ВЕЖБА БРОЈ 8

Задатак 1. По слоју веома вискозне течности, која се налази на равни нагнутој под углом  према
хоризонтали, креће се плоча константном брзином v0 (слика 1). Применом Навије-Стоксових једначина
наћи закон расподеле брзине у слоју течности, проток по јединици ширине плоче и тангентни напон 0 на
плочи, сматрајући да је проблем равански и да нема промене притиска у правцу струјања.
Бројни подаци: v0 = 0,2 m/s,  = 15,  = 1,5 mm,  = 900 kg/m3,  = 0,2 Pas.

Слика 1.
Решење задатка 1:

Навије-Стоксова једначина за нестишљив флуид у векторском облику гласи

  1
dv 
 F  grad p   v .
dt 
Скаларне једначине су:
d vx 1 p   2v  2 vx  2 vx 
 X    2x   
dt  x  x  y2 z2 
dvy 1 p   2v y  2 v y  2 v y 
 Y    2   
dt  y  x  y2  z 2 

d vz 1 p   2v  2 vz  2 v z 
 Z    2z    .
dt  z  x  y2  z2 

За усвојени координатни систем брзина има правац осе x, тако да може да се напише
v x  v  f ( x , y , z, t ) , v y  vz  0 .

Пошто је проблем равански брзина неће зависити од координате z (  vx /  z  0 ), па из једначине

континуитета за нестишљив флуид
 vx  v y  v z
  0
x  y z
следи
 vx
 0,
x
односно, да се брзина не мења дуж координате x. Како је струјање још и устаљено (  vx /  t  0 ), закључује
се да брзина зависи само од координате y,
v  f ( y) ,
па, у Навије-Стоксовим једначинама чланови са леве стране ишчезавају.
На основу претходних закључака везаних за брзину, задатих услова да нема промене притиска у правцу
струјања и коришћењем вредности јединичне запреминске силе у x правцу,
X  g sin ,

1
прва Навије-Стоксова једначина своди се на облик

2v
0  g sin   .
 y2
После замене парцијалног извода брзине тоталним изводом добија се

d 2v g
2
 sin .
dy 
Интеграљењем последњег израза налази се расподела брзине у облику
g sin 2
v  y  C1 y  C2 .
2
Константе интеграљења C1 и C2 добијају се из граничних услова:
v = 0, за y = 0,
v = v0, за y = ,
и износе
v0 g  sin 
C1   , C2 = 0.
 2
Заменом ових вредности у израз за брзину добија се закон расподеле брзине у слоју течности
v0 g sin
v y ( y  y 2 ) .
 2
Проток течности по јединици ширине плоче одређује се интеграљењем

v g sin  
Q  vdA   0 y 
  (  y  y 2 )  1  dy
A 0
 2 
одакле се добија да је
 v0  g  3 sin  
Q     0,153103 m3 / s .
 2 12  

Тангенцијални напон на плочи налази се применом Њутновог обрасца

 dv  v  g  sin 
0      0   25 Pa.
 d y  y  2

Задатак 2. Између две непокретне паралелне плоче, чије су ширине по b  100 mm и које су
међусобно удаљене за 2  2,5 mm струји уље коефицијента динамичке вискозности   0,09 Pas . Пад
притиска на дужини l  1 m износи p  105 Pa (слика 2).
Одредити, применом Навије - Стоксових једначина, максималну брзину vmax као и њен положај,
проток Q уља и средњу брзину vs . Сматрати да је струјање флуида раванско и устаљено. Занемарити
утицај крајева плоча.

Слика 2.
2
 Решење задатка 2:
Навије-Стоксове једначине за нестишљив флуид и једначина континуитета, у Декартовом
координатном систему, гласе:

v x v v v 1  p   2 v x  2 v x  2 v x 
 vx x v y x  vz x  X     ,
t x y z  x  x2  y 2 z 2 
 
2 2 2
v y v y v y v y 1  p   v y  v y  v y 
,
vx vy  vz Y    
t x y z   y  x 2  y 2 z 2 
 
v z v v v 1 p   2vz  2 vz  2 vz 
 vx z v y z v z z  Z     ,
t x y z  z  x2  y 2 z 2 
 
v x v y  v z
  0 .
x y z
Имајући у виду да је струјање уља устаљено и раванско, као и да брзина има правац осе x, тј. да је
 
(...)  0 , (...)  0 , v x  0, v y  v z  0 ,
t z

Навије-Стоксове једначине и једначина континуитета се своде на следећи систем једначина

