ANALIZA UTICAJA MALIGNIH BOLESTI NA TESTATORSKU SPOSOBNOST SiniSa Jovovié! Jovan Marié? Aleksandar Jovaniovi' 1Z€ »Dr Marinko Marine, Loznica 2KCS Institut za psihijatriju, Beograd Uvod ZaveBtanje (testament, oporuka, poslednja volja) predstavija zakonom uredeni oblik jednostrane, strogo ligne i opozive izjave volje za to sposobnog lica, kojom ono odre- duje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti i, eventualno daje druge izjave i na- redbe u vezi sa svojom smréu. Cilj i znataj rada Ustanova testamentainog nasledivanja i sloboda kao njena sadriina stare su koliko i Kratak sadréaj. Poslednjih godina suoéeni smo sa upadljivo poveéanim brojem zahteva za psihija- trijskim veStazenjem u predmetima saéinjavanja testamenta i ugovora o dozivotnom izdréavanju, a kako stvari stoje takva praksa ce se nastaviti i u buduénosti. Jedan od razloga je i to 8to je Ij ki vek produzen, i to je Covek skloniji medicin- skim stanjima koja mogu narusiti sposobnost zavestanja ili ga ciniti podloznim neumesnom tticaju, Sto bi moglo predstavijati osnov za opo- vrgavanje oporuke. Psihijatrijsko veStacenje éo- veka koji je Ziv predstavlja mnogo laksi i jednos- tavniji postupak. Medutim, vestacenje testamen- ta kod osobe koja vise nije Ziva predstavlja izazov i problem kako za pravnika , tako i za strucnjake medicinskog profila. I u ovom drugom segmen- tu specifignost je, da li je ta osoba bila dijagnos- tikovani duSevni bolesnik, ili je bolovala od neke teze somatske bolesti. Podloga ovog rada je bilo istrazivanje obavljeno u centru za sudsku psihi- jatriju Instituta za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu, a obuhvatalo je prouca- vanje 145 ekspertiza o testatorskoj sposobnosti koje su veitaene u pomenutom centru u perio- du od 1960 do 1996. god. Istrazivanje je pred- stavijalo retrospektivnu analizu relevantnih vari- jabli, a imalo je za cilj da utvrdi da li su maligne bolesti ceSci uzrok testatorske nevalidnosti, zatim da li postoji razlika izmedu karcinoma po pitanju testatorske kompetencije, te da li je objektivni psihijatrijski pregled tempore acti pouzdan pokazatelj i pomoé pri proceni testator- ske kompetencije, pri novom veStacenju. U istra- Zivanju su kori8éene dve poredbene grupe: eks- perimentalna (grupa sa karcinomom) i kontrol- na grupa (ostale bolesti). Statisti¢kim istrazivan- jem dobijeni su rezultati koji omoguéavaju po- tvrdu hipoteza istrazivanja. sama ustanova naslednog prava. Ona pos- toji kao izraz Govekove slobode da moze slobodno, po svojoj volji, raspolagati svo- jom imovinom u sluéaj smrti. Poslednjih godina suoteni smo sa upadljivo poveca- nim brojem zahteva za psihijatrijskim ve8- tagenjem testamenata i ugovora o dozivot- nom izdrZavanju Sto u svakom slugaju z- avreduje paznju i postavija vise pitanja, koja trade odgovore. Cilj ovog rada je da Sto potpunije sagleda i osvetli problem ve8taéenja testamenata tes- tatora obolelih od malignih bolesti tj. Onih 8 aENGRAMI, 24 (2002) 3-4 koji izazivaju najvise dilema, nedoumica te izazova kako kod pravnika, tako i kod strué- njaka medicinskog profila. Tu se prvenstve- no misli na retrospektivnu procenu valid- nosti testamenta tj. ZaveStaoca koji vie nije u Zivotu; kao i objektivni uticaj teskih telesnih bolesti ( prvenstveno maligniteta) na slobodnu volju i sposobnost rasudivanja u vreme pisanja oporuke. Opravdanost navedenog cilja istrazivanja moie se obrazloziti sledecim dinjenicama. . Daleko je lakSe utvrditi validnost testa- menta zave8taoca koji je Ziv, nego davno preminule osobe, jer objektivnim pregle- dom i dodatnom dijagnostikom imamo mnogo bolji uvid. v Iz sudsko psihijatrijske prakse i istra- Zivatkih i teorijskih radova se vidi da je daleko vie obradena problematika utica- ja psihijatrijskih bolesti na testatorsku sposobnost, dok se problematika uticaja telesnih bolesti i stanja mnogo manje razmatra, a ba je zapazeno u praksi da su ta stanja predmet esto maratonskih parnica, odlaganja, te viSestrukih vedta- genja. w . Jo8 uvek nisu dovoljno jasno formulisani kriterijumi, koji bi priblizili stavove po pitanju procene validnosti testamenta Tjudi koji su ba bolovali od te8kih tele- snih bolesti. * Analiza ekspertiza testamenata je koris- na i iz razloga za dalju edukaciju novih generacija sudskih psihijatara i primena njihovih iskustava bi veoma znatila u praksi buduéih psihijatar i pravnika. Takode ova arhivirana grada moie biti baza za dalja istrazivanja. Osnovne hipoteze ovog istrazivanja su: 1. maligne bolesti u odnos telesne bolesti nisu & torske nesposobnosti, a druge teske uzrok testa- x . postoje razlike izmedu tipova karcinoma po pitanju testatorske sposobnosti, y objektivni psihijatrijski pregled tempore acti je pouzdan pokazatelj i pomoé pro- ceni validnosti testamenta pri novom vedtatenju, = .dosadaSnja_sudskopsihijatrijska praksa pokazuje da je procena motivacije kroz analizu relevantnih varijabli retko kori8- éena kao kriterijum validnosti testamen- ta, wo . neujednaéeni_psihijatrijski_kriterijumi otezavaju procenu testatorske sposobno- sti i produzavaju sudski proces. Metodologija istrazivanja Vreme i