Prekretnice oralno-motoričkog razvoja

Šta je oralno motorički razvoj?

Svi pokreti usana,vilice i jezika odražavaju mišićnu kondiciju organa za hranjenje,a

ponavljanjem pokreta stiče se i razvija motorna kontrola i snaga.

Normalni oralno-motorički razvoj započinje pre rođenja i nastavlja se do iza treće godine.U
četvrtoj godini većina dece sigurno i samostalno uzima čvrstu hranu i tečnost bez gušenja
(zagrcavanja).

Popis razvojnih prekretnica koristi za praćenje detetovog napretka prema oralno-motoričkom

razvoju i razvoju gutanja.

Prikazane prekretnice tipične su za određeni starosni uzrast.Iako u razvoju opšte postoje

individualne razlike među decom,naveden raspon starosti dece omogućava raniju ili kasniju
pojavu nekog ponašanja ili veštine,a koja unutar tog raspona,još podrazumeva uredan razvoj.

Za praćenje razvoja koristite sledeću listu razvojnih prekretnica

PRIJE rođenja,beba

 Počinje razvijati refleks sisanja oko 36.nedelje

Od 0 do 3 meseca,beba

 Pokazuje mnoge reflekse za zaštitu disajnih puteva

 Odgovara na stimulaciju unutar i uokolo usana
 Okreće glavu ka bradavici kad ga se lagano povuče za obraz.To je znak da je beba
spremna za hranjenje
 Upotrebljava majčino ili prilagođeno mleko koristeći bradavicu ili nastavak na
bočici(dudu)
 Usklađuje dah s dva-tri sisanja tečnosti pre gutanja i disanja.

1
Od 3 do 6 meseca,beba

 Podiže obe ruke gore kako bi obuhvatio bocu,ali je potrebna pomoć u pridržavanju
 Konzumira pirinčane pahuljice ili hranu za bebe (kašica voća ili povrća)
 Jede sa malom dečjom kašikom

Od 6 do 9 meseca,beba

 Drži bocu samostalno

 Kupi hranu sa kašike sa svojom gornjom usnom
 Jede kašasto meso i varijaciju kašaste hrane za bebe
 Prekretnice oralno-motoričkog razvoja

Od 9 do 12 meseca,beba

 Zatvara usne dok guta tečnost i mekšu čvrstu hranu

 Počinje se sam hraniti prstima grabeći manje komade hrane
 Beba može pokušati jesti male,meke i lako topive komadiće hrane,npr.meke kekse,smoki
 Započinje i eksperimentiše s pijenjem tečnosti iz zatvorene čaše s nastavkom za pijenje
 Započinje s konzumiranjem standardne hrane (hrane za porodicu) u kašastoj konzistenciji
 Pije iz čaše s kljunom uz početak samostalnog držanja za drške čaše
 Počinje piti tečnost kroz slamku

Od 12 do 18 meseca,malo dete

 Dobro koordinira obrazac sisanja,gutanja i disanja u dužem vremenskom periodu

 Započinje jesti sitno seckanu standardnu hranu
 Može gristi hrskavu hranu kao što je keks ili kreker
 Prebacuje hranu u ustima s jedne na drugu stranu i žvaće

Od18 do 24 meseca,malo dete

 Može se samo hraniti kašikom,ali mu je možda još potrebna pomoć

2
Od 24 do 36 meseca,malo dete

 Pije razne vrste tečnosti,ređe i gušće (čaj,voda,sok)kroz slamku ili standardnu čašu
 Koristi kašiku za uzimanje mekše hrane dok se samostalno hrani
 Razvija sve finiju veštinu samostalnog hranjenja

Od 36 do 4 godine,dete

 Napreduje u žvakanju i gutanju hrane krupnije strukture (meso,pržena hrana,celo voće)

uz nadgledanje odrasle osobe
 Započinje (uz nadgledanje)koristiti viljušku za ubadanje hrane i prinositi je ustima
 Pije iz standardne čaše bez pomoći

3
Razvojni redosled hranjenja prema vrsti i strukturi

Prikazani razvojni redosled hranjenja pomaže pri razumevanju normalnih navika hranjenja i normalnog
razvoja u veštini jedenja i hranjenja.

