Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, a večeraj kao siromah.

Gladovanje: uticaj na organizam

Čovek od 70 kg raspolaže rezervom metaboličkog goriva u vidu 15 kg masti (141000 kcal), 6 kg

proteina (24000 kcal) i oko 0,2 kg glikogena (800 kcal). Što se tiče proteina samo oko 1/3 može biti
iskorišćeno za energetske potrebe.Kada dođe do gladovanja iz bilo kojih razloga koncetracija
glukoze, triglicerida i aminokiselina u krvi se smanjuje. Povećava se sekrecija glukagona, a smanjuje
sekrecija insulina. Dolazi do razmene energetskog goriva između jetre, masnog tkiva, mišića i mozga
sa primarnim ciljem da se održi normalan nivo glukoze u krvi, naročito zbog potrebe mozga. Sem
toga, dolazi do mobilizacije masnih kiselina iz masnog tkiva i produkcije ketonskih tela u jetri u cilju
zadovoljenja energetskih potreba drugih tkiva.

Sadržaj

 Jetra u stanju gladovanja

 Masno tkivo u stanju gladovanja

 Šta se dešava sa mišićima u gladovanju?

 Mozak u stanju gladovanja

Gladovanje: uticaj na organizam

Jetra u stanju gladovanja

Jetra je najviše odgovorna za održavanje glikemije i zato dolazi najpre do razgradnje glikogena, a

potom do aktivacije glukoneogeneze. Povećava se glukagon/insulin odnos što izaziva razgradnju
glikogena koga ima oko 100g u  jetri. Ova rezerva glikogena utroši se za 6 do 12 sati. Tada se u punoj
meri aktivira glukoneogeneza koja igra bitnu ulogu u održavanju glikemije u otku noći i pri
prolongiranom gladovanju. Glukoza se sintetiše na račun aminokiselina, laktata i glicerola.

U jetri se pojačava oksidacija masnih kiselina koje postižu iz masnog tkiva i produkuju se ketonska
tela koja koriste periferna tkiva uključujući i mozak. Aktivacijom ketogeneze, što se dešava već prvog
dana gladovanja, štede se aminokiseline kao metaboličko gorivo.

Masno tkivo u stanju gladovanja

U masnom tkivu dolazi do aktivacije hormon-senztivne triglicerid lipaze (adipolitička lipaza), naročito

pod dejstvom noradrenalina. Ovaj proces stimuliše i povećanje odnosa glukagon/insulin. Sve to
dovodi do intezivne lipolize, oslobađanja masnih kiselina i glicerola u krvi i njihovog transporta
u jetru. Masne kiseline se koriste za ketogenezu, a glicerol za glukoneogenezu. Masne kiseline koriste
i druga tkiva za svoje energetske potrebe.

Šta se dešava sa mišićima u gladovanju?

U mišićima dolazi do smanjenja glikolize i oni koriste masne kiseline i ketonska tela za svoje
energetske potrebe. Međutim, posle 3 nedelje gladovanja mišići koriste skoro isključivo masne
kiseline što ima za posledicu dalje povećanje ketonskih tela u krvi.
Prvih dana gladovanja dolazi do rapidne proteolize u mišićima, čime se obezbeđuju aminokiseline za
sintezu glukoze u jetri. Posle nekoliko nedelja gladovanja smanjuje se proteoliza jer se smanjuje i
potreba za glukozom.

Mozak u stanju gladovanja

U toku prvih dana gladovanja mozak i dalje koristi isključivo glikozu. Prolongirano gladovanje podiže
nivo ketonskih tela u krvi i mozak ih koristi kao gorivo. Time se smanjuje potreba za
razgradnjom proteina i sintezom glukoze iz aminokiselina.

Mnoga teška oboljenja, traume, hirurške intervenije i druga stanja koje se sreću u klinici idu sa
promenama energetskog metabolizma koje su slične opisanim promenama u toku gladovanja.

