Отпорност на фрустрацију

*Фрустриран - незадовољан, потиштен, осујећен, огорчен

Стрпљење и упорност описују како се дете суочава са
фрустрацијама и колика је вероватноћа да приступи
неком проблему или изазову како би пронашло
решење.

Често се каже да је родитељство најтежи посао.

Пре него што постанемо родитељи, сањали смо о томе каква ће бити наша
будућа породица. Често се осећамо врло компетентним у свом личном и
професионалном животу, па може бити потпун шок када одгајање наше деце
изгледа потпуно исцрпљујуће и изазовно . Не желимо свакодневно вику или
фрустрацију, али може се догодити.
Деца која се „лако фрустрирају“ обично се јако узнемире онога тренутка када
им нешто не иде како треба, имају потешкоћа да сачекају помоћ или пажњу
одраслог и брзо одустају када се суоче са изазовом.

Једна мама је схватила да је у прошлост увек ускакала када би видела да њен

син доживљава фрустрацију, у нади да ће помоћи да она не постане
превелика. Међутим, то није увек било од помоћи и понекад би резултирало
бурним реакцијама!

Један од основних принципа у саветовању родитеља је: „Никада не ради

детету, оно што дете може да уради за себе“ (Рудолф Дрејкурс). То значи да
ако се дете бори да нешто уради:

1. Допуштате детету да се бори (дајете подршку пратећи игру и изражавајући

осећања)
 2. Не дајете сугестије како би дете лакше обављало задатак
3. Не постављате детету питања
4. Не показујете како да урадите задатак
5. Не намећете детету сопствене идеје

Оно што им највише помаже у развоју отпорности на фрустрацију јесте осећај

моћи и способности саморегулације. Ово искуство је поклон и детету и
родитељима:

 Да дете научи да следи правила

 Да дете научи како да затражи помоћ
 Да дете научи да решава проблеме

Прича о лептиру
Можда сте чули за причу о лептиру... Једном је човек посматрао гусеницу
унутар чауре која је покушавала да изађе и да постане најлепши лептир.
Човек је гледао и гледао, и више није могао да издржи да гледа како се
гусеница бори, па је отворио чауру. Лептир је тада могао лако да напусти
чауру, али никад није могао бити довољно јак да лети. Природа има план да
гусенице постану лептири, са прелепим јаким крилима, а то повлачи борбу за
самостални излазак из чауре.

Развијање толеранције на фрустрацију

За децу која имају низак ниво отпорности (толеранције) на фрустрацију,

испробајте следеће стратегије:

 Помозите деци да науче да чекају. Док чекају, реците им шта

радите. На пример, можете рећи: "Само да ти загрејем флашицу." Или "Помоћи
ћу ти за минут.  Или „Помоћи ћу ти са том играчком, када нахраним Ниџу. "
 Помозите деци да се изборe са фрустрацијом. Кад се исфрустрирају,
дајте им до знања да знате колико може бити тешко: „Слагалица су
тешке! Веома си љута када те меда не слуша?" Затим постаните њихов тренер -
помозите им да смисле решења, а да ви то не радите уместо њих. Предложите
или покажите стратегије за решавање било којег проблема са којим се
суочавате. Добра идеја је да поделите изазов на неколико делова због лакшег
извођења: „Зашто прво не ставиш палац у рукавицу? Онда ћемо заједно
покушати да ставимо сваки други твој прст у рукавицу. "
 Користите хумор. Ово може смањити напетост. На пример, можете
викати на оборену коцкицу: „Глупа коцкице! Зашто не можеш да останеш на
кули! Е да знаш, нећемо одустати!“
 Деца која су тврдоглава обично покушавају да се суоче са изазовом, спорије
губе стрпљење када не добију оно што желе и често могу толерисати чекање да
им се испуне потребе.

За ову децу, испробајте следеће стратегије:

 Придружите се игри. Лако је пустити тврдоглаву децу да се сама играју

током дужих периода, јер су мање захтевна. Али су им и даље корисни и
потребни ваше време и пажња.
 Како одрастају, разговарајте са децом да је свима понекад потребна
помоћ и да сте на располагању. Понекад деца добијају толико позитивних
повратних информација да су независна, самостална, да им је тешко да затраже
помоћ када им је заиста потребна.
 Потражите забавне и изазовне активности које ће помоћи упорној
деци да ојачају и прошире своје вештине. Будући да та деца лакше подносе
фрустрацију, "продужавајуће" активности које су тешке, али оствариве могу да
обогате и прошире учења. На пример, дајте детету колекцију картонских кутија
различитих величина и тражите од њега да изгради највиши торањ који може.