Корупција – болест која разара друштво

Када се говори о корупцији, може се закључити да колико год се проучавао човјек,

нешто ће увијек остати тајна, а једна од њих јесте управо то зашто се човјек понаша
социјално-патолошки. Потребно је открити шта друштво може учинити на плану лијечења
од вјечитих болести – похлепе, неморала, себичности, корупције.
Појам корупција потиче од латинске ријечи corruptio, која означава поквареност и
изопаченост. Са повећањем сложености друштва, што се више почело говорити о
корупцији и борби против ње, корупција се појављује све чешће. Због тога је корупција
социопатолошки феномен, чији се узроци, ни начини борбе против њега не могу утврдити
на јединствен и коначан начин. Постоји неколико дефиниција корупције. Једна од њих
јесте:
Корупција је злоупотреба јавних овлашћења с циљем остваривања личне користи.
У овој дефиницији се изоставља друга страна која учествује у стварању саме
корупције, други субјекат коме је нека злоупотреба у интересу и без којег и нема
корупције. Због тога се постоји и шира дефиниција корупције:
Корупција је злоупотреба службеног положаја с циљем стицања личне користи
како онога ко је носилац тог положаја, тако и са њим повезаног субјекта који учествује у
радњи корупције.
Корупцији је тешко дати универзалну дефиницију, јер она зависи од друштвеног
контекста у коме се јавља: државе, времена, културе. Када се каже корупција, углавном се
мисли на поткупљивање државних службеника, изнуживање новца или непотизам.
Наведени облици су најчешћи у модерном друштву. Међутим, корупција није особина
само модерних друштава. Корупција је хронично обољење друштвеног система, које
прати развој цивилизације и добија све разорнији облик.
У различитим културама, постоји различит однос према корупцији. У неким
друштвима корупција је распрострањена у толикој мјери да се сматра нормалном. У
таквим државама се иде у крајност и може се рећи да влада посебан облик поретка,
клептократија.
Аутократија и диктатура су погодне за цвјетање корупције. Нижи ниво демократије
утиче на раст корупције. Што је манје транспарентности у раду, то је она већа. У неким
друштвима, обичај подмићивања постоји вијековима и корупција се сматра потпуно
нормалном појавом. Међутим, колико год је та појава укоријењена у друштву, чињеница
је да ниво корупције у модерном друштву расте и у таквим срединама.
С друге стране, за развијене државе као што су Њемачка, Финска, Енглеска,
Италија итд. не може се рећи да су у потпуности имуне на корупцију. То су државе у
којима је демократија дио традиције и оне су узор земљама у развоју, али опет постоји

1
велики број афера у овим земљама, што је доказ да је корупција глобална друштвена
болест.
Врсте корупције

Иако нема опште дефиниције корупције, постоје критеријуми по којима се она

може класификовати. Узроци се могу пронаћи у свим сферама друштва, али су главни
извори политички и економски дио друштвеног система. Механизми у ове двије сфере
дају могућност контролисања друштвених положаја. Стога постоје двије основне врсте
корупције: политичка и економска.
 Политичка корупција преставља повезаност политичке елите и носилаца
економске моћи. Јавља се углавном у државама у развоју и карактеришу их:
бројне изборне неправилности, контролисање медија, лажна обећања и сл.
 Економска корупција представља економску моћ коју чини мали број људи
који су повезани са центрима политичке моћи. Њени облици су утаја пореза,
подмићивање, проневјера, намјештање тендера и сл.

Према висини овлашћења на којима се корупција јавља, постоје крупна, средња и

ситна корупција.
 Крупна корупција се одвија међу највишим функционерима политичког и
економског живота. Она наноси највећу штету друштву и урушава основе
демократије. Њеном подврстом сматра се корупција владе, када влада врши
проневјере природних ресурса, земљишта, институција, фабрика.
 Средња корупција представља подмићивање и злоупотребу службеног
положаја и јавља се углавном у привреди.
 Ситна корупција се извршава од стране службеника који нису највиши
носиоци друштвене моћи, међутим могу вршити корупцију злоупотребом
овлашћења које има на том радном мјесту.
Постоје и појединачне радње које се сматрају корупцијом: сукоб интереса,
покровитељство, изнуђивање новца, изборна крађа.
Корупција у Србији

Узроци корупције у Србији могу бити у ниском повјерењу међу људима, високом
степену корупције у сусједним земљама, у монополу. Свакако, интуитивно се може
видјети да у Србији влада виши ниво корупције него у неким развијенијим земаља.
Међутим, претјерано наглашавање корупције може служити и као политичка
дискредитација одређених држава.

2
 За земље Балкана, па самим тим и за Србију, резервисано је мјесто традиционалног
симбола корупције. Не може се оспорити у потпуности да питања историје и традиције
немају утицаја на корупцију. Међутим, постоји велики број разних корупционашких
афера и у западном свијету. Самим тим, не може се све поједностављивати и рећи да је
Балкан синоним за рат и корупцију.
Свакако, истраживања показују да људи у Србији претпостављају да не могу доћи
до онога што желе а да не подмите некога. Постоји велики број случајева гдје људи
несвјесно улазе у однос корупције, а да им то нико није тражио. Тај феномен представља
посљедицу културолошког обрасца друштва и не схвата се увијек као корупција, већ
понекад и као знак поштовања, нпр. даривање љекара.
На перцепцију корупције у Србији највише утичу нетранспарентност рада
државних органа и неразријешене афере. То утиче на грађане и стиче се утисак да
корупције има више.
Србија се налази на 96. мјесту у свијету по индексу корупције и посљедњих 5
година остварује све слабији резултат (2016. – 42, 2021. - 38).
Грађани Србије сматрају да су здравство, политичке партије, правосуђе и царина
под највећим утицајем корупције. Такво размишљање произилази вјероватно из општег
утиска лошег квалитета живота и неспособности државе да ријеши основне проблеме.
Одатле се види дубина проблема и недостатак повјерења у интитуције које би тим истим
проблемом требало да се баве.

Иван Јеринић, IV8

Извори

 https://uts.org.rs/wp-content/uploads/2007/11/korupcija.pdf?forcedefault=true
 https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-55235159
 https://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/wp9863.pdf
 https://www.transparency.org/en/cpi/2021/index/srb
 https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-50777543