MEĐUNARODNI IZVORI SP
MATERIJALNI: volja subjekata
MEĐUNARODNI IZVORI
SOCIJALNOG PRAVA
SUD PRIMENJUJE:
1) međunarodne konvencije
2) međunarodne običaje
3) opšta pravna načela priznata od
civilizovanih naroda
*4) sudske odluke i doktrinu
*5) načelo pravičnosti
+ 6) jednostrane pravne akte
7) međunarodne kolektivne ugovore
* = pomoćni izvori
KONVENCIJE
OPŠTE I POSEBNE
VIŠESTRANI I BILATERALNI UGOVORI
1) akti OUN – najznačajniji
2) dokumenti MOR – Međunarodna
oganizacija rada (ILO)
3) akti regionalnih organizacija - Savet
Evrope (SE), Evropske Unije (EU)
4) bilateralni ugovori o
™socijalnom i zdravstvenom osiguranju,
™pravima nezaposlenih
™pravima dece
™zaštiti migranata
međunarodnog prava O PITANJIMA
ZAJEDIČKOG INTERESA – to su:
države, međunarodne organizacije i
udruženja
FORMALNI: utvrđeni Statutom
Međunarodnog suda pravde - čl. 38.
(taj akt prema čl. 92. povelje UN njen
sastavni deo)
STEPEN USAGLAŠENOSTI
UNIFIKACIJA
potpuna usklađenost
HARMONIZACIJA
približavanje prava, odnosno
smanjenje razlika
ne znači nasuprot popularnom mitu standardizaciju
svega i svačega, «od krivine krastavca do boje
šargarepe».[1]
1) akti OUN
™ Povelja UN – 1945.
™ Opšta deklaracija o pravima čoveka (OUN), iz
1948. godine
™ Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima – 1966.
™ Međunarodni pakt o građanskim i političkim
pravima, iz iste godine (čl. 8. i 22.) – rat. 1971.
+ niz dokumenata o: PRAVIMA NARODA,
IZBEGLICA, ŽIVOTNOJ SREDINI
Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine,
Konvencija o eliminaciji svih vidova rasne diskriminacije
OUN iz 1963. godine,
Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena iz
1979. godine.
1
 2) Dokumenti MOR
™konvencije, preporuke, deklaracije,
rezolucije
naša zemlja usvojila veliki broj ovih
dokumenata
do 2008. godine MOR donela 188 konvencije i
199 preporuka, a Srbija prihvatila 67
konvencija (bilo usvojeno usvojila 19
preporuka)
NAJZNAČAJNIJA
Konvencija br. 102. o minimalnim
normama socijalnog obezbeđenja (iz
1952. godine),
2) EU
Evropska povelja o fundamentalnim
socijalnim pravima radnika- 1989.
Povelja o fundamentalnim ljudskim
pravima u EU – 2000.
niz pravila (regulation) i direktiva o
socijalnoj sigurnosti i zaštiti zaposlenih
da se podsetimo...novi Ustav
Član 194.
st. 3. - Potvrđeni međunarodni
ugovori i opšteprihvaćena pravila
međunarodnog prava deo su pravnog
poretka Republike Srbije. Potvrđeni
međunarodni ugovori ne smeju biti
u suprotnosti sa Ustavom.
REGIONALNI AKTI
1) SE
Evropska socijalna povelja, iz 1961.
godine
Evropska konvencija o ljudskim pravima
- 1950.
Evropska konvencija o socijalnoj i medicinskoj pomoći, iz
1953,[1]
Evropski kodeks socijalne sigurnosti, iz 1964. godine
(revidiran 1990),[2]
Evropska konvencija o socijalnoj sigurnosti, iz 1972,[3]
Evropska konvencija o socijalnoj zaštiti poljoprivrednika, iz
1974,[4]
Evropska konvencija o pravnom položaju radnika
migranata, iz 1977.[5]
BILATERALNI SPORAZUMI
(Prvi takav sporazum zaključen je između Francuske i Italije,
1905. godine. – o zaštiti radnika migranata-ne pisati);
dve vrste:
1) sporazumi iz oblasti rada i zapošljavanja
2) sporazumi o socijalnoj sigurnosti.
ZAKLJUČENI SPORAZUMI:
sa bivšim članicama SFRJ
(Makedonija, BiH, Hrvatska)
potpisan i sa Slovenijom – čeka
ratifikaciju
ostale zemlje – 25 sporazuma
(najviše evropske)
regulisano pitanje korišćenja i prenosa prava iz
zdravstvenog osiguranja, penzijskog i
invalidskog osiguranja, priznavanja radnog
staža, isplate penzija i drugih davanja, prava za
slučaj nezaposlenosti, iz oblasti brige o deci.
2
MEĐUNARODNI SPORAZUMI /Republički
fond za penzijsko i invalidsko
osiguranje
Republika Srbija ima sporazume o
socijalnom osiguranju sa sledećim
zemljama: Austrija, Belgija, Bugarska,
Velika Britanija, , Danska, Egipat, Italija,
Libija, Luksemburg, Mađarska,
Makedonija, Nemačka, Norveška, Panama,
Poljska, Rumunija (samo zdravstveno
osiguranje), Slovačka, Turska, Federacija
BiH, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna
gora, Češka, Švajcarska, Švedska
ilustracija
Prema podacima iz novembra 2002.
Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i
socijalno osiguranje, kod nas je te godine
bilo preko 60.000 korisnika inostranih
penzija.[1] – talas emigracije iz šezdesetih
godina 20. veka
novi talas emigracije – devedesetih godina
prošlog veka - procenjuje se da je zemlju
napustilo preko 350.000 ljudi;[2]
OPŠTA PRAVNA NAČELA PRIZNATA
OD CIVILIZOVANIH NARODA
šta znači – priznata od civilizovanih
naroda? (npr. danas su to u EU principi
“vladavine prava”)
1) to su načela: o sudskom postupku,
presuđenoj stvari, pravu na odbranu,
naknadi štete, zloupotrebi prava,
neosnovanom obogaćenju
predstavljaju uvažavanje tekovina
savremene civilizacije