mesto istrazivanja Istrazivanje je obavijeno u Centru za sud- sku psihijatriju, Instituta za psihijatriju Me- dicinskog fakulteta u Beogradu, u periodu oktobar-decembar 1999. godine. Uzorak Istrazivanje je obuhvatilo prougavanje 145 ekspertiza o testatorskoj sposobnosti, koje su vedtaéene u Centru za Sudsku psihija- triju Instituta za psihijatriju klinitkog cen- tra Srbije u Beogradu u periodu od 1960. do 1996. godine. Navedenih 145 vestaéenja testamenata testatora post mortem urade- no je na zahtev sudova (opstinskih, okruz- nih, ili vrhovnog suda), a po privatnoj tuzbi zainteresovane strane (ua ili Sira rodbina i ostali). Nalaz i mi8ljenje je potpisivala ko- misija veStaka, koja je analizirala testa- mente konzilijarno, a Ginili su je eksperti — subspecijalisti sudske psihijatrije. Istrazivanje je dakle predstavijalo retrospe- ktivnu analizu relevantnih varijabli za pro- cenu testatorske sposobnosti testatora na koje se odnose ekspertize obuhvaéene ovimistrazivanjem. Ekspertize su razvrstane u dve studijske (stratifikacione) grupe i to: 1. ciljnu (eksperimentalnu) grupu i 2. pored- benu (kontrolnu) grupu 1. Ciljna (eksperimentalna) grupa je obuh- vatala analizu 47 ekspertiza, testatora koji su bolovali od karcinoma, ili izmedu ostalog od karcinoma u vreme saéinja- vanja testamenta. 2. Poredbena (kontroina) grupa je bila sa- Ginjena od 98 ekspertiza, testatora koji su u vreme saéinjavanja testamenta bolo- vali od neke druge telesne bolesti (koje nisu obuhvatale i karcinom). Instrumenti istrazivanja Izvodi iz sudskih spisa koji su citirani u ekspertizama. Ovi izvodi sadrze podatke o: starosti testa- tora, mestu prebivali8ta, zanimanje, relacije sa primaocem testamenta, strutnoj spremi testatora, vremenski razmak izmedu datu- ma sadinjavanja testamenta i datuma smrti testatora, formi testamenta, postojanje izja- va svedoka, raspodeli imovine, motivaciji, poslovnoj sposobnosti, eventualnim pret- hodnim vestaéenjima. Medicinska dokumentacija citirana u prougavanim ekspertizama Medicinsku dokumentaciju satinjavale su: istorije bolesti, otpusne liste bolnitkog le- Zenja, ambulantni kartoni, nalaz psihologa i psihijatrijski pregled u onim slugajevima gde je trazeno i gde je obavijen, podaci 0 medikaciji psihotropnim medikamentima. Obrazac sa Siftarnikom za registrovanje re- levantnih varijabli istrazivanja Dijagnostitki kriterijumi Sifre i dijagnoze desete revizije medunaro- dne Klasifikacije, bolesti, povreda i uzroka smrti, koje su kori8ene u tablicama i gra- fikonima su zasnovane na Siframa i dijag- nozama koje su sadrZane u prouéavanim ekspertizama. Rezultati i diskusija rezultata rada Cinjenica da su 47 ekspertiza testamenata koje su satinili testatori sa karcinomom Ginile praktiéno trecinu (32,4%) celokup- nog uzorka od 145 ekspertiza govori u pri- log toga, da se zbog karcinoma, relativno esto postavija pitanje testatorske kompe- tencije. Svakako, ovo ima zna¢aj da se kroz prizmu ve8taéenja utvrdi da li ima mesta sumnji da su karcinomi stvarno éeS¢i uzrok testatorske nekompetentnosti u odnosu na druge bolesti, ali rezultati ovog istrazivanja to nisu pokazali. Ukratko korisno je znati da kad su u pitanju testatori sa karcinomom ne smemo Sablonski da postupamo polazeti od zablude 0 njihovoj nevalidnosti, a priori. U naSem radu smo prethodno formirali ob- razac sa Sifrarnikom za registrovanje rele- vantnih varijabli iz kojih smo putem sta- tistitkih istrazivanja do8li do izvesnih rezultata rada, a takode i potvrda nagih hi- poteza. Prvo smo analizirali sociodemo- grafske varijable (raspodela poredbenih grupa po polu, starosti, zanimanju, vreme- nu pisanja testamenta, mestu iivijenja). Takode smo obradili vrstu leéenja (ambu- lantno-bolnitko), kao i eventualno posto- janje psihotropne medikacije u vreme pisanja testamenta, dali su postojale izjave svedoka, formalne aspekte testamenta (pis- meni-usmeni, da li je overen u sudu, po- moé advokata pri pisanju testamenta), da li ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 je testator pregledan od strane psihijatra i __ da li je komisija ve8taka prihvatila mi8ljenje &ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 psihijatra. Takode su obradeni parametri motivacije ( kome je testator zave8tao svoju imovinu,srodstvo tuzioca sa testatorom, kao i primaoca testamenta, i da li je nave- deno u testamentu zaito testator zaveStava imovinu primaocu testamenta). Obradeno je i da li je postojao prethodni ugovor o do- Zivotnom izdrZavanju, te eventualno broj testamenata koji je pokojni testator napisao (naime, de8avalo se da testator napige vie testamenata u zavisnosti ko ga u datom vremenu izdrZava i sl.) na kraju je izvrSeno poredenje o validnosti testamenta u obe poredbene grupe. Sada emo prikazati nekoliko najvaznijih tabela i rezultata rada sa diskusijom koji potvrduju hipoteze rada, odnosno gde pos- toji statisti¢ki znagajna razlika izmedu cilj- ne i poredbene grup. Psihijatrijski pregledi i slaganje komisije vestaka... Psihijatrijske konsultacije se vrSe istovre- meno sa potpisivanjem oporuke ili kodicila ili kasnije kad je oporuka osporena. U prvoj