Broj meseci hranjenje

0-13 dojenje/bočica
5 prehrambene žitarice za bebu(pirinčane pahuljice)
5.5 prehrambene žitarice za bebu blago grublje strukture (pirinčane,zobene
pahuljice,kukuruzni griz)+lagane kašice za bebe(od povrća ili
voćne,npr.tikvica,kruške,jabuke)
6 meseci :lagane kašice/stepen1
7 prehrambene žitarice za bebu grublje strukture(proso,palenta)+gušće kašice za
bebe/stepen2
8 kašasta ili meko zgnječena hrana(voće,povrće,belo meso,riba)
9 hrana čvršće strukture(razne vrste krekera,keksa,komadići voća)
10 kockice meke hrane (dobro skuvano povrće iz supe
šargarepa,krompir,grašak),te sveže voće mekše strukture,banana,avokado,kivi
11 hrana mekše strukture(mala mekana testenina,kockice mesa,meka testenina ili
meso iz supe,kuvana jaja(žumance),ječam)
12 mešana tekstura hrane /stepen3(hrana za decu grejana u mikrotalasnoj,mekše
pileće pohovano meso,pečeni krompir,špageti,lazanje)
12-14 mekša hrana odgovarajuće veličine i oblika
16-18 tvrda hrana(pirinčani krekeri,krekeri)

Važno je savetovati se sa svojim lekarom/pedijatrom ako mislite da vaše dete ne prati ove
pokazatelje ili pokazuje kašnjenje u ponašanju prateći ove pokazatelje prema odgovarajućoj
starosti.Pedijatar vas može uputiti ka radnom terapeutu ili logopedu koji mogu proceniti detetove
sposobnosti i izraditi plan za osnažnjivanje i razvijanje detetovih oralno-motoričkih
veština,važnih u procesu hranjenja i jedenja.

4
Najčešći obrasci i navike hranjenja

1-2 GODINE

 Obično uči piti iz čaše

 Unos mleka se može smanjiti na dve čaše dnevno

 Voli se samo hraniti iako treba pomoć u tome

 Oponaša ostale i uglavnom jede istu hranu kao i ostali

 Kod izbijanja zubi može imati teškoće sa žvakanjem zbog bolnog zubnog mesa

 Razvija ukusno nepce i može osetiti blage razlike u ukusu hrane

 Razvija osećaj sviđanja i nesviđanja;voli slatko

 Voli dodirivati i igrati se s hranom,zavisno o teksturi hrane

 Počinje govoriti ne(ako nešto ne želi jesti) i biti više nezavisan

2-3 GODINA

 Poboljšava mišićnu kontrolu i koordinaciju,može koristiti kašiku i viljušku

 Voli desert/slatkiše i pita za njih

 Može malo pričekati kad zahteva da se nahrani

 Uglavnom jede sirovo povrće,ali moše i odbijati salatu

 Zeleno povrće postaje više prihvatljivo

4-5 GODINA

 Pod uticajem je okruženja pri izboru hrane (vršnjaka,tv oglasa,učitelja)

 Voli hranu odvojenu na tanjiru

 Ne voli većinu mešane hrane

 U uzrastu od 5 godina često pokazuje smanjenje zahteva vezano za vrstu hrane i prihvati
će trenutno dostupno

5
  Apetit se značajno smanjuje

Problemi hranjenja kod dojenčadi i dece mlađeg uzrasta

Uvod

Često se od roditelja dece s teškoćama u razvoju kao i one urednog razvoja čuje kako uočavaju
probleme pri hranjenju svoje dece.

