Mile Dupor Jdu Sbevent... i 9 3 9 {RNR RNS NE RS STAMPARSKO PODUZECE .NOVO DOBA"- SPLITPrva. Siva Pengoviema Stina na fom bya nro fe najo: defile fteaisn: Sunce aovna selom gradam . Sunes ewe ijn Hed futiuea Bo hed suntenom . Connoncko lana Pag lwtingnoy grada ne Zama! Cains Nuskd ide Sot 2 Raed 29 (6) Freaie nas ont sa Popes fowe gorive emace Actuty Rusia T revalusiio ogo ve2, Aaron : sey coating oni ee Slaverie HF harakten cosa. Sukeb ios 4 glen ie qztrola” isPRVA ZRTVA PANSLAVIZMA Imesio posvete! 17 veku jedan neobuzdani katoliZki popa sa jezuitskom manti- jom poput fontastiéne Htafete pustolovno ja prokrstario vaskoliki slavenski svat ed dinarskih plonina do sibirskih stepa, noceéi uv sobi neutazivy misao syeslavonsive uprkos svih zapreka i iro- fiudi | sudbine. F sacionclizame, poneo jo on v glavi genijalne planove o uredeniit sler hegemoni Dg velikog rods, koji je o zdon : Keo svaki genije, | on ja Ziveo pre svogo. 10, to |e njegovo io movalo lezati u prosini punih 200 gocina dek su ga prvi ali i podigli. Godin 1918, u done konaénog osto- vena, navrsilo se ravz0 800 godine od njegova ro Poreklom iz like, odrastas no Kupi, za ideje trpeo, pro- ganjan od Rima do Sibire, — i konaéno stradao za slaven- sku stvar. To je bio fanati zatetnik sveslavenske misli, veliki i plemeniii na’ pustoloy — Juraj KriZanié. Malena Hevatska prva ie dala slovenskog ideologa, svog katolitkeg popu, koji jo isto~ Tijsko vedstvo Slavene noznagio tada pravoslavno| Rusti Olkuda jo tako rano v povesti, i u toko ranim miadiéskim godi- nama, dosla ova misao noSem' zemljaky, to so nomoze objusniti nego geniiem. 1641 g. nadobudai kandidat dektora teologija « Rin, podnosi smiony molby Sv. Kongregaciji da ga odredi za wisiondre, nifta blige nego uv srce Rusijo! Svojy molbu potkro- livia Zak time, Sto Zeli do¢i na sam dvor cara svijy Rusa, da mu 1ova, — a eventualno i sa- bude prevod.iae, vaspitaé njegovih si vetnik'u dravaim postovimal! ogi crkveni oci potsmehivali su se cmbicioznom zalety inla- dalacke matie; ali ipck, za svoki sluéej, da nekto preslobodno iz oveko zanesene i obrazovaie glavo’ io ispadio, vu. interesu erkvo, Rima i, mira, odredife ga u malens njegowe demovinu, na polozaj najchitnijeg seoskog pope.Zemijaci su Zalili ovakvu sudbi mu ponudili profesorske katedre. Nudili su mu piemi svojih sinova. Nudio mu jo fo i tragiéar ben Ali. on je sve odbio i turoban poneo svoju tajnv na sel, da v ti Sini dovi3i svoju zamisco o pansiaveaskiim planovima, i o va! tavoniy buduéeg cara svih Slavena, av obrazovanog teologa pe su Nekuliko godina otud jo on uznemirovag crkveni Rim svojim beskrajnim moideina za misionarsive po Rusiji, Mada su vrhovai nu dobro zagli da ig po stedi visa misionarstvo (0 nego katolitke, ipak jo koncéao i ajima dodijalo, i dozvolife mu da misionari, — ali u Poljskoj. Usput ga prepo ruée nekom biskupy u Smoiensku da ga nadzire, jer da mlcicic pievise vatreno priga o Rusiji 1 0. misiji njenog viadara na sio- dinjenju svih Slavena. loko su i biskup i Poljaci, kao neprijatelji Ruso, stali na put Kri Zaniéu, govor ruske dute sa blicke granice jo jo jae rosplamieo zone8enog popy, i on se na vrat na nos dogura na koncu, da ko: prirepak neko delegacije napravi izlet u-Rusiju, —zemlju nie- govih sania Ruska dua, koja so doime i neprijctelia, doimila s0 i opila pope, slugy bozjega Jurja. Posie evoga putovania on jo svim duhom posto soo jedno: