Универзитет одбране

Војна академија
Београд

МИРОВАЊЕ ФЛУИДА
 МИРОВАЊЕ ФЛУИДА

Статика флуида је део Механике флуида у коме се

проучавају закони мирoвања течности и гасова као
и дејство мирног флуида на потпуно или делимично
потопљена чврста тела.
У стању мировања флуид се понаша као да је
савршен.
На флуид у мировању могу да делују од површинских
сила само силе притиска.
Елементарна притисна сила је
 
dP  p dA .
Делује на сваку површиницу dA површи А која опко-
љава запремину V.
А - спољашња површина посматране запремине V
флуида.

Елементарна притисна сила

Флуид је у мировању изложен и дејству запреминских
сила (силе Земљине теже).
При релативном мировању флуид може бити изложен
и дејству сила инерције.

СТАТИЧКИ ПРИТИСАК
И ЊЕГОВА СВОЈСТВА
Сила изазвана статичким притиском има два важна
својства:
делује увек у правцу нормале на површину,
има исту вредност, без обзира како је површиница
оријентисана (статички притисак има исту вредност у
свим правцима који пролазе кроз тежиште површи-
нице).
Када би елементарна сила деловала под неким
углом према нормали на притиснуту површиницу,
могла би да се разложи на нормалну и тангентну
компоненту. Тангентна компонента би изазвала
кретање делића флуида.
- Флуид у миру притиска оквашену површ само
нормалном силом.
- Интензитет силе зависи од природе флуида,
величине површи и дубине потопљености њеног
тежишта.
 Друго својство (основна теорема статике флуида)
ће се доказати. Доказ се изводи за три различита
правца.
Посматра се елементарна запремина
флуида у облику тетраедра.
Маса флуида у тетраедру је:

1
dm   dV   dx dy dz .
6
За мали тетраедар, издвојен из запремине флуида,
важе статички услови равнотеже:

 Fx  0;  Fy  0;  Fz  0.
Доказ својства статичког притиска
На сваку од површиница тетраедра делује околни
флуид површинским притисним силама. На површи-
нице MED, MDB, MBE и BED делују редом силе:
1 1
dPx  p x  dA x  p x  dy dz dPy  p y  dA y  p y  dx dz
2 2
1
dPz  pz  dA z  pz  dx dy dPn  pn  dAn
2
p x , p y , pz и pn – статички притисци на површиницама.
Вредност притиска се не мења по одговарајућој
површиници јер су оне неизмерно мале.
На посматрани тетраедар делује и запреминска
сила
 1 
f dm   f dx dy dz .
6
Једначина равнотеже ових сила у правцу осе Oy
гласи

1
 Fy  p y dA y  pn dAn cos(n, y )  Ydxdydz  0 .
6

Како је

1
dA y  dxdz  dAn cos(n, y )
2

биће
1
p y  pn  Ydy  0.
3
Ако се претпостави да се тетраедар MBED смањује
и да тежи тачки М, онда ће запремина флуида у
њему тежити нули па ће се добити да је

p y pn  0  p y  pn .
Равнотежне једначине у правцу друге две осе
доводе до релација:

p x  pn p z  pn .
Коначно се може написати да је и

p x  p y  pz  pn  p .
 ЈЕДНАЧИНЕ МИРОВАЊА ФЛУИДА
Посматрају се услови равнотеже елементарне
запремине флуида у облику паралелопипеда,
издвојеног из произвољне коначне запремине
флуида.

