. Karakteristika sintetikih maziva je da u uslovima visokih opterecenja i visokog pika pritiska u mazivom zazoru dobijju staklast i skoro tvrdu strokturu, Sees 7 TF 1. Sintetitka maziva qa) SSS (Ware =90...110 mis”) =] 2. Minerana uj S04 hate osnove (vargeds082 mid) Pad 3. Mineralna ja 2 parainske osnove gor! 7 (Waorc=19.8.,.24.2 mmis) G03” G05 0d, obaSt Veep" St 210 Posle opteresenja i izlaska iz mazivog kanala struktura ponovo postaje tetna, Karakteristika ovih maziva je i dobra otpornost na oksidaciju. ‘Analiza dijagrama na slici 2.10 pokezuje da nagli porast koefleijenta trenja pri ‘podmazivanju sintetickim i drugim tv. visokowuénim mazivima omoguéava realiza- ju prenosa vetih sila trenjapriminimalnim proklizavanjima. Posetna temperatura, viskoznost a i minimalna visina mazivog zazora ostaju skoro nezavisni. Saglasno tome i nosivost po krterjumima prekida mazivog sloj| Kontakta metala po metal se povetava u odnosu na druge vrste maziva. Jedan od éestih parametara optimizacije i pove¢anja nosivostifrikcionih prenosnika Je visoka srednja gustna sila koja se mote obezbedit i primenom fz. visokovuénih ‘maziva. Njima se skoro 100% mo%e poveéati tm (od 3 na 6 N/mm’). Neke od novijh razradenih Konstrukcija preaosnika u Klipnim omu- guéavaju povecanje sredaje gustine sila za 180% (od 35 na 63 N/mm"), koriScenjem vvisokih pritisaka. Veliki gubici za obezbedenje ekspleatacione pouzdanosti, ekono- ‘minog veka trajanja i smanjenja Suma, uslovjavaju primenu ovakvih konstrukcija ‘samo u specijalnim shugajevima, 196 8. Tanasijeois, A. Vulié ‘MEHANICKI PRENOSNICI 1272.49 Konia! varijtort 24 FRIKCIONI VARUATORI SA KRUTIM CLANOVIMA, Povetanje sredaje gustine sila, a samim tim i specfiéne snage prenosnika nije jednostavno. Za prenosnike visokih snaga danas se 6e86c koriste konstrukcijesa vise frikeionih totkova (vigediskni varijator) Razojfrikcionih vaijatora u prenosnike velikih snaga je danas veoma aktuelna i ‘2zafajnaistraZivatke oblst, Pored veé pomenutih moguénosti, nova istradivanja su uusmerena u tri osnovna pravea: razvo) novih konstrukcionih reSenja, kori§éenje rnovih materijla, azvoj optimalaih topograija kontaktnih povrsina. Nesumijivo da se posebna paznja poklanja razvoju osnovnih tribomehanitkih sistema prenosnika i korisnoj primeni molekularno-mehanitke prirodetrenja 2.4,9 Koniéni varijatori Koniéni varijatori su po svojim konstrukeionim reSenjima relativno prosti, redni _mehanizmi kojisesastoje od dvatotka, od kojih bar jedan ima koniénu formu. Radne povrline totkova izraduju se sa pravoji com ili krivoliijskom izvodnicom pri emu se jedan od totkova vezuje za pogonsko, a drugi za gonjeno vratilo, Kontunualna promena prenosnog odnosa ostvaruje se aksijalnim pomeranjem jed- nog od toékova. U tabeli 2. 5 prikazane su Seme moguéih konstrukcionih izvodenya vvarijatora ovog tipa sa izvedenim kinematskim i kinetikim karakteristikama za sluéaj ny=const i Pr=const [6 Konstrukciono reSenje koniénog varijatora ZG firme H. Heidolph Schwabach (Nemacke) prikazano je na slici 2.11. Pogonski konus (1) postaven neposredno na vreilu motora prenosi kzetanje preko valiaka (8) i pulnog para na go- njeno vratilo (2). Kontinualno regulisanje ilaz- nog broja obriaja ostvaruje se aksijalnim pomeranjem valfka (8) du vratila, posredstvom ppuznog para (314), zavojnog para (5i7)iviljuke (©). Potrebna sila trenja, odnosno potrebno pri- janjanje ih elemenata ostvaruje se opru- ‘gom, ugradenom na vratiluelektromotora. Vari- jatori ovog tipa se najée86e oriste kao élanovi kKinematskog lanca. Sl 2.11 Koniéni varijator Uspeina kombinacija Konignog varijatora i punog reduktora prikazana je na sl 2.12. ogonsko vratilo (1) sa profilisanim totkom (10) prenosi kretanje na konini tofak (2), utvrden na vratil puza (3) Pun totak je postavien na gonjenom vrattu (4). Reguli- sanje prenosnog odnosa ostvarvje se zaokretanjem kuéBta reduktora (5) pomocu avojnog para (8i 9) izamajca (7). Frikcioni toékovi (102) profiisani su tako da pri zaokretanju reduktora aktivna povrtina jednog totka prekotiljava se po aktivnoj povrsini drugog. Potrebna sila pritisa frikcionog para ostvaruje se oprugom (6) i aksijalnom silom puinog prenosnika. Varijator je neveriblan jer sa promenom smera 128 S.Tonasijevie,A. Vie obrtanja pu2a (3) menja se i smer aksijalne sile u pu2nom prenosniku, 8to stabi kontakt frikcionog para, Tabela 2.5, Kner ianathe Sora votes tarantorsing | Raraitortice ‘ M, | gy Poot o re AEE repent Fr 5 x P= constPp = Mewa| My = FR = const. P= constiPe = Myoa| My = Fo(Rotsina) Mz= FRo = const Ro + xine, Pe" Cxysina +R Ro+xsina, yey eee MEHANICKI PRENOSNICL 192.49 Konia varijatri Zabwaljujuti sposobnosti veée nosivost, Siu primenu su dobili Konigni varijatori sa ‘umutraSnjim kontaktom frikcionog para. Varijatoretakvog tipa proizvode William Prym, R. Hotheinz, Webo (Nemaéka), Chympo Kogyo, Symitomo, Beistar (Japan), Indur ‘Schachenmann (Svajcarska), Neki od ovih varijatora izraduju se sa éelignim kaljenim frikcionim to&kovima i.rade sa podmazivanjem, Kod drugih varijatora radne povréine totkova su od plastiénih masa takvivarijtorise ne podmaznju. Pritiskivane frikcionog, para vise ili oprugom nezavisno od optereéenja il kori8senjem reaktivnog momenta obrinog kueista reduktora. 