Veliki Slaven budiuénosti, a mantiy ac ‘whe skoro nije ni oseéa9. Sioga, zagrojan, usd se i cbilat Sx Oca papy, ca mu ovaj dado dezvolu “ta Rusu. L kad my nc koncu i ovaj io wekiati tyreloglavi kuburo’ ode bez maniije : bez ‘edobreaja Ali nikad genijy nije dano da bi ga njogov vok razumoo. Kaliko su gu shvatili najblizi zemljact toliko i sami Rusi. Kad so obratio tuskom cary 1 ponudio svojo usluge, debio je na veliko iznanade- hie “= progonstvo v Sibirlt Zato jo ovo doslo nije si on mogao otjasniti,niti je poste njega ike to saznao. No nosavladivi fanatik protta sve slavenskom cary, | piso u Tor bolsky za nj veliki »Razgovor o viadatelistwue i druga dola, upu- dosada edak Zove éovok | slededa generaciia ¢ nepredo i umiranja rasty vob evolucic wee proteze s Zonilin 3@ ncked bite v Suncu, Sve ovo Lorenite oc apo, um v lo? mozgovi bezbrojnih tesla te. plinoyve Vetro, 1. unutamig sungova i vanjska svemitske! torte ekog siuasas, iz Mojsijeveg sduhe nad yodome posredsivom topline digle se je ovaliko bogastvo oblika. Gruba zemija, rude, kristali, bile, morske omebe, mole Zivotinje, pa veée i veée, i na koncy kao kruna svega njegovo veligcnsvo ~~ sam éovek. | on ne sigje, nego neka unviamia vatra vue ge noprod puiem evo- luciie i on tori ciilizacifu. Tako svaki eon vremona nasi nite vile i savitanije. Sve dok nego do¢i éas da se sve zbog nedo- statke nutarnje topline pogne vracati natrag, pa i seme Zemiia pode k syome roditeliy. Say taj njen Zivot biéo onda tek jedan uzdah evekosmitke evolucije nekude daljo napred. Ili: svet izlazi iz Brome i vraéa se u Bromu, Zovirito volikim mikroskopom y Zesticu rude, biljko, kevi.. | svag~ de éete nadi pokret bogatog Zivota koji prinosi svoj udeo vasko- likom pokretu svete. Menja se, umire i rada kevno zrnce, cvet, Eovek, naciio, rasa i svotovi, nosedi svaki svoj odgovarciuéi val u disanju Svemisa | Zivcty Bogova. Vinite so golomim telaskopi- ma ne nebo i videéeto do nam jo Zomiia sestra desetak ploneta. /. dalio do Mletnog puta {koliko dopiry dolekozori) kruza s no- liom ioS th sisioma sliénin_na’emu, 1 vor loge Pula siguino su duloki joS mnogi puievi koli Go vegno iza ve mudrace, co »...im svely otkrijy tojnuerms ! svagde je rod da ce sve menja, vim. U éitavom sozdanjy prirodinom, ra do Makra, vied istl povezani red postanja, uspone i nestanja: red ovcnera naseti stanoviti cil bogova znali ga mia noznal. | oko treks uspona nisnio dodivali te8i nas sovremoni pss = »Sve [of moze doéi, jer sve bilo nija..« i, i nadoknadvje no- pesmina rebovela je im rasame Tolicka, Tlavaila, i dr.. proklinjuti njihovy v= kuliura. Pred nopravednim vladarime bele! su s9 poviatil a ume i puste8i da tamo nacy zostiy neba i prizede. Propesés : ove zone izvrtona je sicnovita pravde. Propali sy njen! tran odi i siaini greidovi, Semie odabsrari deo, koji jo beéue od injene kulture centara, bio je na domake da se prebocuie no surorng stoke + nove bontinente, Ove odabrane jevrejske po. fopna prita pow'nio u fieu pravednog Noja, Babitoxci u ficy eundeda svog Utnapitiino, ladijci uv osnivacy rase Manu, sta~ szodicci Kio v osobi picoca Tepri, itd, ebacti su Hur Aweriko, guic su tokom ranijin velo thus. Otrag hiljady godin vu respodan; a novouzgiguot! kox dali svola nacija cairo 2a poslednie dave inka 1 bediiv od nemilesrdnog Ho su izlazile iz debolog Atlantida de sveio svoj vicina Tevatta, laca =~ prebacila sa je tad bila