Равнотежа елементарне запремине флуида

Статички услови равнотеже свих сила су:

 Fx  0,  Fy  0,  Fz  0 .
На елементарну бочну страну BCDE делује околни
флуид елементарном притисном силом
dP  p dx dz
p – (средњи) статички притисак на уоченој страни
паралелопипеда.
Сила притиска околног флуида, која делује на десну
бочну страну B'C'D'E' паралелопипеда, износи
dP  p dx dz
p  – (средњи) статички притисак на страни B'C'D'E'.
При преласку са једне бочне стране на другу, при-
тисак у флуиду се промени само због померања у
правцу y - осе.
На десној бочној површиници је
p  p 
p  p  dy,dP   p  dy  dxdz .
y  y 
На паралелопипед делује и укупна запреминска
сила  
f dm   f dx dy dz .
Једначина равнотеже паралелопипеда у правцу
осе y гласи
 Fy  dP  dP  Y dx dy dz  0
или
 p 
p dxdz   p  dy  dx dz  Y dx dy dz  0.
 y 
Коначно је 1 p
Y .
 y
Једначине мировања флуида у скаларном облику
(Ојлерове једначине):
1 p 1 p 1 p
X , Y , Z .
 x  y  z

Векторска једначина за флуид у стању мировања

гласи  1
f  grad p .

 Општији начин извођења Ојлерова једначина за
флуид у мировању
Посматра се произвољна коначна запремина V
флуида која садржи масу m, издвојена из укупне
запремине флуида који мирује. Ова запремина је
ограничена коначном спољашњом површином А.

Равнотежа коначне
запремине флуида
На делић флуида масе dm и запремине dV делује
спољашња сила
 
f dm   f dV.
На флуид у целој запремини делује сила

 f dV
V

Коначна запремина састоји се од бесконачно много

делића запремине dV који се узајамно додирују. За
два суседна делића флуида
 (делић 1 и делић 2)
управљени елементи da додирне површинице da су
супротних смерова. На сваку овакву површиницу da
делују притисне силе
   
dP1  pda1 и dP2  pda2

које су истог интензитета и правца али супротних

смерова.
Зато се површинске силе у унутрашњости запре-
мине V флуида узајамно поништавају.
Од површинских сила остају само силе притиска
околног флуида које делују на сваки елемент dA
граничне површи А. Свака од елементарних сила
притиска износи

 p dA

па је укупна сила притиска околног флуида одре-

ђена интегралом


 p dA .
A
 Претходни интеграл представља тзв. главни
вектор површинских сила. Овај интеграл може да
се претвори у запремински применом Гаусове
теореме,


 p dA   grad p dV .
A V

Да би посматрана маса флуида била у стању

мировања, потребно је да збир свих сила које
делују на ову масу буде једнак нули.
Услов за равнотежу флуидне масе своди се на
једначину

 ( f  grad p) dV  0
V

која важи за сваку запремину флуида.

Запремина V потпуно је произвољна па претходни
интеграл представља неодређени интеграл. Зато
подинтегрална функција мора бити једнака нули,
што доводи до Ојлерове једначине за мировање
флуида
 1
f  grad p .

 ОСНОВНА ЈЕДНАЧИНА ЗА
СТАТИКУ ФЛУИДА
За практичну примену погодно је да се уместо

1 p 1 p 1 p
X , Y , Z
 x  y  z

користи само једна еквивалентна једначина која не

садржи парцијалне изводе притиска. Зато се мно-
жењем једначина одговарајућим диференцијалом
добија
1  p p p 
X dx  Y dy  Z dz   dx  dy  dz  .
  x y z 
При томе је
p p p
dp  dx  dy  dz
x y z
тотални прираштај dp притиска.

Коначно је

dp
 X dx  Y dy  Z dz .


(основна једначина за статику флуида).

Како је у претходној једначини dp тотални диференци-
јал, то за случај мировања течности (  const. ) и израз
на десној страни мора да је тотални диференцијал
неке функције U(x,y,z) па важи једнакост

dp p
 d    X dx  Y dy  Z dz  dU
 
из које, с обзиром на израз за тотални диференцијал
 U U U 
 dU  dx  dy  dz 
 x y z 
функције U(x,y,z), следи:
U U U
X , Y , Z .
x y z
На основу ових релација, а према дефиницији
градијента скалара U, може се даље написати

f  grad U

Закључује се да спољашње (запреминске) силе у

овом случају имају потенцијал. Функција се тада
назива функцијом силе. Следује да запреминске
силе морају бити конзервативне.
 МИРОВАЊЕ ФЛУИДА У ПОЉУ
ЗЕМЉИНЕ ТЕЖЕ
Посматра се суд са флуидом који мирује у пољу
Земљине теже.

