Povratak u mir

I lekcija 23.03.2020.
Mir možemo da pronađemo samo unutar nas samih.
Mir je rezultat prihvatanja.
Šta se dešava kad mi igramo tablić?
Znači podele se karte i mi dobijemo karte i krećemo u igru. Naravno da nekada
se bunimo zbog podeljenih karata. Naravno da smo nekad uznemireni zbog
podeljenih karata. Naravno da smo ljuti i mislimo da je nama podvaljeno. Neko sa
podeljenim kartama pokušava da igra na ne baš korektan način. Suština je, karte
smo dobili i naš zadatak je da odigramo najbolje moguće.
Prihvatanje je prva stepenica. Kad prihvatim situaciju onakvom kakva jeste, to je
ključ kojim otključavamo vrata sopstvenog sopstvenog mira. Kad otključavamo
vrata sopstvenog mira i kada mi sami uđemo u mir, mi postajemo primer mira.
Jako je teško pomoći nekome ko je u nemiru da se umiri, ako je nemir prisutan i u
nama.
Povratak u mir znači put ka rešenju, put ka svetlosti.
Ne postoji osoba na ovom svetu koja u ličnom nemiru može da izjavi i stoji istinski
iza toga da je srečna.
„Ne opiri se zlu.“ – Opiranjem teskobi, samo pojačavamo teskobu. Prihvatanjem
da je tako, ulazimo u mir koji pomaže da počnemo da nalazimo rešenje.
Činjenica da smo živi je dokaz da život ne sme da stane.
II lekcija 24.03.2020.
Povratkom u mir mi pokazujemo viši stepen ljubavi prema sebi. Ta ljubav prema
sebi nije sebična, zašto? Zato što samo kontaktom sa sobom, samo pronalaskom
načina da se postaramo za sebe, mi možemo da budemo prava podrška drugima.
Tražiti mir u sebi znači potražiti snagu u sebi.
Osuda, kritikovanje, omalovažavanje, vređanje, maliciozni komentar, sarkazam,
povređivanje... sve to je STRAH.
Svaki put kad osetimo zavist, mi smo u strahu. Kada zavidimo nekom drugom, mi
smo u strahu da nismo sposobni da sebi obezbedimo to nešto što drugi ima, u
strahu smo da nikada nećemo uspeti u tome ili smo u strahu da drugi uzima ono
što nama pripada.
Svemu što u nama izaziva bilo koju vrstu nemira, nezdrave vezanosti, pritiska, da
kažemo tome: „Blagosiljam te s ljubavlju i puštam te da odeš.“
Način kojim možemo da se nosimo bilo čim nije mržnja, podmetanje, krivica,
nego razumevanje, prihvatanje i puštanje s ljubavlju. Ne možemo se osloboditi
ničega, ako smo neprestano u otporu protiv toga.
„Iako ne razumem sve poruke koje imaš za mene, hvala ti što me upozoravaš,
blagosiljam te ljubavlju i puštam te da odeš.“
Svetlost koja kreće od nas je svetlost koja nastavlja da se širi dalje. Ako ste upalili
jednu svetiljku u nečijem srcu svetiljkom svoga srca, i taj neko ima priliku da to
isto uradi.
Ljubav je sve ono što strah nije. Nemoguče je da postoje strah i ljubav u isto
vreme. Strah je sve ono što u nama izaziva nemir.
Danas mnogi ljudi ljubav prema drugima izjednačavaju sa količinom žrtzve koju
podnose. Žrtvovanje je ogromna količina straha da nećemo biti prihvaćeni, da
nećemo biti voljeni, ogromna količina straha šta će biti ako. Ako postoji bilo koja
vrsta uslovljavanja znači da je strah preuzeo primat.
III lekcija 25.03.2020.
Preneti mir na drugu osobu možemo jedino tako što ćemo mi biti mirni, primer
mira.
Nekada je naša potreba da nekome pomognemo, mnogo veća od potrebe te
osobe da joj bude bolje.
Kako vi znate da neko greši? Koliko puta ste vi sami bili u situaciji da vam je neko
govorio sta da uradite, a vi niste hteli? I možda je dobro što niste poslušali, a
možda to što niste poslušali je dovelo do toga da zapadnete u veće probleme.