7 4 3 ‘SL 2.12 Koni vaiator sa puénim reduktorom. Kao ilustracija ove grupe varijatora, na sic 2.13 je prikazano Konstrukcono refenje dvostepenog varijatora firme William Prym. Obrino kretanje elektromotora (1) se ppreko koninog frikcionog toéka prvog prenosa (2) prenosi na frikcioai toéak (3). ‘Toéak (3) je vezan sa konignim frikcionim tockom drugog stepena (4), koji dalje prenosi kretanje preko frikcionog totka (5) na gonjeno vratilo (6). Regulisanje prenosnog odnosa, odnosno broja obrtaja gonjenog vratila ostvarvie se zaokretan- jem cilindra (7), jim se zaokretanjem menja i uzajamni polozaj elemenata (213), ‘odnosno (4 15). Potrebna sila pritiska frikcionih parova, u zavisnosti od ofekivanog opteresenja, ostvaruje se tanjirastim oprugama. U grupu koniénih varijatora novijih konstrukeijaspadaju i SEW varijtori (Nema &a), sl.2.14, To su jednostavni varjator, kia odrZavanje, kojise iaraduju zajedno sa kratkospojenim elektromotorom, Snaga elektromotora (1) se prenosi preko pogonskog koninog frikcionog totka (2) na gonjenifrikcioni totak (3), postavjen nna Suplie gonjeno vratilo, Regulisanje prenosnog odnosa se postize mehanizmomza rregulisanje (6), ruéno ili elektromehanicki sa servo-motorom. FRIKCIONI VARUIATORI SA KRUTIM CLANOVIMA ‘St 2.13 Varijator Wiliam Pry Varijtori SEW mnogu se korstit direktno na mani ili se prirubnicom vezivati uw kinematski nae, Koieniemkombinacom sa modularnim jedinicamazupéast Prensa: moguce je posal imo karaktersticne male bine 1 vsoke azn ‘momeute, Osnovni tehniki podac ovh varjtora dati su u tabeli 2.6 ‘St. 2.14 Konicné varijator fre SEW 130 8. Tanasijevié, A. Vu ‘MEHANICKI PRENOSNICT 131249 Konia vari ‘Tabela 2.6 Osnovni tehnicki podaci SEW varijatora ‘Ganaka Max snagamotora [KW] | _ Djapazon reguisanja Di4 a4 Bit Zz 22 Bt Das D34 40 Fe 95 55. 44 92 ant Das 1 Slignog Konstrukcionog reenja sui Konini varijatori Stéber (Nematka), prikazani nasl.2:15.2.Snaga elektromotorase preko frikcionog konusa (1) prenosina frikefoni prsten (4), postavijen na aksjalno pomerjivom delu dvojnog transmisionog vratila (3). Frikcioni konus je postavijen na vratlu elektromotora. Promena broja obrtaja onjenog vratila, odnosno promena prenosnog odnosa visi se vertikalnim pomera njem elektromotora dué vodica zupéaste letve. Vodenje zuptaste detve se visi zuptanikom mehanizma regulisanja (2). Vertikalnts pomeranjem elektromotora S215 ‘menja se polozaj tatke ili 2.4 FRIKCIONI VARUATORI SA KRUTIM CLANOVIMA, je Kontakta uw odnosu na ose pogonsko; i gonjenog, vratila, Postavljena opruga izmedu frikcionog prstena i gonjenog vratila odréava mali ‘ontaktni pritisak izmedu frikcionih parova u periodu praznog hada u kome se vrSi podeSavanje brzine. Pogonski frikefont konus je me sinteti¢kog materijala ili Kompozita sa grafitom. Konstrukciono resenje ovih varija~ tora ne omoguéava slobodno ulazno vrat a ‘enjem modularnih jedinica sa cilindriénim, konignim i puénim zuptanici in, a frikclont prsten od emetala, najcesce od ‘moguée je ostvaritirazlitite dijapazone prenosnih odnosa. U tabeli 2.7 dati su osnovni tehnigki podaci ovih varijatora. Tabela 2.7 Osnovni tehnitki podact StOber varijatora Brojobrtaia |G naka ‘Dijapazon. ‘Dijapazon: eoteomptora| varjatora | regulsania [Sede rotors), Nepomena 2000 : ~o25 | Sail bez alinenénog 2900 | pon | to:1 | 012-025 | Sal bezstinan 900 RD 11 WO 10:1 0.12-0.25 Sa putnim pr th RW S34 0.25 -7.5 eee Varijatori Staber se izvode u dve varijante. U prvoj varijant je snaga na izlezu iz ‘motora konstantna, a moment na gonjenom vratily se menja sa promenom izlaznog, broja obrtaja (sl. 2.15.5). U drugoj, moment raste sa opadanjem broja obrtajairaste sve do Mpom pri broju obrtaja ne Sa promenom broja obrtaja od do rnin, MOMeNt za gonjenom vratill! Mpem Ostaje Konstantan(s1. 2.15.) Domaéi proizvodat “Prva petoletka - FUD" (Brus) proizvodi konine varijatore slignog konstrukcionog reSenja kao firma StOber (a. 2.16). Modularnomagredajom Tabela 2.8 Osnovni tehnidki podaci PUD-varjatora Bro} obraja ‘Snaga | ielaznibrof Oznaka Dijapazon 2 | eloktromotora. elektromotora | ~ obr vvarijator rary | eeguisanja si fant KRIA,D.C) | 900-1420 4st 018-3 22-1775 Osnovni nedostatak konignihvarijatora je klizanje frikcionih parova koje se javja u cksplostacj. Promenom prenosnog odnoss menja sei vlitina kiizanj. Klizanje nepovoljno utige na zagrevanje clemenata u kontaktu, pove¢ava habanje ismanjuje stepen iskori8éenja, a este su pojave podthtavanja i neraynomernog obrtanja prenosnika. Zbog tih razloga ova grupa varijatora sve vi8e ustupa mesto bi perspektivnijim konstrukcionim reSenjima, 132 S. Tanasijevit, A. Valié |MEHANICKI PRENOSNICT 1932.4.10 Vatijatori sa meduprostornim Sanovima na osloncima SL 216 2.4.10 Varijatori sa meduprostornim élanovima na osloncima ‘Osnovni elementi ove grupe varijatora su valjicilindriéne, konitne ili sferne radne povrSine. Vali se postavljaju na vratula éj su oslonci kotrljajna il klizna Teta i svaki valjak je istovremenc' kontaktu sa pogonskim i gonjenim totkom. Promena prenosnog odnosa vrli se, pre svega, sinhronim pomeranjem osa meduprostornih valjaka specijalnim mehanizmima. Nazalost, veoma je teSko obezbediti jednak polozaj svih paraleino radnih meduprostornih Slanova, to je i jedan od osnovaih nedostataka ovih varijatora, 2.4.10.1 Ceoni varijatori Po svom geometrijskom obliku, valci €eonih varijatora mogu biti cilindriéni i konigni. Klizanje je manje