Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић, Радивој Мандић

Миливоје Каралејић
Саша Јаковљевић 796.323.2:159.95
Радивој Мандић Изворни научни чланак
Примљено 6.06.2009.

РЕЛАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ КОШАРКАШКИХ ВЕШТИНА

И ПОЈЕДИНИХ КОГНИТИВНИХ СПОСОБНОСТИ
КОШАРКАША - ЈУНИОРА

Физичка култура, Београд, 63 (2009), 1, стр. 60-67, таб. 4, сл. 1, лит. 33

Сажетак
Циљ ове студије је био да се истраже релације, односно повезаност, између кошаркашких вештина и појединих когнитивних
способности кошаркаша – јуниора. Истраживање је спроведено на узорку од 80 кошаркаша, најбољих јуниора Србије, узраста од
17 до 18 година. Кошаркашке вештине су процењене са 15 тестова, који су покрили најважније активности кошаркаша: шутирање,
додавање, дриблинг, игру без лопте у нападу и игру у одбрани. Когнитивне способности кошаркаша јуниора су процењене са пет
тестова: Домино тест Д48 (тест опште интелигенције), и четири теста перцептивног фактора когнитивих способности: С1, П1,
Ф1 и Ф2. Примењена је каноничка корелациона анализа. Резултати каноничке анализе показују да су ова два простора повезана
(коефицијент каноничке корелације Р=. 727, односно коефицијент детерминације Р2 = .529), али је само први фактор значајан и он
носи 53% објашњене варијансе. Варијабле когнитивних способности које имају највеће пројекције на први фактор и које највише
доприносе повезаности ова два простора су перцептивна идентификација (ПФ1), перцептивна анализа и логичко закључивање
(ПФ2) и визуелна специјализација (ПС1), а од варијабли кошаркашких вештина: промена смера у дриблингу (ПСД), бацање лопте
техником са две руке са груди (БЛ2РГ), продор на кош за 30 с (ПНК30), динамички шут за 30 с (ДШ30), повратна кретања за 30
с (ПК30), слалом дриблингом (СД) и прецизно убацивање лопте у кош (ПУЛК).
Кључне речи: КОШАРКАШКЕ ВЕШТИНЕ / КОГНИТИВНЕ СПОСОБНОСТИ / ЈУНИОРИ

УВОД

Све човекове вештине укључују коорди-
нацију перцепције и акције, односно покрета,
кретања. Различити типови вештина имају раз-
личиту наглашеност потребе за перцептивним
процесима, когнитивним одлукама и моторном
контролом (Holding, 1989). Кошаркашке веш-
тине представљају специфичне форме кретања
које се могу дефинисати као рационално и ефи-
касно извођење одређених кретања, без и са лоп-
том, која су у домену правила игре, а чији је циљ
решавање тактичких задатака у игри (Каралејић и
Јаковљевић, 2001). Оне претпостављују веома ве-
лики број различитих облика кретања и на основу
биомеханичких параметара се најчешће редукују у

