FRAZEOLOGIJA I FRAZEOLOGIZMI

Leksikologija, kao deo nauke o jeziku, proučava posebnu reč koja je osnovna jedinica imenovanja
pojmova. Međutim, osim proučavanja individualnih reči, leksikologija proučava i složene ustaljene
jezičke jedinice-ustaljene skupove od dve ili više reči, koji se nazivaju FRAZEOLOGIZMI ili
FRAZEME. Deo leksikologije koji proučava ove jezičke jedinice je FRAZEOLOGIJA.

Naziv frazeologija potiče od grčkih riječi phrasis (način govora) i logia (studija). Ovaj naučni pristup
jeziku razvio se u 20. stoljeću. Taj razvoj započinje kada Charles Ballyev pojam frazeoloških fraza
ulazi u rusku leksikologiju i leksikografiju 1930-ih i 1940-ih godina i nastavlja se narednih godina u
Sovjetskom Savezu i drugim istočnoevropskim zemljama.

Frazeologizmi su ustaljene jezičke jedinice sastavljene od najmanje dve reči koje imaju jedno
značenje. Da bi skup reči bio frazeoloska jedinica mora ispuniti 3 uslova:

1. mora biti ustaljen, što znači da se mora upotrebljavati u istom rasporedu delova koji čine
skup
2. mora imati složenu strukturu (sastavljen od najmanje dve reči)
3. mora imati jedinstveno značenje.

Pri tumačenju frazeologizama treba imati na umu da punoznačna reč u frazeologizmu obično ima
preneseno značenje, zasnovana na korišćenju metafore (odvojiti žito od kukolja-bitno od nebitnog).
Tako će, npr., jedna leksema krišom ( ili potajno ) moći da se zameni frazeologizmom ( frazemom )
ispod žita, ili slabos – frazemom  Ahilova peta, potpuno  – frazemom do dna, nikad – frazemom kad
na vrbi rodi grožđe.

GLOBALNI FRAZEOLOGIZMI su oni frazeologizmi kod kojih postoji uzajamna zavisnost  među
punoznačnim rečima koje ih čine (saterati u mišju rupu), samo u celini ima značenje.
KOMPONENTNI FRAZEOLOGIZMI su oni u kojima je samo jedna komponenta nosilac značenja
(nemati ni prebijene pare), komponenta prebijene pare je nosilac značenja.

Po sastavu (tipu strukture) frazeologizmi mogu biti:

1. predložno-padežne konstrukcije (ispod žita, do gole kože)

2. sintagme (krokodilske suze, duša u nosu)
3. rečenice sa nezavršenom strukturom(kad na vrbi rodi grozđe, nemati prebijene pare)

U književnom (standardnom) jeziku, frazeologija se raslojava zavisno od funkcionalnog stila, za koji

se najčešće uzima oblast upotrebe jezika. Tako u standardnom jeziku postoje sledeće vrste
frazeologije:

1. MEĐUSTILSKA (INTERSTILSKA) FRAZEOLOGIJA-neutralna frazeologija, čine je

frazeologizmi koji se javljaju u različitim stilovima jezika, prelazeći iz jednog u drugi i u
svima prirodni (mrtva tišina, izaći na svetlost dana, igrati se vatrom)
 2. KNJIŽ EVNA FRAZEOLOGIJA-sistem frazeologizama koji čine frazeologizmi preuzeti iz
raznovrsnih spisa ili predanja, koji čine tradicionalni  deo evropske, ali i specifične narodne
tradicije (kamen spoticanja, obećana zemlja, glas vapijućeg u pustinji, bure bez dna, prestaviti
se u Gospodu)
3. PROFESIONALNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi preuzeti iz različitih stručnih
delatnosti, sporta, saobraćaja, filma, pozorišta i mnogih drugih delatnosti (dobiti prelaznu
ocenu, dobiti zeleno svetlo, krenuti punom parom, podići zavesu)
4. NAUČNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi ograničeni na različite nauke (zajednički
imenitelj, carski rez, visak vrednosti, dići na kub, neuralgična tacka)
5. ADMINISTRATIVNO-PRAVNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi stručnih oblasti koje
teže da u najvećoj meri preciziraju odnose u društvu, u državi (platiti na ime takse, sprovesti
ostavinski postupak, pravo doživotnog uživanja na kući, kao u dispozitivu rešenja)
6. RAZGOVORNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi iz jezika svakodnevnog komuniciranja
u raznim životnim prilikama. Ova je frazeologija najčešće emocionalno obojena, obeležena
je stavom govornika (mlatiti praznu slamu, presipati iz šupljeg u prazno, lupati glavom o zid,
s neba pa u rebra, progovoriće na lakat, obrati bostan).

Uz ovu funkcionalnostilsku podelu , leksikologija daje i emocionalnoekspresivnu podelu

frazeologizama – prema slikovitosti frazeologizama ( frazema ) , pa ih – zavisno od konteksta ,
odnosno govorne situacije u kojoj se nalaze sagovornici – deli na dve grupe :

1. FRAZEOLOGIZMI S NEGATIVNOM OBOJENOŠCĆU-mogu biti ironični, prezrivi, potcenjivački,

vulgarni i sl. (ne znati ni dve unakrst, zabadati nos u nečiji posao, zaveži njušku)
2. FRAZEOLOGIZMI S POZITIVNOM OBOJENOŠĆU-mogu biti familijarni, šaljivi, nežni, sa
izražavanjem poštovanja , oduševljenja , odobravanja : biti lud za kim ( čim ) , biti desna ruka
( nekome ) , ljubim ruke , biti čistih ruku , sviti se ( kome ) oko srca , sviti gnezdo

Frazeoloske jedinice terminoloskog karaktera-imaju zasebno mesto u frazeologiji. Po tipu strukture

to su, uglavnom, sintagme, višečlani nazivi pojmova u svakodnevnoj komunikaciji (divlja ruža,
mesni narezak), u naukama i strukama (carski rez, male boginje, frikativni suglasnici, višak vrednosti,
pravolinijsko kretanje, sila inercije). Ovakvi frazeologizmi se vrlo često smatraju i samo višečlanim
terminima, a ne frazeologizmima.

KLIŠEI U frazeologiju našeg jezika možemo svrstati i leksičke, frazeološke i sintaksičke jedinice koje
se veoma često upotrebljavaju u određenoj govornoj situaciji ili vrsti teksta. Takve jedinice, koje
lako prepoznajemo zato što se često koriste, nazivamo klišeima. Oni su dosta zastupljeni u
novinarsko-publicističkom stilu, ali i u administrativno-pravnom stilu. Važno je da se
upotrebljavaju umereno, a njihova svrha je zasnovana na potrebi da čitalac primi informaciju koja
je izneta u njemu poznatoj formi, npr. Posao je izvršen u utvrđenom roku (administrativni stil).
Frazeologizmi su svakako deo našeg svakodnevnog govora, jer se neke situacije lakše i efektnije
opišu frazama. Međutim, vrlo je bitna umerenost, jer ako se često upotrebljavaju predstavljaju
odraz lošeg stila.

U frazeologiji većine jezika važe ista pravila o strukturi i podeli frazeologizama. Oni imaju osobinu
da pojedinačne komponente ne nose značenje, već se ono ogleda u celini, u prenesenom,
metaforičkom značenju, što je vidljivo kada poredimo ekvivalentne primjere iz različitih jezika.