kod konignih valjaka i menja se sa promenom prenosnog odnosa. Ceoni varijatori su relativno prosti mehanizmi,veéh gabaritnih dimenaijai masa, rmalog stepena korisnog desta i kratkog veka trajanja, Danss se sve manje Koriste i transmisijama U tabeli 2.9 data su moguéa konstrukciona izvodenja Sconih va ) a ‘ie ik — oe Hs 4) smanjenje broja obriaja gonjenog vratila b) povecanje broja obraja gonjencg vratila ‘Si 2.29, Princip rad rementh varijtora sa Konstan ost rastojanjem jedan moze aksijalno pomerati mehanizmom za podeSavanje Koji se sastoji od zavojnog para (zavrtnjainavrtke). Gonjena remenica koju takode Gine par koni¢nih diskova je opteresena oprugom koja odrlava potreban Kontakt izmedu remena i remenice. Okretanjem totka i delovanjem na zavojni par pomera se pokretivi oniéni disk, odnosno fir dieb pogonske remenice. Remen s2 radijalno pomera i konaéno zauzima radni polupreénik koji mu je Sirinom 2jeba omoguten. Istovre- ‘meno, remen radijalno kliii po gonjenoj remenici. Nesmetano pomeranje remena i zauzimanje odgovarajuseg radnog polupreénika na gonjenoj remenici, izmedu ostalog, je uslovljeno i delovanjem centrifugalne sil, zato se Kontinualna promena prenosnog odnosa iri sano u toku rada prenosnika, Radhni polupreénik gonjene remenice se povecava sve dok remen ne zawame krajnji ‘moguéi poloZaj, uslovijen Sirinom Zljeba i radnim polupreénikom pogonske reme- nice. Na taj nagin poveCava se prenosni odnos, odnosno smanjuje bro} obrtaja ‘gonjene remenice sl.2.29. Opruga koja deluje na pomerljvi konién disk gonjene remenice odrZava potreban pritsak izmedu kontaktnih povefina. U suprotnom sluéaju, sl. 2.29.b,, suzavanjem radnog Zljeba pogonske remenice poveCava se radni polupresnik alii smanjuje radni polupreénik gonjene remenice. Prenosni odnos se smanjuje, a raste broj obrtaja gonjene remenice. Osno rastojanje je uvek konstantno, a vratiima je omoguéeno samo obrino kretanje, Mehanizam za regulisanje svojom Konstrukcijom, konstrukcionim refenjem finog navojnog para, omoguéava kontinvalnu promenu radnih polupreénika, odnosno kontinualau promenu broja obra gonjenog vratila, U osnovi konstrukeije varijatora sa promenijvim osnim rastojanjem je ideja da se promenom osnog rastojanja menja racni polupreénik podeSljive remenice, time i prenosni odnos, odnosno broj obrta gonjene remenice (sl. 2.30.). PodeSijva reme~ nica se satoji iz para konignih diskova, obe ili samo jednog aksijalno pomerjivog. Remenica e postaviena na elektro-motoru iksiranom na pokretojplatformi. Druga remenica je konstantnog pretnika, napravijena ijedna, tj nepodesljva je. -MEHANICKI PRENOSNICL M9.25.1, Remenl variatori 25 VARUATORI SA GIPKIM CLANOVIMA le a feeb eau ‘St. 2.30 Princip rada remenog varijatora sa promenljivim osnim rastojanjem PodeSijiva remenica je opteresena oprugom éiji je zadatak da odriava potreban pritisak izmedu remena i remenice, odnosno odréava neophodno trenje. U praksi se primenjuju i reSenja sa dve opruge. Kadasse platforma elektro-motora zavojnim ‘parom udaljava od gonjene remenice, remen Kia du ki iskova pri gemu se smanjuje radni pretnik, a braina na gonjenoj remeaici se konstantno smanjuje, Na taj natin moguée je kontinualno menjatiilazn broj obrtaja. ‘Osnovna razlika u varijatorima sa konstantnim i promenijivim ¢snim rastojanjem je razlika u moguénosti ostvarivanja prenosnog odnosa. Dijapazon regulisanja preno- snog odnosa varijatora sa promenjivim osnim rastojanjem je 3:1. Kod varijatora sa konstantnim osnim rastojanjem ovaj odnos se kreée i preko 9:1. 2.8.13 Prenosol odnos i dijapazon regulisanja Dijapazon regulisanja varijatora sa Sirokim remenom ograniéen je moguénostima radijalnog pomereanja remeni (As). To je pomeranje iz polozaja kada remen radi ‘na maksimalnom radnom polupreéniku (R) do polodaja kada remen radi na mini- ‘malxiom potupretniku (7), sl. 231. Radni polupreénici su odredeni neutralnom ijom prescka remena. U neoptereéenom poloéaju, neutralna linia je na rastojanju yo od gomnje povrsine prescka temena. Koordinata yp zavisi od konstrukeije remena, i polozaja vuénih pletenica (korda) u njemu. Dijapazon regulisanja i granigni prenosni odnosi zavise od konstrukeije remenih varijatora. U konstrukcijama u kojima je samo pogonska remenica pomerlva (zanemaryjuéi ‘gubitak brzine i nestabilnost prenosnog odnosa): ok Pee 42) Oba diska pomeriva _ b) Jedan disk pomeriiv ‘S123 Za konstrukeije u kojima je samo gonjena remenica pomeriiva: ae hae ea eae ieee ‘U konstrukcijama u kojima su obadve remenice pomerljive: Ri-Ry 1a RcRe, fe ‘Onde su: Ry i Re najvei radi poluprednici pogonske ‘rirg~ najmanjiradoi polupretnic pogonske i gonjene remenice. ‘Ukoliko se regulisanje brojeva obrta vr istovremenim pomeranjem koninih disko- va od kojih se sastojiremenica, tada je kajnji polotaj svakog od diskova definisan kao (sl. 2.31.2): oa geal ‘do je: a- Brina Bjeba remenice na mestu najmanje frine poprednog preseka remena. Za remenice sa jednim pomerljivim konitnim diskom, pomeranje ée biti dva puta veés. Dudina remena se mote pribliémo izratunati iz raza: se R-n- te areg : Lerten nene ®t, de je: 1 osno rastojnjevatlaremenica. 