Течност у пољу Земљине теже

 У тачки M0 на висини z0 позната је вредност при-
тиска p0. У произвољно изабраној тачки M на висини
z притисак ће бити p.
На сваку јединицу масе течности у суду делује
само сила Земљине теже, па је за случај да је оса
z усмерена вертикално навише:
X  0, Y  0, Z  g
Ако се ове пројекције запреминске силе по јединици
масе, уврсте у основну једначину за статику флуида,
dp
 X dx  Y dy  Z dz .

тада се она своди на
dp  g dz .
Из ове диференцијалне једначине следује да су
хоризонталне равни истовремено и равни једна-
ког притиска, јер је за

z = const. и p = const.
због
dp= 0, односно dz=0.

Изведена диференцијална једначина важи за

мировање како нестишљивог, тако и стишљивог
флуида у пољу Земљине теже. Да би се из ове
једначине одредило поље притиска, неопходно је
да се зна зависност густине флуида од притиска.
Зато се ова једначина посебно решава и њено
решење анализира за нестишљиви а потом за
стишљиви флуид.
 Мировање нестишљивог флуида

Интеграцијом једначине

dp  g dz
за случај нестишљивог флуида налази се зависност
притиска од дубине у облику израза

p  gz  C

при чему се, на основу познате вредности притиска у

тачки M0 , одређује вредност константе C као

C  p0  gz 0 .
Са овим је
p  p0  g( z0  z )

Дељењем једначине са g добија се да је

p P0
z  z0 ,
g g

одакле се закључује да је за све тачке течности у

мировању

p
 z  const.  Hs .
g
 Hs - статички напор
p0 / g p / g - пијезометарскe висинe
z, z0 - геодезијске висине (висине положаја)
У свим тачкама течности, која мирује у пољу земљине
теже, збир пијезометарске и геодезијске висине je
константан.
Тачка M0 се обично узима на слободној површини
течности где је p0= pa.Тада разлика z0 -z представља
дубину h произвољне тачке М, па се једначина
p  p0  g( z0  z )

може написати као

p  pa  gh ,
gh - притисак стуба течности висине h.
У тачкама на већој дубини влада и већи притисак.
 Паскалов закон
Ако се у мирној течности уоче две тачке M1 и M2,
на дубинама H1 и H2, у којима су притисци:
p1  pa  gH1 p2  pa  gH2

тада разлика притисака у овим тачкама износи

p2  p1  g(H2  H1).

Паскалов закон
Нека се на било који начин промени, на пример,
повећа притисак у тачки М1 за p1 , али тако да се
равнотежа течности не наруши. Ова промена
притиска ће изазвати промену притиска у тачки M2
за p2 . Пошто је течност остала у стању мировања,
то после ових промена важи хидростатичка
једначина

(p2  p2 )  (p1 p1)  g(H2  H1)

из које је
p1  p2 ,

па се закључује да ће се иста промена притиска

јавити и у тачки M2.
 Једнакост
p1  p2

представља Паскалов закон који гласи:

Свака промена притиска у било којој тачки течно-
сти у стању мировања преноси се подједнако у
све тачке простора који та течност заузима.
На Паскаловом закону се базира принцип рада система
за пренос снаге флуидом (хидраулика и пнеуматика).

