Tri godine bez Radomira Konstantinovića:

Žilavi duh palanke

 Printajte
 Komentirajte
 Podijelite
 Objavite

Aleksandra Bosnić Đurić i Nenad Daković







Dušan Komarčević
23.10.2014

U oktobru se navršavaju tri godine od smrtiRadomira Konstantinovića, filozofa i

književnika – mislioca koji je još krajem šezdesetih godina prošlog veka precizno
demaskirao destruktivni duh palanke. O kapitalnom Konstantinovićevom delu – „Filosofiji
palanke“ – u sredu uveče su u Domu omladine Beograda govorili
kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić i filozof Nenad Daković.

I nakon 45 godina otkako je objavljeno prvo izdanje „Filosofije palanke“, ovo delo nije
izgubilo na aktuelnosti. Duh palanke, pojam kojim je Radomir Konstantinović, okarakterisao
kulturu koja, kako je pisao, „ispoveda religiju zatvorenosti“ i vidi opasnost u individualizmu –
još uvek je živ.

Prema rečima Aleksandre Bosnić Đurić, čiji se magistarski rad bavi upravo „Filosofijom
palanke“, parabola o Ćiril Filozofu, koju Konstantinović navodi kao poznatu zagonetku iz
„Srpskog rječnika“ Vuka Stefanovića Karadžića, otkriva odraz najpogubnijeg palanačkog
duha u srpskoj kulturi, duhovnosti i književnosti.

„Vukova odrednica uz pojmove ’Ćirilov dan’ i ’Ćiril Filozof’ glasi ovako: ’Srblji pripovjedaju
da tice na Ćirilov dan traže druga, svaka sebi da grade gnijezdo i da nose jaja. Pa, koja ne
nađe druga, ona se objesi.’ Kao nosilac izrazitog individualizma, Ćiril Filozof, ta retka i
sasvim usamljena ptica, je prokletnik kojeg pleme kao pukotinu, na sopstvenom svom
zdanju, kako kaže Konstantinović, progoni, progoneći istovremeno, kako kaže, izuzetnost
filozofskog stava, i otkrivajući svoj nepomirljivi antifilozofski stav kao doslednu ’mržnju na
mišljenje’“, rekla je Bosnić Đurić.

U osnovi Konstantinovićeve ideje o palanci je misao da je palanka večna, te da je stoga ona

filozofski problem, smatra filozof Nenad Daković.

„Ono što je mene fasciniralo i na neki način iznenadilo je njegova osnovna ideja da palanka
nije nešto malo, nevažno i relativno retko, pored ovih megapolisa koje imamo po svetu,
nego da je čitav svet u stvari palanka“, ističe on.

Radomir Konstantinović

Sve što izmiče iz kruga banalnog i opšte-provrerljivog, za duh palanke predstavlja

potencijalnu opasnost, detektuje Konstantinović, u čijoj knjizi, između ostalog, čitamo:
„U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost. Sve što je
pretežno lično, individualno (ma u kom pravcu) nepoželjno je pre svega zato što je
obećanje „sveta", kao čiste negacije palanke, dakle obećanje stilske polivalencije, a ova
polivalencia je, za palanački duh, čisto otelotvorenje kakofonije, muzika samog pakla.”

Radomir Konstantinović je, baš kao i Danilo Kiš, ušao u srce mehanizma jedne zatvorene
kulture, ističe Aleksandra Bosnić Đurić, koja pravi paralelu između „Filosofije palanke“ i
Kišovog „Časa anatomije“, koji se pojavio gotovo čitavu deceniju nakon najpoznatijeg
Konstantinovićevog dela.

„Sećam se", kaže ona, "da sam, čitajući ’Čas anatomije’, bila apsolutno uverena da je preda
mnom jedna od najznačajnijih knjiga srpske kulture i uopšte nije slučajno što su ’Čas
anatomije’ i ’Filosofija palanke’, ispostavilo se, dve najspornije knjige u njoj. Upravo zbog
toga što su i jedna i druga demistifikatorske i to tako da postavljaju dijagnozu na vrlo
dugoročne staze.“

Nakon što su postavili dijagnozu palanke, čini se da su se i Kiš i Konstantinović odlučili za

egzil. Ovaj prvi je izabrao fizički, odlaskom u Francusku, dok je Radomir Konstantinović,
posle antiratnog delovanja u Beogradskom krugu, odabrao ćutanje.

„Jedina njegova javnost je bilo ćutanje, i u tome je bio apsolutno dosledan", kaže
Daković. "Sad se prisećam jednog velikog skupa u Sarajevu, gde smo razgovarali o
njegovom delu. Ali, on je tri dana, koliko je trajao taj skup, sedeo i ćutao. A, kad ćuti
Radomir Konstantinović, onda to ima jedno dalekosežno značenje.“

Radomir Konstantinović umro je 27. oktobra 2011. Iza sebe je ostavio četiri romana, jednu
zbirku priča i više esejističkih knjiga.

Dušan Komarčević
Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i
književnosti. Od 2009. godine radi u redakciji regionalnog internet portala "e-novine". Prati društveno-
političke teme u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije. Od 2012. godine radi kao dopisnik beogradskog biroa
RSE.