160 S. Tanasijevie, A. Vlié ‘MEHANICKI PRENOSNICI 15125.1, Remenivarijatort 2.5 VARHIATORI SA GIPKIM CLANOVIMA. Dijapazon regulisanja prenosnog odnosa zavisi od kirine remena, ugla Hjeba reme- nice i polupresnika rz. NajveGibroj proizvodaéa varijatora za remene manjesirine 40.36 mm, koriste ugao dljeba 22°. Za vete Sirine remensa, ugao dljeba se povecava. ijapazon regulisanja prenasnog odnosa varjatora sa promenjlivim osnim rasto- janjem kre€e se do 1=?imav/tnin*=3.2a varijatore sa Konstantnim osnim rastojanjem, dijapazon regulisanja se krece do I=10. Poznate su konstrukeije i sa vecim dijapa- zonom. Kao pravilo, kod prenosnika veée snage dijapazon regulisanja je manji, a pri ‘manjim snagama vedi, abwvaljujuGi novim konstrukcijama firokog remena danainjiremenivarijatorimogu se upotrebljavatii za snage do 75 (KI7]. 2.5.1.4 Konstrukeija remenih varijatora A) Varijator sa Konstantin oanim rostojanjem SSavremena produkcja remenih varjatora sa konstantnim osnim ratojanjem proiz- vodi varjatore modularnog koncepciskog elena. Klasfni vaijator tne tri osnov- na modula: elektro-motor, regulacioni sklop i reduktor (sl. 2.32.). : Regulacioni U aavisnosti od potrebe i moguéeg re- Pe enja, varjatori se ugraduj x clin i se ‘ugraduje samo regulacioni sklop. Elektro Regulacioni sklop je svakako najvtalnji "OF ‘modul varijatora. Od njegovih eksploata- cionth karakteristika u mnogome zavisi pouzdanost rada, udobnost pri radu i konatno vek trajanja varijatora. Regula- cioni sklopovi savremenih varjatora su medusobno veoma sli po sojim kon- strukcionimreSenjima, Kao elektro-motori remenih varijatora koriste se standardni [EC motori, a omo- ‘guéena je primena j elektro-motora speci- SL 232 jalnih karakteristka, Reduktor Primena jednostepenih, dvostepeniivigestepenih reduktora raziitit konstrukcija ‘omoguéava veoma male izlazne brojeve obrtaja, manje i od 1 min’ ], a sa druge strane i veoma velike obrtne momente na ilaznom vratilu. Na taj natin pruzena je daleko veéa sloboda konstruktoru pri reSavanju postavijenih zadataka, Konstrukciono reSenje varijatora domaéeg proizvodata "Sever’, prikazano je na sl.2.33. Kontinualna promena broja obrtaja se ostvaruje pomeranjem desnog koni- nog diska pogonske remenice. Pomeranje desnog koninog diska gonjene remenice je omoguéeno oprugom koja obezbedue stalan kontakt remena i remenice. Pode~ .elektro-motor 2.pogonskaremenica ‘a.mehanizamza podesavanje ‘.Biroktremen, S.reduktor 6.gonjenaremenica 7.2aétitinikremena A) eS ‘SL 233 Varijator “Sever” Savanje broje obrtaja se u najveéem broju slutajeva ostvarvje mehanizmom za podefavanje, preko tozka sa éela ili sa strane pogonske remenice. PodeSavanje je moguée i servo-motorom na kome postoji mogucnost pokazivanja zauzetog broja obrtaja. er SU 2.34 Varijator *Strojna* 162 S. Tanasijevit, A. Vulié MEHANICKI PRENOSNICI 163Remeni varijtori ‘Koncepeijski su istog reSenja ivarijatori "Strojna" - Slovenija (sl.2.34). Kontinualna promena broja obrtaja se moze vrsiti ruéno, ali i elektromehanitki ugradnjom servo-motora. Varijatorisu dodatno opremljeni tahometrom iliimpulsnim meraéem (Gl. 235.). Kao pogon slusi AC kavezni motor (4) Koji je prirubnicom vezan za regulacioni sklop. Promena broja obrtaja se postize pomerjivim konignim diskovima (1). Pomeranje gornjeg koniénog diska se ostvaruje mehanizmom za regulacij (5) Kojise sastoji iz rutice i navojnog para kojim se aksijaIno pomera konini disk i tako ostvaruje Zeljena brzina. Donji konigni disk je optereéen silom opruge koja odrEavn kontakt izmedu remenice i sirokog remena (1) koji odgovara DIN-u 7719. Reguli- SL 235 SEW vanijator sanje brzine se viii ili ruéno, toékom za podeSavanje (5) ili elektro-mehanigkim servo-motorom. Dopusteni opseg regulisanja je 4:1, 6:1 ili 8:1 i moze se poveéati ‘motorom sa dve brzine, Varijatori se proizvode u: U, Z, VU i VZ.iavedbi i vrlo se ju razlittim konstrukeijama maSina. Regulacioni sklop SEW se i, sa ili bez motora. Danas se u konstrukeijama razliitog tipa veoma esto koristi sa razltitim SEW modularnim sistemima reduk- tora. Time se postiZu male izazne brzine, odnosno vsokiizlazni momenti. Reduktori ‘mogu biti helikoidni, helikoidno-kosi i helikodno-puiti Savremena konstrukcija regulacionog sklopa varijatora "Speed selector" (USA) prikazan je na sl. 2.36. Pogonska remenica je sastavjena od dva diska, oba kor ili konitnog samo pomerljvog desnog. Diskovi su od kaljene aluminijuske legure, ime je znatno smanjena tetina, aisle ineroije takode. Kori86enjem aluminijuma znatno je poboljSana toplotna provodljivost, sposobnost prenosa velikih brzina i ‘moguénost preciznog balansiranja. Elektro-hemijski procesi koriSéeni pri ojaénju 2.5 VARUIATORISA GIPKIM CLANOVIMA. ‘Auminjumska > Hromirano wat_ Gaure od koprolona femenica Gonjena aura Precizno odjeb, vratilo Caure od koprotona Gonjene usice ‘SL 2.36 Regulacionisklop "Speed selector” aluminijuma poboljSavaju idréljvost ido 300% u odnosu na liveno gvozde il elk. ‘Nekorozivna priroda meterijala omoguéava uspeino kori8éenje ovakvih prenosnika ' industri hrane i drugim industrijama podloznim korazivim procesima svi vrsta. Kontinualno regulisanje prenosnog odnosa se ostvaruje toékom, preko navojnog para oslonjenog na zaptivna ledifta koja se ne podmazuju. Aksijalno pomeriv je samo desni konigni disk. Manji broj elemenata u kretanju smanjuje verovatnoca intenzivnog habanja elements u kontaktu, a takode produéava vek propisanih tolerancija, ‘Moment motora se prenasi na hromirano vratilo, a zatim na pogonsku remenicu. Tamedu pogonskog