situaciji psihijatra obiéno tradi pravni zas- tupnik unajmljen od strane zave8taoca, ro- daka ili pretpostavijenog da proceni zaveé- taoca pre nego 8to dotiéni potpige oporuke ili kodicil i da odredi da li zave8talac ima sposobnost zaveStanja i da li je slobodan neumestnog uticaja. U drugom sluéaju, na- kon &to je oporuka osporena/opovrgnuta, od psihijatra se obiéno tradi savet kako na- pasti suprotstavijeno ve8taéenje (suprotsta- viti se svedotenju/ve8taéenju protivnitkog eksperta) i ispitati indirektan dokaz i spro- vesti post hoc mi8ljenje koje se odnosi na sposobnost zaveétanja i delovanje neumes- tnog uticaja. Na tabeli 1 vidi se da je analizom medi- cinske dokumentacije ustanovljeno da pos- toji statisti¢ki znagajna razlika izmedu stratifikacionih grupa u pogledu pregleda od strane psihijatra tempore acti ((2=4.4 p<0.05). Naime, znatajno vise testatora iz kontrolne grupe je pregledao psihijatar u vreme saéinjavanja testamenta i dao svoje misljenje o psihi¢kom stanju testatora u to vreme. Ono Sto bi u mnogim slutajevima moglo da regi dileme oko negije kompeten- cije su_psihijatrijski pregledi testatora tem- pore acti. Tabela 1 nam jasno pokazuje da je u celini ova doktrina relativno retko kori8- éena, (18%). Medutim, nadena je statisti¢ki znatajna razlika izmedu testatora eksperi- mentalne i kontrolne grupe u pogledu pre- gleda testatora od strane psihijatra tempo- re acti; naime, znaéajno vise testatora iz kontrolne grupe je pregledao psihijatar. Ovo nas moe uputiti na zakljuéak da je u kontrolnoj grupi bilo vise testatora gde je postojala sumnja u intelektuaine i volitivne faktore, nego u eksperimentainoj grupi, a takode i na mi8ljenje da u eksperimentalnoj grupi uglavnom nije bilo sumnje u mental- no zdravije slobodu odludivanja, a takode i u povrSnost i nemar pri pisanju testamena- ta i proceni kompetent Imajuéi u vidu prethodnu procenu, intere- santno je proceniti slaganje komi veSta- ka pri veStaéenju sa nalazom psihijatra pri pregledu testatora tempore acti. Podaci iz tabele 2 pokazuju da postoji visoko znatajno slaganje mi8ljenje psihijatra koji je pregledao testatora tempore acti i komisije veStaka u pogledu testatorske sposobnosti. Iz ovoga proizilazi zakljuéak da u obe strat- ifikacione grupe postoji statistitki visoko znatajno slaganje mi8ijenja psihijatra koji je pregledao testatora tempore acti i komisije veStaka pri naknadnom vestaéenju u pogle- du testatorske sposobnosti Sto implicira, da bi se mnoge neprijatnosti te sudski procesi i otezanje parnice moglo izbeci sa pravoval- janim i pravovremenim pregledom testato- ra tempore acti od strane psihijatra StoTabela 1. Ishemijski skor Hadinskog (21) pregledan od strane n da | psihijatra u vreme | (eksperimentalna grupa) 'Dalije testator — | Karcinom (Ca) | | ne Ukupno. (kontrolna geupa) sa¢injavanja : a Testamenta bro | % broj % broj % (Da_ 3 638 | 21 21,88 24 16,78 Ne 44 | 93,62 75. 78,13 ns 83,22 | Ukupno 47 100 96 | 100 143 100 | Tabela 2. ‘Testamenti u zavisnosti od toga da li j ja prihvatila mi8ljenje psihijatra koji je pregledao testatora tempore acti (Mantel-Haenszel-ov test 72=5,03 p<0,02 ) | Dalijeu testament Karcinom (Ca) | | tenrorsaveeva da | fs Ukupno | | svoju imovinu (cespeimentalna grupa) | (kontroina grupa) ; : Da broj % % » | » | % Ne _ 3 100 | 638 638 | 638 638 veStaci nisu imali uvid 0 0 93,62 | 93,62 93,62 | 93,62 Ukupno 3 100 | 100 [200 100 100 uistinu predstavija merilo kompetencije jedne osobe za zaveStanje. Ovo ujedno predstavija dokaz hipoteze 3 da je objektivni psihijatrijski pregled tempore acti, pouzdan pokazatelj i pomoé pri pro- ceni validnosti testamenta pri novom veStatenju. Interesantno je navesti istrazivanje ame- ritkih autora, gde su razmatrali 23 graniéna sluéaja koja su ukjjudivala sporne testa- mente. Iako su postojale aluzije na lekarska svedoéenja, vetina sudija u ovim slucajevi- ma nije zasnovala svoje odluke na lekar- skim izveStajima, ccim ukoliko to nije bio Iekar koji je letio oporuditelja. ‘Treba navesti i to da su karakteristike prvo- stepenih i apelacionih sudova u SAD, da porotnici neée naprosto prihvatiti svedo- Eenje eksperta. Razlog tome je Ginjenica da ista ima vise podataka za zasnivanje misl- jenja o sposobnosti zaveStanja nego &to ih je bilo dostupno psihijatru tokom njegovog ispitivanja. Motivacija U istrazenom materijalu analizirane obe- lezja srodstvo primaoca testamenta sa tes- tatorom i srodstvo tuzioca (»oStecene strane«) sa testatorom; tj dve strane koje su zainteresovane za »zdravlje« testatora upu- éuju na svu slozenost, isprepletanost rod- binskih odnosa i raznih vrsta uticaja. Istrazivanjem je utvrdeno, a to pokazuje i tabela broj 3 da nema statisti¢ki znatajnih razlika izmedu stratifikacionih grupa po pitanju motivaciji, tj za8to testator svoju imovinu zaveStava primaocu. Na istoj tabeli vidimo da su u obema stratifikacionim gru- pama sudski psihijatri u relativno malom 8 | ENGRAMI, 24 (2002) 3-4g | ENGRan, 24 (2002) 3-4 Tabela 3. Da li je u testamentu navedeno zaito testator svoju imovinu zaveétava primaocu (2= .63; p>0.05). Da lije u testamentu | navedeno za8to