ЗА РОДИТЕЉЕ

О здрављу ученика током ванредног стања

Данас није лако бити ученик.

И раније је то било захтевно, а сада је попримило сасвим другу димензију. Не тако давно,
постојали су велики изазови у животу ученика. Њихов животни простор и време у току дана потпуно су
били испуњени, од игре и спорта,активности на друштвеним мрежама на једној страни, до најтежих и
сложених задатака у настави са друге стране.
Увођењем ванредног стања, ученичке навике, количина времена посвећена учењу,начин
провођења слободног времена, дружење са вршњацима, смањена физичка активност, све се то
променило.Животни простор је сужен, нема излазака напољу, свежег ваздуха, много је мање
динамичности, промена, догађаја. Једино што је позитивно, то је више времена које деца проводе са
родитељима. Деца много више времена проводе и испред телевизора и за рачунаром. Дигитализација
и техницистички приступ су све присутнији у дечјем животу и учењу. Све то изазива нервозу и код
ученика и код родитеља, због различитог приступа и схватања.
Стресогена ситуација код ученика може проузроковати губитак апетита, избегавање радних
обавеза, раздражљивост или поспаност, а после тога долазе и слабији резултати у учењу. Шта да се
ради?
Од самог почетка, од првог дана детету треба помоћи да решава проблеме који пред њега
искрсавају. Детету се може рећи „ Није то ништа за тебе, ти ћеш то решити сам“ и окренути главу на
другу страну. Међутим, то није препоручљиво. Боље је рећи : „То је за тебе заиста тешко, хајде да то
решимо заједно“, испољавајући на тај начин разумевање према ђаку и његовим проблемима...
Добро је да и у овој ситуацији дете иде на спавање у неко нормално време, да би ујутру било
одморно, нарочито сада када наставу прати искључиво преко телевизора и у првој смени. Ако желите
да будете са њим и да оно схвати да га разумете и да му помажете, угасите ТВ у време када дете треба
да иде на спавање и лезите у постељу кад и оно. Ово се нарочито односи на децу млађег узрста.
Међутим и деца старијег узраста треба да спавају око 8, 9 сати и време одласка на спавање треба да
буде око 9:30 до 10 часова.
Деци млађег узраста треба дозвољавати да сваки слободан тренутак у коме немају обавезе да
уче или раде домаће задатке,користе за игру какву тренутне околности дозвољавају. Игра опушта и
ублажава последице стресне ситуације. Деци старијег узраста треба омогућити да се баве активностима
које ће помоћи њихову релаксацију и опуштање. Деци која су до ванредног стања имала неки хоби, која
су у нечему уживала док су се тиме бавила, биће лакше да осмисле своје слободно време и да се
организују.

У овој ситуацији сваки рад у који се деца могу укључити,било да је то помоћ родитељима, брига
о хигијени, покушај да се овлада неком вештином, све то може да буде корисно, посебно када се време
проводи са драгим и блиским особама. Рад је заиста здравље. Рад детету пружа осећај да је корисно, да
је умешно и да је сарадљиво.
Да бисте помогли ђаку да се боље снађе у овим околностима није пожељно да ваше проблеме и
бриге истичете у први план. Битно је помоћи детету да се осећа сигурним, смањити његове страхове.
У структури времена ђака највећи значај има осећај за време и његово рационално коришћење.
Иако се готово све слободно време проводи код куће, ученик треба да користи сат, треба да планира
време за своје школске обавезе и задатке, обедовање, рад, игру, хоби, забаву, спавање. Ако то научи,
научиће како се постаје одрасла особа. У економији живота, коришћење времена спада међу
најпотребније животне вештине.
Током ових напетих дана, када добијамо све лошије и неповољније информације о стању
здравља нашег народа и о броју оболелих, настојте да увече и што више током дана будете заједно,
обедујте заједно, објасните детету како треба да се понаша, какве навике треба да упражњава да би
остао здрав, колико је битна превенција, улијте што више оптимизма, наде и поверења. Живите у
садашњем тренутку, играјте друштвене игре, карте, не љути се човече, занимљиву географију, све то
може помоћи да се ђаци опусте.
Водите пријатне разговоре о значају здравља, значају учења за живот и о дететовим животним
плановима. То ће помоћи дететуда се осећакао припадник своје породице која га штити и помаже му
када му је у животу тешко.
Како је физичка активност смањена, а деца расту и током изолације, планирање времена за
вежбе обликовања или неки други вид физичке активности поред отвореног прозора може, макар
делимично да помогне деци да остану у физичкој кондицији.
Лекари кажу да је деци потребна храна богата сировинама и активаторима здравља. Потребне су
им калорије и витамини. Поред свежег воћа, поврћа и беланчевинасте хране, нека једу и колаче, које
можете заједно спремати, да би имали снаге да изађу на крај са обавезама и проблемима ђачког
живота.

Педагог,
Марина Ђорђевић