vratila i Koniénog diska umetnute su aure od koprolona, éime se olakSava aksijalno pomeranje koniénog diska icleminite freting korozija. Kontakt se ostvaruje po celom obimu (360%), a stvarna povr8ina Kontakta se povetava i do B%. Gonjena remenica se sastoji iz dva konina diska od Kojih je samo levi aksijano pomerliv. Potrebno optereéenje i obezbedivanje potrebnog kontakta izmedu reme- na i remenice ostvaryje se oprugom. Prenos snage i kretanja sa gonjene remenice na gonjeno vratilo se ostvaruje preko gonjene Eaure, precizno odebijenog vratil i izmenljvog elasttnog dréaéa. Gonjena aura prenosi optere¢enje preko usica postavjenih na velikom pregniku, Zime se rasterecuju elementitransmisie, poveéava sigurnost i eleminige potreba za pojedi- 154 S.Tanasijevié, A. Vulié MEHANICKI PRENOSNICI 155nagnim klinovima. Izmenifjvi clastiéni dréaése pravisa tril vie preénika rupe zajednu reme- nicu, dime se prosiruje moguénost prikljuéivan- ja regulacionog sklopa na masine raziitl esta. “Speed selector" varijatori se isporuéuju sa ili ‘bez motora i bez reduktora. Pored mehanitke ontrole moguée je i daljinsko upravijanje do- datnom elektrignom opremom. Varijatori se proizvode iu varijantikontinualnog regulisanja pneumatsko-hidraul Varijatori firme “Lenze" (Nemaéka) u svom konstrukcionom reenju takode sadrée meha- niki podesliva remenicu na pogonskom vr lu (sl. 237). Podesijiva remenica, optereéena y ‘oprugom postavljena je na gonjenom vratilu. Vy Sfrguor se bpontaje Kompata saat y ‘modula ili samo regulacioni sklop za direktnu ‘i. 237 Regulacion sklop "Lenze”" yer elektro-motora sa radnim organima ‘matine, bez reduktora. ‘Varijatori firme "Bauer" (Nematka) se karakterilu neSto drugaéijom koncepcijom mehanizama za kontinualny promenu broja obrtaja. PodeSavanje pogonske re- menice se ostvaruje odozgo, tofkom za regulisanje koji preko navojnog para i dvoktake poluge oslobada ili pritska pomerljvi Koniéni disk (s1. 2.38). Osnovne tehnitke karakteristike remenih varijatora nekih od poznatih proizvodata date su u tabeli 2.10. U industriski razvijenim zemijama, poscbno u SAD, dugorotno se vrée ispitivanja i eksperimenti sa konti- nualno segufisanim mehanigkim pre- rosnicima u voziima. Oni poseduju veéi stepen Korisnog dejstva u poredenju sa éesto primenjivanim hi- drotransformatorima. Poznato je da automobili u osnovi zahtevaju kon- stantnu snagu u celom opsegu broja cobra. Primena samo jednog motora sa unutranjim sagorevanjem ne obez- beduje ove zahteve jer on razvija mak- simalnu snagu samo u ogranigenoj ae oblasti broja obrtaja, Sk. 2,38 Varijator Bawer* 2.5 VARLIATORI SA GIPKIM CLANOVIMA Primena kontinualno regulisanih prenosnika omogucava eksploataciju motora u coptimalnom opsegu broja obrtaja, j.omoguCava racionalnui ekonomignu potronju goriva, Veé danas u automobilskoj industri koriste se varijatori sa gipkim Clan ‘ma, najéeSée remeni varijator Jedan od najpoznatijh i relativno Siroko primenjivanih prenosnika razvila je firma DAF (Holandija). Ovu konstrukeiju u posledaje vreme korst firma*Volvo" (Sved- ska) na jednom tipu svoj vozila, kao frikcioni automatski menjaé (. 2.39). ‘Sl. 2.39 Automatski menjaé DAF? Snaga motora se preko vlaznog vratila (1) i glaynog prenosnika prenosi na dve pogonske remenice (2), a odvodi remenima na gonjene remenice (4). Prenos snage sa gonjene remenice na totkove vorla vise prcko dva bofna reduktora i pogonskih poluvratila. Pogonske remenice se sastoje od po pars koniénih diskova od kojih je jedan disk aksijalno pomerljv, analogno re8enjima koje smo videli i u klasiénim varijatorima. Gonjene remenice se takode sastoje od para Koniénih diskova, a potrebni kontakt izmedu remena i remenice se ostvaruje odgovarajucom oprugom. Kontinualna promena prenosnog odnosa se vrbi promenom polozaja remena na pogonskoji gonjenoj remenici, odnosno promenom radnih polupretnika. Aksijalno pomeranje konignih diskova pogonske remenice se obavija automatski, promenom broja obrtaja motora, odnasno promenom koliine uvedenog goriva t radni prostor motora. Ova operacija se postize promenom polozaja pedale "a gas”. ‘Treba napomenuti da pomeranju konignih diskova pomazu i centrifugalne site, promena smera kretanja vozila Posebnom i velo ori iiprekid toka snage. Razyijajuci kontinualny automatsku transmisiju automobila, u SSSR je razvijen automatski menjaé za automobile ZAZ-1102, u &ijoj osnovi leZi remeni varijator sa automatskom regulacijom (sl. 2.40) [42}. nom konstrukeijom v1 156 ‘8. Tanasijevié, A. Valié MEHANICKI PRENOSNICI 157254, Remeni varijatori 25 VARUATORISA GIPKIM CLANOVIMA, Tabela 2.10 Osnovne tehnikekarakteristke remenih vanjatora sa Konstan osnim RG Broj obrtaja | Dimenzije Lie eee ee sa ac nomad | ema) Tov) i = oe, \ou) B | ost | Be | est. wae, [8] 2 = = 7 amo lee) BS le | - | cae (Slovenija) 5.60 700, -zupé. - puzni (drugi) ae a seiecror | 997; | 00 | tts! . cr [S| "uenze: | 2s. | Scar 2 ja-72 |. pun! wat elkoidno-pusni (Wematka) | 45.00} poten scidno seweuten | 0.26- | 1900 usa) | 2230) 1200 at Heke BeeWs | 078-2 oa. 6:4 = | helikoid.-koniéni (Womadka) | 45.00 | 250 84 hotikoidno-pusni “EBERHARO : BAUER GmbH | 037-| 1460 ea : Zuptast zcor | 1850 | 700 et up8.