Međutim ono što je proizašlo iz toga je nemerljivo. Lekcija koju ste savladali u
tom procesu je nemerljiva u odnosu na ono što vam je neko verbalno saopštio.
Mi prilazimo strahu iz dve pozicije. Postoje ljudi koji imaju strah kao određenu
vrstu pokretača, i postoje ljudi koji kada nastupi period straha se destabilizuju i
taj svoj disbalans prenose na sve druge oko sebe.
Strahu prilazimo iz pozicije moći i bespomočnosti.
IV lekcija 26.03.2020.
U svakome od nas postoji diktator i postoji revolucionar. Postoji onaj koji nas tera,
muči, koji traži, koji je zahtevan, koji neprestano postavlja neke nove ciljeve, traži
od nas, muči nas, bukvalno nas teroriše nekada svojim zahtevima. I postoji onaj
revolucionar koji se uporno bori, u otporu je, ne želi, ima potrebu da sve
opovrgava, traži razloge zbog kojih NE. Znači buntovnik koji je protiv svega
onoga što diktator unutar nas traži, postavlja i očekuje.
Kad donesemo neku odluku. Kad kažemo sebi uradicu to i to. Kad pred sebe
postavimo preveliki zahtev, ili jednostavno zahtev, koji buntovnik/revolucionar
protumači kao prevelik, vrlo lako može da se desi da sami sebi postanemo
najveća prepreka.
Kada donesete odluku i ta ideja vas drži dva dana, a trećeg dana počnete da
sumnjate, da sami sebe sabotirate, da razmišljate zbog čega sve to ne možete da
uradite. Razmislite o tome šta je pred vas postavljeno u životu što ste prihvatili a
niste želeli, ili što ste jendostavno buntovnički odbijali. Kada smo se nalazili u
takvim situacijama, mi smo ili odlazili u tu vrstu bunta ili smo pak potpuno
odustajali od sebe.
Ukoliko u nama postoji unutrašnji konflikt, neminovno je da smo u konfliktu sa
svetom oko sebe, sa situacijama, ljudima.
Unutrašnji konflikt dovodi u situacije koje nam se čine bezizlazne. Zbog čega
imamo jendu ideju, a radimo nešto drugo? Zbog čega želimo nešto, a nikako u
tome da istrajemo?
Odustajemo onog trenutka kad znamo da smo sve od sebe dali da to
unapredimo.
Krenem da radim na sebi, dobijam od spolja informacije koje tumačim kao
negativne poruke, kritikovanje, kao sabotiranje, a ustvari ne razumem da je to
samo moj unutrašnji konflikt koji kroz određenu osobu mi pruža priliku da ja
preispitam svoju odluku.
Ukoliko postoji neka vrsta disbalansa, ukoliko to izaziva neku vrstu stresa. Prvo je
potrebno da razumemo šta se to tačno dešava i da preispitamo sebe u toj poziciji,
da vidimo svoju iskrenost u toj poziciji i ko smo mi u toj situaciji. Da li to što
radimo, radimo zato što želimo to da radimo ili zato što mislimo da to moramo da
radimo.
Svi vi koji imate bol zbog toga što je neko daleko ili što će neko biti daleko.
Razmislite na trenutak o tome od koga je ta osoba daleko? Od čega je tačno
udaljena? Možda je tim odlaskom daleko od vas, i možda to nema nikakve veze
sa vama, ali možda je ta osoba na taj način postala bliža sebi. Fizičkim
udaljenjem se možda približila nekom unutrašnjem delu sebe. I zato trebamo da
budemo srećni! I da sklonimo naše unutrašnje prepreke, da se sklonimo njihovim
izborima s puta. Da bi oni mogli lakše da idu, da nemaju teskobu i osećanje
krivice zbog našeg bola koji neminovno onda pred njima emitujemo.
V lekcija 27.03.2020.
Puno o neodustajanju i važnosti istrajavanja sam učio kroz sport, kroz trčanje,
kroz neke aktivnosti koje sam iz dna duše nekada mrzeo. Nisam voleo da potrčim
ni 100 metara, a danas sam neko ko ima iza sebe mnoštvo istrčanih
polumaratona, maraton od 42 kilometara. Kroz veliki bol sam prolazio u tom
procesu. Ne pričam samo o fizičkom bolu zbog toga što je bilo naporno. Prolazio
sam kroz bol na više nivoa i kroz preispitivanje sebe, jer kad dugo trčite vi ste u
stanju tako dubokog kontakta sa sobom da toliko novog o sebi otkrijete. Saznate
nešto, setite se nečega, shvatite, prihvatite, teško vam je da prihvatite, učite da
prihvatite.
