Glavne hriscanske vrline:

1.     Smernost
2.     Darezljivost
3.     cistota moralna celomudrost
4.     Covekoljublje - milosrdje
5.     Uzdrzljivost
6.     Krotost - trpeljivost
7.     Revnost u veri i molitvi
 
    Glavni (smrtni) gresi:
1.     Gordost
2.     Srebroljublje
3.     Razvrat - necistota - blud
4.     Zavist
5.     Neumerenost u jelu i picu - lakomstvo, pijanstvo
6.     Gnev
7.     Ocajanje u lenjosti nemarnosti prema svom vecnom spasenju 

OSAM GLAVNIH STRASTI, SA NjIHOVOM PODELOM I OGRANCIMA

1. STOMAKOUGADjANjE

Prejedanje, pijanstvo, nedrzanje i razresenje postova, jedenje u tajnosti,

lakomstvo i uopste narusavanje uzdrzanja. Nepravilna i suvisna ljubav prema telu,
njegovom stomaku i zadovoljenju, u cemu se sastoji samoljublje, zbog kog nastaje
necuvanje vernosti Bogu, Crkvi, vrlini i ljudima.

2. BLUD

Bludno raspaljivanje, bludna osecanja i zelje tela, bludna osecanja i zelje duse
i srca (razdrazivanje), primanje necistih pomisli, razgovor sa njima, nasladjivanje
njima, prihvatanje njih, oklevanje u njima. Bludna mastanja i zanosi. Oskvrnuce
isticanjem. Neuzdrzanje cula, narocito pipanja, u cemu je drskost koja unistava sve
vrline. Psovanje i citanje sladostrasnih knjiga. Prirodni gresi bluda: blud i
preljubocinstvo. Protivprirodni gresi bluda: onanisanje, homoseksualnost, sodomija i
njima slicni.

3. SREBROLjUBLjE

Ljubav prema novcu, uopste ljubav prema imovini, pokretnoj i nepokretnoj.

Zelja za bogacenjem. Razmisljanje o nacinima bogacenja. Mastanje o bogatstvu.
Strah od starosti, neizvesnog siromastva, bolesti, progonstva. Tvrdicluk.
Koristoljublje. Nepoverenje pre^a Bogu, nenadanje u Njegov promisao. Strasna ili
bolesna l>ubav prema raznim truleznim stvarima, koja dusu lisava slobode.
Bavljenje sujetnim brigama. Ljubav ka poklonima. Prisvajanje tudjeg. Lihvarstvo.
Bezdusnost prema sirotoj braci i svima kojima je pomoc potrebna. Kradja.
Razbojnistvo.

4. GNEV

Pokazivanje, primanje gnevnih pomisli; mastanje o gnevu i osveti,

pomucivanje srca jaroscu, pomracenje uma njome: nedolicna vika, svadja, grdnja,
zestoke i zajedljive reci, udaranje. Tuca, ubistvo. Zlopamcenje, mrznja,
neprijateljstvo, osveta, klevetanje, osudjivanje, smucivanje i uvreda bliznjeg.

5. TUGA

Ogorcenje, melanholija, odsecanje nade u Boga, sumnja u obecanja Bozija,

neblagodarnost Bogu za sve sto se dogadja, malodusje, netrpeljivost,
neprekorevanje sebe, ozaloscenje na bliznjeg, roptanje, odricanje od krsta,
pokusavanje da se sidje sa njega.

6. UNINIJE

Lenjost za svako dobro delo, narocito za molitvu. Napustanje crkvenog i

kelijnog pravila. Napustanje neprestane molitve i dusekorisnog citanja. Nepaznja i
zurba pri molitvi. Nebriga. Nemanje straha Bozijeg. Besposlicenje. Suvisno
uspokojavanje snom, lezanjem i uzivanjem svake vrste. Prelazenje sa mesta na
mesto. Cesto izlazenje iz kelije, setnje i posete prijateljima. Praznoslovlje. Sale.
Bogohuljenje. Napustanje metanisanja i drugih telesnih podviga. Zaborav svojih
grehova. Zaborav Hristovih zapovesti. Nerad. Robovanje. Gubitak straha Bozijeg.
Ozlojedjenost. Neosetljivost. Ocajanje.