Tokom evolucije je razvijen veoma složen mehanizam uspešne adaptacije na gladovanje jer je čovek
bio uglavnom više gladan nego sit. Ovo nije slučaj sa stanjem permanentne sitosti i unošenjem veće
količine kalorija nego što je potrebno, na šta se čovek teže adaptia nego na stanje gladovanja. To ima
za posledicu niz drugih poremećaja koji se često sreću kod savremenog čoveka.

Značaj ishrane u prevenciji tumora

Nepravilna ishrana
smatra se uzrokom nastanka tumora kod jedne trećine od ukupnog broja obolelih. Loša ishrana u
ovom slučaju podrazumeva više od 30% masti u dnevnom unosu, pri čemu najveći deo unetih masti
čine zasićene masne kiseline. Preventivna intervencija u ovom slučaju podrazumeva smanjenje
ukupnog dnevnog unosa lipida na 10-20% ukupnog dnevnog energetskog unosa, da su zastupljene
momonezasićene masne kiseline i omega-3-masnie kiseline koje smanjuju rizik od nastanka tumora.
Ishrana bi trebalo da omogućava održavanje idealne telesne mase, da se poštuje Piramida ishrane
naročito u pogledu konzumiranja voća i povrća. Ovo, kao i unos namirnica bogatih nerastvorljivim
vlaknima, a smanjenje unosa crvenog mesa, smanjuje rizik od nastanka tumora debelog creva.
Studije su pokazale da prirodni antioksidansi (vitamini C i vitamin E, beta-karotein) smanjuju rizik od
nastanka malignih tumora.
Dešava se da ogladnite uveče i, onda uzmete prvo što vam padne pod ruku da utolite glad - parče
pice, neku grickalicu, hleb i namaz... To će možda trenutno da vas zasiti, ali sve su šanse da nećete
moći lako da zaspite i da se sledećeg jutra nećete osećati baš sjajno.

Znate kako kažu - doručkuj kao kralj, ručak kao princ, a večeraj kao siromah. Generalno, kasnu večeru
bi trebalo izbegavati jer telo ne reaguje na hranu isto u svako doba dana, što su pokazale i studije.

Ako jedete pred spavanje, vaše telo će više kalorija da pretvori u masti, nego u energiju, mada je
potrebno još istraživanja kako bi se utvrdilo da li vreme jela zaista može da doprinese gojenju.

U međuvremenu, evo šta kažu nutricionisti, šta je najbolje da prezalogajite ako ogladnite nakon
večere.

"Uveče je metabolizam najmanje aktivan i to je glavni razlog zašto tada ne treba da jedete obilne
obroke", kaže nutricionista Džonatan Valdez.

On savetuje da večeru, koja bi trebalo da bude najlakši obrok u toku dana, jedete najmanje dva-tri
sada pre spavanja, kako bi organizam imao vremena da je svari. Osim toga, dodaje da obilan večernji
obrok može da uzrokuje probleme sa spavanjem.

Povezane vesti

 Stalno vam se nešto gricka uveče?

 Namirnice koje ne treba da jedeš uveče

 Da li se stvarno gojite ako jedete posle 18 časova

"Ako ste uvek gladni kasno uveče, pokušajte da utvrdite da li jedete dovoljno tokom dana", kaže
nutricionistkinja Ejmi Gorin, koja savetuje da na svakih tri do pet sati jedete ili uzmete neku zdravu
užinu.

Valdez dodaje da bi dan trebalo da započnete obrokom koji je bogat vlaknima, proteinima i
kalorijama, da izbegavate izostavljanje doručka i da se pobrinete da uz svaki obrok unesete dovoljno
kalorija, ugljenih hidrata, proteina, masti i vlakana, kako biste bili siti.

"Grickanje ima svoju svrhu, posebno ako vežbate ili želite da izbegnete da se za obrok prejedete",
kaže on.

Ako ste uveče gladni, jedite, ali se prvo uverite da je to što osećate zaista glad.

"Kada ste gladni, trebalo bi da pojedete nešto, bez obzira na to koje je vreme", kaže nutricionistkinja
Alisa Ramzi.