2) izraz – «civilizovanih naroda» – sporan –
takva podela sumnjiva tj. diskriminatorska (iz doba
kolonijalizma).
Primeri bilateralnih sporazuma –
najnovijih
Sporazum između SRJ i R. Austrije o socijalnom osiguranju;
Sl. l. SRJ - Međunarodni ugovori 7/98.
Sporazum između SRJ i R. Hrvatske o socijalnom
osiguranju, Međunarodni ugovori, br. 1/01.
Sporazum između SRJ i R. Makedonije o socijalnom
osiguranju, Međunarodni ugovori, br. 1/01.
Sporazum između SRJ i Češke Republike o socijalnom
osiguranju, Međunarodni ugovori, br. 7/02.
Sporazum između SRJ i BIH o socijalnom osiguranju,
Međunarodni ugovori, br. 7/03.
Sporazum između Srbije i Crne Gore i Republike Bugarske o
socijalnom osiguranju, Međunarodni ugovori, br. 9/04.
Sporazum između Srbije i Crne Gore i Velikog Vojvodstva
Luksemburg o socijalnom osiguranju, Međunarodni ugovori, br.
10/04.
MEĐUNARODNI OBIČAJI
kao dokaz PRIHVAĆENE OPŠTE
PRAKSE
najčešće prethode konvencijama
ili bilateralnim ugovorima
na osnovu dugogodišnje primene među zemljama,
uobličena su mnoga ljudska prava i međunarodni
dokumenti (npr. o položaju ratnih zarobljenika,
azilanata, izbeglica)
danas primena kod prava iz socijalnog osiguranja
migranata – tamo gde nema bilateralnih
sporazuma
da se podsetimo...novi Ustav
Međunarodni odnosi
Član 16.
Spoljna politika Republike Srbije počiva na
opštepriznatim principima i pravilima
međunarodnog prava.
Opšteprihvaćena pravila međunarodnog
prava i potvrđeni međunarodni ugovori
sastavni su deo pravnog poretka Republike
Srbije i neposredno se primenjuju.
Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti
u skladu s Ustavom.
3
 ODLUKE MEĐUNARODNIH
SUDOVA
nisu opšti, već iz reda POMOĆNIH
mogu se koristiti pod uslovima utvrđenim čl. 59.
Statuta Suda – gde je propisano da sudska odluka
ima obaveznu snagu samo prema strankama i u
odnosu na taj konkretan slučaj
služe kao dopuna izvorima ako nisu
potpuni i jasni > INSPIRACIJA
doprinose shvatanju, pravno-
teorijskom uobličavanju i primeni
U EU i SE IMAJU
“KVAZILEGISLATIVNU ULOGU”
B92/Info - 2.729 tužbi iz Srbije 28. avgust
2008.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je
od marta 2004. do kraja 2007. odlučivao o 2.729
predstavki građana protiv Srbije (kraj 2009. -
3000 predmeta čeka, a odlučeno sudskom
odlukom17).
Od toga je 1.334 odbačeno bez dostavljanja
zastupniku da bi odgovorio, izjavio je zastupnik
Srbije pred tim sudom Slavoljub Carić. Carić je, za
list Dnevnik, precizirao da su, od 89 predmeta koji
su mu dostavljeni na odgovor, rešena 33, od toga
14 odlukama, a 19 presudama.
http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=31
5798
PRAVNA DOKTRINA
mišljenja istaknutih pravnika
sprega u stvari doktrina~praksa
sudija Azeveda - spor o azilu (1950) -
doktrinarna mišljenja potvrđena odlukom
suda stiču KVAZI -LEGISLATIVNU
VREDNOST
MEĐUNARODNI SUDOVI
1) Međunarodni sud pravde – OUN
2) Evropski sud za ljudska prava – Strazbur
(SE),
štiti prava vezana za Evropsku konv. o ljudskim pravima
(50) koja sadrži i neka soc.-ek. prava (npr. sindikalno
udruživanje, zabranu diskriminacije, pravo svojine),
od 1998. ovaj sud je stalni organ – presudio do sada
preko 1.000 slučajeva (najveća nakn. štete bila 350.000
DEM)
3) Evropski sud pravde - EU -
Luksemburg – prava iz dokumenata EU
npr. 2004. godine u proceduri bilo više od 1100 slučajeva.
Među svim parnicama sporovi u vezi sa socijalnom politikom
su po broju na trećem mestu.
USLOVI OBRAĆANJA SUDU
Prvi je da je tužilac žrtva povrede Konvencije o ljudskim
pravima. To znači da posredne žrtve, rodbina, ili neko
treći ne mogu da se obrate za pomoć i pravnu zaštitu
Suda.
Drugi uslov je da preDstavke ne mogu biti anonimne.
Tužilac može da traži da postupak bude poverljiv,
ali Sud mora da zna ko je podneo prestavku.
Treći uslov propisuje da moraju biti iscrpljena sva
pravna sredstva dostupna pojedincu unutar njegove
države, da su iskorišćeni svi pravni lekovi. Takodje, od
poslednje, konačne i pravosnažne presude ( na koju se
pojedinac žali) i njegovog obraćanja Sudu ne može proći
više od šest meseci.
Četvrti uslov nalaže da zahtev upućen sudu ne sme da
predstavlja zloupotrebu prava, odnosno da tužba mora
biti osnovana.
Pet, zabranjena je litispendencija, što je stručni izraz za
pojavu da se neko žali raznim međunarodnim
institucijama povodom istog slučaja.
NAČELO PRAVIČNOSTI
prema statutu Suda - čl. 38, st. 2, spor se
može, uz pristanak stranaka rešiti
principom pravičnosti - ex aequo et bono
pravilo je da se primenjuje načelo
zakonitosti
ne isključuje već pretpostavlja i poštovanje
pravičnosti > zapostavljanje ovog principa u
korist formalnog legaliteta može da vodi u
arbitrernost i samovolju
naročito u situaciji kada postoje pravne
praznine
4
 TIPOVI PRAVDE ŠTA JE PRAVIČNOST