biiew, , Enitanije, Fran 9 Finite ja vei ofok sestavljon oF Skanclinav uske, dok sve saconjo slaveneke zexilje ug! Pod inerem, Deli rozvituk raso i zemalia odvijao se cemacima yreinena Predajo kozo da s9 Nojeva fada za Eovetanstva odails podelila, Sa‘ ovog bred as « lavilo na Kevkozu, i éa so 1 da- © zaisia mozo pogledati na Zetiri strane oti glavea bela toda, ta jo8 jasnim jozicnim i rasnim razikama, $ juzne stiane skéni Homovel i Semiti sa severna sliéni Kentumci i Sciam, Severna Afrika zbog blizine imala je kontakia sa atlontskem ci wlizacijom, pa jo ty bilo vata hamovadlo| skupini da prva rano Zapotne svoju kulturs, na tly stom i neokaljangm, zopodinives jModcbno gospad:ivo i civilizaciju Bel, bisiiovel, upravo Egir Sani, prvi su ce siclozili poste proganjania i atiunicke katesirete. ° LI TE SER er4 Otuda u ejihov soraene: siara Ani i nojvega slignost sa kul 86 na njih, 12 1 pojata skupina, Semiti, (Sem jo drugi sin Nojovl aziiske obale, toga jo { neito kasnije dela svoju veliku svetsku vlost i visoke kulture. Treca najjaée skupina olet jo trei sin Nojev} udarila je prema very, na obole stare Exrops. Glavniag Japucena izrodila je kasnje Evopi ailno ruse {ilin, Grei, Keli, Romani, Germani..3 koje eu cate de dare lari Ger inisifen fo8 kenaéne zavsseno. Ove tase danas zovemo Arijeima il: tndo- evropiignima skentwmgrupes, mada bi ovim Kentuncima vise piistajclo pravo pedie ciglogao drugim skepinoma, Pl: me sa ovii imenom pastojalo je inaée de v kesno rimsko doba © danoinjo] nafo} pokigiin Lic. Foscbna gcna Jopudana ediutele jo jos delle, cbaiena toda clemog Meditsrana, zackisla Kavkaz i Urol i udanla v srco Azi fe, No akrovu svete, visokom gory Kimalajg, prelonii sx [s8 wsdnon stadal, T gowore sagraul ua vats nove Evior Ci su da fase, cdl ajih, koo od rajlepseg dela, foeviopsko, 1 kovkasku ime. To su trenci, 1 menor ih Arijciaecs it | evriplioni ysatemaruper Pivima, bi dodeljone da taro padnu 9 strane Kavkozo | Himateje u domen starih kulture, & enime, de se jos dugo osvezavaju na hlad- agm severnom dels od ovh gore, da toko ee uznaprede valu civilizaciy tac i fjudski rod a Kav konagae svoq Prometeja, Za nokoitko nijade godica ostobodeni duh atlantstih izobranika panosn oe rodozeinnim merem gospedujudi odatle cliavim syete S¥0} enagaini tag uv hodu Cove , a ka0 fotaina samfinieka igra delve na us prenegiienc cko prosirivanie. 2 samim svecima jednog glavnog roda yidimo to isto. Pri u toteinog pods Hemovaca vaspiel su Egipceni svoj impe: izai roiy Ziveta Somita javfl su se ekspanzivni | rat i y hentumace javige so oto ekspanzivni Fretoborai Nemel, kar: 0 okspanzivn # v Zivoty | karaktery odaje dancinje german- Noobit sivo sa gospodsivom asirsko-bobilonskim. | to somitska bracu su 39 mogla v UZ9j Mezopotamij! smirii. Syest © suporiomosti stavila ih jo U noprijaielisive, Oko godine 600 pre Kr. raéplam sao 0 jo zesleplioni imperializam. Okruini ratnici i nemilo~ sidai osvojati Asirci raspolagagu voinom spremoin, Gordi Ba~ bilonei zasnivali su moé na gospodstvu privredem i trgovinom Ali nagao karakter izeziva i nagao svietak: Ninive je razc- rena 28 ¢ Babilon $39 pro Kr.1 To eu bite obe »novee i stredex podmladone drZave, obe sa intenzivnim @ kratkim Zivolom Tre- £3 Asia ocgovera Tregem Rajiv, Ire Babilon Gritanif, ii Tre é9j republic Svi su iagladi da ge i ove da diva izmedu sebe obratunati kao Wu éo stradati Froncucka, a mozda | ove