Ali, ponekad naša želja za hranom uveče zapravo nije glad, već način da se izborimo sa stresom,
emocionalnim problemima, dosadom, ali je možda i navika.

"Često po nekom automatizmu posežemo za hranom, a ne razmišljamo da li smo zaista gladni. Ako to
nije fizička glad, zbog čega onda želite da jedete? Razmislite o tome i radite na tome da svesno
donosite odluku da jedete", savetuje ona.
To je, naravno, lakše reći nego uraditi, ali je veoma važno. Ako vam je dosadno, izađite u šetnju, ako
se prejedate usled emocija, pokušajte da nađete način koji će vam pomoći da se izborite sa tom
emocijom. Ukoliko ste pod stresom, slušajte muziku, gledajte film ili radite nešto drugo što će vas
opustiti.

Ponekad, umesto grickalice koju biste pojeli, skuvajte sebi čaj ili čašu mleka sa cimetom, savetuje
nutricionistkinja Rebeka Ditkof.

Ako morate da gricnete nešto, birajte složene ugljene hidrate, zdrave masti i proteine.

Kada se desi da posle večere ogladnite, Ditkofova savetuje da unesete jedno od ovoga ili kombinaciju
ovih namirnica: na primer, pola šolje grčkog jogurta ili komad sira (protein), četvrtinu avokada ili
četvrtinu šolje oraha (zdrave masti), nešto od složenih ugljenih hidrata, poput žitarica ili dve trećine
šolje kokica.

"Ugljeni hidrati su dobar izbor zbog toga što dovode do otpuštanja insulina, što pomaže hemikaliji
triptofanu da dođe do mozga i da brže zaspite", kaže Ramzijeva, dodajući da kombinacija ugljenih
hidrata i proteina potiskuje apetite, pa ćete biti siti do jutra.

Za nutricionistu Valdeza, proteini su najbolji. Ako vam se nešto jede, preporučuje grčki jogurt sa
voćem, a na njegovoj listi su i meso, sir i čaša mleka.

Ramzijeva dodaje da je za grickanje uveče dobra ovsena kaša, dok hranu i napitke sa kofeinom,
uključujući kafu, čaj i čokoladu, ne preporučuje.

Ditkofova se slaže da bi kofein trebalo izbegavati, kao i začinjenu i masnu hranu, jer to može da
uznemiri stomak i loše utiče na spavanje.

Na kraju, svi su saglasni da ako jedete uveče, to radite vrlo svesno. Zapravo, to važi za sve obroke, ali
posebno insistiraju na večeri, koju mnogi inače jedu ispred ekrana, ne razmišljajući ni šta ni koliko
jedu.

"Slušajte šta vam telo govori. Nađite neki balans, ne preterujte, pazite na porcije, posebno kada
jedete kasno uveče", zaključuje Ditkofova.
NAMIRNICE KOJE SU DOBRE ZA SAN

Banane

Jedan od glavnih razloga zašto su banane dobre za spavanje je taj što su bogate nutrijentima -
kalijumom i magnezijumom, koji pomažu u opuštanju mišića.

"Osim toga, prirodni ugljeni hidrati koji se nalaze u bananam postepeno dovode do snižavanja nivoa
glukoze, što pomaže da zaspite oko sat vremena nakon što ste pojeli ovu voćku", kaže dijetetičarka.

Mleko

Znamo da se deci obično daje da popiju toplo mleko pred spavanje, i postoji razlog za to.

Suzi objašnjava da je mleko izvor aminokiseline triptofan koja podstiče lučenje serotonina -
hemikalije koja umiruje telo i pomaže da da zaspimo.

Orasi

Dijetetičarka kaže da ova namirnica pomaže da bolje spavamo zbog toga što je bogata nutrijentima.

Kalcijum pomaže mozgu da koristi triptofan kako bi proizveo hormon melatonin, koji nas umiruje i
uspavljuje.