60 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 63 (2009) 1

 Релације између кошаркашких вештина и појединих когнитивних способности кошаркаша - јуниора
пет група: ставови и кретање, скокови, шутирања,
додавања и дриблинг (Hay, 1978). Велико богат-
ство кошаркашких вештина пред тренере пос-
тавља изазов, јер су кошаркаши који имају већи
репертоар кошаркашких вештина или који их
боље изводе, успешнији у игри (Јаковљевић,
1996, 1997). Зато се у кошаркашкој пракси ве-
лика пажња посвећује учењу и усавршавању ко-
шаркашких вештина, посебно у раду са млади-
ма. Учење кошаркашких вештина се догађа као и
свако друго моторно учење, које представља рела-
тивно сталне промене у извођењу неке моторичке
структуре, као резултат вежбања или претходног
искуства. У процесу учења први ниво се обично
означава као проприоцептивни, који одговара за
иницијалну организацију свих информација раз-
личитих сензорних модалитета, а други ниво као
перцептивни, на којем се сензорни модалитети
организују и разликују у мери да се могу груписа-
ти и препознати као модалитети који имају везу са
ранијим искуством. Следећи ниво се обично нази-
ва концептуалним, јер се перцепције категоризују
и генерално организују што производи одређени
концепт који представља генералну групу мотор-
них задатака, нпр. скокова, где циљ скока може
да буде посве различит. Последњи ниво је когни-
тивни на којем се организују и редукују потреб-
не информације за неко специфично деловање,
показује сазнање о томе шта један покрет значи
и под којим околностима се нормално произво-
ди. У већем броју истраживања, која су извршена
на општој популацији, показана је повезаност
појединих моторичких способности, пре свега:
координације, брзине извођења сложених
моторичких задатака и равнотеже, са генералним
и перцептивним фактором когнитивних
способности (Исмаил, 1976а, 1976б, 1976ц, 1976д;
Кејн, 1984; Курелић, Момировић, Мраковић и
Штурм, 1979; Мејовшек, 1977, 1979), као и у
истраживањима на узорку студената факултета
физичке културе (Бала, 1981) и спoртистима (Ку-
леш и Марић, 1989; Angyán, Téczely, Zalay &
Karsai, 2003). Слични резултати су добијени и у
истраживањима на кошаркашком узорку. Тако Бе-
кер (Becker, 1981) истиче важност перцепције,
пажње и способности концентрације за извођачке
способности кошаркаша. Занг (Zhang, 1989) на-
лази да су агилност у операционалном мишљењу
и брзина перцепције два веома важна факто-
ра у развоју кошаркашких вештина. Поједина
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 63 (2009) 1
истраживања показују да се кошаркаши који
се разликују по нивоу кошаркашких вештина,
разликују и у когнитивним и визуелним способ-
ностима (Millslagle, 2002; Kioumourtzoglou, Derri,
Tzetzis & Theodorakis, 1998). Исакс (Isaacs, 1981)
је показао повезаност између перцептивне спо-
собности кошаркаша и њихове ефикасности у
извођењу слободних бацања. Менталне вешти-
не играју важну улогу у процесу усавршавања ко-
шаркашких вештина (Vernacchia, 1993; Sandeford
& Shoenfelt 2001), те спадају у фудаменталне веш-
тине кошаркаша (Brown & Burke, 2003).
У односу на резултате наведених доступних
истраживања, циљ овог истраживања је да се про-
цене кошаркашке вештине и поједине когнитив-
не способности најбољих кошаркаша - јуниора
Србије, и да се утврди њихова међусобна пове-
заност.
МЕТОД
Узорак испитаника
Истраживање је спроведено на 80 кошарка-
ша – јуниора, чланова најуспешнијих клубова у
Србији. Сви испитаници су узраста од 17 до 18
година. Сваки испитаник је био најмање пет годи-
на у програму систематског и организованог ко-
шаркашког тренинга, као и такмичења.
Узорак варијабли и инструменти
Кошаркашке вештине су процењене приме-
ном 15 тестова кошаркашких вештина који су при-
сутни у литератури и коришћени у досадашњим