obo i Mezozotam fica. All ostada | 1ga koje é9 5 ag'odati sa Slavenima. Svei- SN tat jo bio bedna vvertire krvave igve lludi i mating, koiu €@ . = 25 air Re rere eeyskoro zuigrait due nejeiinentnija ase Ger ! do prvi jodnestavno ustupi nil eu diopi soto dav dod no gor é pri tupiti, niti se drugi sro€e da dedu na go- om pitcajy sv se G od slovorsko pobedo. cea noni 1914 tok spotakli; u Na ove} reiskesnici ist No oval roses oro wl dams vz, skupy i kraw ulazricy Eee yeea ci aiskoj smeni Kontumskog i satomskog liudskeg ee i eran tate se polako sami ad set a eel prelomigo se Nomi > zaititna patrola ae 29 é9 proti svetom gledajuti zadaje trzajo silnog tre roda, ali Ko ostane gledaco Bad é2¢ roda, ll ko ostano gledaco nastup Cetutin | adizar docu iz ee PAD KULTURNOG GRADA NA ZAPADU Potam cd filosofa Zana Rusoa do danainjih mnogih filosofa, ima nove armije mudraca i proroka koji su pisali © propastl 20- Sade kulture, pa_je od nas suvisno ako s6 na tom pitoniy mao. Be zeustavliamo, Tragika njena pesebno stoji u tome, Ho jp ono Sto svoga pada v fukama priléno brojnog, jakog i sebiésog no- pita, ket fe svoje nokia zokinuo v sve Eetiri strane globa. U sta- fim kullucama wvok je dolozilo do teskib potresc fade jo ove fia predavana fz ruku vojsitkog narod. Ta kob zopadnu kul fur meee mimoii, jor onc vise nego ijedna renija sya sed ne svojim gvozdenim | eksplozivnin Sade so konaéne zavréava i cod Gilavog jot 1a 50 svitz jogovitn kultyicina U put ‘gontn! rod Hamevaca na Ropeti u mumije; na konce pzeiene Zos pogulili u krvi | moru, 6 dozoreli Kentumc! preloze u tlez, - to valie some sae Jodna interesantne transverzola RigarKrakov-Dubroynik odevna Gal Briopu u cya potpuno razliZita svata: nebulozni sonjalacki fetok | olresit praktiéni Zopad Evrope. Kad su Germoni za seobe narodo prelazili ovv lini{y njihoy Yoton (Perun} gubio je svoistvs Deckrojnog nebo i olementaraih vetrova, «1 dobivao osobine rim Skog Jupiita, strogo cdredenog boga. Na istocnoj strani vise se Gutevijala sadrzina 2 ovemo primala forma, | Cermonit Stavoni Koll s2 prolazili ovu liniy poteli su graditi hramove, kipove, | todati svestenike. Dobroéudni Slovoni ostavite na istoke ii gyal mir, | na ovy Zopadnw siracy potede oblatiti uniform Gre. Keli epadaww na isicénw stzanv, dadose civny duhovay kul jaw ch inporijalnu sily odvrati Rim so zopadne strane, Preko Whe jutnog polusa ove pregnice (Dubrovnika}, Holada je no “onad prebecila svoju eliky; preko sevornog pelea Zepad ie sranig toke feiniky (Petar Veliki, Riga). Pa i krSéansivo, na ag Volidtlevensky, izlonilo so je na ovom gudnom magnety dva- Mecotog meridijong, ¢ na isty nesrecy na njemy s@ evo lomi | savremieni socijalizamStereotipno delonje Evrope na Isick i Zaped nije dakle novo. Ko je god od pamtiveko ovud prelazio menjao je cdoru voinika svedtenika, Keo ito su hamovske i semitske kultune bozo bile éuino ode ljene cd ostalih, tako i ariiska Kentum-grana ima svoi strogi ra- jon. Na ovem fcjonu svi Koniumci dali su goleme snage duha & provadaniy opsolvinog na relativnc, dok i posledaia rosa Germena nije dotia no zaviSetak staviigjuti svoj poslednii ka: men u Covetonsko Delo. Te otvedle zidine poravaale su i nema se vise Sta dodavati. Iscrplien je duhovni i fizitki mate-ijal, u zgradv je uzidan vaskoliki irud tri velika ljudska, roda. Ona écka 2etvrti rod Satemaca, Eeka nove rase koje ¢e u serijamea svojih dela posiaviti krov, da