NAMIRNICE KOJE SU LOŠE ZA SAN

Tamna čokolada

Nekoliko kockica tamne čokolade su dobre za zdravlje, ali ne treba da ih jedete uveče. Naime, tamna
čokolada sadrži više kofeina nego druge čokolade, pa će vam biti teško da zaspite ako se ovim
zasladite pred spavanje.

Sladoled

Sladoledu je ponekad stvarno teško odoleti, ali zaista nije pametno da ga jedete pred spavanje.
Zahvaljujući mešavini šećera i masti koje sadrži, mozak je stimulisan na aktivnost, umesto da se
postepeno smiruje kako bismo zaspali.

Slana hrana

Bez obzira na to da li je reč o pasti, pici ili nečemu trećem, visok sadržaj soli utiče na spavanje.

"Ne samo da će to stvoriti probleme sa varenjem, već se često javlja i dehidratacija koja rezultira time
da ćete se tokom noći buditi veoma žedni", objašnjava dijetetičarka.

Osim toga, Barelova naglašava da ove namirnice stimulišu mozak u vreme kada bi trebalo da se
opuštamo i smirujemo.
Namirnice koje smete da jedete pred spavanje,

Ne postoji osoba koju nije „uhvatila glad” uveče kada je klopanje sasvim zabranjeno. Ipak, postoje
određene namirnice koje ne samo da su dozvoljene, nego će vam i pomoći da lakše zaspite.

U ubrzanom vremenu u kojem živimo najmanje što nam treba jeste loš san. Postoje namirnice koje
ne smete da jedete pred spavanje, ali postoje i one koje su čak i preporučljive. Večernji zalogaji
trebalo bi da budu niskokalorični i sporije varljivi, a ako pre odlaska u krevet pojedete nešto što je
bogato kalorijama, masne naslage će postajati samo izraženije.

Iz tog razloga vam nudimo nekoliko prehrambenih opcija koje podstiču san.

Bademi

Sadrže magnezijum koji podstiče dobar san i opušta mišiće. Orašasti plodovi jesu kalorični i imaju
visok udeo masnoća, ali će ublažiti glad i telu dati prekopotrebne proteine. Bademi bi mogli da budu
vaš poslednji obrok pre odlaska u krevet, ali vodite računa da ne preterate. Jedna šaka biće vam
sasvim dovoljna.

Čaj

Izbegavanje unosa kofeina pre spavanja je ključ dobrog sna, a postoje neki čajevi bez kofeina. Čaj od
kamilice je vrlo koristan, a super izbor je i zeleni čaj koji sadrži tanin koji pomaže da postanemo
pospani. Opet da ponovimo, budite sigurni da čaj nema kofein.

Mlečni proizvodi

Jogurt, mleko i sir ne sadrže triptofan, ali imaju iznenađujuća svojstva kada je reč o spavanju.
Kalcijum je efikasan u smanjenju stresa i stabilizaciji nervnih vlakana.

Ovsena kaša

Iako je svima sinonim da se ovsena kaša jede za doručak, ona je super izbor i za večeru. Bogata je
kalcijumom, magnezijumom, fosforom, silicijumom, kalijumum i, jednostavno rečeno, veoma je
umirujuća.

Kuvana jaja

Jedan od mogućih razloga zašto ne možete da zaspite noću je taj da unosite unosite jednostavne
ugljene hidrate bogate šećerom, a ne proteine. Da ne bi došlo do pada nivoa šećeri u krvi dok
spavate, dva tvrdo kuvana jaja su uvek dobar izbor. Naravno, ne svaki dan.
Namirnice koje ne smete da jedete pred spavanje,

Stara narodna izreka kaže: "Doručkuj sam, ručaj podeli s prijateljem, a večeru daj neprijatelju". Ako
uzmemo u obzir da određeni tip namirnica pravi problem našem organizmu u večernjim satima i
sprečava da imamo kvalitetan san, stvarno je bolje da večeru uvalite nekom ko vam nije mnogo
drag.

Savet nutricionista je da se izbegava kasna večera. Pored toga što je loše jesti oko ponoći, postoji još
jedna okolnost koja vam može poremititi san - određeni tip hrane i namirnica.