истраживањима.
Девет варијабли је добијено применом те-
стова које је препоручио Леман (Lehmann, 1981):
• окретање лопте око трупа за 30 сек. –
ОЛТ30,
• окретање лопте око целог тела за 30 сек. –
ОЛЦТ30,
• осмице дриблингом у месту за 30 сек. –
ОДМ30,
• промена смера у дриблингу – ПСД,
• слалом дриблингом – СД,
• шут испод коша за 30 сек. – ШК30,
• продор на кош за 30 сек. – ПНК30,
61
Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић, Радивој Мандић
• кретање у одбрамбеном ставу за 30 сек. –
КОС30, и
• повратна кретања за 30 сек. – ПК30.
Две варијабле су добијене применом тесто-
ва које су препоручили Блашковић и сар. (1982):
• прецизно убацивање лопте у кош – ПУЛК и
• бацање лопте техником са две руке са груди
– БЛ2РГ.
Две варијабле додавања су процењене
тестовима које су представили Бароу и МекГи
(Barou & Mc Gi, 1975):
• додавање лопте у мету са две руке – ДЛМ2Р
и
• додавање лопте у мету са једном руком –
ДЛМ1Р.
Варијабле које процењују шутирање у ко-
шарци су процењене тестовима које су предста-
вили Каралејић и Јаковљевић (1998):
• динамички шут за 30 сек. – ДШ30 и
• шут са 5 спољних позиција за 50 с –
Ш5СП50.
Варијабле из простора когнитивних спо-
собности су добијене применом пет тестова
за процену когнитивних способности. За про-
цену опште интелигенције (варијабла општа
интелигенција - ОИД) примењен је Домино тест
- Д48 (конструисао Anstey, прилагођена верзија
Матића и Момировића). Варијабла визуелна
спацијализација – ПС1 добијена је на основу
резултата теста схватања просторних релација
С1, из батерије СВПН1, Reuchlina & Valina, у
адаптацији Матића, Ковачевића и Волфа (према
Перић, 1994), док је применом теста геометријских
разлика П1, такође из батерије СВПН1 добијена
варијабла перцептивна диференцијација
и логичко закључивање – ПП1. Варијабла
перцептивна идентификација - ПФ1 добијена је
применом теста фигуралне идентификације Ф1,
аутор Буквић (према Перић, 1994), а варијабла
перцептивна анализа и логичко закључивање
- ПФ2 је добијена применом теста разлагања
квадрата Ф2, аутори Буквић и Штајнбергер (према
62
Перић, 1994). Примењени тестови су веома често
коришћени у процени когнитивних способности
на спортској, а и кошаркашкој популацији у нашој
земљи (Бачанац, 2001; Јаковљевић, 1996, 2003а,
2003б; Каралејић и Јаковљевић, 2008).
Обрада података
У обради података је примењена стандардна
дескриптивна статистика. Израчунате су: аритме-
тичка средина (АС), стандардна девијација (СД),
те минималне (Мин) и максималне (Макс) вред-
ности. Утврђивање релација, повезаности између
простора когнитивних способности и кошаркаш-
ких вештина извршено је применом каноничке ко-
релационе анализе. У обради података је кришћен
статистички програм СТАТИСТИКА 5.0.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
У табели 1 су приказани дескриптивни па-
раметри свих варијабли. Вредности аритметичких
средина код варијабли когнитивних способности
су приближно једнаке са вредностима добијеним
на тестирању такође кошаркаша јуниора у ранијем
периоду (Јаковљевић, 1996, 2003а; Каралејић
и Јаковљевић 2008), и популацији спортиста
јуниора из подручја спортских игара (Бачанац,
2001). Веома је мало података у доступној лите-
ратури о резултатима у примењеним тестовима
кошаркашких вештина, тако да ови подаци могу
да буду додани у базу података са којим би се
могли поредити талентовани млади кошаркаши
јуниорског узраста. Поједини тестови, од при-
мењених у овој студији, су коришћени код мла-
дих кошаркаша узраста од 12, 13 и 14 година
(Каралејић и Јаковљевић, 2008), и у односу на њих
јуниори су очекивано постигли боље резултате.
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 63 (2009) 1
 Релације између кошаркашких вештина и појединих когнитивних способности кошаркаша - јуниора

