Professional Documents
Culture Documents
Vežba 8
Vežba 8
Задатак 1. По слоју веома вискозне течности, која се налази на равни нагнутој под углом према
хоризонтали, креће се плоча константном брзином v0 (слика 1). Применом Навије-Стоксових једначина
наћи закон расподеле брзине у слоју течности, проток по јединици ширине плоче и тангентни напон 0 на
плочи, сматрајући да је проблем равански и да нема промене притиска у правцу струјања.
Бројни подаци: v0 = 0,2 m/s, = 15, = 1,5 mm, = 900 kg/m3, = 0,2 Pas.
Слика 1.
Решење задатка 1:
d vz 1 p 2v 2 vz 2 v z
Z 2z .
dt z x y2 z2
За усвојени координатни систем брзина има правац осе x, тако да може да се напише
v x v f ( x , y , z, t ) , v y vz 0 .
1
прва Навије-Стоксова једначина своди се на облик
2v
0 g sin .
y2
После замене парцијалног извода брзине тоталним изводом добија се
d 2v g
2
sin .
dy
Интеграљењем последњег израза налази се расподела брзине у облику
g sin 2
v y C1 y C2 .
2
Константе интеграљења C1 и C2 добијају се из граничних услова:
v = 0, за y = 0,
v = v0, за y = ,
и износе
v0 g sin
C1 , C2 = 0.
2
Заменом ових вредности у израз за брзину добија се закон расподеле брзине у слоју течности
v0 g sin
v y ( y y 2 ) .
2
Проток течности по јединици ширине плоче одређује се интеграљењем
v g sin
Q vdA 0 y
( y y 2 ) 1 dy
A 0
2
одакле се добија да је
v0 g 3 sin
Q 0,153103 m3 / s .
2 12
Задатак 2. Између две непокретне паралелне плоче, чије су ширине по b 100 mm и које су
међусобно удаљене за 2 2,5 mm струји уље коефицијента динамичке вискозности 0,09 Pas . Пад
притиска на дужини l 1 m износи p 105 Pa (слика 2).
Одредити, применом Навије - Стоксових једначина, максималну брзину vmax као и њен положај,
проток Q уља и средњу брзину vs . Сматрати да је струјање флуида раванско и устаљено. Занемарити
утицај крајева плоча.
Слика 2.
2
Решење задатка 2:
Навије-Стоксове једначине за нестишљив флуид и једначина континуитета, у Декартовом
координатном систему, гласе:
v x v v v 1 p 2 v x 2 v x 2 v x
vx x v y x vz x X ,
t x y z x x2 y 2 z 2
2 2 2
v y v y v y v y 1 p v y v y v y
,
vx vy vz Y
t x y z y x 2 y 2 z 2
v z v v v 1 p 2vz 2 vz 2 vz
vx z v y z v z z Z ,
t x y z z x2 y 2 z 2
v x v y v z
0 .
x y z
Имајући у виду да је струјање уља устаљено и раванско, као и да брзина има правац осе x, тј. да је
(...) 0 , (...) 0 , v x 0, v y v z 0 ,
t z
1 p 2vx 1 p v x
0 X , 0Y , 0.
x y2 y x
Из треће једначине претходног система следи да брзина не зависи од променљиве x ( v x f ( y ) v ).
Увођењем генералисаног притиска
U U U
p p U X, Y, Z
x y z
којим се обухвата деловање притисних и спољашњих сила, прве две једначине претходног система гласе:
1 p 2v 1 p
, 0.
x y2 y
Из друге једначине се закључује да је генералисани притисак функција само x координате.
На основу претходног, прва једначина (после замене парцијалних извода брзине и притиска обичним
изводима) гласи:
dp d 2v
.
dx d y2
Овакав облик диференцијалне једначине може да постоји само уколико су њена лева и десна страна једнаке
истој константи. Уколико се та константа обележи са k , могу да се напишу две једначине
dp
k
dx
d 2v k
.
d y2
Из прве једначине интеграљењем се добија да је
p kx p 0
Када је правац струјања (оса x) хоризонталан, пројекција запреминске силе на ову осу постаје једнака нули,
па се генералисани притисак своди на струјни притисак, чији закон расподеле гласи
p kx p 0 .
Из претходног израза следи да је пад притиска на дужини l
3
p0 p1 p k l ,
одакле се добија да константа k износи
p
k 105 Pa / m .
l
Интеграљењем друге диференцијалне једначине добија се расподела брзине у облику
k 2
v y C1 y C 2 ,
2
где се константе интеграљења C1 и C2 налазе из граничних услова:
v0 за y , v0 за y
и износе
k 2
C1 0 , C2 .
2
Заменом ових вредности у израз за брзину добија се коначно
k
v ( 2 y 2 ).
2
Проток уља одређује се интеграљењем израза за брзину и износи
k 2 2 2kb 3
Q v b dy
2
( y )
b dy
3
0,145 l s .
k 2
vmax v y 0 0,868 m s .
2
Средња брзина струјања је
Q Q
vs 0,58 m s .
A 2b
Задатак 3. Плоча занемарљиве дебљине, ширине b = 0,4 m (управно на цртеж) и дужине l = 0,6 m,
креће се на доле константном брзином v0 = 0,5 m/s средином вертикалног процепа, ширине 2h = 20 mm, који
је затворен са доње стране и испуњен уљем ( = 900 kg/m3, 1,2 c m 2 / s ). Применом Навије-Стоксових
једначина одредити градијент притиска, расподелу брзине дуж процепа и силу трења којом уље делује на
плочу (слика 3). Сматрати да је струјање раванско и устаљено.
4
Слика 3.
Решење задатка 3:
Навије-Стоксове једначине за нестишљив флуид и једначина континуитета гласе:
2 2 2
v x v v v x 1 p v x v x v x
vx x v y x vz X ,
t x y z x x2 y 2 z 2
2 2 2
v y v y v y v y 1 p v y v y v y
,
vx vy vz Y
t x y z y x2 y 2 z 2
v z v v v 1 p 2vz 2 vz 2 vz
vx z v y z v z z Z ,
t x y z z x2 y 2 z 2
v x v y v z
0 ,
x y z
где су, за усвојени координатни систем, пројекције запреминске силе по јединици масе
X Z 0 и Y g .
Струјање уља је раванско и устаљено, а брзина има правац осе y, па је:
v
0, (...) 0 , v y v, v x v z 0 .
t z
Полазни систем једначина се своди на:
1 p 2v 1 p 2 v v y
0 , 0 g , 0.
x y2 y x2 y
Из треће једначине претходног система следује да брзина не зависи од променљиве y ( v f (x) ), па прва
једначина може да се напише као
1 p
0 .
x
Закључује се да је притисак функција само y координате, тј.
p f ( y) .
После замене парцијалних извода брзине и притиска обичним изводима, друга једначина гласи
d 2v g 1 dp
.
d x2 dy
5
Проток уља одређује се интеграљењем израза за брзину и има вредност нула, јер је процеп затворен са
доње стране:
h
Q 2 v b dx 0 ,
0
односно
h
1 1 dp 2 h v0
2 2 ( g dy ) x 1 x b dx 0 ,
0
x h