Komutativna (formalna - dominira u privatnom «pravda pojedinačnog slučaja» (G.

Radbruh)
pravu)
Božidar S. Marković:...
= jednake situacije se uvek jednako
1- pozitivno pravo u konkretnim
pravno tretiraju
slučajevima se dovodi u sklad sa
Distributivna (materijalna - javno pravo) društvenim shvatanjem pravednog,
= svako dobija ili daje prema 2 - otklanjajući negativne posledice
zaslugama/mogućnostima ™ statičnosti i
™ opštosti pravila pozitivnog prava

JEDNOSTRANI AKTI Primer

izražavaju volju država i drugih subjekata REZOLUCIJA SB o uvođenju sankcija
međunarodnog prava o određenim prema Jugoslaviji 1992.
značajnim pitanjima Rezolucija Saveta bezbednosti br. 827 iz
zauzima se OPŠTIM ili POJEDINAČNIM 1993. godine kojom je uspostavljen
aktom – zakon, odluka, deklaracija, Međunarodni tribunal za suđenje licima
rezolucija, izjava, verbalne note, protokola odgovornim za ozbiljna kršenja
međunarodnog prava na teritoriji bivše
Dokumenti međunarodnog karaktera tog tipa nisu Jugoslavije od 1991. godine.
pravno obavezujući akti, ali je često njihova
moralna i politička težina velika, tako da ih mnoge Deklaracija o zaštiti u unapređivanju prava
države uvažavaju i poštuju. dece u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Sl. l.
SRJ, br. 60/1996).

MEĐUNARODNI KOLEKTIVNI ...ostali primeri

UGOVORI
zaključuju međunarodne korporacije,
međunarodna profesionalna udruženja.
PRIMERI:
™ Evropski kolektivni ugovor o porodiljskom
odsustvu - 1995. (UNICE, CEEP, ETUI)
™ Evropski kolektivni ugovor o radu sa nepunim
radnim vremenom- 1997. (oba su dobila pravnu snagu na
prostoru Evropske unije, direktivom usvojenom od strane Saveta te
organizacije).
™ Okvirni kolektivni ugovor o radu uz pomoć
informacione tehnologije (telework) – 2001.
™ Okvirni kolektivni ugovor stresu na radu - 2004.
™ Okvirni kolektivni ugovor o uznemiravanju i
nasilju na radu - 2006.
“Kodeks o poštovanju ljudskih prava na
radnom mestu” – za teksilnu industriju -
1997. (Evropska federacija sindikata tekstila, odeće i kože i
Organizacija evropskih poslodavaca u sektoru tekstila)
nekoliko kolektivnih ugovora
međunarodnog tipa (ne pisati)
™ za međunarodni pomorski transport
(između Međunarodne federacije transportnih radnika (ITWF) i
predstavnika poslodavaca pomorskog transporta iz različitih
zemalja),
™u okviru evropskih industrija radija,
televizije i snimanja