ЛИСИЦА И РОДА

Спријатеље се лија и рода. Наумнла лија да почасти, роду, оде к њој и

позове је у госте:
- Дођи, кумо, дођи, драга. Баш ћу те лепо почастити.
Пође рода на гозбу. А лија накувала каше па је размазала по тањиру.
Поставила и нуди:
- Једи кумићу, једи голубићу, сама сам припремила.
Рода туп-туп кљуном по тањиру, лупка, лупка, али ништа не може да ухвати. А
лисица лиже ли, лиже кашу и све је сама појела. Појела кашу,па каже:
- Извини, кумо, више немам чиме да те почастим. ,
Рода јој одговара:
- Хвала, кумо, и на томе. Дођи ти сада код мене у госте.
Сутрадан дође лија роди у госте. Она припреми чорбу с месом, сипа у бокал
с уским отвором, стави на сто и рече:
- Једи, кумо, немам ништа друго.
Почела лија да се врти око бокала, приђе му с једне стране, и лизне га
и омирише га, али никако да дође до јела. Није могла главу да увуче у бокал.
А рода кљуца ли, кљуца, док није све појела.
- Па не љути се, кумо, више немам чиме да те почастим.
Лији је било криво. А мислила ја да ће се најести за целу недељу дана,
а кући се вратила празног стомака.
Како је позајмила, тако јој се вратило.
Од тог времена престало је пријатељсво лисице и роде.