Dom H. fon Der Lan [Dom H. Van Der Laan] Unutra i spolja* 1. Mi stupamo u odnos s prirodno-prostornom datoséu (apsorbovani masom zemlje pod nama i prostorom vazduha iznad nas) kao u drugost nas samih postajuci svesni Sopstvene prisutnosti Ovo proizilazi iz éinjenice da tvore¢i homogenu celinu u sklopu prirodnog poretka, mi kao da spram nje stojimo i istovremeno smo odvojeni. Ljudska sloboda u prirodnom prostoru Kao Ziva biéa koja tek delimigno mogu biti oslobodena sila koje nezivu prirodu drée u njenoj skupnosti ~ uprkos naSoj tedini, a nasuprot sili gravitacije ~ u stanju smo da pokrecemo svoje udove i tako se oslobadamo vezanosti za jednu fizigku tacku. Pokretljivost nageg tela omoguéava da zauzmemo bilo koje Zeljeno mesto na zemlji, a ula | imaginacija nam, pride, dopustaju da vizualizujemo formu koju Evisto telo zauzima u prostoru. Ovu sliku mozemo odrZati i da nismo prisutni; i jako u potpunosti zavisni od stvarne forme u prirodi, ona se od nje oslobada zauzimajuéi sopstveno postojanje u imaginacij Konaéno, naé intelekt nam dopusta uvid u prostorno prostiranje, koji je éak i osloboden slika jer je zasnovan samo na kvantitetu 2. U vom predavanju, painju emo usmeriti na prostor koji ukljucujemo u nage postojanje kroz pokret. Nezivim objektima, posto nisu sposobni da se krecu, izgleda da je potreban samo prostor koji fizitki zauzimaju. U stvari, posto su ukljugeni u totalitet prirodnog prostora, neprestano nastoje zbog svoje tezine da zauzimaju najnize moguée mesto, ne bi li se ujedinili sa zemaljskom masom & njenoj viadavini celim prostorom, Kao materijalna biéa u ovom stanju delimo i na isti nagin formiramo zemaljsku masu s kojom smo povezani nasom teZinom. Kada je u snu manifestacija Zivota svedena na minimum, mi leZimo na zemhji poput bedivotnih stvari; éim se pro- "Dom H.Van Der Laan, Inside Outside” in Arcitectonie space: Fifteen Lessons On the Dispsition ofthe Human ‘abit, © 1 3, LSien, 1983, st 57budimo, odmah ustajemo. Velika manifestacija zivota potiva upravo u nagoj sposobnosti da se uspravimo i kreéemo - ime se suprotstavljamo pokretu gravitacije koji nas vuée na dole, Ovladavanje prostorom putem pokreta 3. Telo je sastavijeno od trupa i udova, krunisano glavom s éulnim organima. U pokretu se trup ponaga kao statiéna, a udovi kao dinamicka komponenta. Ruke i noge su relativno pokretni u odnosu na trup koji ostaje miran Nasuprot éetvoronognim zivotinjama koje svoje prednje i zadnje udove koriste nna uglavnom isti nagin, Zovek svoje ruke i noge koristi sasvim razliéito: prvima dela, drugima hoda Radni pokreti gornjih udova - zbog tedine, dok je gin samog hodanja koor- dinisan donjim pokretima - imaju potpuno suprotno nastojanje u odnosu na nastojanje donjin udova, zahvaljujuéi gravitacij | sobodno/Zivotnim pokretima gornjih udova Naizmeniénim se oslanjajuéi o tlo i odvajajuéi se od njega, pokregemo samo noge u odnosu na naé trup, a onda, shodno, datom statiénom okruzenju i celo telo. Tokom hodanja, celo se telo oslobada svoje ukorenjenosti na jednom mestu. Kao Sto se i udovi oslobadaju - pokretom koji zapoginje od samog trupa =u odnosu na stabilnost trupa, i telo u celini, ima sposobnost da se otrgne iz stabilnosti svog okrudenja — upravo zahvaljujuéi to] stabilnosti. Stabilnost trupa nam je potrebna radi pokretanja udova, a stabilnost naeg okruzenja, kako bismo svoje tela pokretali s mesta na mesto. 