1 p  2vx 1 p v x
0 X   , 0Y  , 0.
 x  y2  y x
Из треће једначине претходног система следи да брзина не зависи од променљиве x ( v x  f ( y )  v ).
Увођењем генералисаног притиска
 U U U 
p   p  U   X,  Y,  Z 
 x y z 
којим се обухвата деловање притисних и спољашњих сила, прве две једначине претходног система гласе:
1  p  2v 1  p
 ,  0.
 x  y2  y
Из друге једначине се закључује да је генералисани притисак функција само x координате.
На основу претходног, прва једначина (после замене парцијалних извода брзине и притиска обичним
изводима) гласи:
dp  d 2v
 .
dx d y2
Овакав облик диференцијалне једначине може да постоји само уколико су њена лева и десна страна једнаке
истој константи. Уколико се та константа обележи са  k , могу да се напишу две једначине
dp 
 k
dx
d 2v  k
 .
d y2 
Из прве једначине интеграљењем се добија да је
p    kx  p 0
Када је правац струјања (оса x) хоризонталан, пројекција запреминске силе на ову осу постаје једнака нули,
па се генералисани притисак своди на струјни притисак, чији закон расподеле гласи
p  kx  p 0 .
Из претходног израза следи да је пад притиска на дужини l

3
 p0  p1  p  k l ,
одакле се добија да константа k износи
p
k  105 Pa / m .
l
Интеграљењем друге диференцијалне једначине добија се расподела брзине у облику
k 2
v y  C1 y  C 2 ,
2
где се константе интеграљења C1 и C2 налазе из граничних услова:
v0 за y   , v0 за y
и износе
k 2
C1  0 , C2   .
2
Заменом ових вредности у израз за брзину добија се коначно
k
v ( 2  y 2 ).
2
Проток уља одређује се интеграљењем израза за брзину и износи
 
 k 2 2  2kb 3

Q  v b dy 



 2

(   y ) 

b dy 
3
 0,145 l s .

На основу првог извода брзине

dv
0
dy
добија се положај максималне брзине y  0 , као и њена вредност

k 2
vmax  v y  0   0,868 m s .
2
Средња брзина струјања је
Q Q
vs    0,58 m s .
A 2b

Задатак 3. Плоча занемарљиве дебљине, ширине b = 0,4 m (управно на цртеж) и дужине l = 0,6 m,
креће се на доле константном брзином v0 = 0,5 m/s средином вертикалног процепа, ширине 2h = 20 mm, који
је затворен са доње стране и испуњен уљем ( = 900 kg/m3,   1,2 c m 2 / s ). Применом Навије-Стоксових
једначина одредити градијент притиска, расподелу брзине дуж процепа и силу трења којом уље делује на
плочу (слика 3). Сматрати да је струјање раванско и устаљено.

4
 Слика 3.
Решење задатка 3:
Навије-Стоксове једначине за нестишљив флуид и једначина континуитета гласе:
2 2 2
v x v v v x 1  p   v x  v x  v x 
 vx x v y x  vz X    ,
t x y z  x  x2  y 2 z 2 
 
2 2 2
v y v y v y v y 1  p   v y  v y  v y 
,
vx vy  vz Y    
t x y z   y  x2  y 2 z 2 
 
v z v v v 1 p   2vz  2 vz  2 vz 
 vx z v y z v z z  Z     ,
t x y z  z  x2  y 2 z 2 
 
v x v y  v z
  0 ,
x y z
где су, за усвојени координатни систем, пројекције запреминске силе по јединици масе

X  Z  0 и Y  g .
Струјање уља је раванско и устаљено, а брзина има правац осе y, па је:

v 
0, (...)  0 , v y  v, v x  v z  0 .
t z
Полазни систем једначина се своди на:
1 p  2v 1 p 2 v v y
0  , 0  g   , 0.
 x  y2  y  x2 y

Из треће једначине претходног система следује да брзина не зависи од променљиве y ( v  f (x) ), па прва
једначина може да се напише као
1 p
0 .
 x
Закључује се да је притисак функција само y координате, тј.
p  f ( y) .

После замене парцијалних извода брзине и притиска обичним изводима, друга једначина гласи
d 2v g 1 dp
  .
d x2   dy

Интеграљењем последњег израза добија се расподела брзине

1 1 dp 2
v (g  ) x  C1 x  C 2
2  dy
где се константе интеграљења C1 и C2 налазе из граничних услова:
v0 за x0, v  v 0 за xh
и износе
v0 1  1 dp 
C1    g  h , C 2 = 0.
h 2   dy 

Заменом ових вредности у израз за брзину добија се

1 1 dp 2  h v
v (g  ) x 1    0 x .
2  dy  x h

5
Проток уља одређује се интеграљењем израза за брзину и има вредност нула, јер је процеп затворен са
доње стране:
h


Q  2 v b dx 0 ,
0
односно
h
1 1 dp 2 h  v0 
2   2 ( g   dy ) x 1    x b dx 0 ,
0
 x h 

одакле се налази израз за градијент притиска

dp  6v 
   2 0  g   12 069 Pa / m .
dy  h 
Тангенцијални напон на једној страни плоче добија се применом Њутновог обрасца
 dv 
 0   
 d x  x h
и износи
v0
0  4  .
h
Сила трења којом уље делује на плочу одређена је изразом
v0
F   0  2 A   0  2bl  8   b l
h
и има вредност
F  10,368 N .