Roditelji kažu:“Moje dete slabo jede,ne žvaće ili jede samo jednolično,nikako ne prihvata
hranjenje na kašiku,samo bočicu.Kad je malo čvršća hrana izbacuje van usta ili deluje kao da će
povratiti...“

Mnoga od ovih ponašanja povezana su s organskim uzrocima,ali je određeni deo rezultat

naučenog ponašanja i ustaljenih,često i strogih prehrambenih navika.Bez obzira na
uzrok,pravovremenim savetovanjem roditelja i intervencijom u području terapijskog hranjenja
može se postići napredak te zavisno o detetovom psihofizičkom potencijalu i doslednosti
terapijskih postupaka pomoći mu da usvoji socijalno prihvatljive prehrambene navike.

Problematika hranjenja može biti uzrokovana različitim činiocima:

 nerazvijene ili nedovoljno razvijene oralnomotoričke veštine hiper ili hipotonija

oralnofacijalne muskulature,redukovani pokreti vilice, usana ili jezika, nemogućnost
pokreta tih struktura

 loše prehrambene navike preferiranje nezdrave hrane,najčešće slatkiša,uzimanje nezdrave

hrane između obroka,jednolična ishrana,prekratko ili produženo vreme hranjenja

 neprimerena tekstura hrane za detetov uzrast,hrana tekuće ili kašaste kooegzistencije koja
ne stimulira žvakanje

 teškoće žvakanja,loše i nedovoljno žvakanje kao posledica promene zuba ili neiskustva sa
čvrstom hranom

 smanjena ili povećana potreba za hranom,dete jede neprimereno svom uzrastu i

potrebama što može uticati na detetov fizički rast i razvoj

 nedoslednost u postupcima pri hranjenju,vraćanje na ranije navike hranjenja

npr.hranjenje na flašicu,a ne na kašiku,promenjena tekstura hrane,ponovno pasirana,a ne
krupnije konzistencije.Važno je da dopustite svom detetu da upozna hranu da poštujete
njegove znake kad je gladan ili sit.Ako dete prvih nekoliko puta odbija novu hranu ne
znači da je ne voli!

6
  organski uzroci kod dojenčadi i dece s refluksom ili GERB-om učestalo se javlja
odbojnost prema hrani i/ili hranjenju.Stupanj odbojnosti kreće se od povremene
izbirljivosti do potpunog odbijanja sve hrane što zahteva primenu hranjenja preko sonde.

Mala deca i prehrana

Hranjenje dece vrtićkog uzrasta može biti teško za roditelje.Deca su više nezavisna u svojoj
drugoj godini i mogu kontrolisati ono što žele jesti.Oni ne žele ili ne trebaju toliko hrane,jer rastu
sporije.Tu je i puno više zanimljivih stvari koje žele raditi nego da jedu.Ponekad je dete „nemirni
jedač“.Ono može odbijati hranu ili ne želi probati novu hranu.Neka deca su „zahtevna s
hranom“te žele jesti samo jednu te istu hranu.Ako ne žele jesti zdravu hranu nemojte im nuditi
nezdravu zamenu kao što su čips ili slatki biskviti.Ako ste zabrinuti o tome što vaše dete jede
razgovarajte sa svojim lekarom ili drugim stručnim licem koji se bavi hranjenjem(logoped,radni
terapeut,nutricionist).Redovno proverite njihove visine i težine to će vam pomoći da prepoznate
da se vaše dete dobro razvija.

Budite strpljivi s njima!

Aktivne uloge roditelja i deteta u procesu hranjenja

Roditelji odlučuju koja će jela i pića dati svom detetu.Dete odlučuje što će i koliko će jesti i piti.

Ako birate između različite vrste zdrave hrane i pića za svoje dete,odlučite se za onu vrstu koja
će biti hranjivija.Dete će biti zadovoljno kada može prepoznati kad je gladno i kad je sito.Stoga
treba poštovati njegov prirodni bioritam hranjenja,uvažavajući i njegove količinske potrebe.Ova
veština se lako može izgubiti ukoliko je dete prisiljeno jesti ili kada im se kaže da sve sa tanjira
moraju pojesti.Dete kada može krivo proceniti glad ili sitost,te jesti čak i kada je sito što kasnije
može dovesti do težih problema.Neka ih njihov apetit vodi koliko trebaju jesti!

