Saobraćajni terminali Šalteri za informacije

-ELEMENTI AUTOBUSKE STANICE I

NJIHOVO PROSTORNO • Stvaranje reda pred šalterom je moguće, pa ono može da se planira
DIMENZIONISANJE- upravno na šalter ili bočno. Dužina potrebna za stajanje četiri čoveka u redu
iznosi oko 2,00 m
Sedmo predavanje
Doc.dr Marko Subotić, dis

Šalteri za kupovinu karata Hol putničke zgrade

Potrebno je za sve šaltere obezbediti

dovoljno prostora za pristup, kao i
Prednost čekanja u holu stanice se
prostor za izlazak. Uzimajući u obzir
sastoji u tome što je udobno i
mogućnost stajanja u redu putnika sa
prtljagom, potrebno je računati sa kombinovano sa ostalim sadržajima
minimalnom potrebnom širinom po koji se tu nalaze .
jednom šalteru od 1,5 m. Red može da
se formira upravno na šalter ili u Organizovanje prostora za sedenje
slučaju malih autobuskih stanica sa može biti izvedeno na različite načine,
malim brojem šaltera neposredno uz sa stolom i bez stola izmeñu, sa
bočnu stranu šaltera. prostorom za odlaganje prtljaga i sl.
Tako, na primer, prostor za sedenje
Iza šaltera, u delu gde borave
može biti dat na način gde za sedenje
biletari, potrebno je obezbediti
prostor za smeštaj radnog stola kao
treba predvideti širinu od 0,9 m, a po
i prostor za kretanje. U tu svrhu jednom mestu za sedenje po širini
potrebno je obezbediti minimalno prostor od 0,70 m .
2,10 m.
Neophodne mere potrebne za dimenzionisanje radnog prostora biletara

Prostor za kretanje korisnika

Toalet
Postoje različite gustine putnika koji se pojavljuju i za koje je potrebno
obezbediti odreñeni prostor za kretanje. Srednji tok kretanja putnika meri se u
broju putnika na jedan metar širine u jednoj minuti (P. M. M.). Potrebna širina
prostora za kretanje je različita i zavisi od srednjeg toka koji se pojavljuje.

Potreban prostor za organizaciju toaleta

Broj izračunatih toaleta potrebno je podeliti na ženski i muški deo. Za

muški toalet potreban je deo sa kabinama, deo sa pisoarima i pretprostor
za pranje ruku. Za ženski toalet treba predvideti deo sa kabinama, čiji broj
mora da bude veći od muškog dela kao i pretprostor za pranje ruku.
Moguće opterećenje pešačke komunikacije i potrebne širine za kretanje

1
 Ostalo
Garderoba

Kiosk sa četiri radna

Organizacija prostora garderobe mesta
Mogući raspored stolova u
Visina na koju se stavlja prtljag u momentu predaje treba da je 0,45 m sa kafanskom prostoru
slobodnim otvorom za komuniciranje. Prostorija za ostavljanje prtljaga
zavisi od izračunatog kapaciteta, s tim što se uzima da se prtljag smešta u Kod ovog rasporeda dobija se
četiri reda, a raspored polica treba da bude takav da se prostorija na površina od 0,60-0,70 m2 po
najbolji način iskorišćava. korisniku

Autobuski prostor Pozicija autobusa na peronu

Peroni - mesta gde se obavlja kontakt izmeñu putnika i autobusa kao i kontakt izmeñu
autobusa i autobuske stanice. To su mesta gde se započinje ili završava putovanje.

Šema autobuskog i putničkog dela perona

Peroni se sastoje iz dva dela: autobuskog i pešačkog.
1. slučaj: autobus prednjim 2. slučaj: autobus se zaustavlja na
Autobuski deo perona se sastoji od prostora za manevrisanje autobusa prilikom prepustom zauzima putnički deo perona
ulaska i izlaska i mesta gde se zaustavlja autobus. početku putničkog dela perona

Pešački deo je uzdignut u odnosu na autobuski deo i služi za sakupljanje,

ukrcavanje i iskrcavanje putnika iz autobusa.

Peroni Peroni
Prilikom prostornog dimenzionisanja perona mora da se vodi računa da se
zadovolje zahtevi korisnika perona: vozača i putnika. Perone je potrebno dimenzionisati tako da
u momentu kada dva ili više autobusa stoje
jedno pored drugog može neometano da
Zahtevi vozača
vozača:
se ulazi i obavlja manipulacija utovara
• da su lako pristupačni, prtljaga, na bočnim stranama autobusa.
• komotni za manevrisanje i
• pregledni.
• za izlaz sa perona - da postoji poseban prostor za manevrisanje i poseban
prostor za kretanje autobusa.
Poprečni presek perona
Zahtevi putnika su usmereni na bezbednost i komfor.
• bezbedan prilaz prednjim i zadnjim vratima kao i
Deo perona koji se nalazi ispred autobusa treba
• bezbedno kretanje oko autobusa.
da ima dovoljnu širinu da prihvati sve putnike
• Putnički deo perona treba da bude pokriven, nadstrešnicom ili potpuno.
koji se kreću ili čekaju na polazak autobusa,
• Peroni treba da imaju klupe za sedenje, pristup toaletu i, po mogućnosti, računajući u maksimumu sa 50 putnika po
pristup priručne prodavnice (kioscima). autobusu.
• posebno oblikovani ivičnjaci.