4, Ova dva tipa kretanja ~ delatni i hodajuéi - kombinuju se u Zivotu na razlizite nagine, Mozemo raditi dok stojimo ili dok mirno sedimo, kao sto mozemo ho- dati i a da ne ispoljavamo bilo koje druge akcije (ukoliko pokreéemo ruke dok hhodamo, to je samo radi odréavanja ravnoteze). Mnoge aktivnosti, uostalom, zahtevaju izvesnu koliginy kretanja unaokolo, a sam pokret je neretko udruzen 5 nekom vrstam akeije ~ kao Sto je, na primer, sejanje semena Radni prostor i prostor za hodanje Vise hodanja iziskuje vise prostora; a povean ruéni rad ~ manjak trazenog pros- tora, Stoga, prostorno iskustvo iz domena nage egzistencije nije homogeno, Ono podrazumeva intimni radni domen i prostraniji damen hodanja: 5. Akcije su rukovodene Zulima, pre svega vidom. Izvesne operacije jo8 uvek mozemo izvréiti u mraku, dodirom, medutim radi ciljanog hoda, trebaju nam oti koje e nam pokazati put.Napominjemo da vi u ovom sluéaju nije pomenut zarad sabiranja slika za intelekt = veé da vodi nage pokrete pod rukovodstvom intelekta. Vizuelni kontakt pred- stavlja Cin nage superiorne kontrole nad prostorom, | omoguéava nam da svoje aktivnosti i kretnje prilagodimo odredenom kontekstu, Naa vizija je binokularna. NaSe o€i, postavijene razdvojeno, daju istovremeno dve vizuelrie predstave - svaku, s druge tacke gledanja. Ovakvom kombinaci- Jom mi stigemo ideju o distanci. Staticki kontrolor! na isti nagin mere velike distance, putem triangulacije na osnovu fiksirane distance izmedu dve tacke Rastojanje izmedu oéiju funkcionige kao fiksna osnova za sagledavanje koje instinktivnim kombinovanjem ove dve vidne tazke omoguéava skeniranje svake razdaljine ispred nas. S obzirom na to da su oéna soiva pokretna, mi u o8tar fokus mozemo doves- ti razligite udaljenosti i time znaéajno intenzivirati ligni kontakt s tackama koje posmatramo. Vidik omoguéava oseéaj naieg hoda nekuda daleko ~ od neposredne blizine do neke beskrajne udaljenosti na kojoj ce izgubiti moé ra- zlikovanja Vizuelno polje Kada ovome pridodamo pokret ofiju, glave i tela ~ vizuelno polje se pod koman- dom nageg pogleda oko nas Siri unaokolo na celokupni prostor. 6. Pokret udova se razvija u pokret celog tela u prostoru, preuzimajuéi podlogu Evrstog tla, a naga se ograniéena binokularna vizija (uz pomoé pokreta tela) razvija u komandu nad vizuelnim poljem u celini, Da bi se razvila u celini, svaka vige manifestacija udova nageg biéa mora imati oslonac u onim nidim, Kako iskustveni domeni prostora odgovaraju nagim vitalnim aktivnostima | is- tovremeno su u sustini nezavisni, prostor za hodanje treba sagledavati kao prosirenje radnog prastora, a vizuelno polje kao prostor za hodanje razvijen w celini Iskustveni prostor je stoga kompozitan — jer se u njemu progresivno preklapaju veéi prostori: radni prostor, prostor za hodanje i vizuelno polje ~ pri éemu se lokacija manjeg prostora uvek nalazi u centru onog veéeg. Nuina Sirina prostora potrebna za celovit razvoj nasi fizigkih kretnji nije us- lovljena fiksnim merama. Zavisi od subjektivne procene i drugatlja je za svakog « datim okolnostima, Veéa zahtevnost jedne, ili manja zahtevnost druge osobe, ‘odreduje