Zapamtite sledeće:

1)Mala deca imaju mali želudac pa je potrebno da češće jedu male količine hrane

2) Pokušajte biti opušteni i zadovoljni tokom obroka ,a izbegavajte borbu sa svojim detetom
tokom hranjenja.

3)Kad god ste u mogućnosti jedite zajedno sa svojim detetom jer tako razvijate njegove socijalne
veštine i učenjem od vas usvaja poželjne prehrambene navike.

7
Šta raditi kada dete „teško“jede?
ZA VREME OBROKA

 Isključite TV,stavite igračke daleko,udaljite kućne ljubimce od stola tako da se deca

mogu usresrediti na obrok.

 Jedite zajedno kao porodica tako da vaše dete može uživati u porodičnoj atmosferi i
videti druge da uživaju u jelu.

 Deci dajte prvo male količine nove hrane.Pokušajte je davati sa hranom za koju znate da
je voli jesti.To može potrajati 10 ili više puta prije nego što dete prihvati novu
hranu.Budite strpljivi!

 Ako vaše dete odbija hranu,pokušajte ne reagovati.Oni mogu naučiti da je to okidač za

guranje!Uzmite hranu bez komentara.

 Pokušajte dati svome detetu glavni deo njegove večere ranije, pre nego što se umori ili
ručak kao glavni obrok.Oni mogu jesti malu količinu sa porodicom kasnije.

 Stavite novine na pod i veliki zaštitnik podbradak za svoje dete portiklu.Oni se još uvek
uče hraniti,te mogu praviti nered(hrana na podu,stolu i sl.)Što više vežbaju hranjenje to će
ga pre naučiti.Budite istrajni!

 Uvedite zabavne porodične rituale poput spremanja palačinki za doručak nedeljom.Dete

će verovatno više uživati u hrani koju povezuje sa zabavom te će imati želju za više
obroka.To može podstaći dete da jede ta jela i kada nisu deo zabavnog rituala.Zamrznite
po jednu porciju tako pripremljene hrane.

 Napravite razliku gde ste i koliko jeli.npr.piknik u vrtu ili hrana postavljena na sredini
stola,gde se kroz zajednički obrok s ostalim članovima porodice dete potiče na aktivno
sudelovanje(svako mora pomoći oko jela tokom ručka)

 Razgovarajte sa svojim detetom o hrani,npr.kad ste u kupovini

 Uključite ga u pripremu jela

 Neka dete izvodi jednostavne zadatke kao što je mešanje hrane

 Dete takođe može pomoći oko pripreme različitih jela kod kuće

Šta ne raditi!

Tokom hranjenja je potrebno izbegavati sledeće:

8
  Pretnje,grdnja,požurivanje ili davanje mita;

 Sedenje za stolom duže vreme;

 Upoređivanje sa drugom decom;

 Hraniti dete kroz trikove i drugu igru;

 Nuditi posebnu hranu kao što je sladoled kao posebna nagrada ili reći deci da je neće
dobiti.U oba slučaja će ova hrana postati više poželjna

 Govoriti:“Ako pojedeš sve povrće možeš dobiti desert“.To čini deser poželjnijim od
povrća,što nije najbolja poruka za dete.Ako imate desert budite sigurni da je zdrav kao
što su voće ili mlečni pudinzi.

 Insistirati da pojede celi obrok.To je dobro samo ako se prihvati dečiji apetit kao vodič za
količine hrane koja je potrebna detetu,a ono prestane jesti kada je sito.

KORACI U HRANJENJU I JEDENJU KOD DECE S POTEŠKOĆAMA U

HRANJENJU

Napomena:Možete napraviti popis namernica prema prihvatljivosti odnosno beležiti koju je

hranu dete najpre prihvatilo.Važno je i interesantno beležiti sve korake koje je dete sa oralnom
averzijom i/ ili averzijom prema hrani moglo imati i /ili je pokazalo.

Zbog praćenja njegovog napretka u prihvatanju hrane navedeni koraci

pokazuju postupnost.