testator zaveStava | svoju imovinu da (eksperimentalna grupa) “Karcinom (Ca) ne bro | % boy | 8 Da_ 6 6,25 10 Ne ee) “4304 | 47—«| 4896 | 70 vestaci nisu imali uvid| 20 42,55 43 | 44,79 a Ukupno | 47 100 | 96 | 100 | 143 _ procentu u sudskom spisu mogli na¢i od- govor na pitanje o motivima zaveStaoca (2=0.63; p>0.05). Ako se pogledaju podaci iz tabele 3 u svetlu prethodno iznetog mo%e se zakljutiti da ovaj kriterijum u znaéajnoj meri nije bio dostupan sudskim psihijatrima, ili slobod- no reéi u zanemarljivom procentu je bio dostupan. Tome svakako doprinose dva fak- tora, Sto se takode vidi na pomenutoj tabeli (ili u testamentu nije bilo navedeno za8to testator ostavija imovinu »tom i tome bas- tiniku, ili ve8taci nisu imali uvid u testa- ment). Ovo je svakako otezavalo proces ve- Stagenja u obe stratifikacione grupe. Ovim smo takode dokazali hipotezu 4 da dosada’nja sudskopsihijatrijska praksa po- kazuje da je procena motivacije kroz ana- lizu relevantnih varijabli retko kori8éena kao kriterijum validnosti testamenta. U svakom slutaju ovo predstavija u neku ruku i preporuku i za veStake i za sudije i advokate, da je veoma vaino i neophodno dostaviti Sto vise podataka sudskopsihija- trijskom ekspertu jer procena motivacije i uvid u testament je itetako podrugje kom- petencije psihijatra, a ne samo pravosuda. U veéini drzava u SAD, materijal (cesta- ment) kao i drugi dokumenti koji mogu da- ti dragocene podatke i dokaze koji se odno- se na sposobnost zaveétanja_dostupan je (dakle, nije vise privilegovan), posle smrti zaveStaoca ako se pokrene pitanje sposob- nosti. Zapisi koji sadrze i bele8ke saéinjene od strane samog zaveStaoca ili beleske koje reflektuju zaveStaotevo znanje i procenu mogu obezbediti direktan dokaz 0 njego- vim intelektualnim kapacitetima kao i o njegovoj motivaciji i opredeljivanju u pro- cesu izvr8avanja voljnog akta. Prethodna vestatenja Sto se tie prethodnih vesta¢enja, prema podacima iz tabele 4 u celokupnom uzorku istrazivanja bilo ih je oko treéina, i nije nadena statisti¢ki znagajna razlika izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe. . Ipak, broj prethodnih veSta¢enja moze im- plicirati neke pretpostavke. Pre svega ovo moie znaéiti da su prethodna vestaéenja obavljena neprofesionalno, a predmet je bio slozen te se stiglo do arbitraznih instanci. Takode i da svi parametri i kriterijumi nisu uzeti u obzir, kao npr. medicinska doku- mentacija, zatim izjave svedoka. Vaino je shvatiti i Ginjenicu da advokat i sudstvo mora snabdeti psihijatra sa Sto viSe koris- nih podataka. Bez dubinske procene iako su ekstenzivni kolateralni podaci dostupni psi- hijatrijska procena moze doneti vi8e SteteTabela 4. Da li je postojalo predhodno vestatenje testatorske sposobnosti (y2=0.01; p>0.05) Dalijepostojalo | Karcinom (Ca) | Prethodno | da ne Ukupno | i Acne | (eksperimentalna grupa) | (kontrolna grupa) boi | ® broj_ % broj % | Da 15 31,91 32 3438 | 48 33,57 Ne _ 32 68,09 63 | 65,63 95 66,43 Ukupno a7 100 96 100 143 100 } nego koristi. Midljenja sam takode da se od sudskog psihijatra trai da vestati kad jo nisu sve okolnosti, éinjenice i potrebni do- kazi kompletirani, znati prerano, Sudski psihijatar treba da »nastupa« tek na kraju dokaznog postupka. Onda bi mnoge stvari bile jasnije, njihove gre8ke manje, a dopun- ska i kontrolna ve8tatenja retkost. Ovako se daje mi8ljenje, a kasnije stizu nove dinje- nice, dokazi i sliéno koje ve8tak nije imao ranije, te nepravedne optuzbe za greske i »neprofesionalnoste nisu retke. Naia iskustva i iskustva inostranih autora govore u prilog toga da ekspertize testamen- ta mogu biti jedna od najslozenijih poslova u forenzitkoj psihijatriji, pogotovo njegova retrospektivna procena. Jedan od predloga ove studije bio bi i da se retrospektivna procena i veStatenje testa- menata uvek obavlja timski, sa bar dva ako ne i sva tri iskusna psihijatra (sudska psihi- jatra). Na taj nagin bi se smanjio rizik da nam promakne neki u masi detalja te da budemo izmanipulisani. Ono &to sledi je i donekle nastavak na prethodnu diskusiju i poredi prethodna i konzilijarna veStatenja. Podaci iz tabele 31 govore u prilog toga da je prethodnim ve8- tagenjima vi8e testatora proglaSeno nekom- petentnim nego kasnijim konzilijarnim veStaéenjem. Nisu nadene statisti¢ki zna- Zajne razlike izmedu ciljne i poredbene gru- pe po ovom pitanju. Kada se uporedi nalaz konzilijarnih (ko- misijskih) veSta¢enja sa ovim prethodnim- pojedinaénim, zapaiza se relativno odstupa- nje, u tom smislu da je prethodnim-pojedi- natnim ve8tatenjem vise testatora progla- Seno nesposobnim. Ovo moie govoriti o ne- ujednagenim, neadekvatnim ili strozijim kriterijumima kod individualnih veStaéenja. U vezi okolnosti da li je postojalo prethod- no ve8tatenje testatora (z2=0.01; p>0.05) i da li je je prethodnim ve8tatenjem testator proglaen nesposobnim i dali je postojalo naknadno komisijsko ve8tatenje, istraziva njem je utvrdeno da nisu nadene statisti¢ki znatajne razlike izmedu ciljne i poredbene grupe, Sto pokazuju tabele 4 i 5 i 6, (2=0.84; p>0.05) i (%2=0.91; p>0.05). Daljim uvidom u tabele se vidi da u