Sire, odnosno, uze ogranigenje, Ovo je uz manja odstupanja, vazece za sva tri domena i zna¢i da je medusobna prostorna povezanost sva tri dom- ena uglavnom fiksna i zavisna o istoznaénim fizigkim uslovima koje zajedno delimo.7. Trostruka priroda nageg prostornog iskustva ima svoje arhitektonske posledice. Veé smo videli da funkcionaina uloga kuée ledi u uskladivanju arhitektonskog prostora koji nastaje izmedu zidova ~ kao prostora nageg iskustva. Ovo smo skupno uklapanje predstavili kao fuziju dve prostor-slike, To je, s jedne strane, prirodni prostor usred kojeg i od kojeg se uspostavlja ogranieni prostor - kao slobodan prostor unutar vertikalnih zidova. $ druge strane, tu je limitirani deo prostora u sredini ong prirodnog ~ kojeg mi, kao centar njegovog sredista, ukljugujemo u sopstvenu prisutnost. Videli smo da je rezultat kombinacije ove dve predstave u dvojnosti unutra-spolja, izmedu govekovog stambenog boraviste unutra i prirodnog prostora koji je naéinjen boravisnim ~ spolja Ukoliko prostor u iskustvu dozivimo na samo jedan nagin, dovoljna nam je samo jJedna prostorna pregrada radi razdvajanja potpuno-unutrasnjeg od potpuno- spoljainjeg. Tako se, zapravo, javlja utisak da nage prostorno iskustvo ovladava razligitim domenima, 3to arhitektonski prostor, poslediéno, gini kompozitnim, Trostruka demarkacija Stoga nije dovoljno istaéi samo intimni radni prostor. Mozemo se za neko vreme sasvim povuéi u taj ogranigeni prostor, no neizbezno éemo uskoro osetiti potrebu za girim prostorom kajim bismo hodali, te i to, takode, mora u nag. Zivot biti uvedeno putem vertikalnih zidova. Na kraju, nage vizuelno polje je isuvise ogranigeno éak i ovim drugim ogranigenjem, te zahteva jedno sire sop- stveno ogranigenje, U tom smislu, ljudsko staniste u celini zahteva trostruko razdvajanje prostora Svaka od ove tri prostorne granice je gira u odnosu na prethodnu koju, inaée, sadrZi U Sebi. Arhitektonska efikasnost tin razdvajanja raste progresivno u odnosu na stepen svog prosirenja. Jer Sto je prostor Siri ~to su slabijesile uticaja vertikal- nih zidova, kako u kontekstu podizanja vizuelnog polja, éak i samog prostora za hodanje. Nenaglasena visina zida, stoga, predstavija veoma slabu osnovu nage prostorne korelacije sa okruzenjem. Zato, nakon izvesno provedenog vremena u intimnom radnom prostoru, ukoliko imamo potrebu za opustanjem u nesto Sirim prostorima, to ne moze biti za- dugo. Usred prostorno Siroko agradenog vizuelnog polja koje unutragnji pros- tor deli od spoljasnjeg, iznova nam je potrebno jedno jasnije pregradno razd- vajanje koje nam prostore definiSe na mnogo izrazitiji naéin. Ljudsko stanise, znaéi, predstavlja meduodnos tri razdvajanja koja alternativno privlaée i odbi- jaju jedno drugo; a koje mi, shodno znaéenju, i njihovoj velitini, zovemo: Celij, dvoriste i domen.Sekundarne relacije izmedu unutrainjeg i spoljainjeg 8. S obzirom da arhitektonski utinak ova tri razdvajanja nema jednaku snagu, u sva- om od njih se pojavijuje jedan razligiti ,unutranji* domen. Jer, Sto je enterijer elie intimnij, utoliko je prostor za hodanje dvorista, koji se smatra spoljnim domenom, Sir, jako se u poredenju sa Sirim domenom, oznatava kao unutarn- ji, Trostruka artikulacija apsolutno unutarnjeg u sredigtu apsolutno