7. SUJETA

Trazenje ljudske slave. Nadimanje. Zelja i trazenje zemaljskih pocasti. Ljubav

ka lepoj odeci, kolima, posluzi i kelijnim stvarima. Obracanje paznje na lepotu svog
lica, prijatnost glasa, i druge osobine tela. Naklonost ka propadljivim naukama i
znanjima ovoga veka, trazenje uspeha u njima, radi zadobijanja prolazne, zemaljske
slave. Stid pri ispovedanju sopstvenih grehova. Skrivanje istih pred ljudima i
duhovnim ocem. Lukavstvo. Opravdanje recima. Protivrecenje. Sticanje svog
razuma. Licemerje. Laz. Laskanje. Covekougadjanje. Zavist. Ponizavanje bliznjeg.
Promenljivost karaktera. Pretvaranje. Nesavesnost. Cud i zivot demonski.

8. GORDOST

Preziranje bliznjeg. Pretpostavljanje sebe svima. Drskost. Pomracenje,

grubost uma i srca. Njihova privezanost za zemaljsko. Hula. Neverje. Prelest. Lazno
imenovani razum. Nepokornost Zakonu Bozijem i Crkvi. Sledjenje svoje zemaljske
volje. Citanje jeretickih, razvratnih i sujetnih knjiga. Nepovinovanje vlastima.
Zajedljivo podsmevanje. Napustanje hristopodobnog smirenja i cutanja. Gubitak
prostote. Gubitak ljubavi prema Bogu i bliznjem. Lazna filosofija. Jeres. Bezboznost.
Neznanje. Smrt duse.

O VRLINAMA KOJE STOJE NASUPROT OSAM GLAVNIH GREHOVNIH STRASTI

1. UZDRZANjE

Uzdrzanje od suvisne upotrebe hrane i pica, narocito od prekomerne upotrebe

vina. Pravilno drzanje postova, kako je Crkva ustanovila. Obuzdavanje tela
umerenom i postojano ujednacenom upotrebom hrane, od cega pocinju da slabe
uopste sve strasti, a narocito samoljublje, koje se sastoji u beslovesnoj ljubavi
prema telu, stomaku i njegovom zadovoljenju.

2. CELOMUDRENOST

Udaljavanje od bludnih dela svake vrste. Udaljavanje od sladostrasnih

razgovora i citanja, od izgovaranja rdjavih, sladostrasnih, dvosmislenih reci. Cuvanje
cula, narocito vida i sluha, a jos vise dodira. Skromnost. Odbacivanje bludnih pomisli
i mastanja. Cutanje. Bezmolvije. Sluzenje bolesnima i osakacenima. Secanje na smrt
i ad. Pocetak celomudrenosti – um koji se ne koleba zbog bludnih pomisli i mastanja;
savrsenstvo celomudrenosti – cistota, koja gleda Boga.

3. NESTICANjE

Zadovoljavanje samo neophodnim. Mrznja prema raskosi i uzivanju. Milosrdje

prema sirotim. Ljubav prema jevandjelskom siromastvu. Nadanje na promisao Boziji.
Sledovanje Hristovim zapovestima. Spokojstvo i sloboda duha. Bezbriznost. Mekoca
srca.

Cuvanje sebe od prekomernog sna, raznezenosti, praznoslovlja, sala i ostrih reci.

Ljubav prema nocnim bdenjima, poklonima i drugim podvizima koji dusi donose
bodrost. Retko, koliko je moguce, izlazenje iz kelije. Secanje na vecna dobra, zelja
za njima i ocekivanje istih.

4. KROTOST

Udaljavanje od gnevnih pomisli i smucivanja srca jaroscu. Trpljenje.

Sledovanje Hristu, koji poziva svog ucenika na krst. Mir srca. Tisina uma. Hriscanska
cvrstina i odvaznost. Nemanje osecaja ozaloscenosti. Nezlobivost.

5. BLAZENI PLAC

Osecanje pada, zajednickog svim ljudima, i sopstvene dusevne nistavnosti.