1.Prihvatanje hrane u sobi

2.Prihvatanje hrane na stolu udaljenom od deteta

3.Prihvatanje hrane na stolu nasuprot deteta

4.Prihvatanje hrane na tanjiru

5.Dodirivanje hrane sa salvetom,posuđem,drugom hranom

6.Dodirivanje hrane s jednim prstom

9
7.Dodirivanje hrane sa dva ili više prstiju

8.Dodirivanje hrane celom šakom

9.Skupljanje hrane radi dodirivanja ili manipuliranja

10.Stavljanje hrane na šake, rame

12.Prinošenje hrane /tečnosti blizu nosa,usta(radi mirisanja,duvanja,duvanja mehurića)

13.Stavljanje hrane na bradu,obraz ili nos

14.Dodirivanje hrane usnama

15.Lizanje usana

16.Zadržavanje hrane na usnama

17.Dodirivanje hrane zubima

18.Dodirivanje hrane vrhom jezika

19.Lizanje celim jezikom

20.Držanje hrane u ustima

21.Glodanje hrane bez zagriza

22.Zagrizanje hrane,pljucanje izbacivanje

23.Zagrizanje hrane,žvakanje i prebacivanje u ustima

24.Zagrizanje hrane,žvakanje,prebacivanje u ustima,delimično gutanje

25.Zagrizanje hrane,žvakanje,gutanje celog zalogaja

10
Pozicioniranje
Karakteristični položaji i pozicioniranje dece tokom hranjenja

 roditelj drži dojenče postrance na rukama

 roditelj drži dojenče na butinama u poziciji licem u lice (za pozicioniranje se koriste
jastuci)

 dojenče sedi u sedalici za hranjenje prilagođeno uzrastu

 dojenče sedi u hranilici(obloženo debelim sunđerom ili penom)

 dete sedi u kolicima ili sedilici za auto vožnju

 dete sedi na mekanoj,telu prilagodljivoj stolici

 dete sedi na visokoj stolici

Oralno-motorička igra
Masaže i stimulacije područja lica

 Jagodicama prstiju ili dudicom lupkati po detetovim obrazima i uokolo usana te isto
područje blago masirati i kružno gladiti

 Četkicom ili okruglom četkicom tapkati široko oko usana ,te potom kružno gladiti

 Dlanom masirati vrat laganim pokretima u smeru gutanja

 Posebnim zahvatom učvrstimo detetovu donju vilicu(bradu)te je pokrećemo desetak puta

najpre gore-dole,a potom kružno u jednom ili drugom smeru imitirajući žvakanje

 Frotirskom krpicom ili rukavicom masirati od vrha temperomandibularnog zgloba

dijagonalno prema uglovima usana 5-10 puta

 Obostrano pritisnite mekani deo obraza daleko od bilo koje kosti 5 puta

 Ispod donje usne gurajte kažiprst prema gore tako da dodiruje gornju usnu 5-10 puta

Duvanje

 Duvanje u maslačak

11
  Pamuk,kukuruzne pahuljice ili lagani predmeti na stolu nasuprot deteta

 Duvanje maramica u vazduhu

 Duvanje mehurića na štapiću

 Zviždaljke,trubice

 Duvanje mehurića kroz slamku

 Duvanje balona

JAČANJE VILICE/ŽVAKANJA

 Potezanje rastegljive hrane držeći je u zubima(npr.mekši štapići ili bombone)

 Ostavljanje zubnih otisaka na komadu mesa,šargarepi,suvom voću,tvrdom voću

 Voćne lizalice,jedenje voća sa korom,gumeni bomboni(duguljasti crvići)