Ako želite da spavate kao beba, večera mora biti do 20h, a posle toga ove namirnice ne dolaze u
obzir.

1. Ljuta hrana

Klopa sa ljutim začinima ili papričicama uveče može da napravi brojne neprijatnosti i probleme sa
želudcem.

2. Mlečni priozvodi i njegovi derivati

Mlečni proizvodi u kasnim večernjim satima se inače ne preporučuju zbog visokog procenta masti.
Grickanje sira oko ponoći je ne, nikako.

3. Peciva

Vruće testo je najgore rešenje pre nego što legnete u krevet jer vam san na oči neće dugo doći.
Sistem za varenje ima ozbiljnog posla sa testom i neće vam dozvoliti da se odmorite dok ne završi
posao.

4. Sendviči

Potpuno ista situacija kao i sa pecivima.

5. Teška hrana

Pohovana ili pržena hrana podiže holesterol i sprečava organizam da obavlja svoje standradne
funkcije u toku noći.
Zašto ne treba jesti voće uveče

Nedavno istraživanje lekara specijalista je pokazalo koliko štetan može biti unos voća u večernjim
satima. Koliko i da je u principu voće korisno, postoji realna opasnost ako se ne konzumira u
umerenim količinama.

Voće je bogato šećerom. Veruje se da su jedan od glavnih uzroka masti u jetri. Fruktoza, ili voćni
šećer, je opasan u velikim dozama. Veruje se da je on slatki otrov za naše telo. Stoga se ne
preporučuje da se voće jede u velikim količinama, posebno u večernjim satima.

U svakodnevnom meniju treba da obratimo pažnju i na još nekoliko faktora. Ručak, na primer, ne bi
trebao da bude obilan. Dobro je jesti orašasto voće, kao što su orasi, bademi i lešnici, kao i po jedno
voće - pomorandžu ili mandarinu.

Konzumiranje ceđenog soka od nekoliko voćki se takođe ne preporučuje. Glikemijski teret vrlo brzo
ulazi u krvotok i podiže nivo šećera u njoj.

Donedavno se smatralo da unos više svežeg voća ili soka snižava krvni pritisak. Međutim danas, ne
samo da nije uspostavljen princip koji pordžava ovu tezu, već naprotiv - povećani unos voća zapravo
povišava krvni pritisak, iako je promena jedva primetna.

U principu, voće treba jesti pre obroka, što ne dozvoljava da se njegov visok sadržaj šećera distribuira
u jednostavnije oblike za usvajanje. Najbolje je unositi voće 15 do 20 minuta pre jela, kada će voće
već biti svareno i nećete imati problema sa varenjem.

Drugi problem koji se može javiti kod unosa voća pre spavanja ili posle bilo kog od osnovnih obroka je
sposobnost da se fermentiraju šećeri i da se izazovu gasovi. Ovo zauzvrat može dovesti do nadimanja
stomaka.

Voće je dobro za zdravlje, jer su veliki izvor

antioksidanata, flavonoida, vitamina, minerala, karotenoida, vlakana, itd. Poboljšavaju varenje, jer se
sami lako apsorbuju, ali iako je dobro jesti voće, budite pažljivi kada i kako to radite - najbolje je da
bude pre jela.
Da li smem da večeram posle 18 sati ako hoću da smršam?

Onaj ko mnogo jede, dobiće na težini bez obzira u koje vreme dana jede, a to se dešava zbog
nesrazmernog unosa i trošenja energije

Onaj ko mnogo jede, dobiće na težini bez obzira u koje vreme dana jede Foto: Pixabay.com

Verovatno je većina vas čula da ne treba jesti posle 18 sati, a za tumačenje tog pravila postoji mnogo
različitih objašnjenja, a jedno od glavnih govori da se sva hrana koju jedete posle 18 sati pretvara u
masti. Ono o čemu mnogi ne razmišljaju kada govore o tom pravilu je to da većina ljudi završava svoj
posao ili tek dolazi kući u 18 sati.