tako na koncu povezane sve kulture kav- kaske posmine zabledie sjainom zgradom vaskolike Belo civil zacie. Rekli sino da kultura padé kada prode njen vek, kada na vr huncy iz duhevnih vrela svojih naroda izbaci i zadnji dah, i ka- dda sve 10 gotova i izgeometrisano prelazi u skrutnutu civilizaciyy. iSpengler}. Kultura pada prividno; ustvari ona osiavlia svoje plodove, deto i ljudsko iskusivo. Pada samo vode¢i narod, a val prelazi dalie. Zepadna kultura pada, ona je dovriena i istesana, val se pomite na istok preko one transverzale, na Zopady ngta novo, na Istcku noite novo, laver rezlog pady Zapocia am femiog rezvitka materijaine kviture sa duhovaom, Ni reziog nosile su sve Kult i monje. Svakei, Se materijalao penjvia utoliko je ispod sebe civa’ gi navedaiy golemi neskk rake veet duheenl fa. Naroéiio zapadna kultura, kao glavna pretposiiedaja u hedu Bele civilizacije, popela s2 materiiaino ‘previscko @ duhovao pala prenisko. Piramide hamovske i Zigurat semitski nosili su joS na sebi neki pegat bogova. | pisino je tada bilo sveto. Ali ken- tumski neboderi i toranf Eifelov nemajy toga; pismo je profani sono, sve je skaménjeno, asialtirano, bez duse; tehnike smrvi etiky. Zapadne piramide i zigurati popeli su se daleko vige i nij hov pad bige vtoliko strasnjij. Svaki glavni rod pri svom polasky atvara i svoj osnovni pogled na svel, svo} stay prema vemeny i prostory “premio _Kronu- Urany, Na toj kosmickoj bazi éitav rod kroz svoj eon povesti stvara svoje ljudske zakono i odrzava moralnu ravnotezv. | ka- da so taj kesmitki Ustay porometi rod propada i pored even: tualne vitalne snage. 2 Za to vehovng natelo Kentumei sv primili krééanstvo {koje je po- éelo ved ed Srkratad, | Sta vidimo sada od te najdivnijo misli: goiove uke! Nige so preleics kad kafo ga iS p>: kSéanin rozapet, ol! diva milenija dovolina sdgiedro ‘odu i roligni. Kazu da j@ 7 prvi cutontet krScanstwy oznacio vek ed 2000 godinal Qs ie preo nego utenicima, Hag bes, sve svoje rozda0 | govo- 10 aijubito i neprijatolios, A keEéani anos? | popi peru noge, on skuplia blago i dozvoliava biagusloy topove. Ako te ko v- dar: po obrazu, okreni mu drugi.. Oikud da se toga dezisniée ovski moral koji svaky samilosi osuduje? pecan 12, Evandelja su vetna, oli Neina greake, tckay jo put povesti rola su se u liudima stvednuti, Vi bi so | danas uploaili da vas prokuno neki Easni popa uv pohabono} kepeli na brezulfky, ali dana vas hace onatemo biskupi sjgjnih omata po kazilikama, vi bi ~~ udivali u populernosti. | maker koliko kiSéansivo ne odgovaralo kenturnskin organize torima ono jo moglo ¢luziti kao nagelo juznom jfezgru; eno so Zok nioglo prebaciti in Nigeovy domoviny i bez aristcieloyskih izmatanja nositi tudo Hyde do konce 19 veka. Alero: kontuniski jo zovrten, napredak nauke ovog stcleéa menja stubokom os: Rovne nazore o svety i nuka silom na preobrozbu religije, i pro- menu roca, Kapitalizem, suta protivnest prvih kriéa vo} milosti. »ljubi Blnjega kao camog sebec atator radniky, Tvornigki sister uspeva na to vec koji Ge 2a manju platy svi vise posia kali umiruie savest lime Sto @ hi Kao da nijo sukrivac svih ma brojy ne Na Zapedu jo pohvaino ako se iukay gospodin za éas ponizi dia sa tadnikom govori adrugarskie. Plemenit je gest ako $e ra- skofne zabave prirede u korist bednih, po makar se praia ruke u prvom satony. U stvari obmama sebe i unizavenie biate, kojoj zapadni gosp