ГЕОГРАФИЈА - ОДГОВОРИ НА ЗАХТЈЕВЕ

СТРУКТУРА ХИДРОСФЕРЕ, КРУЖЕЊЕ ВОДЕ У ПРИРОДИ

Однос слатке и слане воде на Земљи:
Проценат слане воде на Земљи је 97,5%, док на слатку воду отпада 2,5%, од којих је
1,7% у ледницима и снијежном покривачу, што значи да само 0,8% воде отпада на
потребе човјека.

Подјела мора и дијелови гдје се налазе:

Мора су подијељена на средоземна, ивична и међуострвска. Могу се налазити на ободу
океана, мада се могу наћи и усред океана.

Подјела залива и дијелови гдје се налазе:

Заливи су подијељени на ријасе, фјордове и лагуне. Они су дијелови мора и дубље
залазе у копно.

Разлика између морских пролаза и канала:

Морски пролази су уски дијелови мора између копна који спајају два мора или океана.
Природни морски пролази се називају мореузи. Вјештачки морски пролази су канали
који су направљени од стране човјека.

ЗНАЧАЈ И ЗАГАЂЕЊЕ МОРА; ВОДЕ НА КОПНУ

Набројати значај Свјетског мора:

-Неисцрпан извор слатке воде
-Неисцрпан извор енергије
-Најраширенији екосистем, зато је најважнији извор хране
-Значајан извор минералних сировина
-Све већи саобраћајни значај

Набројати загађиваче Свјетског мора:

Нафта,индустрија, органске материје, пестициди, метали, нитрати.

Шта је издан и које врсте постоје?

Издан је слој воде који издаје воду бунарима и изворима. Издан на малим дубинама
назива се фреатска. Доста квалитетније од фреатских воде су артешке воде, које се
налазе на већим дубинама.

Шта су извори и које врсте постоје?

Извори су појаве природног истицања подземне воде на топографску површину.
Посебну врсту извора чине извори у кречњачким теренима. Врсте извора су: врела,
слаби крашки извори (потајнице, еставеле и вруље).

У чему је разлика између минераних, термалних и термоминералних вода?

Минералне воде су подземне воде које у једном литру садрже више од 1 грама
растворених материја.
Термалне воде су подземне воде чија је температура изнад 20C.
Термоминералне воде су минералне воде које потичу из већих дубина, па због тога
имају температуру преко 20C.

Шта је балнеологија?
Балнеологија је наука која изучава љековите воде, тј. минералне и термалне воде, јер
имају љековито дејство на нека обољења људског организма.

Како настају гејзири?

Гејзири настају на мјестима гдје се налази пукотина кроз коју излази водена пара и
врућа вода и гдје се налази извор топлоте који воду претвара у водену пару. Кишница
продире кроз пукотине у дубину и ту се сакупља. Вруће вулканске стијене грију ту
воду. Капи воде које су веома загријане се великом брзином претворе у пару и
изазивају реакцију, што резултира ерупцијом паре или вреле воде из гејзира.

Набројати како се користе подземне воде:

Подземне воде представљају главни извор снабдијевања водом. Подземне воде се
користе у балнеотерапији (лијечењу разних болести). Подземне воде су највише
кориштен обик геотермалне енергије којом располаже унутрашњост Земље. Ова
енергија се користи за електричну енергију, у пољопривреди, у пибњацима, фармама
живине и у појединим гранама индустрије.

РИЈЕКЕ

Које три врсте водотокова постоје?

Постоје стални, периодични и повремени водотоци.

Навести које врсте ријечних извора постоје:

Врело, језеро, мочвара и ледник, неке ријеке немају извор, па настају спајањем два
водотока.

Навести које врсте ријечних ушћа постоје:

Делта, естуар и може бити нормално (када ријека сачува ширину корита на мјесту
уливања).

Каква је разлика између укупног и просјечног пада ријеке?

Укупан пад ријеке је висинска разлика између извора и ушћа ријеке, док се просјечан
пад ријеке добија дијељењем укупног пада са дужином водотока. Јединица за
просјечан пад је метар/километру или у промилима.

Шта чини ријечни систем?

Ријечни систем чини главна ријека са својим притокама.

Шта је ријечни слив?

Ријечни слив је површина са које падавине отичу у један ријечни систем.
Шта је развође?
Развође је узвишење које дијели падавине и усмјерава их да се сливају у двије сусједне
ријеке.

Шта је водостај?
Водостај је ниво воде у моменту осматрања.

Какви ријечни режими постоје?

Постоји снијежни (нивални) режим, кишни(плувијални) режим, снијежно-кишни,
кишно- снијежни(у зависности који надвладава) и комбиновани.

Јеринић Иван, I8