Табела 1. Дескриптивни параметри свих варијабли

Вариабле АС СД Mин. Maкс.
ОИД 30.68 5.15 18 42
ПС1 21.01 4.51 11 29
ПП1 18.21 3.19 11 26
ПФ1 22.93 4.90 14 34
ПФ2 16.97 3.95 8 27
ОЛТ30 45.65 3.66 38 55
ОЛЦТ30 45.04 4.50 37 57
ОДМ30 21.64 3.02 14 29
ПСД 13.24 .73 12.00 14.88
СД 5.56 .42 4.85 7.13
БЛ2РГ 15.94 1.46 13.00 19.20
ДЛМ2Р 17.41 2.81 10 26
ДЛМ1Р 14.98 3.08 6 23
ШК30 17.53 2.62 10 23
ПНК30 6.33 .73 5 8
ПУЛК 10.36 1.51 6 14
ДШ30 5.08 .99 3 8
Ш5СП50 9.16 1.44 6 12
КОС30 23.10 2.24 18 29
ПК30 14.70 1.19 12 17
Резултати каноничке корелационе анали- ти Chi-Square теста су приказани у табели 2. Види
зе (R = .727) показују да постоји значајна повеза- се да је само први канонички корен значајан, он
ност ова два простора (p=0.018). У односу на пет носи највећи део пропорција варијансе (R2 = .529)
варијабли у простору когнитивних способности и узима се за интерпретацију.
екстраховано је пет каноничких корена. Резулта-
Табела 2. Chi-Square тест са сукцесивним померањем корена

Изостављени корени R R2 Chi-sqr. p Lambda Prime

0 .727 .529 102.668 .018 .256
1 .475 .226 45.685 .835 .546
2 .386 .149 26.341 .939 .705
3 .345 .119 14.112 .944 .829
4 .240 .057 4.509 .952 .942

Табеле 3 и 4 показују факторску структуру
првог каноничког корена у простору когнитивних
способности и кошаркашких вештина. Из табеле
3 се може видети да високе пројекције на први ко-
рен имају варијабле: бацање лопте техником са
две руке са груди – БЛ2РГ, продор на кош за 30
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 63 (2009) 1
сек. – ПНК30, промена смера у дриблингу – ПСД,
динамички шут за 30 сек. – ДШ30, повратна
кретања за 30 сек. – ПК30, прецизно убацивање
лопте у кош – ПУЛК , слалом дриблингом – СД.
Негативни предзнаци се појављују у односу на
мерне јединице у којима се изражавају резултати
у појединим варијаблама.
63
Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић, Радивој Мандић

У табели 4 су приказани резултати про- пројекције варијабли из оба система на првом ко-
јекција варијабли когнитивних способности на рену.
први канонички корен. Варијабле перцептивна Слика 1. Повезаност варијабли из оба
идентификација - ПФ1, перцептивна анализа система на првом корену
и логичко закључивање - ПФ2 и визуелна спа-
цијализација – ПС1 имају веома високе пројекције
на први корен.

Табела 3. Пројекције варијабли кошаркаш-

ких вештина на први корен
Варијабле Корен 1
ОЛТ30 .346
ОЛЦТ30 .160
ОДМ30 .154
ПСД -.622
Да би се тумачила добијена повезаност ова
СД -.479 два простора неопходно је познавати структуру
БЛ2РГ .677 примењених тестова. Тестови из којих су добијене
ДЛМ2Р .283 варијабле кошаркашких вештина које имају ви-
соке пројекције на први корен својом структу-
ДЛМ1Р .382 ром намећу пред испитаника велике захтеве у
ШК30 .390 експлозивној снази (БЛ2РГ), агилности (ПНК30,
ПНК30 .650 ПСД, ДШ30, ПК30, и СД) и прецизности (ПНК30,
ДШ30 и ПУЛК). То указује да се овим тестови-
ПУЛК .493
ма не процењује само техника, него у одређеној
ДШ30 .553 мери и експлозивна снага, агилност и прецизност
Ш5СП50 .387 као и анаеробне способности пошто је трајање те-
КОС30 .338 стова између 7 и 30 секунди. У извођењу тестова
дриблинга (варијабле ПСД и СД) испитаници су
ПК30 .506 требали да се крећу што је могуће брже, али ис-
товремено да воде рачуна о прописаном начину
Табела 4. Пројекције варијабли когнитив-
извођења задане активности, односно о задаци-
них способности на први корен
ма које треба да реше у поједином тесту. У овим
Варијабле Корен 1 тестовима се захтева добра контрола лопте, до-
ОИД .377 бро владање лоптом. У тесту додавања (варијабла
БЛ2РГ) је, осим технике додавања, веома важан
ПС1 .691 фактор експлозивна снага руку и раменог појаса,
ПП1 .425 док је у тестовима шутирања веома важна уло-
ПФ1 .900 га агилности и прецизности. Задаци у овим те-
стовима носе одређену координацијску сложе-
ПФ2 .873
ност, с обзиром на захтеве брзине и прецизности
Однос између првих каноничких факто- извођења.
ра из система варијабли кошаркашких вештина и Са друге стране, тестови когнитивних спо-
варијабли когнитивних способности показује да собности из којих су добијене варијабле ПФ1, ПФ2
су испитаници који су постизали боље резултате и ПС1 пред испитанике стављају задатке који се
у варијаблама кошаркашких вештина постизали базирају на брзом решавању (време за рад је огра-
боље резултате и у варијаблама когнитивних спо- ничено и кратко) перцептивних и спацијалних за-
собности: ПФ1. ПФ2 и ПС1. Висока повезаност датака. У кратком временском периоду испита-
варијабли се може видети на слици 1 која показује ник мора да уочи везу и пронађе решење, слично