obe stratifikacione grupe prethodno veStaéenje nije radeno u preko 2/3 ukupnog uzorka. Ovim dokazujemo hipotezu 5 da neujedna- éeni psihijatrijski kriterijumi otezavaju pro- cenu testatorske sposobnosti i produzavaju sudski proces. Politika zakona mnogih zemalja je takva da testamente smatra valjanim kad god se to moie uéiniti. Ponekad se postavlja opravdano pitanje; na osnovu kojih kriterijuma ve8taci psihijatri ENGRAMI, 24 (2002) 3-4ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 Tabela 5. Da li je predhodnim veStacenjem testator proglaen ] testatorski nesposobnim (z2=0.84; p> 0.05) Dali je predhodnim | Karcinor veitacenjem testator | proglagen testatorski Gy (cksperimentalna grupa) ym (Ca) ne (kontrolna grupa) Ukupno : nesposobnim a __br9j % bry | % | ij 7 46,67 2 | 65,63 | 28 | ne 8 | 53,33 un | 3438 | 19 | Ukupno 15 100 32 [ 100 47 100 je komisijskim | Da li je konzilijarnim| ‘ve8tacenjem testator proglasen testatorski Karcinoi da | (eksperimentalna grupa) | testatorski nesposobnim (x? vestaéenjem testator proglasen .91; p>0.05) ym (Ca) (kontroina grupa) nesposobnim 2) 7 ~ broj [bro da [5 7 ne 10 15 Ukupno [as 32 procenjuju neéiju sposobnost. Jasno je da su kriterijumi poznati iz literature i ima ih vide, ali kad su pailjivo analizirane eksper- tize u prvim vestagenjima do8lo se do za- kijuéka da su kriterijumi, uglavnom u »jed- noj ravnie, tj bez dubinske procene . Tako- de, zapazeno je da su neki vise »vodeni« dijagnozom, drugi izjavama svedoka i sl. Dakle, samo kompletna evaluacija sa svim moguéim Ginjenicama moje dovesti do pravovaljanog zakljutka, pogotovo &to se radi o retrospektivnoj proceni duSevnog zdravlja osobe u jednom trenutku njenog Zivota. Veliki problem se javlja kod eventualnih sumnji na neumestan i skriven uticaj na testatora. Uprkos sve brojnijoj literaturi o mentalnoj kompetenciji i napretku u razu- mevanju i sposobnosti da izmerimo/nabro- jimo kognitivne i bihejvioralne posledice mentalnih bolesti i bolesti poznog doba i svih tezih somatskih bolesti, ne postoje objavijeni prirugnici za usmeravanje/ruko- vodenje psihijatrijskih konsultacija ili dava- nje struénih vesta¢enja u sluéajevima u ko- jima mentalna nekompetencija ili podloz- nost neumestnom uticaju jesu, ili bi mogle biti osnova za opovrgavanje oporuke. Zapaieno je da su vetaci psihijatri, retko obznanjivali granice ili limite svoje eksper- tize ili da su davali alternativno misljenje. Samo na taj nagin se moze olakSati posao eventualnim naknadnim sudskim vestate- njima, U suprotnom procesi se odugovlate i Gitav proces komplikuje. Vrlo je vaino napomenuti i slede¢e: Zovek je testatorski sposoban dok se suprotno ne dokaze, tj. na tuZiocu je da pred sudom dokaze svoju tezu o (testatorskoj nesposobnosti). Dakle, ne treba ve8tak da dokaze da je testator bio sposoban da saéini testament, veé da ispitaTabela 7. Da li je testator proglagen testatorski sposobnim veStacenjem | u »Centru za sudsku psihijatriju« u Beogradu (y2=1.34; p>0.05) TDalije testator | ~~ Karcinom (Ca) i broglafen testatorski he we | Ukupno ee (eksperimentalna grupa) | __(kontrolna grupa) | proj || iro | bry | [da 31 | 65,96 48 50,00 79 | 55,24 [_ne 16 34,04 48 50,00 | 64 | 44,76 Ukupno 47 | 100 96 100 143—«| (100 | da li su dokazi koje je tuzilac odnosno sud predotio dovoljni ili ne da bi se testator proglasio testatorski nesposobnim. Kraée re€eno; testator je sposoban dok se suprot- no ne dokaie. Testatorska sposobnost Ono &to je predstavijalo potvrdu jedne od klju¢nih hipoteza ovog istrazivanja, tj. da maligne bolesti u odnosu na druge teske bolesti nisu ¢eS¢i uzrok testatorske nes- posobnosti(hipotezal), prikazano je na tabeli 7. VeStaéenja znatajnog broja testa- menata u jednom dugogodisnjem periodu stvorila su uslove da rezultati po ovom pitanju mogu smatrati relevantnim. Naime, analizirajuéi podatke iz pomenute tabele jasno se vidi da karcinomi nisu ée8¢i razlog, testatorske nekompetentnosti. Iako podaci iz literature govore o sve veéem znacaju teskih telesnih bolesti, pogotovo karcino- ma na validnost netijeg potpisa na testa- mentu, a time i izrazenih sumnji, upore- dujudi ciljnu i poredbenu grupu nisu na- dene statisti¢ki zna¢ajne razlike. Vidi se da su testatori sa karcinomima u 2/3 sluéajeva bili testatorski sposobni, ¢ak neSto vise nego u kontrolnoj grupi. Proporcije testatorskih sposobnosti. sub- jekata bila je sliéna (2=1.34; p>0.05) u obe studijske grupe, Sto je jasno prikazano na tabeli 7. Prema novijim istrazivanjima u SAD, manje od 3% testamenata je osporavano. Od ovog procenta samo je 15% uspeSno osporeno. Prema najnovijim podacima iz dostupne literature i relevantnih publikaci- ja, ovo je prvo istrazivanje na ovu temu sa ovim uzorkom, ne ratunajuéi analizu poje- dinagnih slugajeva ekspertize testamenata, testatora obolelih od karcinoma. Rezultati prikazani u tabeli 32 navode nas i na neke dileme i na nova pitanja. Dosada- Snja shvatanja idu za tim da sposobnost za sastavijanje testamenta ne zavisi od zdra- vog tela nego od zdravog duha, ali se po- stavlja dilema; koliko je éoveku na smrt bo- lesnom zdrava dua i duh ako je u