Kod prolaznih perona, dolazak i odlazak je hodom unapred bez manevrisanja. Noseći stubovi nadstrešnice na peronu moraju se tako rasporediti da ne ometaju
Kod neprolaznih perona autobusi dolaze na peron hodom unapred, a izlazak ulazak i izlazak putnika i autobusa, niti manipulaciju oko utovara prtljaga u autobuse
(odmaknuti od ivičnjaka na najmanje 2,0 m)
sa perona je hodom unazad.

2
 Podela perona (Tipovi perona ) Pravolinijski peron

Peroni mogu biti:

1. pravolinijski,
2. testerasti,
3. zupčasti i
4. češljasti.

Prilikom dimenzionisanja perona potrebno je po širini ostaviti prostor

za: peron, manevrisanje i kretanje autobusa. Ukoliko nedostaje prostor
po širini, moguće je prostor za manevrisanje i prostor za kretanje
objediniti.

Ukoliko se predviña postavljanje nadstrešnice na peronu, mora da se

vodi računa o visini iste, kako ne bi dolazilo do oštećenja autobusa i
nadstrešnice. Stubovi nadstrešnice moraju biti odmaknuti od ivičnjaka
na najmanje 2,0 m
Ova vrsta perona omogućava pogodno ukrcavanje i iskrcavanje putnika, a
manje je pogodan za prtljag, jer je neophodno, da bi se prišlo drugoj
strani autobusa, sići na kolovoz gde se kreću autobusi. Princip nailaska
na peron i odlaska sa njega je hodom unapred.

Testerasti Testerasti peron

peron tipa (a) tipa (b)

- omogućava neometan i bezbedan ulazak putnika na prednja vrata. Ulazak na

zadnja vrata i prilaz prtljažniku zahteva silazak na kolovoz, što je nepovoljno
zbog smanjene bezbednosti putnika.
- zahteva najmanju dužinu u odnosu na druge tipove testerastih perona.
- potreban je relativno veliki prostor za smeštaj autobusa i prostor za
manevrisanje što je unekoliko i nedostatak, naročito kod autobuskih stanica
gde ovaj prostor nedostaje.
- prednja i zadnja vrata su pristupačna putnicima.
- prilaz levoj strani autobusa je sa kolovoza, što je nepovoljno, naročito kada
sa te strane susedni autobus ulazi ili izlazi.
- potrebna je veća dužina za smeštaj jednog perona, a manja širina kolovoza.

Testerasti peron Testerasti peron

tipa (c) tipa (d)

• autobusi su opkoljeni sa svih strana pešačkim delom perona, što pruža

- može da se koristi za perone u odlasku i za perone u dolasku. potpunu zaštitu putnika.
• vozačko osoblje ih nerado prihvata, jer se traži odreñena pažnja za
- za smeštaj jednog perona potrebno je relativno velika dužina, pa je to prilaz peronu. Meñutim, to je i povoljno, jer se tako na najbolji način štite
razlog što se reñe koriste. putnici.

3
 Češljasti peron
Zupčasti peron

Tamo gde nema uslova za

smeštaj perona pod uglom, - obuhvata autobus sa svih
uvode se peroni koji su strana, što obezbeñuje
smešteni pod pravim uglom u maksimalnu bezbednost
odnosu na pravac kretanja putnika.
autobusa. Na ovaj način
moguće je smestiti veći broj
perona po dužini.

Potrebno je obezbediti veliki

prostor za manevrisanje.

Postoje i drugi tipovi perona, naročito kad

postoji kružna linija po kojoj se postavljaju
peroni. Meñutim, bilo koji od njih može da se
uvrsti u neki od datih osnovnih tipova perona.

Organizacija perona u okviru lokacije

Najčešće se primenjuje kod malih autobuskih
stanica, sa malim brojem perona, kao i kod
dugačkih i uzanih lokacija.

