Универзитет у Приштини

Филозофски факултет

Катедра за Српски језик и књижевност

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Народна књижевности I

Тема: Лирске народне песме

Ментор: Студент:
Проф. др Валентина Питулић Андријана Ристић
Бр. индекса 207/19

У Косовској Митровици, април, 2020. године

2
 1. Увод

Бабин Мост  је насеље у општини Обилић на Косову и Метохији у коме је до 1999.

године живело 95% Срба, остало Албанци. Налази се на километар и по североисточно од
реке Лаб, са десне стране пута Приштина - Косовска Митровица, у подножју Копаоника.
Такође, налази се недалеко од Газиместана где се 1389. године одржао Косовски бој, а пре
Косовског боја у Бабином Мосту је одржана Кнежева вечера, на шта указује спомен плоча,
о чему ћемо у даљем тексту. Збијеног је типа, има осмогодишњу школу и православну
цркву. У селу углавном живе староседеоци и има око 800 становника.

У Бабином Мосту се налази Основна школа „Милан Ракић“, са око стотинак ђака,
амбуланта за примарну здравствену заштиту и неколико продавница. Село има још око 120
домаћинстава. Део Срба мештана бави се пољопривредом, а вишак производа продају.
Имају плодно земљиште и доста приноса, производе се: житарице, воће, поврће, а
нарочито последњих година паприка.

У селу се налази црква

Богородичиног покрова, која је
подигнута 1927. Године на
остацима храма-маузолеја, који
је према предању
подигла кнегиња Милица,
после Косовске битке, у спомен
на изгинуле косовске јунаке. Од
те старе цркве био је остао
део олтарског простора, па су
мештани доградили храм.
Припада Епархији рашко –
призренској Српске православне цркве.
Постоји запис да су Срби измолили од Бајазита тела кнеза Лазара и погубљених
велможа (Милош Обилић, Иван Косанчић, Топлица Милан, као и војвода Крајимир

3
Топлички..), те да су тело кнеза Лазара однели у манастир Раваницу, а тела осталих
српских јунака сахранише испод порте цркве по имену матере божије. Како у овом делу
Косова није постојала, а не постоји ни данас друга црква са именом матере божије, и како

ни у једној другој цркви испод

порте нема моштију српских
страдалника, те како у близини не
постоји никакав други мермерни
стуб, и на основу записа да је
кнегиња Милица после Косовске
битке обновила цркву у Бабином
Мосту над моштима изгинулих
јунака у Косовском боју лако је
донети закључак да је већина
српских јунака страдалих у
Косовском боју сахрањено баш на том месту. Међутим, временом се ова црква готово у
потпуности урушила, остао је само део олтарског простора, па су мештани 1927. године
доградили цркву 1984. године дозидан је нови олтарски простор у који је уклоњен стари.
Пред црквом и парохијским домом је 1989. Године постављена мермерна Трпеза
кнеза Лазара, на месту на коме се претпоставља да је била Кнежева вечера уочи  Косовске
битке 1389. Године.

4
 На месту на коме су сви они ухваћени подигнут је
мермерни стуб да сведочи о њиховом страдању, а по
претпоставци ради се баш о стубу пронађеном у
реци Лаб, у непосредној близини моста по коме је
село и добило назив. Од пронађеног мермерног
стуба становници Бабиног Моста саградили су чесму
испред самог улаза у цркву, те се верује да је тим
стубом било обележено место заробљавања српских
војника из Косовског боја.

Верује се да је црква матере божије прелетела

преко ноћи са једног брда на друго. Када су становници села градили храм, нису смели да
сруше цркву матере божије, зато што се веровало да ће почети да плаче, тако да су само
доградили храм.

Насеља у околини Бабиног Моста су: Милошево, Граце, Расково, Становце,

Лазарево, Пруговац, Прилужје, Племетина, Обилић, Мазгит, Доња Брњица, Девет
Југовића...

5
 Већина обичаја које је село некада неговало, задржала су се и данас. То су, пре
свега, слављење одређеног светитеља, а у селу се највише слави Свети Алимпије
Столпник. Поред тога, поштовање обичаја што се тиче наших највећих празника, Божића и
Ускрса, и данас се спроводе, мада су поједини обичаји ишчезли из употребе, као што је, на
пример, обичај прескакања секире за Богојављење, затим обичаји поводом Лазарица, а
такође и обичаји за време празника Беле покладе (Прочка). То данас ретко која породица
поштује.

Презимена која се јављају у селу су: Ристић, Петровић, Симић, Милић, Петковић,
Ађанчић, Михајловић, Славић, Митровић, Јовановић, Кузмановић, Николић, Савић,
Марковић, Трајковић, Пајовић, Бојковић, Денић, Данић, Вучковић, Данчетовић, Лазић,
Мићаловић, Вучић, Станојевић и друга.

2. О народној књижевности

Сам назив народна књижевност означава ону књижевност коју је стварао и

неговао народ.