takvom stanju. Svakako su znaéajni aspekti snage volje, karaktera i stabilnosti litnosti. Medu- tim, tezina bolesti, njena prognoza, napre- dovanje i predvorje smrti gde se testator veé nalazi mogu da slome i najjaée karak- tere, da srue mit o besmrtnosti, da vide smrt, ali ne da se to deava tamo nekom drugom, veé kao sopstvenu, sve izvesniju i blisku buduénost. Proces umiranja ukijucuje regresiju na rani- je nivoe funkcionisanja i prekomernu upo- trebu poricanja, gneva, anksioznosti, pre- govaranja i sligno. Pailjiva analiza ekspertiza kod ovih umi- ruih bolesnika koji su pisali testamente éak i na deset do petnaest dana pred smrt ENGRAMI, 24 (2002) 3-4| excRaMt, 24 (2002) 3-4 upuéuje nas na to da ako se premorbidno radi o ego sintonoj litnosti, normalnog, zdravog karaktera i zdravih crta litnosti, bez cbzira na pol, obrazovanje, mesto boravka i slitno. Procena po svim kriteriju- mima testatorske sposobnosti ovih Ijudi je bila adekvatna. Tamo gde se radilo o bolesnicima sa metas- tatskim promenama na CNS-u, kao i osoba- ma premorbidno pasivnim, zavisnim, po- vodljivim, sa slabim karakterom, njihovi testamenti su najéesce bili nevalidni. U prvom sluéaju, jer je do8lo do znagajnih re- dukcija kognitivnog te mnestitkog funkcio- nisanja, uz pojavu_konfuznosti kao i nead- ekvatnost funkcionisanja ostalih psihitkih funkcija, a u drugom zbog objektivne éi- njenice neumestnog i zlonamernog uticaja, u kome neprestani zahtevi do tatke kada davalac testamenta ne moie vise da se odu- pre ili odoli stvarali situacije da testator po- pusti da bi se izmedu ostalog zbog psihi- ékog rastereéenja satuvao mir i sl. Ovde navodim da ni u jednom sluéaju, u uzorku, neumestan uticaj nije nazvan tim imenom veé vise kao pasivnost, sugestibilnost izra- Zena prijeméivost i sl. Somatski status testatora Posto novija forenzitka literatura, koja se bavi pitanjima testatorske kompetencije kod malignih bolesnika, ide u praveu pret- postavki da postoje izvesni tipovi karcino- ma gde je pitanje svesti, kognitivnih poten- cijala i drugih psihi¢kih funkcija dovedeno u pitanje, a samim tim i testatorska kompe- tentnost, u istrazivanju je sprovedena i eva- luacija distribucije maligniteta u uzorku, a potom i procena uticaja pojedinih malig- niteta na testatorsku sposobnost. Podaci iz dijagrama 1 pokazuju procentual- nu zastupljenost karcinoma u uzorku istra- Zivanja, U eksperimentalnoj grupi koja je saéinjavala 47 testatora ukupno je bilo zas- tupljeno 26 vrsta maligniteta. Tu su uklj- uéeni karcinomi i sarkomi te maligne bo- lesti limfopoeznog i hematopoeznog tkiva. Takode i primarni i metastatski maligniteti. Ukupno je bilo zastupljeno 63 maligniteta. Ovaj podatak u prvi mah mote da zbuni jer je bilo 47 testatora, ali napominjem da je bilo testatora kod kojih su dijagnostikovana dva maligniteta (npr primarni i metastatski tumor, a bilo je i slugajeva sa dva razlidiva maligniteta). Rezultati potvrduju navode iz literature da karcinomi gastrointestinainog trakta, kao i karcinomi respiratornog trakta sve vie pobuduju painju u smislu testa- torske kompetencije. Procentualna zastu- pljenost ostalih karcinoma se vidi iz pome- nutog dijagrama. Daljom statistitkom obra- dom je utvrdeno da se validnost testamena- ta kod testatora obolelih od ovih karcinoma (grupi8udi- prema organskim_ sistemima) kree u intervalu od 63% (za karcinome gastrointestinalnog sistema) pa do 80% za (karcinome respiratornog trakta). Jasno je da se ovaj procenat za pojedinatne organske sisteme pribliino poklapa sa validnoS¢u u eksperimentainoj grupi. To dokazuje hipotezu 2 da postoje razlike izmedu tipova karcinoma po pitanju testa- torske sposobnosti ali ne u statisti¢ki zna- éajnoj meri. Ovo ima svoj znagaj jer je potvrdeno da izvesni maligniteti od kojih boluje testator ée8¢e pobuduju sumnju na validnost pri sklapanju oporuke. Sa druge strane ovo nas upuéuje na zakljuéak da apriori ne moZemo bez brizljive procene svih relevantnih fakto- ra pored bolesti suditi o netijoj testatorskoj kompetenciji. Ne ponagamo se svi u bolesti isto. Niti je bolest samo patologija jednog organa. Ono Sto nam predotava pacijent je isto toliko pa- tolodki degenerativni proces, koliko i paci- jentova psihologka elaboracija somatskog27 170 8 6 4 2 broj 0 2 4 6 8 1 12 4 16 procenat Dijagram 1. Dijagnoza karcinoma kod testatora prema medunarodnoj klasifikaciji bolesti zbivanja i njegovog znatenja za pacijenta u datom trenutku socioekonomskom, poro- ditnom, emocionalnom i slitno. Zna¢ajno je reéi da ne smemo biti zavedeni dijagnozama i biti usmereni na posmatran- je samo tog aspekta netije litnosti. Ne mora znatiti da tedka bolest ili vie bolesti mogu da slome u goveku duh i njegovu bistrinu i razboritost. To je samo jedan aspekt Eove- kovog biéa, u jednoj vremenskoj ravni. Tre- ba gledati Gitav splet porodiénih, socijalnih, profesionalnih, psihologkih, iskustvenih i mnogih drugih odrednica. Zakljuéak Rezultati istrazivanja uticaja malignih bo- lesti na testatorsku sposobnost potvrduju osnovne hipoteze ovog istrazivanja. 1. Maligne bolesti nisu e8éi uzrok testa- torske nesposobnosti u odnosu na druge telesne bolesti. 