- pun (Nematka) *HANSENST [025-1 4509 | ert : Hetikoicni (Svajcarska)_| 30.00 ‘Pogonska remenica (1), sastaviena od para konitnib diskova u koje je ugraden ‘centrifugalni regulator, utvrdena je na vratilu (4). Na istom vratilu je zupéanik (2) ‘sa ukljutnom spojnicom (3), jim posredstvom se zupéanik (2) spajasa vratilom (4), Gonjeni element kotenastog vratila motora, dobos (5), utvrden je na ofebljenom pogonskom veatilu-zupfaniku (7), na kome je zupéanik (6), konstantno spregnut sa zupéanikom (2). Gonjena remenica, sastavjena iz para kKonignih diskova (13), sa uredajem za pritiskivanje utvrdena je na gonjenom vratilu (14),uradenim izjedna sa pogonskim zupéanikom (9) glamnog prenosnika. Osim toga, na gonjenom vratilu 158 8, Tenasijevis, A. Vulié (14) utveden je i zuptanik (12), Konstruktivno izveden sa ukljuénom spojnicom i aksijalno pomerljv po Zijebovima vatila. Na istom vratilu je gonjeni zupeanik (10), ‘ Giju glaveimu je ugraden mehanizam slobodnog hoda (11). Sastayni deo prenosnika je i aksijalno po- ‘merijlv meduzuptanik hoda w nazad (8), Konstantno spregnut sa vratilo-zupéani- kom (7). Pogonska i gonjena remenica su smedusobno vezane remenom (15). Priradu motora u reéimu "praznog hod’ sva sprezanja su razmakmnuta a sva veatila nepokretna. Prikretanju unapred’ moguéa su dvaslu- ja. U trenutku pokretanja vozila sme- sta, kao i pri kretanju sa konstantnim maksimalnim prenosnim odnosom, snaga motora se prenosi sa vratila (7), preko zzuptanika (10) ispojnice slobodnog hoda Sl. 240 Automatski menjaé"ZAZ-1102" ya gonjeno vratilo (14). U tim intervalima varijator je neoptereéen. Pri smanjenju ‘Prenosnog odnosa i promeni od maksimalnog do minimalnog, snaga motora se prenosi preko zuptanika (2), meduvratla (4), pogonske remenice i remena na ‘gonjenu remenicu (13) i gonjeno vratilo (14). Na taj natin je suStinski skraéeno ‘vreme rada remena u uslovima najvecih opteresenja (maksimalni prenosni odnos), Sto produava vek trajanja kontinualnog prenosnika. Pri kretanju "unazad’, zupanik (12) i ukljuéna spojnica (3) su u krajnjem levom polodaju, a meduzupéanik (8) premeSta se ulevo do sprezanja sa zupéanikom (12), € se obezbeduje neophodni pravac dbrtanja gonjenog vratila (14). Prenosni odnos prenosnika je veoma visok (7.141), a neka isptivania pokazuju da je stepen Korisnog dejstva ne manji od 90%. Denas se remeni varijatori mnogo Koriste i u transportnim sredstvima za sneine uslove (snegohodima). Industrie USA, Kanade i Japana proizvode preko 400 iljada snegohoda godifnje iu svakom od njih primenjuju se remeni varijatori kao cosnovnisklop transmisje. Snegohodl se kre¢u po usponu inizbrdici vst zhijenom i mekom snegu, odnosno u uslovima stalne promene brzine i optereéenja, pa je primena remenih varijatora kod ove vstetransportnih stedstava veoma ekonomigna i racionaina, (Na sl, 2.41 su prikazana konstrukciona reenja remenih varijatora primenjivanih u transmisijama poznatihtransporinih sredstava za kretanje po snegu. Kontinualna promena prenosnog odnosa i Kontinualno regulisanje varijatora, u saglasnosti sa brojem obrtaja vratila motora se ostvaruje centifugalnim pritisnim uuredajem, spojenim sa pogonskom remenicom varijatora, Poveéanjem ili smanje- anes ‘MBHANICKI PRENOSNICI 159251, Remeni vajatori i @)"Bombarde” (Kanada), )"Kavasaky' Japan), ¢) "Yamaha" (Japan) ‘SL 241 Transmisije snegohoda _njem broja obrtaja vratila motora menja se i sila pritiska izmedu radnits powetina remena iremenice. Optereéenje gonjene remenice kod svih konstrukcija se v8i posredstvom opruge i kandzastih spojnica. Osnovna razlika je u geometrijskim dimenzijama pomerljivog diska i radnim parametrima spojnice. B) Varijatri sa promenfivim osnim rastojanjem ‘Remeni verjatori sa promenljivim osnim rastojanjem su po svojoj koncepcijijedno- stavniji, alii varijatori ogranigenih moguénosti i manjeg dijapazona regulisanja Prenosnog odnosa (3:1). Tipitan predstavnik ove grupe varjatora, firme "Lewellen" (USA), prikazan je na sl. 242. Pogonska remenica se sastoji od dva koniéna diska, pri emu je desni disk aksijalno pomerjv. Priblizno konstantan priisak izmedu kontaktnih povrdina se ostvaruje oprugom postavijenom na produznom delu pogonskog vratila (s. 2.43). Gonjena remenica je nepodethjva i konstantnog radnog polupreénika. U zavisnosti od namene i Konstrukcionih zahteva, firma proizvodi i varijatore sa gonjenim kaifnikom, Kontinualna promena broja obrtaja se ostvaruje promenom osnog rastojanja, Sto se ostvaruje podeSijvom platformom na kojoj su postavienielektro-motor i pogonska 160 ‘S.Tanasijevis, A. Vlié 2.5 VARUATORI SA GIPKIM CLANOVIMA SL. 2.42 Varijator "Lewellen" remenica. Zaokretanjem rutice dok varijator radi, pomera se gornji deo platforme, odnosno $1 2.43 Pogonska remenica "Lewelles™ ‘menja osno rastojanje. Kao indikator broja obrtaja sludi skala na rutci, a moguce je ielek- trina kontrola. Varijatori se proizvode w horizontalnoj i vertikalnoj izvedbi i sa pneumatskom regulacijom za automatsku kontrolu. Na istom principu rade i slignog su konstrukcionog re¥enja i varijatori “Speed selector” (USA), sl 2.44. Podeijva remenica moze biti sa jednim il sa oba pomer- Viva diska. U sluéaju konstrukeije sa dva promenjljva diska (sl. 2.45), potrebno optereéenje se ostvaruje sa dve opruge. Po svom reéenju ova remenica odgovara ‘gonjenoj remenici varijatora ove firme sa konstantvim osnim rastojanjem o éemu je bilo vite redi u predasnjem teksto. Ista firma proizvodi i varijatore sa klasifnim remenom