Proces rada na sebi je manje više isti, ali mi više nismo isti. Zato je važno da mi
neprestano radimo an tome, da iskustveno dođemo do odgovora. Kada dolazite
do odgovora slušajući druge vi bivate zavisni od toga da vas oni inspirišu.
Najvažnije je da sami naučimo da sebe podstaknemo.
Skupo nam je sve što mislimo da ne vredi.
U svakome od nas istina je jedna, a to je da smo mi savršeni, celi i potpuni. Mi
smo čista ljubav. Mi smo najbolje što može biti od ovoga ko smo mi.
Opusti se, zato što ne možeš sve da radiš što želiš da radiš. Opusti se, ne moraš
sve da držiš pod kontrolom.
Moguće da je neko ušao u vaš život, bio deo vašeg života, uzeo šta je hteo i
otišao svojim putem. Ali, ne možeš da kontrolišeš tuđe postupke, ne možeš da
kontrolišeš tuđe strahove. Vaš zadatak je da kažete sebi:
„Oslobađam se potrebe da kontrolišem ponašanje drugih ljudi, događaje, vreme.
Jedina osoba s kojom želim da radim sam ja. Da ja budem bolja osoba, da
shvatim da je vreme da prestanem da shvatam lično tuđe strahove. I da ne
hranim svoj strah time što je tuđi ušao u moj prostor.“
Živimo u teroru pozitivnih razmišljanja. Biće bolje, biće bolje! Super je, super je,
super je! Sve je bolje! I onda naravno da afirmacije zvuče banalno, a nisu
banalne. Sve tehnike koje postoje počinju da zvuče jadno, glupo, kao za idiote.
„Oslobađam se potrebe da kontrolišem vreme, ljude, događaje. Oslobađam se
potrebe da budem ono što mi se nameće, jedina potreba je da budem ono što
jesam.“
„Bol je neminovan, ali patnja je opciona.“ – Haruki Murakami
VI lekcija 28.03.2020.
Čovek je neprestano u procesu promene. Nekada promene dolaze kao naše
unutrašnje htenje, a nekada se promene van nas dešavaju i bukvalno nas izvlače
iz naše situacije i traže od nas da se prilagodimo ( ali ne samo da bi preživeli ).
Da bismo podigli nivo samopouzdanja potrebno je da radimo na podizanju nivoa
svog znanja. Znanja o dve stvari, znanja o sebi i da znamo što više o onome gde
je potrebno samopouzdanje, gde je polje naše ekspertize, gde je naša stručnost u
pitanju.
Ljudi koji su lideri, koji vode neke grupe ljudi. Među njima ima onih koji to tako
lepo rade gde im ljudi veruju, gde žele sa njima da sarađuju. I imate ljude koji
svoj uticaj postižu, oni to ne postižu na pravi način, ali oni misle da se to radi tako
što će da budu grubi, nasilni, tako što će da vređaju, omalovažavaju, budu vrlo
vrlo neprijatni. Ta je osoba u tolikom strahu i s toliko niskim nivoom
samopouzdanja da je napad jedino što nju na neki način umiruje i stvara tu lažnu
sliku da ona drži stvari pod kontrolom. Ona to radi sa ogromnom tenzijom i
pritiskom da onog trenutka kad bi to pustila, ona misli da bi se sve raspalo. To je
upravo lažno samopouzdanje.
Ljudi često odlaze u bolest, jer na taj način skrenu pažnju na sebe. Odu u bolest,
jer je bolest bila način da dobijemo pažnju verovatno i u detinjstvu ( dobijemo
potreban nivo brige, ne moramo da idemo u školu ). Izazivanjem sažaljenja dobiju
šta im je u tom trenutku potrebno.
Ko si ti? Kome nisi oprostio? Koji teret vučeš kao teg? Privlačiš i imaš sve, ali
nemaš deo sebe. Rana koju nosiš ne može biti isceljena nikakvim materijalnim
stvarima. One mogu da budu pomočno sredstvo, ali nikada ne trebaju da budu
sami sebi svrha.