64 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 63 (2009) 1

 Релације између кошаркашких вештина и појединих когнитивних способности кошаркаша - јуниора
као што у већини задатака кошаркашких вештина
треба да делује брзо.
Повезаности резултата у тестовима кошар-
кашких вештина са резултатима у три теста ког-
нитивних способности подршку дају досадашња
истраживања на општој популацији где је
пронађена повезаност између координације,
брзине извођења сложених моторичких задата-
ка и експлозивне снаге са перцептивним факто-
ром когнитивнх способности (Исмаил, 1976а,
1976б, 1976ц и 1976д; Кејн, 1984; Курелић и
сар. 1979; Мејовшек, 1977, 1979), као и истра-
живања на кошаркашком узорку која истичу
важност перцептивних способности у развоју
кошаркашких вештина (Zhang, 1989), те истра-
живања која показују да се кошаркаши који
се разликују по нивоу кошаркашких вештина,
разликују и у когнитивним и визуелним способ-
ностима (Millslagle, 2002, Kioumourtzoglou et al.,
1998), као и истраживање Исакса (Isaacs, 1981)
које је показало повезаност између перцептивне
способности кошаркаша и њихове прецизности у
извођењу слободних бацања.
Добијени резултати из ове студије и других
сличних студија (Zhang, 1989; Kioumourtzoglou
et al., 1998; Millslagle, 2002) указују на то да је
потребно да се у кошаркашком тренингу, у тре-
нингу кошаркашких вештина, у што већој мери
користе различити перцептивни стимулуси, од-
носно да се користе вежбе у којима ће бити
мањи или већи број стимулуса који ће захтевати
брза моторичка решења. Те вежбе треба да су
усклађене са узрасним и општим кошаркашким
карактеристикама играча. Осим тога ови резул-
тати имплицирају да се у процесу селекције
младих кошаркаша води рачуна и о појединим
когнитивним способностима, посебно ако се
у обзир узму истраживања која су показала
да ове способности имају значајан утицај на
општу успешност кошаркаша (Бачанац, 2001;
Јаковљевић 1996, 2003; Каралејић и Јаковљевић
2008; Kioumourtzoglou et al., 1998).
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 63 (2009) 1
ЗАКЉУЧАК
На узорку од 80 веома квалитетних кошар-
каша – јуниора анализиране су поједине кошар-
кашке вештине (15 варијабли) и поједине когни-
тивне способности (5 варијабли), као и каноничке
корелације између та два система варијабли.
У односу на мали број доступних подата-
ка о овим вештинама и способностима, ови по-
даци могу да буду укључени у базу података пре-
ма којој се могу поредити талентовани кошарка-
ши истог узраста.
У студији је добијена значајна повеза-
ност између ова два простора, са издвајањем, као
значајним, само првог каноничког корена. Њиховој
повезаности највише су допринеле, из простора
кошаркашких вештина, варијабле: бацање лопте
техником са две руке са груди – БЛ2РГ, продор
на кош за 30 сек. – ПНК30, промена смера у дри-
блингу – ПСД, динамички шут за 30 сек. – ДШ30,
повратна кретања за 30 сек. – ПК30, прецизно
убацивање лопте у кош – ПУЛК , слалом дриблин-
гом – СД, а из простора когнитивних способности
варијабле: перцептивна идентификација - ПФ1,
перцептивна анализа и логичко закључивање -
ПФ2 и визуелна спацијализација – ПС1.
Повезаност ова два простора се базира на
кошаркашким вештинама које захтевају агилност
и прецизност, и способност брзе перцепције. То
се односи на: способност симултане едукције
спацијалних релација, брзину опажања облика и
способност манипулисања у перцептивним про-
стору, те визуелизацију и фину диференцијацију
и закључивање на перцептивном материјалу. Ово
указује на потребу да се у тренингу кошаркашких
вештина изводе вежбе које ће стимулисати и развој
поменутих перцептивних когнитивних способно-
сти. То су вежбе које садрже већи број перцептив-
них стимулуса и у којима треба у што краћем вре-
мену решити одређене задатке. Добијена повеза-
ност ова два простора истиче значај когнитивних
способности у процесу селекције кошаркаша, а
и у процесу учења и усавршавања кошаркашких
вештина.
65
Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић, Радивој Мандић
ЛИТЕРАТУРА
1. Angyán, L., Téczely, T., Zalay, Z., Karsai, I. (2003).
Relationship of anthropometrical, physiological
