ЕСЕЈ

Антички локалитет у Србији - Феликс Ромулијана

У близини Зајечара налази се археолошки локалитет који је дуже вријеме
представљао велику загонетку. У питању је Феликс Ромулијана. Њу је император
Галерије подигао из велике љубави према родном граду Гамзиграду. Остаци великих
кула и бедема царске палате показују моћ градитеља, Галерија. Палата је најочуванији
примјер римске дворске архитектуре, толико вриједан да је 2007. године уврштен на
Унескову листу свјетске културне баштине.

Цар Галерије је рођен око 250. године у околини Софије. Галерије се рано
истакао у борбама чиме је привукао пажњу императора Диоклецијана, који га је
усвојио и прогласио за цезара. Убрзо након проглашења, Галерије је оженио
Диоклецијанову ћерку Валерију.

Галерије је важио за једног од највећих прогонитеља хришћана међу римским

царевима. Његова мајка Ромула је била велики поштовалац паганских обичаја, па је
Галерије вјероватно пао под њен утицај. Међутим, 311. године, пет дана прије своје
смрти, Галерије је издао едикт којим се хришћанство толерише као религија. Галерије
је намјеравао да послије повлачења са трона у миру проведе старост, али је није
дочекао.

Пиластар свједочи да се од 306. године, када је Галерије проглашен августом,

може рачунати почетак градње Феликс Ромулијане. Претпоставља се да је све требало
да буде завршено до 326. године, када је требало да се Галерије повуче са пријестола.

Подови палате су били прекривени заиста лијепим мозаицима, зидови украшени

импресивним фрескама и оплатама од скупог камена. Удубљења у зиду су била
испуњена скулптурама од тешко обрадивог камена, као што је црвени порфир.
Галерије је велику пажњу придавао Дионису који му је послужио да створи мит о себи
као бесмртном божанству. Сви украси Ромулијане су повезани са Дионисом. Попут
Диониса и његове мајке, који су се уздигли на Олимп, тако су се и Галерије и његова
мајка, Ромула, уздигли у небо са врха Магуре.

Мозаички теписи којима су били прекривени подови Галеријеве задужбине

пружају потпору идеји о божанском Галерију. Заједно са јединственим и нерационално
изведеним одбрамбеним системом, сви декоративни елементи палате се намећу
пренаглашеношћу.

Трагови боравка првих становника Гамзиграда откривени су сјеверно од бедема.

Нађене су камене сјекире из млађег каменог доба, остаци грнчарије из касне бронзане
епохе и накит из гвозденог доба. Почетком 3. вијека у јужном дијелу Гамзиграда је
саграђено велико римско имање, а у близини су пронађени остаци зграда које су
вјероватно служиле за чување пољопривредних производа. У тој околини је одрастао
Галерије. Током 5. вијека, раскош његове палате су разорили варвари, а онда је

1
Јустинијан обновио палату као пограничну тврђаву, унијевши у комплекс неке
рановизантијске одлике. Некад моћан град је препуштен забораву крајем 6. вијека,
пред најездом Авара. Ромулијана је напуштена у 11. вијеку и више никад није
обновљена.

Западно од града је откривена гробница војног заповједника највишег нивоа из

Галеријевог времена, са разним предметима који су му припадали и златном фибулом.
Уз јужни бедем је пронађен гроб високог официра са фибулом од злата и сребра,
украшеном портретима какве су римски цареви поклањали војницима за велике
заслуге.

Ромулијана није само палата, већ својеврсна историја у слојевима, будући да се

на истом простору срећу трагови из 2. миленијума п.н.е., римско насеље, остаци
ранохришћанских базилика и свједочанства из византијских времена. Палата
представља једно од најстаријих блага Србије. Велика количина историјских података
као овдје се тешко може наћи на другим мјестима.

Слика 1. Феликс Ромулијана

Јеринић Иван, I8

2
3