Tugovanje zbog njih. Plac uma. Boleciva skrusenost srca. Lakoca savesti, blagodatna
uteha i radost, koja dolazi od njih. Nada na milosrdje Bozije. Blagodarnost Bogu u
teskocama, pokorno podnosenje istih, zbog gledanja na mnostvo svojih grehova.
Spremnost na trpljenje. Ociscenje uma. Oslobadjanje od strasti. Umrtvljenje za svet.
Zelja za molitvom, usamljenoscu, poslusanjem, smirenjem, ispovedanjem svojih
grehova.

6. TREZVENOST

Usrdje ka svakom dobrom delu. Ispunjavanje crkvenog i kelijnog pravila bez

lenjosti. Paznja pri molitvi. Brizljivo nadziranje svih svojih dela, reci i pomisli. Krajnja
nepoverljivost u sebe. Neprestano prebivanje u molitvi i reci Bozijoj. Strah Boziji.
Postojano bdenje nad sobom.
 7. SMIRENjE

Strah Boziji. Njegovo osecanje pri molitvi. Bojazan – koja se narocito javlja
prilikom ciste molitve – koja se narocito snazno oseca prisustvo i velicina Bozija – da
molitva ne iscezne i ne preokrene se u nista. Duboko poznanje svoje nistavnosti.
Izmenjeni pogledi na bliznje, pri cemu oni, bez ikakve prinude, smirenome izgledaju
kao da ga prevazilaze u svakom pogledu. Projava prostodusnosti u zivoj veri. Mrznja
ka ljudskoj pohvali. Neprestano optuzivanje i prekorevanje sebe. Ispravnost i cistota.
Bestrasce. Ravnodusnost prema svemu. Umiljenje. Poznanje tajne, skrivene u krstu
Hristovom. Zelja za raspinjanjem sebe za svet i strasti, teznja ka tom raspecu.
Odbacivanje i zaborav laskavih obicaja i reci, po prinudi skromnih, ali u nameri ili po
navici pretvaranja. Prihvatanje jevandjelske ludosti. Odbacivanje zemaljske
premudrosti, kao nepotrebne za nebo. Preziranje svega sto je uzviseno za ljude, a
mrsko Bogu (Lk 16,15). Ostavljanje opravdanja recima. Cutanje pred onima koji nas
vredjaju, kako uci jevandjelje. Odbacivanje svih sopstvenih umovanja i primanje
jevandjelskog razuma. Odbacivanje svake pomisli koja oduzima Hristov razum.
Smirenoumlje ili duhovno rasudjivanje. Svesno poslusanje Crkvi u svemu.

8. LjUBAV

U vreme molitve prelazak straha Bozijeg u ljubav Boziju. Vernost Gospodu,

koja se dokazuje postojanim odbacivanjem svake grehovne pomisli i osecanja.
Neizrecivi, sladosni zanos citavog coveka ljubavlju ka Gospodu Isusu Hristu i Svetoj
Trojici kojoj prilici poklonjenje. Gledanje lika Bozijeg i Hristovog u bliznjima; iz toga
proisteklo pretpostavljanje svih bliznjih sebi, pobozno postovanje istih u Gospodu.
Ljubav prema bliznjima, bratska, cista, jednaka prema svima, bestrasna, radosna,
jednako vatrena i prema prijateljima i prema neprijateljima. Ushicenost za molitvu i
ljubav uma, srca i celog tela. Neizrecivo nasladjivanje tela duhovnom radoscu.
Duhovni zanos. Raslabljenje telesnih udova zbog duhovne utehe.[1] Nedelovanje
telesnih osecanja pri molitvi. Razresenje od nemosti jezika srca. Prekidanje molitve
zbog duhovne sladosti. Cutanje uma. Prosvecenje uma i srca. Molitvena sila, koja
pobedjuje greh. Mir Hristov. Odstupanje svih strasti. Upijanje svih spoznaja
nadmocnim Hristovim umom. Bogoslovlje. Poznanje bestelesnih bica. Slabost
grehovnih pomisli, koje ne mogu da se prikazu u umu. Sladost i obilna uteha u
nevoljama. Vidjenje ljudskih uredjenja. Dubina smirenja i najunizenijeg misljenja o
sebi…

Kraj je beskrajan!