spoljnjeg, prirodnog prostora, uvodi nas u dve sekundarne relacije izmedu unutarnjeg | spoljainjeg ~ s jedne strane, izmedu éelije i dvori8ta, s druge strane, izmedu dvorista i domena. Tako jedna ista stvar zauzima mesto na sekundarnom nivou usred samog arhi- tektonskog prostora, kao Sto se javija u odnosu arhitektonskog prostora po sebi i onog prirodnog prostora. Sa ovim fenomenom éemo se ponovo sus- resti u odnosu izmedu forme i veligine. Njegova prednost je u tome sto nam ‘omoguéava da iskusimo i sagledamo poredenje: unutar granica konaénog pro- stora, njegov odnos prema neogranigenom prostoru, unutar ogranigenja formi- rane mase, njegov odnos prema bezobliénom prostoru i unutar ogranigenja koliinski merljivog, njegov odnos prema koli¢inski nemer|jivom, 9. Tri domena prostornog iskustva su koncentriéna. Prostor za hodanje vokviruje radni prostor j zauzvrat je uokviren velikim vizuelnim poljem koje se izvan nje- {ga Siri. Moze izgledati kao ogigledno da bi i obelezene spoljagnje prostore tre- balo urediti koncentriéno, tako da bi éelija mogla da bude u sredistu dvorista, a dyoriste u sredistu domena. Bas kao Sto i prirodno spoljasnje okruzenje opisuje domen, tako ée i domen opisati dvoriste kao svoju sekundarnu spoljagnjost, dok ée dvoriste, tome zauzvrat - opisati éeliju. (skico a) Ipak, to nije neophodno. Svaki ogranigeni prostor je nuzno centralizovan u ‘adnosu na prirodni prostor. Namera arhitekture je upravo da obelezava, usredyertikalno orijentisanog prirodnog prostora, jedan horizontaino orijentisan iskustveni prostor. Ovaj prostor je roden kao u materici prirodnog prostora. Sa apsolutnim unutra i spolja, unutragnjost, time, dobija uvek centralnu poziciju, 3to ne mora biti sluéaj sa sekundarnim unutarnjeg i spoljnjeg. Svaki arhitek- tonski prostor je ograniéen, i ukoliko jedan prostor u odnosu na neki drugi igra ulogu spolinjeg, do toga dolazi i uprkos sopstvenim ogranigenjima, naprosto zato sto je prostranij b 1 2 3 Bl 4 d 1. Centralno dvoriste sa centralnom éelijom 2. Centralno dvoriéte sa perifernom éelijom 3. Periferno dvoriste sa centralnom éelijom 4, Periferno dvoriste sa perifernom éelijom Centratni i periferni polozaj Zahvaljujuéi svojim ogranienjima, Siri arhitektonski prostor ima svoju periferiju baé kao Sto ima i svoj centar, Sto nije sluéaj s neogranigenim prirodnim prosto- rom. Te tako manji prostor ne mora nugno da bude centralno pozicioniran, vee takode moze biti postavijen kao periferan Dakle, tu postoje dve moguénosti: centraina ili periferna lokacija, zavisno od toga da li je éelija u odnosu s dvorigtem ili je dvoriste u odnasu s domenom, Bro} _moguéih dispozicija trostrukog arhitektonskog prostora moze biti Eetvorastruko prosiren (skica 6),10, Prostor koji dofivljavamo oko nas, mi mozemo podeliti s drugima, ali to nije istina is prostorom koji fiziéki zauzima telo. Svaka évrsta forma zauzima sopst- veno mesto u meri u kojoj iskljucuje sve druge, Posto su materijalne, sve forme se uzajamno iskljucuju. Ni Covek nije izuzetak od tog pravila, Uostalom, povezanost datog prostora s nagim fizigkim postojanjem, stvara moguénost neke vrste deobe prostora. Kaemo da smo zajedno s drugima na jednom mestu, pri emu, pod mestom, osim prostora koji zauzimamo, podra- Zumevamo i iskustveni