Tip A

Organizacija perona zavisi od:

• mogućnosti lokacije
• potrebe za smeštajem odreñenog broja perona i Povećanjem broja perona „lome” se pravci za smeštaj
perona, čime se i dobija organizacija perona tipa B
• mogućnosti prilaza lokaciji sa saobraćajnice kojom dolaze i odlaze
autobusi.
Tip B
Pri organizaciji perona mora se voditi računa:

• da tokovi putnika po njemu ne budu dugački. Dužina kretanja od putničke

zgrade do najudaljenijeg perona ne sme da bude veće od 150 m
Dalje "lomljenje" pravca proizilazi iz zahteva za
• da nema presecanja tokova putnika i autobusa. smeštaj većeg broja perona što iziskuje veću
lokaciju, kako po širini tako i po dužini.

Tip C

Lokacija za ovaj tip organizacije perona mora da Kod velikih autobuskih stanica, gde je potrebno
bude šira od prethodne. Kod ovakve organizacije smestiti veći broj perona, neophodno je ići na
perona moguće je na bolji način razmestiti perone za višestruko lomljenje krive po kojoj se smeštaju
dolazak i odlazak, kao i organizovati ostale elemente peroni, kako bi se putnička kretanja što više
autobuskog prostora - parkinga. smanjila.

Tip D Tip G

Kod lokacije koje su široke i kratke. - na relativno malom prostoru postiže se veliki
Ovaj tip organizacije perona omogućava, ako je kapacitet.
potrebno, razdvajanje prigradskog i meñugradskog
saobraćaja. Problemi nastaju u konfliktu izmeñu kretanja
“Problem” ovog rešenja je u tome, može biti prostor putnika i autobusa.
za smeštaj perona za dolazak. Taj konflikt se može izbeći ukoliko se kretanje
putnika deniveliše u odnosu na kretanje
autobusa, gore ili dole, što opet nije rado
Tip E prihvaćeno od strane putnika. Postoji još jedan
problem, a to je dobro informisanje putnika o
Izbegnut je nedostatak koji je uočen kod tipa E -
mestu polaska autobusa, gde postoji
nedostatak prostora za smeštaj perona za dolazak.
mogućnost greške u izboru ostrva sa kojeg Tip H
polazi traženi autobus.
Zahteva veću lokaciju nego što je to bio slučaj kod
prethodnog tipa. Ako lokacija dozvoljava, može se putnička
zgrada pomeriti iznad ili ispod perona

Tip F

4
 KRITERIJUMI ZA RAZMEŠTAJ
prostornih celina i elemenata sadržaja

kod putničkih zgrada koje su denivelisane ili kod

onih gde je prilaz denivelisan

Omogućava znatnu uštedu u prostoru, a

moguće je smestiti i veliki broj perona.

Ovakav razmeštaj perona je povoljan i za

njihovo razvrstavanje po pravcima, ili za
organizaciju meñugradskog, prigradskog i
tranzitnog saobraćaja i sl.

Tip I Ostaje kao nedostatak to što putnici moraju da

se kreću vertikalno bilo gore bilo dole da bi
došli do perona.

Opšti princip razmeštaja prostornih celina autobuske stanice

Putnička zgrada
Stanič
Stanični pred
predprostor
Osnov za razmeštaj: detaljna distribucija korisnika i šema intenziteta tokova
korisnika

• U neposrednoj blizini ulaza u putničku zgradu potrebno je obezbediti

stajalište za linije JGP, kao i taxi vozila. Manje stanice

• Front ispred ulaza u putničku zgradu služi samo za pristajanje vozila
radi iskrcavanja odnosno ukrcavanja putnika i prtljaga.
• Stajališta taxi vozila treba smestiti u neposrednoj blizini izlaza,
odnosno u blizini perona za dolazak.
• Parkiralište putničkih vozila organizuje se u neposrednoj blizini ulaza u
putničku zgradu. Treba težiti da pešačko kretanje od parkirališta do
ulaza u putničku zgradu bude što manje, a nikako veće od 200 m.
• Na obodu hola treba smestiti: šaltere za prodaju karata, garderobu, ugostiteljstvo,
prodavnice, usluge i dr.
• Hol je i prostor u kome se smešta organizovana površina za čekanje, a služi i kao
prostor za komuniciranje izmeñu ulaza i izlaza prema peronima.
Veće stanice
• u nekoliko nivoa, iznad ili ispod nivoa perona.

• Kod velikih autobuskih stanica gde se predviña izgradnja parking

garaža potrebno je težiti da parking garaža bude naslonjena uz
putničku zgradu.

