Professional Documents
Culture Documents
Филозофски факултет
СЕМИНАРСКИ РАД
Асс: Студент:
207/19
1.Увод
2
Теорија књижевности I
2. Средњи век
Често се каже да је у средњем веку укупан духовни живот био подређен цркви и
теологији. Дубље гледано таква схватања онога битнога што се у средњем веку
дешавало нису тачна и прихватљива. Та стварања подразумевају надређеност цркве и
теологије и подређеност кулутре. У средњем веку се не ради о таквим односима. Ради
се о јединству које је постојало између различитих видова праксиса, а које се
концентрисало око цркве и теологије. Јединство се најбоље могло око њих
структурализирати и изразити. У периоду средњег века по правилу се пишу бројне
биографије (житија) светаца. Таквих житија има доста и у српској књижевности. Те
2
биографије могу се сматрати прилозима историји књижевности. Доминантна
средњовековна култура била је утемељена на кохерентним основама. Архитектонска
мисао средњег века, има корене у погледима позноантичног теоретичара Витрувија.
Витрувије је, у градитељству, разликовао ове елементе: планирање(disposition),
грађу(constructio) и украсе(vunustas).
1
А. Д. Удальцова, Е. А. Косминского и О. Л. Вайнштейна, друго издање, ОГИЗ, 1941. године, стр. 10.
2
Милосављевић П. Методологија проучавања књижевности, друго издање, Требник- Београд, 2000.
Године, стр. 253.
3
Теорија књижевности I
У средњем веку теолози се баве тумачењем светих списа и Библије, тај поступак
се назива егзегеза. Показало се да су учени људи тога доба развијали велики смисао за
разликовање значења и знакова, тако да се њен византијски део може схватити и као
незаобилазно у равоју семиологије, дисциплине које се бави знаковима и семантике,
које се бави значењима. У периоду средњег века пишу се бројне биографије (житија)
3
Исто, стр 254.
4
Милосављевић П. Теорија књижевности, треће коло, Београд, 2009. Године, стр. 98.
4
Теорија књижевности I
светаца. Њих има баш доста у српској књижевности, а те биографије могу се сматрати
прилозима историји књижевности.5
Из оних текствова што су до средњег века сачувани или у потпуности или само у
фрагментима јасно произилази да се може пратити повезана развојна линија од
Платона до средњовековних сколастика. У средњем веку Присцијанова и Донатова
граматика и даље имају велики углед. Те две граматике су незаобилазни приручници за
разумевање латинске Библије. Појмови језик и граматика у то доба се често замењују
јер се језиком сматра оно што је схематизирано граматиком.
5
Исто, стр. 99.
6
Бернанди З.Г, Ковачец А, Михаљевић М, Halwachs D. W, Sornig K, Penzinger C., Schrodt R. Увод у
општу лингвистику, прво издање, Загреб, 2001. Године, стр. 22
7
Милосављевић П. Методологија проучавања књижевности, друго издање, Требник-Београд, 2000.
Године, стр 257-258.
5
Теорија књижевности I
Средњовековна етимологија објашњава реч помоћу друге речи или више њих
које су боље познате, а према обележјима ствари и сличности слова. Тако се латинска
реч fenestra (прозор) тумачи као ferens nos extra (што нас носи вани); значење латинске
речи lapis (камен) тумачи се као laedens pedem (што оштећује ногу).. Предмет расправа
је и
Наша употреба појма естетика нема дугу историју. Почетак јој је у 18. Веку.
Када говоримо о средњовековној естетици ми чинимо грешку. Средњовековно
мишљење још не зна за повезаност појмова- чулно опажање, уметност и лепота на
којима се заснива термин естетика, а још мање зна за схватање уметности као
људског, субјективног стварања. У средњем веку су фулозофска теорија лепог, теорија
уметности и теорија чулног опажања су строго одвојне једна од друге.
8
Оп.цит. Бернанди З.Г, Ковачец А, Михаљевић М, Halwachs D. W, Sornig K, Penzinger C., Schrodt R. стр.
23
6
Теорија књижевности I
средњем веку је важила уметност за лепу уколико је била слична природи. Уметничка
дела средњег века цу оно што су, не без чврсте везе са појмовимана основу којих су
једном створена и на основу којих су једном створена и на основу којих се судило о
њима.9
9
Асунто Р. Теорија о лепо у средњем веку, Београд, 1975. Године, стр. 13-15
7
Теорија књижевности I
Лепота је била атрибут својствен материји и начину њене обраде, уколико се тежило
практичној сврси, којој је уметничко дело требало да служи. Појам уметничке лепоте је
у средњем веку био обухватнији него у модерном мишљењу. Уметничко дело је било
opus artificial (створено, вештачко дело), направљено од одређеног материјала и за неку
практичну сврху. 10
10
Оп. Цит. Асунто Р. Стр. 16-19.
8
Теорија књижевности I
11
Деретић Ј. Историја српске књижевност,Београд, 1983. Године, стр. 15
9
Теорија књижевности I
6. Закљичак
Средњи век није био погодно време за развој литературе, још мање за развој
литературе у белетристици. Средњи век је и на Истоку и на Западу, оставио велики број
појмова књижевних жанрова и њихових врста и подврста. Средњовековну књижевност
нису стварали само они који су састављали, преводили и преписивали књиге, стварали
су је и они за које су те књиге писане.
10
Теорија књижевности I
ЛИТЕРАТУРА:
11