prostor neophodan radi nageg postojanja S obzirom da je iskustveni prostor saginjen od nekoliko domena, ovakva deo- ba prostora poslediéno uzrokuje razlicite stepene intimnosti. Deliti intimnost radnog prostora ili deliti isto vizuelno polje, veoma su razligite vrste zajed- nice; mozemo deliti vizuelno polje s mnogim ijudima, ali intimni radni prostor, mozemo deliti tek s nekolicinom njih. Brojnost i intimnost su ovde obrnuto proporcionaln Arhitektonski prostor koji utvrduje iskustveni prostor, medutim, ne oznaéava samo pomirenje éoveka i prirade, ve¢ je, takode, i ad najveceg moguéeg znacaja za uzajamnu vezu izmedu ljudi. Prebivati zajedno s drugima u éeliji, dvoristu ili domenu, oznaéava i potvrduje promenjivu vezu izmedu judi na pojedinatnom, porodignom i drugtvenom nivu. 11, Celiju, narogito ukoliko je prostrana, moze deliti nekoliko Ijudi; ona ipak svakoj ‘osobi mora, u okviru njenog radnog domena, obezbediti neophodnu radnu intimu. DrZati veliki broj \judi u jednoj éeliji podrazumeva i éeliju mnogo vecih proporcija uv kojoj se gubi intimnost neophodna svakom pojedincu. Arhitek- tonski prostor se tako liSava jednog od sustinskih kvaliteta, svoje trostruke prirode; kao da mu nedostaje jedna od njegovih ,dimenzija", jer bez éelije koja zalvara naé intimni radni domen, meduigra pregrada postaje necelovita. Ova pote’ko¢a moze biti prevazidena jednakim poziconiranjem veceg broja éelija Jer dvorigte u okviru svojih granica moze sadrZati nekoliko éelija Ukoliko zbog veceg broja ljudi koji Zive zajedno, dade do potpune pregradnje dvorista €elijama kako bi se obezbedio intimni sadréaj za svakog pojedinog Glana grupe, pojaviée se nedostatak prostora za hodanje. Jo§ jednom, resenje ée se pronalaziti u jednakom pozicioniranju, ovoga puta, dvorigta u okvirima domenaNajzad, modda ée ak postati nu%no postaviti nekoliko domena jedan do drugoga u nizu, kako bi se veéoj grupi Ijudi omoguéilo da dive zajedno. d Centratni i periferni polozaj 12. Dve dispozicije - centralna i periferna (kao opcije za éeliju unutar dvorista, i dvorista unutar domena), podsticu razvoj dve, u zavisnosti od toga da li se rad 0 éeliji ili o dvoristu, priliéno udaljene forme pozicioniranja. Primetno je da iskori8ten prostor mnogo brie iscrpliuje centralna nego periferna dispozicija Uxoliko su, na primer, duzina i Sirina dvori8ta éetiri puta veceg promera u ‘odnosu na éeliju ~ centralizovano postavijanje jedne pored druge éelije u istom pravcu veé sasvim ozbilino narugava dvoriste, dok ga trostruko poricioniranje skoro sasvim zakréuje. (skica ¢) I pored toga, periferno postavijanje éetiri éelije ostavija dvoriste potpuno netaknutim, tako da ono moze rasti i do postavijanja dvanaestostrukih €elija bez ikakvog poremecaja. (skica d). Isto se primenjuje prilikom rasporeda dvorigta unutar domena. Razlikovali smo éetiri sluéaja kako bismo razmotrili centralnu | perifernu pre- dispoziciju, i sada bismo mogli da im dodamo pet sluéajeva perifernog pozi- cioniranja kako stigli do devet razliéitih shema (skica e). 