Često nam je mnogo važnije da nas ljudi vole, da nas ne odbace, Često nam je
važnije da nemaju loše mišljenje o nama, od toga da zaštitimo sebe. Ne moramo
da budemo grubi ni prema kome, ali možemo da imamo svoj stav.
VII lekcija 30.01.2020.
Nega uma je izuzetno važna. Negujte ono najbolje u vama. Neke stvari za koje
mislite da ne postoje kod vas, a da su kvalitetne, zasadimo ih, posejmo ih u vašu
mentalnu baštu, baštu vašeg života. Dajte vremena i prostora tim nekim
kvalitetima da niknu, izrastu, procvetaju. I tim plodovima da ne hranimo samo
sebe, nego i svet oko sebe.
Osoba koja shvata važnost nege svog uma, svog tela, svog bića, svoje duše i
svog srca nikada neće imati potrebu nikoga da povredi, nikome da uradi ništa
nažao.
Nismo svesni da imamo potrebu da ponovimo naučeno. Beg na neko drugo
mesto, beg ka nekim drugim ljudima, beg u neke nove zemlje za nas ništa
kvalitetno nije uradio. Na taj put poneli smo sve ono što se u ovom paketu, koferu
onoga ko mi jesmo nalazi. Ako nismo dobro probrali unutar tog paketa ono što
nam je stvarno potrebno, od onoga što nam više nije potrebno. Ako nismo dobro
razumeli zašto nam je neki artikal, a zašto neki nije? Zašto je nekom istekao
datum upotrebe? Nekim idejama je definitivno istekao datum upotrebe, a vi ga i
dalje koristite.
Kada je izvor vaše sreće smešten van vas, vi zavisite od tih ljudi, događaja.
Ostvarenje porodice, zapošljavanje, zarađivanje, godine, ništa od ovoga ne
označava da smo odrasli u pravom smislu te reči. Čim postoji upiranje prstom u
ljude oko nas, u partnere, prijatelje, državnike, političare, znači da se nismo
odvojili od tog nemočnog dela sebe. Tog ranjenog deteta, uplakanog deteta,
razmaženog deteta, nedovoljno voljenog deteta, tog odbačenog deteta.
Mi možemo podjednako da reagujemo i na kritiku i na pohvalu, npr kao pokretač.
Ali ono što je važno je da odgovorimo sebi koliko su osobe od kojih slušamo
određene komentare zaista osobe čiji sud cenimo? Koliko su one primer toga što
žele nama da poruče? Da li primamo pohvalu kao utehu?
VIII lekcija 31.03.2020.
Most koji je potreban da pređemo od deteta do odrasle osobe se zove
odgovornost, prihvatanje sopstvene odgovornosti.
Važno je da prepoznajete one trenutke u svom životu kada je DA, i da
prepoznajete trenutke u životu kada je NE. Možete da naučite na koji način da
budete dobri prema sebi i prema drugima, na koji način da jasno date doznanja i
da budete hrabri u tome i pritom da ne povredite ni sebe ni druge time što neke
stvari možda nećete uraditi.
Mnogi u svom životu imaju jednu od najvećih prepreka, a to je da ne mogu da
kažu NE. Veoma im je teško da kažu NE. Imaju strah od toga da će ih odbaciti i
više neće voleti, da im više neće biti naklonjeni ili da će imati loše mišljenje o
njima ukoliko nekada kažu NE.
Da li pristankom na neke stvari koje mislimo da se od nas očekuju smo bliži sebi
ili se udaljavamo od sebe?
Ukoliko osećate da nešto što vam je važno niste rešili. Ukoliko ostane nešto što je
samo potisnuto. Onog trenutka kada se pojave situacije koje su nalik tim
situacijama. Ukoliko lekcije ne naučimo, ne savladamo one će ponovo doći na
red.
Koliko često ste u situaciji da izneverite sebe tako što ćete raditi protiv sebe da
biste drugima udovoljili, da biste druge stavili na prvo mesto.
Svaki put kada odustanemo od sebe, svaki put kada smo nezadovoljni zbog toga
kako nas drugi tretiraju znači da smo prešli preko granica svojih mogučnosti.
Koliko je moj odnos prema meni samom oličenje odnosa koji drugi prema meni
imaju? Koliko je taj odnos koji sam ja prema sebi postavio neceneći sebe ili
odlazeći preko granica svojih mogučnosti, koliko je on odraz u ogledalu odnosa
ljudi prema meni?