 Zagriz i žvakanje posebno izrađenih štapića različite tvrdoće(chewy tubes)

w.w.w.shewytubes.com

POKRETI JEZIKA

 Lizanje lizalice,štapića sladoleda

 Lizanje hrane iz činije kao pas

 Lizanje nečeg lepljivog (buter od kikirikija,med..)sa kašike

 Pretvarati se kao maca lizati svoje šape

 Pevanje la,la,la

 Coktanje jezikom

 Korišćenje jezika za češanje zuba

 Dodirivanje jezikom krajeva usana

 Artikulacija usnama bilabijalnih (dvousnenih)glasova npr.pppppp,bbbbbb,mmmm

 Igranje poljupcima stavljanjem ruža na usne i ostavljanjem tragova na maramici ili

ogledalu

12
USNE(Raditi pred ogledalom)

 „Taping usana-tapkajući prstima dodirivati detetove usne

 Upotreba četkica tapkajući široko oko usta ili škakljanjem spoljnog ruba usana

 Držanje „cornflakesa“prstenastog oblika u usnama (mogućnost pridržavanja jezikom)

 Stisnutih usana izgovoriti mmmm

 Čvrsto stisnuti usna oko slamke,zviždaljke

 Naneti ruž na usne(labelo) i lizati usne

 Držanje i jedenje hrane (slani štapići,perece)bez korišćenja ruku

 Pomoću lizalice ili špatule sa slatkim sadržajem stimulirati pokrete usana i jezika u
raznim smerovima(gornja i donja usna te uglovi)

 Pevušenje

 Naizmenično širenje i skupljanje usana (kao da govorimo o-e-o-e-o-e)

SISANJE

 Sisanje gustog frapea kroz slamku

 Imitiranje lica kao riba

DESENZIBILIZACIJA ZUBI I ZUBNOG MESA

 Korišćenje vibracijske četkice

 Brojenje zubi korišćenjem četkice ili dugim štapićem od hrane

 Četkanje zubi s šargarepom

 Stavljanjem vibracijske igračke na obraz

MATERIJALI I SREDSTVA KORISNI ZA OROFACIJALNE MASAŽE I STIMULACIJE

 Mekše okrugle četkice

 Špatule

 Četkice

13
  Električna četkica za zube i vibracioni masažeri(mogu biti i mekše vibracione igračke)

 Rukavice različitih materijala

 Zviždaljke

 Losioni(prilagođeni za dečju kožu lica)

 Tečnosti za puštanje mehurića

 Slamčice

 Posebno izrađeni materijali sa stimuliranje ovog područja(npr.chewy tubes,face former..)

Opšte ideje za senzoričku igru

U senzoričkim igrama važna je postupnost uvođenja novih materijala,te detetu omogućiti

dovoljno vremena da se navikne na novo senzoričko iskustvo kroz dodirivanje i istraživanje
ponuđenih materijala.Možemo se koristiti vođenim pokretom i pomoći detetu u dodirivanju i
istraživanju ali bez prisile.Sve ove igre podstiču bolju senzoričku integraciju spoljnih
nadražaja(dodirne,mirisne,ukusne,vizuelne) što je prisutno i u procesu hranjenja.

Suve teksture (u kojima možete sakriti igračku,učiniti da vam zrnasti materijal prolazi kroz prste
poput kiše,voziti auto ili brod,ili iskopati skriveno blago poput novčića(kovanica).

 Plastična jaja

 Sunđeri ili mrežice za kupanje

 Stiropor

 Pirinač

 Različiti materijali(baršun,flanel,saten,čipka,šatorsko platno-pojedinačno ili zajedno

prezentovano)

 Koosh Lopte

 Suvi grašak

 Pasulj

 Perje

14
  Suve zobene ili pirinčane pahuljice

 Pesak

 Brašno

Mokri (vlažni)materijali (za vreme igre poželjno je imati u blizini peškir ili vlažne
maramice).Dopustite detetu da koristi u početku i neku igračku ili predmet kao zamenu
umesto ruku u dodirivanju mokrog materijala.

 Plastelin

 Voda –led različite temperature i boje

 Pena za kupanje ili krema za brijanje

 Brašno pomešano sa vodom

 Mrvljenje papira

 Teksture hrane (jedino uz dopuštenje terapeuta i to u vreme kad nije predviđen

obrok i ne za stolom gde se inače jede).

Potiče se dodirivanje,stiskanje u celoj šaci,razmazivanje po

rukama,licu,podlozi,tanjiru,lizanje i probanje hrane,mirisanje.