Da li ste ikad čuli za bolju? Sladoled dijeta topi salo kao tanak led

Da li to znači da bi svi trebalo da izbace svoj ručak ili večeru da bi imali ravan stomak?

Naučnici objašnjavaju kada treba, a kada ne treba jesti noću. Kako stvari stoje, večera nije uvek
štetna, a u svakom slučaju je mnogo bolje zaspati sit nego gladan, jer praznog stomaka nećete moći
da zaspite.

Ovo je sreća u nesreći: Stajao je na ulici i samo se srušio, a onda je naišla ona i spasla mu život

Veza između kasnih večera i viška kilograma

Niko ne zna odakle tačno potiče mišljenje da se hrana koja se unosi u organizam nakon 18 sati
pretvara u mast. Čak i nakon istraživanja o ovoj temi, rezultati i dalje izgledaju kontroverzni. Na
primer, u jednom od eksperimenata, grupa zdravih muškaraca je prestala da jede hranu od 19 h do
6h. Svaki od ispitanika je izgubio oko 450 grama u roku od 2 nedelje. Nakon toga, učesnici su se vratili
na svoje uobičajene kasne večere i opet su vratili prethodnu težinu.

U drugom eksperimentu, 1 grupa ispitanika je konzumirala najviše kalorija tokom večere, a druga
tokom ručka. Prva grupa je pokazala bolje rezultate.

Pa zašto se onda gojimo?

Jedna stvar je jasna, hrana koja se jede uveče se ne pretvara u masnoću. Osoba koja jede mnogo, a
malo se kreće, će dobiti na težini bez obzira u koje vreme dana jede. To se dešava jer te osobe
unose više energije nego što je troše. To znači da na gojenje utiče broj unetih kalorija, a ne vreme u
koje su one unete u organizam. Ljudi koji su navikli da jedu uveče, konzumiraju više hrane tokom
dana, od onih koji ranije odlaze u krevet i time ograničavaju unos hrane pre spavanja.

Hrana koja se jede uveče se ne pretvara u masnoću Foto: Pixabay.com

Naučnici sa Univerziteta Nortvestern, SAD su sproveli eksperiment sa dve grupe ljudi. Učesnici prve
grupe su išli u krevet u ponoć, a ustajali su u 8 ujutro, dok se druga grupa sastojala od "noćnih sova".
Prva grupa je unosila više kalorija tokom dana, a jela je i dosta voća i povrća, dok su učesnici iz druge
grupe jeli više brze hrane.

Tokom drugog eksperimenta, ispitanici su držali posebnan režim ishrane tokom dana, ali su u
večernjim satima mogli da jedu čokoladu iz automata. Oni koji su koristili ovu "čokoladnu" opciju
dobijali su na težini. To je verovatno razlog zbog koga se pojavljuje pravilo o jedenju nakon 18 sati.
Ljudi koji kasnije jesu imaju sklonost ka unosu većeg broja kalorija. 

Veče je vreme kada je priprema hrane teži zadatak, zato se većina ljudi odlučuje za nezdrave opcije.
Ljudi dolaze sa posla gladni i umorni, pa kuvaju na brzaka. Jedna od najpopularnijih aktivnosti tokom
kasne večere je gledanje TV serije, što često dovodi do povećanog unosa grickalica. Ako vam se kasno
jede, verovatno ćete pre naručiti picu, nego što ćete jesti voće.

Čak i šala o gledanju u frižider na svakih 10 minuta služi kao indikator koji pokazuje da dosada
zahteva da želite više da žvaćete. Naučnici tvrede da "noćne sove" koje ležu za jedan sat kasnije od
onih koji ležu u uobičajeno vreme imaju više mogućnosti za prejedanje. To znači da imaju više
vremena za hranu, veću šansu za promenu hormona apetita i neophodnost održavanja energije
usled nedostatka sna.

Osobe koje kasno idu na spavanje imaju više vremena za hranu i veću šansu za promenu hormona
apetita Foto: Pixabay.com

Da li se hrana vari noću?