luka, bezdusnosti | degensriscnost neée da romakne Zasno zasluzti svoje potrebe. vospitania proguluo je du- pratiéa je svetano u 10g | materialn joslovijeni topovi Yelhalu. U polititkom Zivotu Zepeda tazestito je sto programa i bilo fica, svi sy rezgranati | ukoteni da se maéi nemogu. U zaledu tih struja igrajy egoizmi. Ne idealima nizih vii otvarajy posuo. Ali n€preduk ssobreéajnih scotstava, acrotiio vazdusrih, budi naglo mass koje su na Zepady dréane kao prost material, a kod ngs nova saga novog rode.31 i jo wace sve8i Gre mm raze vi snisoo div Darvin 2 20is fui Zivot osvezit religijy, ili nagi drugi mo- eta je u sistemio. Na polasky Ken: g Ninul a sa glove i Wemova po- padu donose korist! pojedincy, elik kin zapecnoj kulturi vaspo- maiao kubizam, dacatzam, nadrealizam, ij Zum, slzmie su SO stroge difereac 6 sablaznjvi aki kein novi. Didu se 10 og'edalo Ziv: Si curcoek’ zokoni io:no w wa najstebilima, Veliki bro} zokuéa- sii poragre ckotinia Fafaristima, @ puk se fin nez= ba sh verecenic sy u inahemalsko} srazmer " isko|_progrosii sini ienos 2 rekenie pravdo je | 20 cnog : fou eae cane ie i 2a on ko nena. U Avene je 108 1 0 @ have samo » pamuk, zi dua a i 0 govorl, v zodnjem raty dali sy kote. Kulturteogeni, vesi da siroving aga prerodivati i sami. Nile da s¥@ polako ievuky protektore, A Evi neg i 3 ia artilimes, siaravnittvo, Take i novée rena 90 ngilozi u isto vremi Sve je na zapadu u kei z vodu nevollu sve 0 etiée u isto wees upreva, Ful, moral, fncnsie, vessy porodcs bras Sie ie eget nove oblike. Negela je dawns vori ickrsiy. tazbojnika.e Ec je propu obstenja, ‘ata fim vile wt kor shai uneveo potust vot bude restac FES reeemeeee aereeeree rene kroz 50 godina vu zapadnoj Evropi biti skoro 50% ludih! Mozda 20 €ak i priroda urotila: Svi pasedi zopadniaka spadaju u po: znate zone zemljotresal Zapadna Evropa — Velegrad: Kao nosilac kulture, rekli smo, uvek so jevlia grad, Znamo kakvs je sudbina starih gradova i dénainjih velegradove. Sad moemo podvuéi da ne samo London i Paris, nego sva zapadna Evropa jo u tom smisly jedan jedini monstruozni velograd. U antigkom smislu grad je bio samo caniraina utvrda. Yet u rim- skom carstvu pojam grada progirio se je i no blize okruzje Rima. Kod Mletaka je vee Etova male republika igrala vlogy grado, Seda medutim sva zepadna Evropa imo sve atribute grada: Ve- iiki kultursi i materjaini prohievi, veliko potrosnja, namirivenie iz vanevepskih krajeva, promet, klase, remoral, gusting stanov- va, obrezovonie... Seljak zepadno Evrope 2 kuliuran i spo radanina. Seine nagvtenost nojotiglednije aovori da i¢ I Evo keke somo stoi Eyrons proms estat dav to sve Gitavi ¥ kont Ania Lt Evcopa : A soma zapadna Evicpa. Dok sve slavenske zemlis imadu preko 60% zemijoradaika najrede stanovnigivo, dotle zapadne {specijaine germancke) imo Gu tek do 25% zemijoradnika o najguiée nasaiienjo na color svelu. lzgled je ovakav: fonueka 76) Ch Nematka . cee ae Engleska . . . . 190 Ninozemska 1). | 292 Bobi | | 1 266 Bokeh od Agios ed 30 aziskom tek |... 8 Zapodna Evropa jo glavai grad sveta kao i Bobilon Babiloniie U njoj se nagemilato jedncko topova i liudskih tela da veé i kor Zemiljing s@ jezi. Roto nece biti; svako okretanje bejunote u ove fo gustom stanovnistvy znagi samo oradshi gradenski rot. Bo ot Zapadne Evrope od drugih biée semo opsedanie grad. On nne i¢o v ra%, ono vod! sebe i svojy kuitutu pred Strain sud.