za manje snage i neSto vese prenosne odnose od 3:1 U tabeli 2.11 date su osnove tehnicke karakteristike ovih varijatora. Pogonska remenica PodeSijva platforma elektro motora ‘SL 2.44 Varijator Speed selector” MEMANICKI PRENOSNICT 16125, Remeni 1245 ‘Tabla 2.11: Osnovnetehnikekarakerske remenih varjetora sa promentvim osnim rastojanjem ‘Opseg i a B10) obrtala Dimenzie Proivedas | Snaga iW] | lekromptora F°0482°°9 Tomena (eit sone fem] “SPEED 3600, ‘| sazcrom | oar-mo| two | ait |,mnszeaqo, (USA) 1200 “LEWELLENY 1200 3 | minso2ax73 (USA) imho +1200 431 | max:76.2x7.78 2900 *HANSEN-SIT* one-185 | 1450 3a 7 Svalearska} 1480 25.1.5 Siroki remen U danainje vreme sve vite su rasprostranjene Konstrukcije varijatora sa sirokim remenom, specijalnog profil i trapeznog prescka. Primena Sirokog remena upro- Séava konstrukciju remenice varijatora. Neophodno je primetiti da tendencija ka uuve¢anju Sirokog remena ne vodi automatski i poveéanju optereéenja koje se ovakvom konstrukeijom prenosi, Nosivost prvenstveno zavisi od dimenzija botnih povrtina remena, Osnovni zadatak pri konstrukcijivarijatora sa remenom je obezbediti pouzdano naleganje i kontakt radnih povrSina remena i koninih diskova remenice po celoj Fy Za uspostavijanje osnovnih relacija izmedu sila koje deluju na lanac i konigne dliskove gonjene remenice varijatora, posmatrajmo kontakt izmedu lanca ikoniénog diska po spiral, sa uglom uspona (6) u tatki O, sl 2.66, Pri tome se lanac posmatra kao gibak clement sa neprekidnim kontaktom sa diskom po obvojaom uglu (17). Na izdvojenom element lance, na luku Kizanja gonjenih diskova (sl. 264.2) i sa centralnim uglom det deluju: » $1 (SdS) - sile zatezanja elementa lanca (u ravni XOY normalnoj na vratilo disks) » dFyy-sila normalnog pritiska na konitne diskove 2 > fe = Feda.-centifugalna sla (Fe = 2), Blementara sila trenja (dF72) let uravni XOY (s1.2.64)iusmerenaje pod uglom B uodnosu ne osu X. Ravan XOV je tangentna ravan diska u taki. Priiznalazenju cosnovnih relacija izmedu sila u lanéanim varijatorima sa glatkim diskovima ne treba zanemariti radijalne komponente sil trenja Projektujuti sve sile na osu ¥ (pravac polupreénika 00;), iz uslova ravmnoteze dobijamo: di ene ~ (64d) «sin GE +8) +S sin 6-F) +2" sin -co8 + 42: Fy-sin$ $+F.-dacos5=0 Saglasno sici 2.64: sin B'-c08 5 =sinB cos. Zamenom vrednst sn ct & u predatjsjdnatinu i koritéenjem osnoaih teigonometrijskih indentiznosti: aati sn M acs scons, kao posle sredivanja dobijamo: (S~F)- 008 8-da+dS-sind dF sind -cos $-2-dFy-sin$ ~0. Projektujuti sve sile na osu X, iz uslova ravnote#s mozemo zapisati: ta, af , = (5rd) 20s C+ 8) +5 005 6-48) +2 FE cos pcos = Fe-da sin =0. Kako je a slike 2.64: 05 '-cos8!=c0s 8, cos 4+ 8) con SS cosb sind sin, de cos 6-9) 182 S.Tanasijevie,A. Vis MEHANICKI PRENOSNICT 18325.2 Lanéani vazijatori 25 VARUIATORI SA GIPKIM CLANOVIMA poste sredivanja dobijamo: (S=F,)-sin8 -da—dS - cos 8 +dPy- cos =0. Korigéenjem empiriskog i uproSenog zakona linijske zavisnosti sile trenja od optereéenja, ti. dF; SSemdiw; r= jednadine ravnoteze se mogu napisati u obliku: dF y, (S-Fo):008 §-da+d5-sin 5-2-dFy -(u-sin f-cos $+sin $)=0, (S~Fe)-sin 5 -da~d5 cos 5+ 2-dFy- pcos B= 0. Za uspostavijanje opite zavisnosti izmedu site zatezanja elementa lanca (S), zate~ zanja lanca od centrifugalne sile (Fe) i porasta sile zatezanja clementa lanca (dS), pomnotiemo prvu jedatiny sa poogp a drug jednatiny sa sin cos sin, Injednaéavanjem jednaéina i delenjem koeficljentom trenja yt, dobija se: sing (5~Fe [cos P-c018+sinf-cos$ sind 4+? sind] deem sine oe = AS -[sinfcas$-cos8+—* -cos6-cos sind}. Za lake manipulisanje izrazom, pogodna je sme sine Aa— + sinp -cos®, tine s. pa opita relacija dobija oblik: dS__A-sind+ cosp-cos6 4,_ =F A-cosd-cosp-sing 47" 8 “da Sile zatezanja vuénog (Fi) i slobodnog ogranka (F2) lanes, uzimajudi w obsie i centrfugaln sle, mogu se iznaéinaladenjem inegralalevog dela gorne jednatine v granicama od: F)=S2+F. do: F)=5y+Fe i inegrala desnog dela jednatine u ‘granicama od nule do vrednosti obvojnog ugla (a2). Tako dobijamo da je: Fiske", : =[a-da, ° 54S zatezaneograna porebno ra prenos obimne se, odnosn korsnog optereémjy ¢ -osnora piodnog logan, Zavisnost sila zatecanjalanca na pogonskim koniénim diskovima, gd je radn polupreénik Konstantsa, odnosno 5=0 =0, ima obi: ade je: gde je: Elementarna sila normalnog pritiska (dFy) u kontaktu se moze naci zajedni¢kim refavanjem jednagina ravnotese, prethodno pomnozenih sa cos8, odnosno sin8. Posle sredivanja je: G-F) So de ary —___&2_____. aa, 2-4 (6inp-cos- cosd~ cospsind) + sin$.cos6] 2 de jes d D=2-(w inp cos$- cos5~ eosp-sind)+sin$-cosd]; S-Fe = So Izraz za elementarnu silu pritiskivanja diska ka lancu se mode izvesti iz uslova ravnotele sila koje delyju na svaki disk (sl. 2.64.c): Tp sin = © pe sinpesir inp sin = dy (os — snp sind) = dF, = dFy-cos$ Zamenom izraza za dFy dobijamo: a, E Soda Analizirajuéi dobijene formule otiglednoje dasu tragencveligineS, dFyidFpvezane medu sobom i u funkji nepoznatih veliina 8 i B, koje zavise od promenljivog polupreénika krivine lini kontakta lanca sa diskovima. Promena polupreénika obvojnog ugla (as) karakterife co vrstom krive relativnog pomeranja lanca po distovima i zavisi od krutostilanca ielemenata sklopa koji mogu biti najlakse eksperimentalno odredeni ‘Veé je ranije napomensto da je lnija Kontakta @lanka lanca sa koninim diskovima gonjenog to&ka spirala(logaritamska ili arhimedova) [17]. Karakteristike kretanja lanka lanca w odnosu aa disk zavse od krutosilanca i elemenata sklopa gonjenih diskova. 