and motor attributes to sport-specific skills. Acta
physiologica Hungarica. 90(3), 225-231.
2. Бала, Г. (1981). Релације између когнитивних спо-
собности, патолошких конативних карактеристи-
ка и координације покрета у ритму код студената
Факултета физичке културе. Физичка култура, 3,
284-288.
3. Barou, H. M., McGi, R. (1975). Мерење у физичком
васпитању. Београд: Вук Караџић.
4. Бачанац, Љ. (2001). Карактеристике интелектуал-
них способности спортиста спортских игара. (Ма-
гистарски рад) Београд: Факултет спорта и фи-
зичког васпитања.
5. Becker, M. B. (1981). An Investigation into the
Cognitive and Personality Dimensions of Basketball
Athletes. (Unpubliched Dissertation) San Diego:
School of Human Behavior, United States Interna-
tional University.
6. Блашковић, М., Милановић, Д., Матковић, Б.
(1982). Анализа поузданости и фактори ваљаности
ситуационо – моторичких тестова у кошарци.
Кинезиологија, 14 (1-2), 26-32.
7. Brown, D. & Burke, K. (2003). Fundamental skills
of the complete basketball player. In К. Burke, D.
Brown (Eds.), Sport Psychology Library: Basketball.
The Winning Edge Is Mental (9-35). Morgantown:
Fitness Information Technology.
8. Vernacchia, R.A. (1993). The influence of a mental
training technique upon the performance of selected
intercollegiate basketball players. ARCAA, 1, 189-
200.
9. Zhang, L. (1989). A study of the effects of movement
sensation, movement perception and operational
thinking on the display of skill by women basketball
players. Sports Science (Bejing), 9 (2), 74-77.
10. Isaacs, L. D. (1981). Relationship between depth
perception and basketball/shooting performance over
a competitive season. Perceptual and Motor Skills,
53, 554.
11. Исмаил, А. Х. (1976а). Дјеловање добро органзи-
раног програма физичког одгоја на интелектуални
статус. Кинезиологија, 6 (1-2), 29-37.
12. Исмаил, А. Х. (1976б). Повезаност између ин-
телектуланих и неинтелектуалних варијабли.
Кинезиологија, 6 (1-2), 37-47.
66
13. Исмаил, А. Х. (1976ц). Повезаност између когни-
тивних, моторичких и конативних карактеристи-
ка. Кинезиологија, 6 (1-2), 47-59.
14. Исмаил, А. Х. (1976д). Могућност разликовања
трију група различитог интелектуалног статуса
помоћу моторичких варијабли. Кинезиологија, 6
(1-2), 29-37.
15. Jakovljevic, S. (1996). Simultaneus Influence of the
Specific Basketball Motoric and Cognitive Abilities
on Success of Basketball. Facta Universitatis,
Ph.Cu., 1(3), 91-98.
16. Jakovljevic, S. (1997). Discriminative Analysis of
Specific Basketball Motoric of Yugoslav Young
Basketball Players. Proceedings from: Sport of the
Young, 405-411, Bled.
17. Jakovljevic, S (2003a). Relations between basketball
players inteligence and their quality of play.
Proccedings from: 8th Annual Congress of ECSS.
Salzburg.
18. Јаковљевић, С (2003 б). Когнитивне способности
најбољих младих кошаркаша Југославије и компа-
ративна анализа у односу на узраст. Годишњак 11
(2002), 97-108.
19. Каралејић, М. и Јаковљевић, С. (1998). Тестирање
и мерење у кошарци. Београд: КСС.
20. Каралејић, М. и Јаковљевић, С. (2001). Основе ко-
шарке. Београд: ФСФВ и ВТШ.
21. Каралејић, М. и Јаковљевић, С. (2008). Когни-
тивне способности младих кошаркаша и њихова
успешност. Физичка култура, 62(1-2), 109-116.
22. Кејн, Џ. Е. (1984). Психологија и спорт. Београд:
Нолит.
23. Kioumourtzoglou, E., Derri, V., Tzetzis, G. &
Theodorakis, Y. (1998). Cognitive, perceptual and
motor abilities in skilled basketball performance.
Percept Mot Skills, 86, 771-786.
24. Кулеш, Б. и Марић, Ј. (1989). Утјецај когнитивних,
конативних, моторичких и антропометријских
варијабли на ефикасност извођења технике рвања.
Физичка култура, 43(4), 221-226.
25. Курелић, Н., Момировић, К., Мраковић, М.,
Штурм, Ј. (1979). Структура моторичких способ-
ности и њихове релације са осталим димензијама
личности. Кинезиологија, 9(1-2), 5-25.
26. Lehmann, G. (1981). Basketball is my game, Lessons
by Lehmann. N. J.: Riverside.
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 63 (2009) 1
 Релације између кошаркашких вештина и појединих когнитивних способности кошаркаша - јуниора