13. Pored toga Sto je neophodna s drustvene tacke gledista, periferna dispozicija je iu arhitekturi od velikog znagaja. Ukoliko je éelija periferna, ona po au-tomatizmu preuzima ulogu prilikom oznagavanja dvoriéta, S poveéanim brojem éelija se ovaj raspored podele se uvetava sve dok konaéno dvoriste ne bude ispunjeno éelijama. Na izvestan nagin, dolazi do povratnog efekta, dvoriste koje je opisivalo éelije kada su one bile centraino postavijene, sada postaje sasvim slepljeno s éelijama postavijenim po okviru graniénika i postaje unutrasnje. Jer, uprkos Einjenici da je dvoriste spoljasnjost svako) pojedinoj éeliji, ono se postavlja un-~ utar neprobojnog prstena éelija. Ista je primena i kod dvorista unutar domena ta dvorista se, takode, mogu protezati duz linije periternog polozaja, opisujudi domen poput seoskog dobra ili imanja. Dvorista tada imaju ulogu graniénika domena Konaéno, ukoliko se éelije istovremeno periferno postavijaju opisujuci dvorista, ida ona, zauzvrat, opisuju domene, graniéni domeni se vise ne mogu obez- bediti od dvorita, vee od éelija koje ga opisuju. Isti zidovi koji direktno zat- varuju éelije, sada ¢e uz pomoé éelije indirektno zatvoriti ova dvorista, dok ée dvorista takode zatvoriti domen, Ovakvu vrstu zatvaranja domena nazivamo skver. (@. 8) 5 i) , 2 2 4 ne Pala eePls] 2 3 a ali elelele| , ‘|Centralno dvorige sa centralnom éelijom Centralno dvorigte sa perifernom éelijom Centralno dvorist sa periferno postavijenim éelijama Periferno dvoriste sa centralnom éelijom Periferno dvoriste sa perifernom éelijom Periferni polozaj dvorista sa periferno postavijenim éelijama Periferni polozaj dvorista sa centrainom éelijom Periferni polozaj dvoriéta sa perifernom éelijom Periferni polozaj dvoriéta sa periferno postavijenim éelijama 14, Periferno postavijanje domena je izvedeno zato sto je neograniéeni prirodni prostor, u okviru kojeg postoje domeni, po definiciji bez periferije. Domen je uvek centralni u odnosu na prirodni prostor. ako se lako moze zamisliti cen- tralno postavljanje nekoliko domena, ono je ipak ogranigavajuce Dvostrukost onoga unutra-spolja se s éelijom i dvoriitem predstavija samo u sekundarnoj formi, dok se s domenom ona aktualizuje u punom znagenju neogranigene spoljaénjosti i ograniene unutrasnjosti. Stoga, ukoliko je para- leino postavijanje domena svojevremeno bilo zatvoreno drugim domenima i to blokiraju¢i njegove kontakte s neogranigenim prirodnim prostorom, onda je prestajala i njegova arhitektonska vrednost domena, Paraleino postavijanje Eetiri domena je ipak moguée i zapravo je primetno u mnogim gradovima koji su podeljeni na éetvrti - u kojoj svaka éetvrt ima svoj skver, unutragnja dvorista i éelije, Grad 15. Ova kombinacija perifernih postavijanja éelija koje opisuju unutragnje dvariste i unutragnja dvorista koja opisuju skver, proizvodi veliko jedinstvo trostrukog arhitektonskog prostora. Taj prostor koji mora odgovarati nasem trostrukom prostornom iskustvu, u ovom sluéaju vige nije rukovoden trima nezavisnim koncentriénim ograniéenjima; isti zid koji omoguéava rast éelije, sada putem elije priziva postojanje unutragnjeg dvorista, a putem dvorista | postojanje skvera. Ova visa dispozicija arhitektonskog prostora odgovara gradu ~ u ko- jem i nastaje iskustveni prostor za rad, za hodanje i viziju, jer se, za dobrobit, najveéeg borja ljudi, trostruko artikulisan arhitektnosni prostor, ispoljavanja u Jedinici obezbedene unutrasnjosti Prevod: Marijana Jeremié Korektura: Gordana Karan