 Testo za hleb

 Šlag,puding

 Žele

 Pasirana jabuka

 Mokra testenina

 Voće banana,breskva

Rutine za vreme obroka kod dece sa teškoćama hranjenja

 Važno je govorno najaviti da obrok počinje za 5 minuta

 Doneti posudu za pranje ruku ili peškir za pranje prije nego sedne za sto

15
  Započeti s hranjenjem za stolom,hranilicom,prilagođenom radnom pločom za kolica

 Vremenski ograničiti trajanje obroka(okvirno od 15-45 minuta)

 Hranjenje provoditi u smirenoj atmosferi bez prekida(pripremiti sve potrebne

materijale,stvari i hranu u dosegu osobe koja hrani dete)

 Najaviti detetu promenu ukusa kod uvođenja novog jela tokom hranjenja(posebno važno
kod dece s oštećenjem vida ili slepoćom)

 Ponuditi piće iz čaše

 Najaviti rečima kraj obroka

 Započeti rutinu čišćenja nakon obroka(dati detetu da baci komad ostatka hrane u smeće
ili činiju za otpatke)

 Dati detetu peškir za pranje ili sunđer da očisti prostor nakon jela

Intervencija logopeda/radnog terapeuta

Proces terapijskog hranjenja sprovodi se kroz:

 Razgovor s roditeljima i procenu detetovih sposobnosti uz korišćenje materijala za video

snimanje(direktno snimanje ili analiza donešene video snimke od kuće)

 Utvrđivanje ciljeva i strategije hranjenja

 Prilagođavanje položaja deteta tokom hranjenja (pozicioniranje u poluležećem položaju

za dojenčad,sedećem kod vrtićkog uzrasta;sa ili bez oslonca)

 Provođenje oralno-facijalnih stimulacija za bolju pokretljivost (senzorička priprema za

hranjenje)

 Izbor pribora za hranjenje

 Sprovođenje terapijskog hranjenja,jedenja i gutanja

 Sprovođenje evaluacije,te reevaulacije svakih 3-6 meseci uz korišćenje materijala za

video snimanje

NIKADA NEMOJTE PRISILJAVATI DETE DA JEDE.TO MOŽE IZAZVATI GUŠENJE I ODBIJANJE HRANE U
CELOSTI,KAO I STVARANJE NEGATIVNOG ISKUSTVA POVEZANOG UZ HRANJENJE!

16
Ček lista mogućih simptoma poremećaja hranjenja kod dece:

 Pljuje hranu

 Ne otvara usta tokom obroka

 Guši se tokom obroka

 Kašlje tokom obroka

 Pokazuje gađenje tokom obroka

 Povraća tokom obroka

 Ne pokazuje glad

 Pije samo vodu

 Dojenče odbija uzeti dovoljnu količinu zamenske hrane za bebe na bočicu

 Zavisno o hranjenju na G-sondu

 Zavisno o hranjenju na NG-sondu

 Zadržava hranu u ustima

 Zadržava tečnost u ustima

 Jede neprehrambene stvari

 Problem u prihvaćanju hrane grublje teksture(komadići)

 Pokazuje odbijanje(okreće glavu,gura kašiku nazad)tokom obroka

 Baca hranu,činiju,kašiku sa stola ili hranilice

 Plače tokom obroka

 Dete je neobično izbirljivo u pogledu vrste hrane koju želi jesti(jednolično)

 Dete ne pije tečnost ili ne pije dovoljno tečnosti

 Dojenče ili dete jasličkog uzrasta jede ili pije samo iz bočice

 Dojenče ili dete jasličkog uzrasta jede ili pije samo na špricu

 Dojenče ili dete jasličkog uzrasta ne želi sedeti u hranilici ili povišenoj stolici

17
 Razvojne sekvence veštine hranjenja
Dob Vrsta hrane Veština sisanja/pijenja Gutanje Zagriz i žvakanje

1 mesec Samo tečnost Koristi obrasce sisanja i Jezik se miče u smeru Ne zagriza,ne žvaće
cuclanja ekstenzije/retrakcije
tokom gutanja