27. Мејовшек, М. (1977). Релације когнитивних спо-
собности и неких мјера брзине једноставних и
сложених покрета. Кинезиологија, 7(1-2), 77-137.
28. Мејовшек, М. (1979). Релације когнитивних и мо-
торичких способности. Кинезиологија, 9(1-2), 83-
91.
29. Millslagle, D. G. (2002). Recognition accuracy by
experienced men and women players of basketball.
Perceptual and Motor skills, 95(1), 163-72.
30. Перић, Д. (1994). Операционализација 1. Београд:
СИА.
31. Sandeford, P., Shoenfelt. E. L. (2001). Mental skills
for enhancing performance. In P. Sandeford (Ed.),
Women’s basketball: inside the practice court. Terre
Haute: Ind. Wish Publishing.
32. Hay, G. J. (1978). The Biomechanics of Sports
Techniques. Engelwood Clifs: Prentice hall, N. J.
33. Holding, D. H. (1989). Skills research. In Holding,
D. H. (Ed.) Human Skills. Chichester: John Wiley &
Sons.

др Миливоје Каралејић
Универзите у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања
Благоја Паровића 156
Београд

др Саша Јаковљевић
Универзите у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања
Благоја Паровића 156
Београд

Радивој Мандић
Универзите у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања
Благоја Паровића 156
Београд

ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 63 (2009) 1 67