184 S. Tonasijevié, A. Vulié ‘MEHANICKI PRENOSNICI 185252 Lantani vaijatori 2.8.2.5 Sila pritiska koniéaih diskova na lanac Za nesmetan rad varijatora i prenos zadatog optereéenja, neophodna je odredena aksjalna sila pritiska konignih diskova na lanac. Ova se sila kod gonjenih remenica ‘matematitki moze odreditiz formulaza dFvidF,, stavjajuéi da 8 0 i nalabenjen integrala po obvojnom ugh 0 pesinf +63 ‘Zamenom sinf funkcijom cigf=a, gornja jednatina postaje: jermy= 4S. siojeime= FA Dobijeni integral se za inZinjerske proratune sadovoljnom taénoséu moze reSavati sgrafiSkim putem. Za pogonske remenice, zavisnost ima op&ti oblik: 1p -sing igs 1 2 Fy=5 foo da a ehen-sng Gornji znak odgovara sluéaju kada je pravac siletrenja (dF) koja deluje na diskove, ka centru. Donji znak za pravac od centra, 2.5.2.6 Gubici u eksploataciji varijatora Lanéanivarijatori rade pouzdano i dugotrajno ucelom djapazonu regulisanjabroja, obrtaja, ako je u eksploatacji stalno obezbeden pravilan i potreban odnos izmedu aksijalne sile pritska (prijanjanja) i korisne sile koja se prenosi ‘S druge strane, lanéani varijator rade na principu prenosa snage ikretanja trenjem, pa je pomnavanje koeficijenta trenja i osnovaih zakonitosti mehanizma trenja od poiebne valnost Poznato je da koeficijent trenja kaljenih povetina felika po Seliku, w prisustvu ‘maziva, zavisiod mnogih faktora ida u krajnjem razmatranju lei u granicama 0.04 0.12 24]. Eksperimentalnaispitvanja su pokazala da pri radu varijatorassa zadatim prenosnim odnosom (‘=cons!), odnos izmedu aksijalne sil pritiska (Fy) i obimne 2.5 VARUATORI SA GIPKIM CLANOVIMA. sile je postojan, Aksijalna sila pritiska (prijenjanja) pogonskih diskova na lanec je u eclom dijapazonu regulisanja veéa od aksijalne sile na gonjenim diskovima. Koefi- cijent trenja zavisi od prenosnog odnosavarijatora li oS tatnije od relatime brzine kretanja lanea po konignim diskovima. Sa porastom braine kretanja lanca, koefici- jenttrenja (x) se smanjuje, Promenom prenosnog odnosa vatijatora Od iin 40 finan a takode isa poveéanjem koeficijentatrenj, uveéavaju se ivaéne sposobnostlanca, Pri malim obvojnim uglovima (a=120*) promena koeficjenta trenja malo utige na ‘vuéne sposobnosti lanca, Povecanjem obvojnog ugla (a2150°), sa uveGanjem koe- ficjenta tenja jako se poveéavaju vne sposobnosti prenosnika. Pri odredivanju gubitaka,nastalih usled savladivanja sie trenja utatkama kontakta 0) (tip HH iTV tabela 2.15) pri promeni Polupregnika kotljanja jednog od tockova g i bie: pla Potgman aca ~T6%4) "Tin "Pla Moanin Comino P07) hae” Za prenosnik 3k (tip V i Vi, tabela 2.15) dijapazoni regulisanja se izxa2avaju sledesim zavisnostime: a. : » Pri promeni polupreénika kotjanja toSka fu prenosniku Ve The~Mot nae Tgte="othin” 206 S. Tanasijevie, A. Vlié MBHANICKI PRENOSNICI 207261 Princip radi ljapazon eplsanja i prenosniku Vi: _Wmasta Pet) (into ~Te) Cinta Fe) Cas =TeFe) » Pri promeni polupreénika kotrljanja g u prenosniku V Cynacte~ "0% Torin rine?) Tomas’ Ip I i prenosniku VI: (pte retgne) pte retin) pra Ferg) pro Fet gras)” Za prenosnik tipa keh-v i kod harmonijskih varjatora (tip VI i VIM, tabela 2.15) ‘ijapazoni regulisanje pri promeni polupretnika kotrljanja to&ka a ama (0 Tanin) 10 in“ (To=Famat)” a, pri promeni polupreénika kotrjanja to&ka b, bic: Tabela 2.15 Seme, oznaéavanje i formule za odredivanjé prenosnih odnosa osnovnih lanetarnih prenosnika we renosni lorencenixa) Sera Ozneka Pr codnos ' 2Keh 0) jgn= 1-228 26 PLANETARNI VARUATORT 3k (8) fe oe 3k (Be) vt BF keh vill % ‘Harmonijski a ‘a nedeformisanog clindra Za kinematski i dinamigki proraéun planetamnih frikcionih varijatora koriste se ‘metode proracuna zupéastih planetarnih prenosnika. Proratun koeficijenta geometrijskog klizanja i kontaktne évrsto¢e frikeionih parova planetarnih varijatora ve8ise po istim principima kao i proraéun Klasiénih frikcionih varijatora. 2.6.2 Konsrukeijska izvodenja planetarnih varijatora ‘Varijatori tipa 2ich (tipovi F-, tabela 2.15) odlikuju se raznovrsnim reSenjima ‘moguéih konstrukeijskih izvodenja. Centralni tozkovi su toékovi ab, i mogu biti sa jednim ili nekoliko koniénih radnih poveSina, Zato Sto je pri frikcionom kontaktu sateita sa tofkom., ispupsena povrSina satelita u kontaktu sa izdubljenom (konkavnom) povrSinom venca a u frikcionom kon- taktu sa tofkom au uzajamnom delovanju su dve ispuptene povrsine, prvi par pri istim ostalim uslovima ima veéu nosivest. Konstrukeije varijatora (tip I, tabela 2.15) kod kojih se promena prenosnog odnosa ‘ostvaruje promenom proraéunskog presnika jednog totka, prikazane su na lici2.84 i285. Na pogonskom vratilu (6) (s1. 2.84a) postavijen je centralni totak (5) sa sferiénom spoljainjom radnom povrSinom, koji se mode pomeriti duz Zljebova vratila (6). U v 2kch (>0) a1 28 kontaktu sa totkom nalaze se konigni toeki¢-sateliti (4), postavijeni na nosaéu (1). t Drugim konignim delom povsSine to&kiti-sateliti se dodiruj sa konignom povr- = inom drugog centralnog to&ka (3), koji je nepokretan u kuéistu, Pri obrtanju 208 8. Tanasijevie,. Vulié -MBHANICKI PRENOSNIC 209