2. Analizom ekspertiza testatora sa karci- nomom, utvrdeno je da postoji razlika po pitanju testatorske sposobnosti kod tes- tatora sa malignitetima razligitih organ- skih sistema. 3. Utvrdeno je da postoji statisti¢ki visoko znaéajno slaganje misljenja komisije ve3- taka sa nalazom psihijatra koji je pre- gledao testatora tempore acti u pogledu testatorske sposobnosti, sto potvrduje tezu da je objektivni psihijatrijski pregled tempore acti pouzdan pokazatelj i pomo¢ pri proceni validnosti testamenta pri ve3- tagenju. 4. Procena motivacije kroz analizu relevant- nih varijabli retko je kori8éena kao krite- rijum validnosti testamenta. Dakle, u analiziranom uzorku smo naili da u oko 44% veStaci nisu imali uvid u sadrZaj tes- tamenta, a u oko 49% u testamentu nije navedeno koji su motivi i kakvo je opre- deljenje vodilo testatora da zaveSta svoju ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 8& | eNoram 24 (2002) 3-4 imovinu odredenom zave8teniku. Ovo je u suprotnosti sa stavovima domaéih i stranih struénjaka iz Gjih radova se vidi da je procena motivacije jedan od kardi- nalnih kriterijuma testatorske kompeten- cije. 5. Uporedivanjem prethodnog ve8taéenja i komisijskog veStatenja u Centru za sud- sku psihijatriju, Instituta za psihijatriju u Beogradu, zapaza se relativno odstupanje u rezultatima vestaéenja izmedu pret- hodnog (pojedinaénog) i naknadnog (ko- misijskog) ve8taéenja. Ovo govori o neu- jednagenim kriterijumima pri vestaéenj ma, a neujednateni psihijatrijski kriteri- jumi oteZavaju procenu testatorske spo- sobnosti i produzavaju sudske procese i nameée potrebu za unifikacijom kriteri- juma i standarda u sudskoj psihijatriji kroz jedinstven sistem edukacije za sve sudske psihijatre i formiranje udruzenja sudskih psihijatara na najvigem nivou u naSoj sredini. ANALYSIS OF INFLUENCE OF MALIGNANT DISEASE ON TESTAMENTARY CAPACITY Siniga Jovovié! Jovan Marié2 Aleksandar Jovanovic? IHealth Center »Dr Marinko Marine, Loznica 2 institute of Psychiatry CCS, Belgrade Rezime Procena netije sposobnosti za vrSenje pravnih poslova zavisi od konkretnog pravnog posla, njegove slozenosi i tezine. O takozvanim objektivnim okolnostima u vezi sa ovim poslom valja imati sve nuzne po- datke. Iz ovog rada se vidi da nijednom pa- rametru ne mozemo dati apsolutan prori- tet. Vaina je i medicinska dokumentacija, vaina je i dijagnoza, vazni su i aspekti ka~ raktera liénosti, ali je i jako vaina i motiva- cija zbog éega testator ostavija odredenom zaveStaniku svoju imovinu. Vaini su i kri- terijumi prema kojima se opredeljujemo za nage zavr8no misljenje, Sto na ovim pros- torima i nije tako éest sluéaj. Medutim, ono Sto nikad ne smemo zaboraviti je to da se svaki sluéaj mora individualno ceniti izirati, uz neophodnu fleksibilnost i sves- tranost procene vestaka - psihijatra, a sve zasnovano na valjanoj argumentaciji, jer: »Tek upoznaé li jezgro licnosti Ti namere i dela Ijudska prozires«. (Siler u Walensteinu) Summary: During the past few years we have been facing a noticably increased number of requests for a psychiatric expertise in making documents such as wills and agreements for providing a lifelong care, and according to the currant situation the practice will be continued into the future. One of the main causes for this is prolonged lenght of a human life and a per- son being more inclined to medical states by which the testamentary capacity can be dis- turbed or a person made more liable to undue influences, which can become the basis for revoking a will. Making a psychiatric expertise for a person who is alive is much easier and more simple process. But the expertise of a will ofa dead person is a challange and a problem for lawyers as well as for medical experts. And in this second segment it should be specified, whether a person was diagnosed as a mental patient, or suffered from a somatic illness. The basis for this work is a research done at the cen- ter for forensic psychiatry at The Institute forPyhiatry of the Medical Faculty in Belgrade. It is consisted of 145 expertises on the testamentary capacity which were done at the center in the period from 1960 to 1996. The research was a retrospective analyses of the relevant variables, and the aim of it was to establish whether the cancer disease is a more frequent cause of a tes- tator's incapacity, are there any differences in cancer types concerning the testamentary capac- ity of a testator, and if an objective psychiatric References 1. Antié, O.: Nasledno pravo.Institut za medu- narodnu politiku i privredu, Beograd, 1999. 2. Markovié, S.: Nasledno pravo u Jugoslaviji, Savremena administracija, Beograd, 1978. 3. Stojéevig, D.: Poreklo i funkcija testamenta calatis comitis (dokt. disertacija), Beograd, 1946. 4. Ciccone, JR.: Testamentary capacity and gu- ardianship. Principles and practice of Fo- rensic Psychiatry. Rosner, R.(ed). New York, Chapman and Hall, 1994, pp: 252-257. 5. Zakon o nasledivanju Republike Srbije, é 84, Sluzbeni glasnik R. Srbije, Beograd, 1995. 