Putnička zgrada
Putnička zgrada
• Šalteri za informacije na osnovnom toku ulaz u putničku zgradu – izlaz na
perone
• Treba da prihvati putnike i ostale korisnike • Sadržaji sa sedenjem sa pogledom na perone za polazak
autobuske stanice sa staničnog • Garderoba sa pristupom iz zgrade i spolja (putanja kretanja putnika u
pretprostora i da im pruži sve usluge dolasku)
neophodne za odlazak na put, a zatim da • Kiosci sa mogućnošću pristupa iz hola i spolja (sa perona za polazak)
se omogući prilaz autobuskom prostoru, • Sadržaji koji zahtevaju snabdevanje: u što bližoj prostornoj vezi sa
odnosno peronima za polazak. S druge ekonomskim dvorištem
strane, i putnicima u dolasku treba • Podstanica centralnog grejanja sa pristupom spolja
omogućiti prilaz putničkoj zgradi, ali ne i
direktan prolaz kroz nju. • Toalet ?
• …
• Osnov za razmeštaj elemenata putničke
zgrade je opšta i detaljna distribucija i Ako je stanica sa više nivoa
intenziteti kretanja korisnika prema
pojedinim elementima. • u nivou prizemlja (perona) osnovni elementi sadržaja
• na višim (nižim) nivoima prateži elementi sadržaja sa većim vremenom
Šema kretanja kategorije putnika u odlasku
opsluživanja
• …

5
 Autobuski prostor
• Ulaz i izlaz autobusa iz autobuske stanice zavisi od mogućnosti prilaza lokaciji
Putnička zgrada – sadržaj za zaposlene autobuske stanice, razmeštaja ostalih elemenata i organizaciji kretanja autobusa u
okviru autobuskog prostora. Mogu biti na istom mestu, ili pak razdvojeni.

• Poželjno je da službene prostorije imaju poseban ulaz, odvojen od
putničkog. Ako ne postoji prostor po obodu hola, onda je
najpogodnije da se službene prostorije smeste na spratu.
• sva kretanja u okviru autobuskog prostora treba da budu jednosmerna
• da nema mešanja autobuskog saobraćaja sa ostalim vidovima saobraćaja ili pešačkim
kretanjima.

• Službene prostorije vezane za rad šalterske službe za prodaju
karata mogu biti u sastavu šaltera, ili na nekom posebnom mestu,
što zavisi od tipa stanice i organizacije koja rukovodi njenim radom.
• U neposrednoj blizini ulaza u autobuski prostor treba da se nalaze peroni za dolazak.
• Peroni za dolazak treba da imaju neposrednu vezu, s jedne strane, sa autobuskim
pretprostorom.

• Dispečerski centar: u putničkoj zgradi sa pogledom na ulaznu-
izlaznu rampu ili u zoni ulaza (ulaza i izlaza ukoliko su objedinjeni)
• Soba otpravnika sa pristupom i sa perona
• Soba za vozače u kontaktu sa sobom otpravnika
• ...
• U nastavku perona za dolazak, ali odvojeno od njih, treba da se nalaze peroni za
polazak, a takoñe i veza sa parkingom autobusa.
• Sa parkirališta autobusa, ulivanjem u osnovni tok, treba da se omogući direktan
pristup peronima za polazak (svakom peronu za polazak).
• Ako se predviñaju: objekata za negu, stanica za snabdevanje goriom i sl. te objekte
treba smestiti u okviru parkirališta, ili na mestima koja su izdvojena od glavnog toka
kretanja autobusa

Ekonomsko dvorište

• Pristup vozila za snabdevanje elemenata sadržaja putničke zgrade

sa spoljne (pristupne) saobraćajnice (ne sa autobuskog prostora) PRIMERI AUTOBUSKIH
• Može biti organizovano i u “podzemnom” nivou putničke zgrade
STANICA

Autobuska stanica Ljig

LEGENDA:
1. Ulaz - izlaz
2. Kontrolno-informativni
centar
3. Peroni za dolazak
4. Peroni za odlazak
5. Parkiralište za autobuse
6. Putnička zgrada
7. Parking put. automobila LEGENDA:
1. Hol; 2. Biletarnica; 3. Blagajna; 4. Kafana; 5. Kujna; 6. Skladi{te hrane; 7. Skladi{te
pi}a; 8. Sanitarne prostorije osoblja; 9. Separe; 10. Ulazak u WC; 11. Direktor; 12.
Slu`bene prostorije; 13. Me{ovita prodavnica; 14. Snek-bar; 15. Kiosk

Autobuska stanica Ljig – putnička zgrada

6
Autobuska stanica Ćuprija
LEGENDA:
1. Ulaz-izlaz
2. Rezervni ulaz u autobazu
3. Parking službenih vozila
4. Upravna zgrada
5. Zgrada autobuske stanice
6. Peroni za dolazak
Autobuska stanica Valjevo
7. Peroni za odlazak
8. Parking autobusa
9. Pešački plato
10. Stanica JGP
11. Taxi
12. Parking putničkih vozila
13. Kontrolno-informativni centar 1. Parkiralište putničkih automobila 4. Putnička zgrada
... Ograda 2. Taxi stanica 5. Peroni
3. Stanica JGP 6. Parkiralište za autobuse