Промена притиска у било којој тачки

флуида у стању мировања, изазива
исту промену у свим тачкама
простора које флуид заузима.
Директна последица Паскаловог закона је принцип
тзв. хидрауличке полуге.
Притисак у некој тачки
p = F/A
p = F1/A1 = F2/A2
ПРИТИСАК ТЕЧНОСТИ НА РАВНЕ ПОВРШИ
Разматра се дејство течности на површ А која
лежи у равни косог зида неког резервоара, који са
хоризонталом заклапа угао .
У произвољној тачки М површи А натпритисак има
вредност
p  pa  gz ,

па на елементарну површ dA, која обухвата тачку

М, делује елементарна сила притиска течности

dP  gz dA ,
z - вертикално растојање тачке
M од слободне површине течности.
 
Свака од елементарних сила притиска dP нор-
мална је на одговарајућој површиници dA површи
А. Како су нормале у свим тачкама равне површи
међусобно паралелне, то скуп сила представља
систем паралелних сила. Зато ће и резултујућа
сила овог система бити управна на површ А, са
смером ка површи - смер унутрашње нормале.
Треба наћи интензитет резултујуће силе и нападну тачку.

Притисак течности на равну површ

Погодније је да се координате нападне тачке ове
силе одређују према осама u и v у самој равни
површи А. Тада оса u представља пресек равни у
којој лежи површ А са слободном површином
течности, а оса v је управна на осу u. При томе
важи релација

z  v sin  .
У том случају израз за елементарну силу притиска
може да се напише у облику

dP  g sin  v dA .
Сила притиска течности на површ А износи

 
P  gz dA  g sin  v dA .
A A

Статички момент површи А према оси u једнак је

 v dA  vc A
A

vc – растојање тежишта C површи А од осе u.

Сила притиска течности на равну површ износи
P  gvc sin   A  gzc A  pc A,

zc - растојање тежишта C површи А од слободне

површине.
Сила притиска на равну површ једнака је произ-
воду притиска pc течности у тежишту c површи и
бројне вредности површи.
Притисак стуба течности у највишој тачки B
површи A износи
pB  gzB
у најнижој тачки Е
pE  gzE
Дијаграм притиска течности дуж било ког правца
по површи А паралелног оси v је облика трапезног
континуалног оптерећења. Зато сила притиска
(резултанта овог оптерећења) не делује у тежишту
C површи А, већ испод тежишта, у тачки D.
За одређивање положаја D нападне тачке силе,
користи се Варињонова теорема:
Момент резултанте за неку осу (тачку, раван)
једнак збиру момената компоненти за исту осу
(тачку, раван).

Елементарне
 силе dP су компоненте резултујуће
силе P .
Ако се ова теорема примени за осу u, биће:

P  vD  v dP   g  sin  v 2dA
 
A A

одакле је тражено растојање

1 I
vD   v 2dA  u .
vc A Av c
A
Интеграл у овом изразу представља момент
инерције површи А према оси u и може,
посредством Штајнерове теореме, да се напише
као

Iu Ic  Av c2

Ic – момент инерције површи А за тежишну осу ,

паралелну оси u.
Коначно се добија да је

Ic
vD v c  .
Av c
Нападна тачка притисне силе увек лежи испод
тежишта C површи. Разлика у дубинама, односно у
растојању
Ic
CD  v c 
Av c

jе све мања што је тежиште површи А на већој

дубини испод слободне површине течности.
Вредност силе притиска не зависи од угла  под
којим је површ А нагнута према слободној површини
течности (zc= const.).
За случај да површ А лежи у вертикалној равни, осе
се v и z поклапају, па је
I
zD  zc  c .
Az c
Притисак течности на хоризонтална дна судова
износи
dP  gh dA .

Притисак течности на хоризонтална дна судова

Са слике се види да је:
• висина h иста за све елементе dA површине
А дна судова,
• површина А иста за све облике судова.

Сила притиска течности на дно било ког суда је

P  ghA .

Сила притиска на дно судова истих површина

не зависи од облика суда

(Паскалов хидростатички парадокс).