6. Konstantinovié, N.: Naslednopravni polozaj u sluéaju odvojenog zivota braénih drugova, Glasnik advokatske komore APV, br. 5, 1954. 7. Melows, A. R.: The Law of Succesion. Lon- don, 1977. 8. Parry — Clark: The Law of Succesion, Lon- don. 1977. 9, Kreé -Pavié : Komentar Zakona o naslediva- nju, Zagreb, 1984. 10. Susié, Z.: Psihijatrijsko veStatenje i procjen- jivanje, u: R. Lopasié-S. Betlheim-S. Dogan; Psihijatrija, Medicinska knjiga, Beograd- Zagreb, 1961. 11. Hajdukovié C. Poslednja volja i testament. U Sudska psihijatrija. Hajdukovié C, Ed 287- 306, Centar za izdavacku delatnost Beograd, 1981. 12. Susi, Z.: O sposobnosti za testiranje. Neu- ropsihijatrija, 1957; 5 (1): 1-15. 13. Sprehe, DJ. Kerr Al: The use of law condi- tions in contesting wills. Bulletin of the American Academy of Psychiatry and the Law, 1996; 24 (2) 255-65. examination tempuie aca can be a reliable indi- cator and help in evaluating the testamentary capacity, in a new expertise.Two comparative groups were used in this research: the experi- mental one (a group with cancer disease) and the control one (other diseases). Ther results, which provide confirmation of the research hypotheses, were got by the way of a statistical research. 14. Crumbley M. Undue influence and lack of testamentary capacity. American Journal of psychiatry,1999; 2: 271-74. 15, Spar, I. E, and A.S.Garb. Assesing competen- cy to make a will. American Journal of psy- chiatry, 1992; 149: 169-174 16. Gutheil, T. G., Bursztajn, H. J.: Clinicians guidelines for assesing and presenting subtle forms of patient incompetence in legal set- tings, Am J Psychiatry, 1986; 143: 1020- 1023. 17. Perr, I, N.: Wils, testamentary Capacity and undue influence. Bull Am Acad Psychiatry Law, 1981; 9: 15-22. 18. Goopinger, H., Witter, H.: Handbuch der forensischen psychiatric, Springer-Verlag, Berlin, 1972. 19, Bursztajn, HJ. Assesing Testamentary capac- ity, Elderlaw, Vol. II, Issue 6, Feb. 5, 1996. 20. Sadoff, R. L.: Medical legal issues. Compre- hensive Review of geriatric Psychiatry. Washington, DC American Psychiatric Press Inc, pp 637-51, 1991 21. Godderis J. Psychiatric considerations con- cerning the competency for making a will. Gerontologie,1995 may; 12 (2): 81-90. 22. Redmond, FC.: Testamentary capacity. Bull ‘Am Acad Psychiatry Law,1987; 15: 247-256. 23. Dragkié, M.: Gradansko-Pravni znaéaj dudev- nih bolesnika, u : Engrami, vol. 19 n 3: 53- 61 Beograd, Septembar 1997. 24, Jevtié, D.: Sudska psihijatrija, Beograd-Za- greb, 1966. 25. Bursztajn, H. J., Brodsky, A.: Competence and insanity. In : Jacobson, J. L., Jacobson, A. ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 M,, eds, Psychiatric Secrets. Philadelphia: Hanley & Belfus, inc., 1996: 501-515.| ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34, Sternié, M.: Sposobnost testatora u teskom. somatskom stanju, rad saopsten na IV kon- gresu neuropsihijatara Jugoslavije, Beograd, 1974, Grossberg G. Advance Directives, competen- cy Evaluation, and Surrogate management in Elderly Patientes. American Journal of Geriatric Psychiatryc, 1998 may; 6: 79-84. Elio, M.: The Psychiatry-Law Dilemma (Mental health versus human rights). In The role of the psychiatrist in Icourt Chapter IV, 108-15. Vantage press, inc. New York, 1981. Bursztajn, H. J., Berman, S.: Commentary on: Clinical criteria for three types of demen- tia had low sensitivity and high specificity. Evidence-Based Mental Health, 1999, Aug; 2:91 Kapamadzija, B: Psihijatrijsko veStatenje kod testamenata i ugovora 0 dozivotnom izdrzavanju. Glasnik advokatske komore SAP Vojvodine, 2, 1985. Marjanovié, S.: Teka somatska oboljenja i sposobnost za testatora. Engrami, br. 2, Beograd, 1980. Regan, WM; Gordon, SM. Assesing Testa- mentary capacity, of “elderly people. South Med J, 1997; Jan; 90 (1): 13-15. Halleck, S. L.: Law in the practice of psychi- atry. Plenum medical book Company, New York and London , 1980, Davidson, H.: Forensic psychiatry, Ronald Press, New York, 1952. 35. Lipowsky, Z. J: Psychiatry of Somatics Diseases, Compreh. Psychiat., 16, 105, 1975. 36. Johns, M.: Symptoms of neurotic illnes in general hospital patients, Med. J. Austral.,2, 41, 1972 37, Marié, J. i Lukié, Ma Pravna Medicina. J Marié, Beograd, 1998. 38. Robbins S.: Patologijske osnove bolesti.Skol- ska knjiga, Zagreb, 1986. 39. Oprié M.: Onkologka patologija. Medicinska knjiga, Beograd, 1996. 40. John, M. K. i Anderson, W. A. D.: Pathology. The C. V. Mosby Company; St. Louis, To- ronto Prinecton, 1985. ié, B.: Klini¢ka neurologija. Zavod za strugno usavrSavanje i izdavatku delatnost, «Beograds, Beograd, 1995. 42. Ocié, G.: Organski psihosindrom neoplasti- éne geneze, Engrami, 4, 85, 1982. 43. Posner, J. B Neurologic complications of systemic cancer. Dis Mon 25: 1-60, 1978. 44. Johns, M.: Symptoms of neurotic illnes in general hospital patients, Med. J. Austral.,2, 41, 1972. 45, JaSovié-Ga8ié, M.: Psihoonkologija . U Kec- manovié, D. i sar. Psihijatrija, Tom I, medi- cinska knjiga Beograd- Zagreb, Svjetlost Sa- rajevo, 1989, 46. Massie, J. M., Holland, J. C., Glass, E.: Delirium in terminally ill cancer patients. ‘Am J psychiatry 140: 1048-1050, 1983.