Naravno, organizam vari hranu noću! Naš digestivni trakt ne prekida rad tokom spavanja, bilo da je to
noćni ili dnevni san. Mnogi lekari kažu kažu da se metabolizam osoba prirodno usporava noću.
Međutim, istraživanja su pokazala da su ove promene u brzini metabolizma noću neznatne.

Hrana i kvalitet spavanja

Hrana koju jedemo utiče na kvalitet našeg sna. Istraživanje je pokazalo da zasićene masti (životinjskog
porekla) sprečavaju čoveka da zaspi i čini ga više nemirnim. Ostali faktori kao što su alkohol, kofein i
šećer , takođe, negativno utiču na kvalitet spavanja.

Poremećaji spavanja se mogu razviti zbog prejedanja, dok nedostatak sna treba nadoknaditi
energijom koja se dobija od hrane tokom dana. Nedostatak spavanja utiče na podložnost
stimulansima u ishrani ili jednostavno, postaje teže da osoba odbije drugo parče torte posle ručka ili
kolačiće pre odlaska na spavanje.

Istraživanje je pokazalo da zasićene masti sprečavaju čoveka da zaspi i čini ga više nemirnim

Ako idem kasno na spavanje, da li mogu da jedem posle šest?

Možete jesti posle 18 sati ako ne odete u krevet do 20 sati. Ako imate višak kilaže, računajte ukupnu
potrošnju kalorija tokom dana. Ako ste primetili da jedete puno pre spavanja, pokušajte da smanjite
pocije.

Kasno večeranje se može povezati sa emotivnim problemima, jer se kompulsivno prejedanje i

nagon za žvakanjem javljaju kako bi blokirali anksioznost ili osećaj krivice.

Večernje preterivanje može biti navika koja se pojavljuje zbog dosade ili nedostatka aktivnosti. Sve
što treba da učinite je da prestanete da grickate bez razmišljanja. Onda ćete moći da imate više
kontrole nad rasporedom svojih obroka.
Šta slobodno možete jesti uveče a da se ne ugojite

Ukoliko želite da se oslobodite suvišnih kilograma, obroci u kasnim noćnim satima se nikako ne
preporučuju. Ukoliko ste često budni do kasno, zbog posla ili pak male bebe, okrenite se
namirnicama bogatim vlaknima i proteinima.

APETIT - Budući da je noć vrijeme za odmor, naš organizam je naviknut da sporije vari hranu, jer se
tada mnogo manje trošimo. Ipak, gladovanje je jednako loše kao i nezdrava hrana. Izbjegavanje
obroka može poremetiti san, ali i metabolizam.

Po pravilu poslednji obrok uveče trebalo bi da bude barem dva do tri sata prije spavanja, ali često
ostajemo budni do kasno u noć pa onako gladni posustajemo i posežemo za čokoladom ili visoko
kaloričnim sendvičem.

- To nikako ne preporučujem, ali zato na brzinu možete da pripremite čokoladno mlijeko sa

ekspandiranim pirinčem ili obično mlijeko u koje dodate kakao i ekspandirani pirinač - objašnjava
nutricionista Gordana Đorđević. Ukoliko vam se jede nešto slano, i tu imate izbor.

- Za slanu varijantu najbolji izbor je tunjevina u kombinaciji sa povrćem kao što je zelena salata, svježa
paprika, krastavac. To možete da jedete bez griže savjesti - kaže doktorka Đorđević. Uveče možete da
jedete i razne nemasne proteine, kao što su riba, bijelo meso ili posni sir, kao i bilo koje svježe
povrće.

- Kada niste mnogo gladni, odličan izbor pred spavanje je i jedna čaša mlijeka - tvrde nutricionisti sa
sajta Zdrava hrana.

Uveče obavezno izbjegavajte

voće

slatkiše

hljeb

grickalice

med

krompir

Slobodno jedite

tunjevinu bez masti

ribu

piletinu

povrće

mlijeko (obično ili čokoladno)

pirinač