Mi u životu dobijamo ono što tolerišemo.
Niko nama ne radi ništa protiv nas, svako radi nešto za sebe.
Opraštanjem nećemo opravdati nečije ponašanje, već sebe oslobađamo od svih
onih loših iskustava koje smo nosili zbog toga.
Vi niste loši ako nešto ne možete. Vi niste manje kvalitetni. Ako nešto ne možete,
nemojte izmišljati razloge i lagati zašto nešto ne možete. Ako ne želite da kažete
da kažete šta je to tačno nemojte lagati, samo recite da ne možete.
Nemojte ići preko svojih mogučnosti da ne biste došli u fazu očekivanja i da ne
biste od drugih tražili da vam vraćaju bilo šta istom merom.
Biti uvek iskren ne znači „što na um to na drum“, biti iskren znači biti iskren po
pitanju sebe, po pitanju toga kako se vi osećate. Ako vas je neko povredio, biti
iskren ne znači vređati, nego da porazgovarate o tome kako je to na vas uticalo.
Npr. „Osećam se loše kad si to rekao.“
Kada ja radim onoliko koliko mogu u granicama svoje mogućnosti, ja pomeram
svoje granice ritmom koji meni prija. Raditi u granicama svoje mogučnosti ne
znači raditi samo ono što je lako, izazivaj sebe više. Radi zbog sebe, za sebe.

IX lekcija 01.04.2020.
Kada pričam o odgovaranju sa NE i DA, veoma je važno da budemo u sopstvenoj
istini. Ako se pred nas postavi zadatak za koji mi 100% znamo da mi apsolutno ne
posedujemo resurse unutar sebe za to. Da nemamo znanje, veštine, nemamo ono
što je potrebno da to izvedemo, mnogo je važnije biti u sopstvenoj istini. I da bez
ikakve ljutnje i gorčine, bez ikakvog straha saopštimo da nemamo kapacitet za
to, ali da smo spremni da uradimo sve što umemo, možemo i znamo.
Nemojte koristiti izreke koje će da vas omalovažavaju, čak ni u šali. Naša
podstvest ne zna za šalu, ona samo dobija informacije. Koje informacije i
šaljete,iz tih informacija ćete i da funkcionišete.
Ljudi koji ne vole dovoljno sebe su ljudi koji su veoma često ljubomorni, osećaju
ljubomoru, zavist. Oni često govore loše o sebi. Ne samo da govore loše o sebi,
oni govore loše i o drugima, jer ono što im se ne dopada o drugima je ono što im
se suštinski ne dopada kod njih samih.
Ljudi koji ne vole sebe veoma teško upućuju komplimente drugima, isto tako
teško prihvataju komplimente koje im upućuju drugi. Veoma često kritikuju
druge, traže mane u drugima i druge okrivljuju za stvari koje u njihovim životima
ne funkcionišu.
Ljudi koji ne vole dovoljno sebe ne zauzimaju se za sebe, ne odgovaraju na
sopstvene potrebe. To su ljudi koji žive sa osećanjem da nikada nije dovoljno, da
nemaju dovoljno, da su drugi uzeli. Neprestano imaju potrebu da se upoređuju,
imaju potrebu da se takmiče.
Čin ljubavi je reći NE kad je NE i reći DA kad je DA.
Za ostvarivanje ljubavlju ispunjene veze sa sobom donesite odluku da ćete od
ovog trenutka prestati sa svakom kritikom koju upućujete sebi. Prestanite da
kritikujete sebe, prestanite da osuđujete sebe. Prestanite da tražite mane sebi,
što ne znači nemojte biti svesni onoga na čemu je potrebno da radite. Budite
svesni svoje snage. Naučite da udeljujete komplimente sebi. Pohvalite sebe na
svakodnevnom nivou.
Prestanite da sebe poistovećujete sa svojim ponašanjem. Ako ste uradili nešto na
šta niste ponosni, registrujte to i radite an tome da to ne ponovite. Ali vi niste
loša osoba zato što ste napravili potez koji nije bio kako treba, na koji niste
ponosni. Ako postoji mogućnost oprostite sebi, ako imate potrebu da se izvinite
nekome za nešto, uradite i to.