3 mesec Tečnost ili pire Koristi obrasce sisanja i Koristi primitivan Retko izvodi
cuclanja.Jezik se miče u obrazac sisanja- ,prisutan,refleksni
ekstenziju/retrakciju gutanja.Sekvence 20 ili zagriz
više sisanja iz boce ili
dojke tokom jednog
hranjenja

5 mesec Jede hranu izmiksanu u Nastavlja se obrazac Zagrcavanje je retko Prisutan primitivni
pire,ali formula ili sisanja.Jezik se miče tokom sisanja na dojci ili fazični obrazac
majčino mleko i dalje gore i dole.Uzima samo iz boce.Jede hranu zagriza i
ostaju primarni nutritivni jedan gutalj izmiksanu u pire otpuštanja.Zagriz još
izvori istovremeno iz čaše. nije pod voljnom
kontrolom.Vilica ide
gore i dole,te
mljacka

6 mesec Tečnost i hrana izmiksana Ne gubi tečnost tokom Guta gušću pire hranu Pokreti vilica gore i
u pire sisanja.Koristi obrasce kao i hranu sa mekanim dole su puno bolji i
sisanja i cuclanja tokom grudvicama.Sekvence manje
pijenja iz čaše.Jezik se sisanja,gutanja i disanja automatizovani.Jezik
miče gore i dole kada kada sisa na dojci ili iz miču dijagonalno
pije iz boce,ali u bočice su duže. kad ga miču u
ekstenziju i retrakciju stranu.
kad pije iz čaše.Teško
pije iz čaše i proliva
tečnost.

9 meseci Mekana hrana,zgnječena Obrasci sisanja Duge pauze Mljacka kad hranu pomera iz

18
 hrana dobro usvojeni,ne sisanja tokom centra na stranu sa
gubi tečnost pijenja iz dijagonalnim
tokom sisanja čaše.Jedan do tri pokretima.Voljno grize hranu
puta sisa prije i predmete.Tokom žvakanja
zaustavljanja kako usne su aktivne i prate
bi progutao ili pokrete vilica.Postraničnim
udahnuo pokretima prebacuje hranu iz
centra na stranu.

12 meseci Hrana koja se lako Većinu tekućine Guta tečnost i Kontroliše i zadržava zagriz
žvaće,uključujuči meso te unosi pomoću polukrutu hranu s kada jede mekane
grubo usitnjena hrana čaše.Koristi odignutim vrhom kekse.Započinje koristiti
obrasce jezika.Povremeno kružne pokrete tokom
sisanja(pokreti ispruža jezik.Usne žvakanja.Usne su aktivne
jezika gore i su zatvorene tokom žvakanja.Lako pomiče
dole).Može gubiti tokom gutanja. hranu iz centra na stranu.
malo tečnosti kada
pije iz čaše.

18 meseci Grubo seckana domaća Zreli obrasci Odiže vrh jezika Kontrolisano odgriza tvrdi
hrana uključujući većinu sisanja,zglob donje tokom keks.Žvaće sa zatvorenim
mesa i sirovo meso vilice je stabilan gutanja.Guta usnama.Izvodi rotirajuće
kada pije iz čaše čvrstu hranu sa pokrete tokom žvakanja.
lagano zatvorenim
usnama.Ne gubi
hranu za vreme
obroka.

24 meseci Sva domaća hrana,sva Obrasci sisanja kao Ne gubi Tokom žvakanja,hranu može
hrana osim one sa kod odraslih tečnost.Guta prebaciti na obe strane
kožicom,jako tvrdo meso :pokreti jezika čvrstu hranu sa usta.Usne su zatvorene tokom
te hrana koja se lomi u gore i dole blago zatvorenim žvakanja.Izvodi kružne
velike komade usnama.Odignut rotirajuće pokrete sa vilicom
vrh jezika za kada pomiče hranu preko
vreme gutanja. središnje linije s jedne strane
na drugu.

19
20